Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

Уочавајући све већи значај и моћ веб технологија Историјски архив Београда се још од 2007. године определио да, као установа која тежи модерним токовима промоције културног наслеђа, мапира своје место у виртуелном простору. Од тог доба установа интензивно проширује спектар доступних информација из домена свог рада  у  циљу подстицања интересовања најшире јавности и изграђивања свести о значају архивске грађе као културног добра и незаобилазног историјског извора.

Opširnije: Јелена Николић, Владимир Мијатовић, Онлајн издање сталне изложбене поставке Векови Београда...

Коришћење могућности интернета у служби архива и архивске струке у данашње време je неизбежно. Архиви се морају уклопити у савремене трендове у погледу доступности информација и у складу с тим креирати и своју пословну политику и ресурсе за њихову реализацију. У овом чланку бавићемо се присутношћу српских архива на глобалној мрежи у Србији.  Приказ који дајемо ове, 2014. године не треба схватити као критику, јер смо свесни свих проблема у којима архивска служба Србије функционише, већ као тренутну анализу стања и скретање пажње на шароликост и неуједначеност садржаја веб сајтова архива. [1]

Архивску службу у Србији чине архиви у оквиру архивске мреже, Архив Југославије и специјални архиви.[2] Према Решењу о утврђивању територије архива мрежу архива у Србији чине Архив Србије, Архив Војводине, Архив Косова и Метохије и 34 историјска архива, од којих су 32 архиви територијално надлежни за више општина, затим Историјски архив Београда који је надлежан за Град Београд и Историјски архив у Смедереву надлежан за град Смедерево, као архиви општег типа.[3] Поред њих, Архив Југославије, иако формално ван архивске мреже,  представља важан део архивске службе у Србији. Ових 38 архива и њихове активности на интеренту биће предмет наше анализе.[4]

Opširnije: Слободанка Цветковић, Веб презентације архива у Србији - стање 2014. године

Апстракт: У чланку се анализира питање доступности архивске грађе и информација о архивској грађи у архивима у Србији на Интернету. Презентују се резултати истраживања о присутности српских архива на Глобалној мрежи, као и о информативности њихових презентација за кориснике и истраживаче. Испитују се  могућности и тренутна искоришћеност потенцијала Интернет технологија у српским архивима за доступност архивске грађе и информација о грађи, као и презентовање архива и популарисање архивске делатности .

Кључне речи: архиви, интернет, web сајт, доступност, архивска грађа, информација, социјалне мреже, Facebook

Некада је једна од најважнијих функција архива било прикупљање и чување архивске грађе, а данас све важнију улогу добија функција услуге – доступности архивске грађе заинтересованим корисницима. Право на доступност архивске грађе у земљама Европске уније, али и оним земљама које су на путу придруживања Европској унији промовисано је у Препоруци  Р (2000) 13 Одбора министара Савета Европе.[1] Она се базира на свим претходно донетим конвенцијама о заштити људских права и слобода. Један од главних циљева Препоруке је усклађивање правних норми које третирају доступност архивске грађе у европским земљама. У вези с тим дају се препоруке начела и процедура које треба поштовати. Препоруком се саветује уграђивање заједничких принципа у законске прописе сваке од земаља како би она била уједначена на простору Европске уније и како би сваки појединац имао иста права у погледу доступности и коришћења архивске грађе.[2] Препоруком је доступност јавне архивске грађе прокламована као право (уз неопходне изузетке и ограничења), а обавезе установа које је чувају су између осталог, да информативним средствима обухвате целину архивске грађе сваког фонда, без обзира да ли постоји ограничење за њено коришћење или не.[3]

Opširnije: Слободанка Цветковић, Доступност архивске грађе и информација о архивској грађи на Интернету у...

   
© 2017 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA