Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Апстракт: У чланку се анализира питање доступности архивске грађе и информација о архивској грађи у архивима у Србији на Интернету. Презентују се резултати истраживања о присутности српских архива на Глобалној мрежи, као и о информативности њихових презентација за кориснике и истраживаче. Испитују се  могућности и тренутна искоришћеност потенцијала Интернет технологија у српским архивима за доступност архивске грађе и информација о грађи, као и презентовање архива и популарисање архивске делатности .

Кључне речи: архиви, интернет, web сајт, доступност, архивска грађа, информација, социјалне мреже, Facebook

Некада је једна од најважнијих функција архива било прикупљање и чување архивске грађе, а данас све важнију улогу добија функција услуге – доступности архивске грађе заинтересованим корисницима. Право на доступност архивске грађе у земљама Европске уније, али и оним земљама које су на путу придруживања Европској унији промовисано је у Препоруци  Р (2000) 13 Одбора министара Савета Европе.[1] Она се базира на свим претходно донетим конвенцијама о заштити људских права и слобода. Један од главних циљева Препоруке је усклађивање правних норми које третирају доступност архивске грађе у европским земљама. У вези с тим дају се препоруке начела и процедура које треба поштовати. Препоруком се саветује уграђивање заједничких принципа у законске прописе сваке од земаља како би она била уједначена на простору Европске уније и како би сваки појединац имао иста права у погледу доступности и коришћења архивске грађе.[2] Препоруком је доступност јавне архивске грађе прокламована као право (уз неопходне изузетке и ограничења), а обавезе установа које је чувају су између осталог, да информативним средствима обухвате целину архивске грађе сваког фонда, без обзира да ли постоји ограничење за њено коришћење или не.[3]

Међународни архивски савет - МАС (International council on archives – ICA)[4] доношењем Етичког кодекса архивиста 1996.[5] године је још пре доношења Препоруке истакао потребу да архивисти обезбеде континуирану доступност докумената (чл. 4.), да промовишу најширу могућу доступност архивске грађе и обезбеде једнаку услугу свим корисницима, уз поштовање права на приступ архивској грађи, али и права на заштиту приватности правних и физичких лица... Стратешки правци МАС-а за период 2008-2012.[6] промовишу централну улогу архива у заштити права појединаца и државе. Обезбеђивањем најширег могућег приступа архивској грађи као меморији једног народа, сматра се да се даје подршка демократији и њеним институцијама. Архиви треба да као основне вредности негују слободу приступа информацијама, отвореност, узајамно поштовање, а као средство за остварење тог циља промовише се коришћење нових технологија ради бољег приступа архивима, дигитализација архивске грађе, итд.

 Универзална декларација о архивима[7] која је усвојена на годишњем састанку МАС-а на Малти 2009, такође као један од својих циљева промовише доступност архивске грађе свима уз поштовање важећих  закона и права појединаца, стваралаца, ималаца и корисника грађе. У складу са њом, на овогодишњем Конгресу Међународног архивског савета у Бризибејну усвојени су  Принципи  о доступности архива.[8] Архиви и архивисти, између осталог имају обавезу да учине доступним информације о архивској грађи, да информишу јавност о правилима за коришћење архивске грађе, да примењују стандарде у описивању, отворе своје архиве и учине грађу доступном, а уколико је она због законом прописаних  случајева тренутно недоступна дужни су да информишу јавност о њеном постојању.  Архивисти имају порофесионалну обавезу да промовишу приступ архивима и у том циљу треба да користе сва расположива средства, како електронске и штампане медије, публикације, тако и интернет. Архивисти су одговорни за обезбеђивање приступа архивској грађи свима под истим условима, а евентуална ограничења важе за све подједнако.

Све ово говори у прилог да се и архиви  у Србији нужно морају развијати у том правцу,  а доступност информација о архивској грађи и саме архивске грађе мора бити циљ и наших архива. У том смислу на кратко ћемо се осврнути на постојеће законодавство у тој области. Наиме, архиви у Србији примењују као основу свог рада Закон о културним добрима из 1994. године,[9] који као једну од мера заштите културних добара наводи (поред прикупљања, сређивања, чувања, одржавања) и коришћење покретних културних добара,  издавање публикација о њима и њихово излагање у јавности. Члановима 90-95. тог закона прописани су начини коришћења културних добара, између осталих и архивске грађе, те се прописује да се архивска и филмска грађа могу користити само по одобрењу одговарајуће установе заштите, док је страни држављани могу да користити „само на основу посебне дозволе“ коју издаје министарство надлежно за послове културе. Неке промене у правцу отварања и веће доступности културног блага видљиве су у Закону о култури  донетом 2009. године.[10] У њему се као једно од начела културног развоја  (чл. 3.) наводи отвореност и доступност културних садржаја јавности и грађанима. Такође, у чл. 6. као општи интерес у култури, између осталог, наводи се истраживање, заштита и коришћење културних добара, обезбеђивање услова за доступност културног наслеђа јавности, подстицање примене нових технологија у култури, нарочито информационих технологија и дигитализације.  Из овога је јасно да је законодавац свестан савремених тенденција, а да се култура доживљава као право сваког човека. Међутим, архиви и архивска грађа нису само сегмент и чинилац културе, већ се граниче и са политичким, државним,  идеолошким и другим питањима. То је више него присутно у државама посткомунистичких режима у транзицији, у још увек неизграђеним институцијама демократије, где је неповерење и затвореност деценијама негована.  Зато је више него икада архивска струка у Србији, али и у осталим државама региона на прекретници. Отварање архива и доступност докумената независно од њихове садржине и органа који га је донео представља најбољи показатељ демократичности једног друштва. Насупрот томе, недоступност архивских докумената, као и непостојање државне легислативе о тој области је знак да држава крије своју прошлост, или је нестварањем материјалних услова за такав културни процес незаинтересована за своју будућност, примећује Бранка Докнић.[11] 

У том смислу, архиви у Србији су још увек на почетку процеса реформи, а архивска делатност још увек није регулисана посебним законом. Нацрт Закона о архивској грађи и архивској служби[12] радна група одређена од стране Министарства културе израдила је децембра 2009. године, а Предлог  Закона[13]  усвојен је од стране Владе Републике Србије у јануару 2012. године. За сада нема назнака када би се он могао наћи пред Скупштином Републике Србије.  У вези доступности архивске грађе Предлогом Закона је предвиђено (чл. 52-59.) право свих грађана да под једнаким условима и бесплатно, користе информације из јавне архивске грађе која се чува у архивима. Рокови доступности архивске грађе су дати у складу са европским препорукама, а предвиђена је и двостепеност жалбе на одбијање захтева за коришћење јавне архивске грађе надлежном архиву и Министарству, што је такође у складу са препорукама Европе.

Садашњост и будућност стављају пред архивисте велике обавезе и велика искушења. Нове технологије и све већи захтеви широке популације за сазнањем и информацијама различите врсте ставили су архив у нову позицију. Он се од чувара архивске грађе све више трансформише у услужну установу. Нови профил корисника, које Снежана Пејовић назива „дигитални корисници“  очекују од архива да им пруже информацију, да функционишу и задовољавају њихове потребе у складу са моућностима нових технологија...[14] Пораст броја истраживача,[15]  сведочи да расте интересовање за историју, како породичну и завичајну, тако и за опште друштвене појаве и процесе. Промене у посткомунистичким државама, „исправљање историјских неправди“  доводе све већи број људи у архив у потрази за доказима изгубљених и одузетих права. У трци за позициoнирање међу установама културе архиви су принуђени да итекако уваже потребе истраживача и корисника информација које поседују архиви. У том смислу све већи број архива користи предности које пружају савремене технологије.

Развијене државе света су далеко испред нас, али је чињеница да и наши архивисти све чешће размишљају о могућностима примене Web 2.0 технологија  у архивима.[16] Међутим, каква нам је стварност заиста по том питању? Шта могу од информација и услуга да нам понуде интернет презентације архива у Србији? Постоји ли „комуникација“ између архива и потенцијалних корисника услуга у архивима, истраживача? Колико су могућности интернета и Web 2.0 технологија искоришћене у архивској служби Србије и да ли постоји озбиљна стратегија  архивских стручњака и менаџмента у архивима у том правцу, само су нека од питања на која ћемо покушати да дамо одговор или да подстакнемо размишљања о њима. [17]

Према Решењу о утврђивању територије архива[18] мрежу архива у Србији чине Архив Србије, Архив Војводине, Архив Косова и Метохије и 34 историјска архива, од којих су 32 архиви територијално надлежни над више општина, Историјски архив Београда који је надлежан за Град Београд и Историјски архив у Смедереву надлежан за град Смедерево.[19] Они ће бити предмет нашег посматрања  и истраживања о доступности архивске грађе и информација о архивској грађи преко Интернета, док остали архиви, као и Архив Југославије неће овог пута бити предмет наше анализе.[20]

Од 37 архива у оквиру архивске мреже Србије, 23 архива имају своју званичну интернет презентацију, што је 62,2 %, док 14 архива нема (37,8%).[21] Интернет презентацију нема ни један од 6 архива надлежних за архивску грађу на Косову и Метохији. На територији Војводине  од 10 архива само један (у Белој Цркви) нема своју web презентацију. Са простора центалне Србије од 21 архива сајтове има 14, док 7 архива нема (архиви у Крушевцу, Лесковцу, Новом Пазару, Пироту, Прокупљу, Смедереву и Смедеревској Паланци).[22]

Табела 1. Приказ броја архива и архива са сајтовима

Територија

Број архива

Има сајт

%

Нема сајт

%

Централна Србија

21

14

66,7

7

33,3

Војводина

10

9

90

1

10

Косово и Метохија

6

-

-

-

-

Укупно

37

23

62,2

14

37,8

Слична ситуација је и са коришћењем других могућности Web 2.0 алата, пре свега социјалних мрежа, односно најпопуларније - Facebook-a. Наиме, од 37 архива само Историјски архив Београда са свог сајта има приступ званичној фејсбук страници архива. Поред ИА Београда, још 14 архива се могу наћи на Фејсбуку, што је 40,5% од укупног броја архива, и то профили/странице архива у Белој Цркви, Јагодини, Кикинди, Крагујевцу, Лесковцу, Неготину, Новом Пазару, Новом Саду, Панчеву, Прокупљу, Суботици, Шапцу, Архива Војводине и Архива Србије. Од тога два архива (Нови Сад и Суботица) имају и профил и страницу. (Наравно, нема поузданих података о томе да ли су и ове постојеће странице/профили званични.). Занимљиво је да од архива који су на Фејсбуку четири немају свој сајт (архив у Белој Цркви, Лесковцу, Новом Пазару и Прокупљу). Од архива који су присутни на Фејсбуку стално активни (у смислу редовног објављивања информација и садржаја) су три архива (ИА Београд, Нови Сад и Суботица), повремено су активни пет архива (Архив Војводине, Бела Црква, Неготин, Шабац и Нови Пазар) а неактивни (односно само је отворен профил/страница) су осталих седам архива.

Интересантни су и подаци о изгледу и садржају постојећих интернет презентација. Од постојећа 23 сајта архива, њих 10 је доступно само на ћириличном писму (43,5%), док је њих 9 (39,1%) само у латиничној верзији. Свега четири архива (осим архива у Нишу који на сајту нуди опцију ћирилица и латиница, али је латиница неактивна) имају презентацију и на латиници и на ћирилици (ИА Београда, ИА Нови Сад, ИА Сомбор и Архив Војводине).

На 32. седници Генералне конференције UNESCO-а одржане 2003. године, усвојене су препоруке о мултијезичности и универзалној доступности на Интернету информација и знања, односно установа које их чувају.[23]Међутим, уколико би страни истраживач желео да сазна нешто о архивима у Србији наишао би на језичку препреку. Наиме, чак ни Архив Србије нема презентацију на неком од светскихјезика. Свега три архива (Историјски архив Београд, архиви у Панчеву и Суботици), што је 8% од укупног броја архива у Србији, односно 13% од укупног броја архива који имају свој сајт.[24] Архиви у Београду и Суботици имају презентације на енглеском, док архив у Панчеву има презентацију на енглеском и немачком језику.

Табела 2. Преглед архива који имају сајтове са подацима о писму презентације, односно верзији на неком од страних језика

Архив

Писмо

Страни језик

Архив

Ћирилица

Стран језик

Архив Србије

Ћирилица

Нема

ИА Ниш

Ћирилица

Нема

Архив Војводине

Оба писма

Нема

ИА Нови Сад

Оба писма

Нема

ИА Београд

Оба писма

Енлгески

ИА Панчево

Латиница

Енглески  Немачки

МИА Ваљево

Ћирилица

Нема

ИА Пожаревац

Латиница

Нема

ИА Врање

Ћирилица

Нема

ИА Сента

Латиница

Нема*

ИА Зајечар

Латиница

Нема

ИА Сомбор

Оба писма

Нема

ИА Зрењанин

Латиница

Нема

ИА С. Митровица

Латиница

Нема

ИА Јагодина

Ћирилица

Нема

ИА Суботица

Латиница

Енглески *

ИА Кикинда

Латиница

Нема

ИА Ужице

Ћирилица

Нема

ИА Крагујевац

Ћирилица

Нема

МИА Чачак

Латиница

Нема

ИА Краљево

Ћирилица

Нема

МИА Шабац

Ћирилица

Нема

ИА Неготин

Ћирилица

Нема

     

*ИА Сента и ИА Суботица имају поред српског, презентације и на мађарском језику као језику националне мањине који је у службеној употреби. Видети на:  http://www.puma.vojvodina.gov.rs/mapa.php  /13.9.2012.

Поред ових облика интернет комуникације који су у савременом свету постали уобичајени, а код нас су недовољно искоришћени, и сви остали облици комуникације са корисницима на Интернету (Twitter, Flickr, блогови и др.)  као могућност презентације онога што архив поседује, за наше архиве су непознаница. Теше нас подаци да су и у другим европским земљама ови облици комуникације још увек делимично у повоју и не налазе широку примену. Ипак, ситуација је свакако много боља.[25]

Да бисмо сагледали стање интернет презентација наших архива укратко ћемо се осврнути на садржај сваке од њих. Посебну пажњу смо посветили садржају сајтова у смислу њихове информативности о архивској грађи коју чувају и евентуално самој архивској грађи доступној на сајтовима архива, као и о начинима и условима за њихово коришћење и истраживање. Намера нам није да критикујемо, већ да сагледамо реално стање, истакнемо добре примере и подстакнемо управе наших архива да са више пажње размишљају о начину презентовања своје установе на Интернету и обиму информација које пружају. 

Сајт Архива Србије дат је на ћирилици, без верзије на страном језику. У основном менију  ( http://www.archives.org.rs/) садржи странице: О архиву, (подстранице Делатност, Историјат зграде, Управници, Фотошетња, Формулари, Информатор, Контакт), Актуелности (подстранице Вести, Догађаји, Издања, Изложбе, Press clipping), Фондови и збирке (подстранице Фондови и збирке, Фондови старог периода, Фондови новог периода, Лични фондови, Збирке), Коришћење  (подстранице Стандарди и прописи, Страни држављани, Грађевинска документација, Породично порекло), Архивска мрежа (подстранице Архивска мрежа Србије, Међународна архивска мрежа).  На странци Фондови и збирке дат је на првој страни општи приказ фондова, затим приказ по врстама – управа, правосуђе...итд. и по периодима. Првих 16 фондова има линкове са основним подацима о информативним средствима, то јест да ли она постоје и која. За фондове новог периода има врло мало линкованих фондова са најнужнијим подацима, углавном без података о информативним средствима. Страница Лични фондови садржи основне податке о фондовима и информативним средствима. О збиркама Архива Србије подаци се добијају кликом на назив сваке, али се као резултат добија мало података о садржају и информативним средстима. За истраживаче је значајна подстраница (у оквиру странице Коришћење) везана за породично порекло, где се дају обавештења о информативним средствима, али без линкова на додатне информације,  док се за црквене матичне књиге истраживачи упућују на локалне архиве. На страници Коришћење дају се информације о условима и процедури за истраживање. Ту се могу преузети формулари за пријаву истраживања, односно друге видове коришћења архивске грађе.

Сајт Архива Војводине ( http://www.arhivvojvodine.org.rs/) је редизајниран током лета 2012. године и општи утисак је много повољнији у односу на ранију верзију. Доступан је и на ћирилици и латиници, без верзије на неком од страних језика. Основни мени чине странице Архив Војводине, Фондови и збирке, Мрежа архива и Контакт. У оквиру странице Фондови и збирке архива дат је попис фондова и збирки, са основним подацима о сигнатури  фонда, годинама, језику.  Као посебне странице дати су фондови од великог и фондови од изузетног значаја, али је количина података иста као и за остале фондове. Од корисних информација за истраживаче издвајамо линк на мапу за долазак до архива.  Врло прегледно и исцрпно, на страници Коришћење грађе дати су обрасци захтева за преузимање, ценовник услуга и одлуке о начину коришћења грађе.  На једној од подстраница испод основног менија постоји и линк Читаоница, где су детаљно описане процедуре рада у читаоници, односно истраживању, захтеви за преузимање, информације о контакт особи... 

Историјски архив Београда ( http://www.arhiv-beograda.org/) има верзију и на латиници и на ћирилици, као и на енглеском језику. Такође, на сајту архива је линк ка званичној фејсбук страници. Основни мени чине странице: Почетна страна, О нама (са подстраницама Историјат, Статут, Организациона шема, Извештаји, Признања, У медијима, Међународна сарадња, Посете), Контакт (са адресом, телефонима, мејлом, линком на фејсбук страницу), Колектив, Локација (са мапом како доћи до архива), Мапа Сајта. У левој помоћној траци су линкови ка страницама Фондови, Публикације, Изложбе, Стандарди, Активности, Легати, Читаоница и страница Писарница у оквиру које је доступан on-line сервис за  преузимање  образаца захтева, претрагу грађевинске документације и проверу статуса захтева, са основним информацијама о раду писарнице. Страница Фондови садржи попис и могућност претраге фондова. Попис је дат по класификационој шеми: фондови управе, правосуђа... лични и породични фондови и збирке. О фондовима, али не о сваком, дат је кратак опис и садржај. Нема података о информативним средствима, степену сређености, доступности грађе датог фонда. Неуједначена је количина информација о фондовима, негде су подаци опширнији, а негде су дати само основни. Описа нема за све фондове.  На страници Фондови од изузетног значаја дат је попис и линкови на неке од фондова са нешто опширнијим подацима о количинама, сређености, информативним средствима, преузимању и то за два фонда органа управе, један лични, један породични и три збирке. Фондови од великог значаја дати су по списку у pdf формату, са називима, годинама и количином.

Историјски архив Ваљево  ( http://www.istorijskiarhiv.rs/) има сајт на ћириличном писму, без верзије на неком од страних језика. Основни мени садржи странице: Почетна, Фондови и збирке, Коришћење, Издавачка делатност, Библиотека и  Контакт. У оквиру Фондова и збирки дати су линкови на подстранице по класификационој шеми фондова, с тим што је свака група дата на посебној страници. За фондове управе постављени су линкови на фондове где кликом на наслов добијате текст из Водича, са подацима о информативним средствима. За неке од фондова линкована су информативна средства тако да се могу прегледати и сумарни и аналитички инвентари. За фондове управе дати су углавном описи за све, док за остале групе фондова и збирки описи нису унети. На страници Коришћење дата  су права и обавезе корисника, могућности пријаве, радно време, пријава мејлом за истраживање. На страници Библиотека постоји попис старих и ретких књига, а неке су дигитализоване и директно доступне у pdf формату. На доњој помоћној траци, ван основног менија дати су линкови на страницу Дигитализована грађа у оквиру које се налази подстраница Часописи на којој је могуће прегледати дигитализоване бројеве часописа Наша реч, Глас Ваљева и Ваљевски глас. Оно што је приказано свакако представља добар почетак посла и сајт архива у Ваљеву издваја у  позитивном смислу у односу на сајтове других архива у Србији.

Историјски архив Врање( http://vranjearhiv.com/) има верзију сајта на ћириличном писму без превода на неки од страних језика. Основни мени чине странице Почетна, Делатност, Активности, Архивска мрежа, Публикације, Град Врање, Регистар фондова, Именични регистар, Постаните сарадник, Галерија слика, Претрага сајта, Локација архива, Услуге (подстранице Обрасци и Захтеви),  Контакт и Банери. Информације о фондовима дате су на страници Регистар фондова. Линкови су дати по  групама фондова, а кликом на њих добија се попис са називима и годинама. Списак црквених матичних књига је посебно издвојен са називом цркве, распоном година, евентуално местима за која постоје уписи и бројем књига. Именични регистар садржи лична имена из архивског фонда СО Врање, али он није комплетан, односно није му јасна сврха, као ни садржај. Посебних упутстава за истраживаче и истраживање нема. На линку Услуге дати су обрасци по врстама за  подношење захтева у приватно-правне сврхе који се могу преузети.

Историјски архив „Тимочка крајина“ у Зајечару ( http://arhivzajecar.org/) има сајт дат  на латиници, без превода на неки од страних језика. На првој страни су дате новости, а главни мени је „сакривен“ на дну странице. Основни мени чине странице Home, О Архиву, Фондови и збирке, Издавачка делатност, Изложбе, Дешавања и Садржај. На страници Фондови и збирке дати су линкови до фондова од изузетног значаја, и линкови за попис фондова по групама класификације. Попис фондова је дат по класификационој шеми, са називом година и количином грађе. Информације за кориснике и истраживаче добијају се тек доласком на страницу О архиву, а потом на подстраницу Организација архива. Ту се налазе линкови за службе архива, између осталих и линк  Служба коришћења архивске грађе и библиотечког материјала где се доласком на посебну страницу укратко дају обавештења о садржају библиотечког фонда, начину истраживања, ко може да истражује, коју грађу, начини за добијање копија и обавезе корисника и истраживача према архиву.

Историјски архив Зрењанин ( http://www.arhivzrenjanin.org.rs/)  има презентацију латиничним писмом без верзије на неком од страних језика. Садржи основне странице, Историјат, Фондови и збирке, Микрофилмована грађа, Изложбе, Издања, Планови града, Галерија, Линкови, Претрага. На страници Фондови и збирке садржана су обавештења о појмовима архивска грађа, културно добро, шта се сматра грађом од изузетног и великог значаја, информације о броју фондова архива и њиховом значају. Отварањем те странице у левој помоћној траци отвара се подмени са линковима фондова по значају. Притиском на линк добијају се пописи фондова од којих је добар део линкован, а кликом на линк добија се опис из Водича. На истом месту дати су линкови на скениране повеље и дипломе које се чувају у архиву, а кликом на сваку добија се слика преко целог екрана. На страници Микрофилмована грађа говори се о процесу дигитализације и микрофилмовања, предностима и недостацима. У левој траци појављују се линкови са називима општина, а кликом на сваку отвара се табеларни попис црквених матичних књига са подацима о месту, врсти и граничним годинама. Поред солидне информативности о фондовима, истраживач на сајту не добија информације о контакт особи, као ни  упутства о томе шта је поребно за истраживање, упутства о  радном времену, начину доласка у архив и др.

Историјски архив Јагодина ( http://www.arhivja.autentik.net/)  чији је сајт на ћирилици нема превод на неки од страних језика. Основни мени чине странице Насловна, Водич, Фондови и збирке, Публикације и Контакт. На страници Фондови и збирке дат је само попис фондова са граничним годинама. На страници Водич су дати кратки подаци о службама архива. У левој траци у оквиру текста Галерија преко линка корисник се води до странице на којој су у најкраћем представљени највреднији документи и збирке које архив чува. Нема никаквог обавештења  о начину коришћења, а од информација наведена је само контакт адреса и телефон.

Историјски архив Кикинда ( http://www.kiarhiv.org.rs/) има сајт доступан  само на латиници, без превода на неки страни језик. Основни мени чине странице: Почетна, О нама, Гласник Attendite, Фондови, Издања, Изложбе и Колектив. На страници Фондови дат је попис фондова по групама/делатностима. Попис у оквиру група садржи назив фонда, године  и сигнатуру фонда. Нема никаквих података и обавештења о начину коришћења архивске грађе.

Историjски архив Шумадије ( http://www.arhivsumadija.org.rs/) има сајт на ћирилици, (и за претрагу је обавезан унос ћириличних знакова). Нема верзије на страном језику. Основни мени чине странице О архиву, Фондови и збирке, Коришћење архива, Издања, Изложбе, Актуелно и Контакт. С леве стране дати су линкови ка одељењима и службама архива,  а кликом на сваки од линкова добија се опис рада те службе и запослени у архиву. На страници Фондови и збирке дате су информације о фондовима. Доласком на линк ка тој страници отвара се падајући мени за нове подстранице које су организоване по групама фондова. Издвојени су посебно фондови од изузетног и великог значаја, као посебне странице, а кликом на сваки од фондова могу се добити подаци о фонду (садржај, сређеност, да ли има и која обавештајна средства и количина). Попис црквених матичних књига са називима цркава, распоном година и бројем књига дат је на подстраници Збирке. На страници Коришћење дате су информације о начину коришћења архивске грађе, а доласком на линк ка њој отвара се падајући мени који нуди подстранице Правилник о коришћењу и Ценовник коришћења  архивске грађе. Нема података о контакт особи, начину пријављивања, доласку у архив и др...

Историјски архив Краљево ( http://www.arhivkraljevo.org.rs/) има сајт на ћирилици, без превода на друге језике. Основни мени чине странице Почетна, Вести, Рад са корисницима, Библиотека, Издавачка делатност, Културно просветна и пропагандна активност, Контакт, и О архиву. Са десне стране  као „скривени“ мени налазе се линкови ка страницама Архивски фондови и збирке, а у оквиру ње као посебне странице линкови за групе фондова по класификационој шеми. Попис је дат са ознаком фонда по класификационој шеми, називом и годинама. На страници Рад са корисницима дат је извод из закона и општих аката о коришћењу са упутством за истраживаче породичног порекла.  У дну стране дат је и списак црквених матичних књига које архив чува.

Историјски архив Неготин ( http://arhivnegotin.org.rs/) има сајт урађен у ћириличној верзији, без превода на страни језик. У основном менију на врху стране има странице О нама, О згради архива, Опсег послова, Колектив, Фото галерија, Линкови и Контакт. Са леве стране у помоћној траци има и странице: Почетна страница, Актуелности, Изложбе и промоције, Издавачка делатност (са подстраницама Пуликације, Часопис, Монографије, Биографска дела, Хронологије, Зборници, Историјски албуми, Остала издања, Необјављени рукописи) и Фондови и збирке.  На тој страници дат је попис фондова према класификационој шеми, назив, године  и количина. Сајт осим адресе и бројева телефона не садржи остале податке од значаја за истраживаче и кориснике архивске грађе.

Историјски архив Ниш на свом сајту ( http://www.arhivnis.co.rs/) даје линкове ка ћириличној и латиничној верзији сајта, али линк за латиницу не функционише. Нема ни опцију на неком од страних језика. Основне стране су Информатор, Листе, Правилници, Бакротиск, Личности, Галерија, Издавачка делатност, Изложбена делатност, Актуелне вести, Финансијски извештаји и у доњем делу почетне стране дата је адреса архива. Уласком на странице долази се на додатни мени  у левој помоћној траци. У оквиру њега је страница Фондови и збирке, али је она неактивна. На страници Информатор уз историјат архива дато је обавештење о коришћењу архивске грађе, библиотеке и издавања уверења.

Историјски архив града Новог Сада ( http://www.arhivns.rs/) на почетној страници интернет презентације нуди могућност приказивања садржаја на латиници и ћирилици. Нема превод на неки од страних језика. У оквиру основног менија нуди линкове ка страницама Основни подаци, Делатност архива, Историјат службе, Линкови, Контакт. На првој страни у кратком тексту дају се основне информације о територијалној надлежности, количини фондова које чува, линк ка архивској мрежи Србије, обавештења о коришћењу архивске грађе, односно линк ка детаљнијим обавештењима и линк ка Водичу. Поред овог на почетној страници на страници Основни подаци постоје и подстранице: Услови коришћења архивске грађе где су дате информације, затим подстраница Фондови и збирке и Запослени. Страница Фондови и збирке има подстранице Регистар, Аналитички обрађени и Комплетан водич. На страници Регистар дат је попис фондова са распоном година, количином. На подстраници Аналитички обрађени дат је попис фондова за које постоји аналитика и ту је наведено преко 50 фондова. Комплетан водич дат је у doc формату. У оквиру странице Делатност архива могу се посетити подстанице Грађа (Коришћење, Заштита, Пријем и смештај, Сређивање), Центар за информације, Научно-истраживачки рад, Излагање грађе, Публикације, Библиотека архива, Стручни радови, Усавршавање и саветовање. Такође, кроз текстове на страници Научно-истраживачки рад и Центар за информације дати су линкови који воде до водича.  На страници Контакт дати су телефони служби и адресе за обавештења о радном времену истраживача и странака.

Историјски архив Панчево ( http://arhivpancevo.org.rs/) има сајт на латиници са преводом на немачки и енглески језик. На почетној страни у левој траци дат је основни мени који садржи: О архиву, Фондови и збирке, Издања, Изложбе, Историјат Панчева, Догађаји, Галерија, Контакт, Мапа, About Us и Аrchiv. На страници Фондови и збирке дати су линкови за подстранице: Фондови од изузетног значаја и Фондови од великог значаја као и Микрофилмована грађа. Кликом на неки од линкова добија се попис у оквиру сваке. Називи фондова су линковани, па се добијају подаци из Водича. На линку Микрофилмована грађа дат је списак црквених матичних књига које су микрофилмоване са местом, годином и бројем ролне. Осим контакт адресе и телефона упутства за кориснике и истраживаче нема.

Историјски архив Пожаревац ( http://www.arhivpozarevac.org.rs/)  има сајт на латиници, без верзије на неком од страних језика. Основни мени на врху стране чине странице: Hоme, О архиву, Корисници, Издаваштво, Изложбе. У оквиру странице Корисници дата су упутства о начину коришћења архивске грађе, добијању информација, дати су обрасци за подношење захтева странака, а за детаљније информације истраживачи се упућују на Центар за информације, али без контакт телефона, адресе или особе. На страници Корисници дат је и попис фондова са називом фонда и распоном година.

Историјски архив Сента ( http://www.zentarhiv.rs/index_sr.php) има латиничну верзију сајта на српском и верзију на мађарском језику. Основни мени чине странице Почетна, Информације, Историјат, Галерија, Запослени, Издања, Фондови и Водич фондова. На почетној страниц дати су подаци о архиву, адреса и телефон. На страници Информације дати су основни подаци о пријему странака и контакт лицима. На страници Фондови дата су насеља сабирног подручја архива у облику мапе. Линком на подстраницу Фондови и збирке архива по делатности и периодима где је дата само основна класификациона шема, без назива фондова. Линкови ка страницама Фондови и збирке од изузетног значаја и Фондови и збирке од великог значаја отварају спискове фондова на српском и мађарском језику са граничним годинама. За фондове од великог значаја дате су и количине. На страници Водич фондова дати су линкови  по групама фондова. Кликом на сваки линк добија се основни попис који садржи сигнатуру фонда, назив, године, место и групу којој припада. На сајту постоји и могућност претраге.

Историјски архив Сомбор ( http://www.arhivsombor.org.rs/) има латиничну и ћириличну верзију сајта, али не и на страном језику. Основни мени чине странице Почетна, О архиву (са подстраницама Историјат и делатности, Нормативна акта, Извештаји о раду, Планови рада, Статистика, Колектив), Фондови и збирке, За архивисте и За кориснике и истраживаче.  На странци Фондови и збирке  су три подстранице. На подстраници Архивска грађа дате су опште информације о архивској грађи која се чува у архиву, затим графикони о сређеним и несређеним фондовима и архивистички речник. На подстраници Регистар дато  је неколико различитих табела са пописима фондова, по предметима, именима, по периодизацији, делатности творца, по седишту ствараоца.  На трећој подстаници Категорисани фондови дати су кроз три  нове целине пописи: Културна добра од великог значаја, Културна добра од изузетног значаја и Одлука о утврђивању архивске грађе од изузетног значаја. У регистру су наведене године, назив, место, количина и сређеност. Табела фондова по периодизацији садржи и попис личних фондова. Оно што је врло корисно и добро осмишљено је десна трака где су дати брзи линкови: Упутство за кориснике, Упутство за истраживаче и Упутство за стране држављане. Такође, ту је смештено и упутство са мапом како стићи до архива и линк за контактирање. Упутство о доласку у архив је врло исцрпно, са информацијама о различитим врстама превоза и информацијама о паркингу. Наизглед необична, али из угла корисника веома значајна информација. Упутство за стране држављане је врло детаљно са изводом из одлуке о коришћењу архивске грађе.

Историјски архив „Срем“ у Сремској Митровици ( http://www.arhivsrem.org.rs/), има сајт доступан само на латиници, без верзије на страном језику. На почетној страни су брзи линкови: Директан приступ сајту, Обавештења и планови ИА Срем, Издавачка делатност и Претрага регистра архивских фондова и збирки. Уласком на сајт добија се основни мени који чине странице: Обавештења, О архиву, Презентација, Фотографије, Регистар, Издавачка делатност, Изложбе, Промоције, Библиотека, Линкови архива. У оквиру странице Регистар или Регистар фондова и збирки ИА Срем, дат је програм-база података. Да би се прегледала потребно је прочитати упутство, преузети  и инсталирати софтвер. Прегледом се добијају квалитетни подаци о сваком фонду, назив, године, опис фонда, историјат, садржај, количина, степен сређености, информативна средства. Врло добро замишљено и реализовано, а једини проблем чини „посао“ са инсталацијом програма који може отежати приступ истраживачима, посебно страним.

Сајт Историјског архива Суботица ( http://www.suarhiv.co.rs/) дат је у латиничној верзији на српском, енлеском и мађарском. Основни мени чине странице О нама, Прошлост архивирања, Секретаријат,  Служба заштите архивске грађе ван архива, Коришћење архивске грађе и библиотечког материјала, актуеланости, Фото галерија, Изложбе, Публикације, Преузимање, Колектив, Корисни линкови и Контакт. Цео основни мени дат је у траци са леве стране не баш прегледним фонтом. Страница Коришћење архивске грађе даје информације о коришћењу архивске грађе у својству странке и истраживача, наводи се задужено лице за истраживаче, дају контакт телефони. Поред тога на истој страни дају се информације  о доступности (основне) и о радном времену читаонице. У оквиру ове странице је и линк Фондови и збирке, Библиотека, Научно-информативна средства, али са врло мало информација. У оквиру текста о фондовима и збиркама дат је линк за увид у списак фондова и збирки са основним подацима  о фондовима. На линку Преузимање на основној страници могуће је преузети формуларе захтева за коришћење архивске грађе и водич. Водич је дат у pdf формату у ћириличној и латиничној верзији. Оно што је функционално јесте посебно „дугме“ на почетној страни за директан приступ водичу фондова. 

Историјски архив Ужице ( http://www.arhivue.org.rs/) има сајт у ћириличној верзији, без превода на неки од страних језика. Основни мени чине странице Почетак, О архиву, Публикације, Изложбе и промоције, Ризница, Фондови и збирке, Инфо, Мапа Сајта и Контакт. На страници Фондови и збирке дат је попис фондова по групама фондова и периодима  са називима и седиштем. На страници Инфо дате су као подстранице Библиотека, Обрасци, Читаоница и Радно време, са врло мало или нимало информација, осим образаца који се могу преузети.

Међуопштински историјски архив Чачак ( http://www.arhivcacak.org.rs/) има латиничну верзију сајта, без верзије на неком од страних језика. Основне странице су О архиву, Функције и службе (са подстраницама Спољна служба, Депо, Техничка заштита, Сређивање и обрада, Библиотека, Служба за информисање и коришћење архивске грађе, Читаоница и Културно просветна делатност), затим Фондови и збирке где је дат попис фондова и збирки према класификационој шеми по групама, са годинама и седиштем, затим странице Издавачка делатност, Изложбе, Галерија, Салон фотографије и Коришћење архивске грађе. На овој страници дају се  опште информације о коришћењу, наводи задужено лице и радно време. Слично је и на линку Читаоница. На линку Библиотека дају се и пописи часописа, новина и локалних листова.

Међуопштински историјски архив  Шабац ( http://www.arhivsabac.org.rs/) има нови сајт од 2011. године у ћириличној верзији, без превода на страни језик. Основне странице су О архиву, Актуелности, Фондови и збирке, Коришћење и Архивска мрежа. На страници О архиву дате су основне информације о историјату и делатности. Ту се појављује додатни мени са леве стране,  где се кликом на страницу Делатност може доћи до информација о организационим службама архива. Између осталог  добијају се информације и о Центру за информације са библиотеком где се говори о њиховом раду и наводе контакт лица са адресом. У оквиру истог подменија  странице О архиву, налази се и линк на формулар за коришћење архивске грађе. На линку Контакт дат је списак особа са телефонима и адресама. У оквиру основног менија на горњој линији налази се и линк Фондови и збирке. Његовим отварањем добијају се само опште информације о свим фондовима архива са укупним  количинама грађе и бројем фондова. На страници Коришћење дат је извод из закона и правилника о процедурама за истраживање, за стране држављане и контакт особе и адресе.

Дакле, на основу изнетог можемо констатовати да ни један од архива у Србији нема значајнију количину архивске грађе доступну на Интернету, односно да је та количина занемарљива. (У питању су само појединачни документи, а нешто „већу“ количину има само архив у Зрењанину). Информације о архивској грађи заинтересованим лицима доступне су у форми пописа фондова, односно описа, углавном из Водича фондова. Доступне детаљније описе, односно Водич, на сајту има шест архива од којих издвајамо  сајт ваљевског, зрењанинског и сајт ИА „Срем“  који по обиму и квалитету нуде највише информација, за велики број фондова. Попис фондова са најосновнијим подацима има четрнаест архива. Три архива на својим сајтовима немају никакву информацију о фондовима које чувају. Пописе фондова на фејсбук страницама/профилима имају архиви у Јагодини, Суботици и Кикинди. Од скоро Историјски архив Новог Сада објављује описе најзначајнијих фондова на својој фејсбук страници.

Табела бр. 3. Архиви који на сајтовима имају/немају податке о фондовима

Опис

Архив

Број

%

Детаљнији опис/Водич

Ваљево, Нови Сад, Зрењанин, Панчево, Сремска Митровица, Суботица

6

26%

Попис фондова

Архив Србије, Архив Војводине, Београд, Врање, Кикинда, Крагујевац, Краљево, Неготин, Пожаревац, Сента, Сомбор, Ужице, Чачак

14

61%

Немају податке о фондовима

Јагодина, Ниш, Шабац

3

13%

Ако бисмо то стање сагледали у односу на укупан број архива у Србији свега нешто преко половине броја архива (54 % ) има било какав податак о архивској грађи и фондовима које чува на Глобалној мрежи. Што се тиче квалитета и квантитета информација за кориснике, пре свега за истраживаче, односно лица која преко архивске грађе желе да остваре неко своје право, истичемо сајтове Архива Војводине, архива у Новом Саду и сомборског архива.

Ситуација, дакле, није задовољавајућа, јер велики проценат архива нема уопште своју интернет презентацију, односно неки облик интернет комуникације са потенцијалним корисницима, истраживачима и другим заинтересованим лицима, чиме у виртуелном свету званично и не постоје. Њихово богатство, делатност, активности остају недоступни милионима корисника Интернета.

Разлози за такво стање су различити и вишеслојни. На неке од њих упозорили су и креатори Препоруке о којој смо говорили на почетку. Наиме, аутори примећују да су финансијска средства која се одвајају за архиве у свим земљама Европе, посебно у годинама економске кризе више него недовољна, па се зато морају паметно усмеравати. Питање доступности архивске грађе и информација о грађи у архивима зависи и од финансијског момента. Тако се и у Препоруци наводи да доступност не зависи од само од закона, већ пре свега од људских и финансијских извора и средстава који су једној архивској служби на располагању. „Уништавање архивске грађе без надзора, немогућност њеног сређивања или недостатак зграда у којима би се грађа могла физички чувати под одговарајућим условима представљају општу препреку за јавност у доступности архивске грађе, која би је могла занимати. Ако државни буџет не обезбеђује средства за рад архивских служби, закон ће бити неприменљив...“ То свакако не сме да нам као архивским радницима послужи као оправдање да не делујемо у складу са својим могућностима.

 Још један битан проблем који је препрека већој доступности архивске грађе и информативних средстава јесте још увек незадовољавајуће стање у појединим (можда и у већини архива) када је сређеност архивске грађе у питању. Подаци Завода за проучавање културног развитка за период од 2006-2008. године говоре да је од  18 архива  који су анкетирани само у три архива грађа у целини сређена (остаје да се надамо да су подаци које су доставили архиви тачни), док два архива имају мање од трећине сређених фондова. Остали се крећу у распону од 30-75%.[26] Последица тога је и мало детаљних информативних средстава о фондовима, што је основни предуслов за давање квалитетних информација о грађи. Сређеност архивских фондова је предуслов за њихово описивање у складу са међународним стандардима, а то је опет, један од предуслова квалитетног представљања фондова на Интернету.[27]  

               Трећи и можда главни разлог за неприсутност, односно слабу присутност српских архива на Глобалној мрежи јесте још увек неразвијена свест наших архивских стручњака о значају и важности Интернета за њихово пословање. Поред тога постоји и известан страх и неповерење према електронским медијима и таквом виду комуникације и отварања према јавности. У Србији се Фејсбук углавном доживљава као мрежа за забаву и „губљење времена“ и његови потенцијали још увек нису сагледани на прави начин. Међутим архиви у свету,а све више и наши, због његове динамичности користе Фејсбук и за обавештења о текућим дешавањим,а изложбама, промоцијама, радионицама, презентују се поједини документи, подсећају на годишњице и догађаје из локалне и опште историје, објављују фотографије и разгледнице из прошлости итд. Реално је много већа вероватноћа да ће просечни корисник интернета пре „виртуелно“ посетити Архив преко фејсбук странице, него што ће отићи у сам Архив. Блогови нуде могућности остављања записа од стране грађана, што може бити својеврстан начин за прикупљање мемоарске грађе о појединим догађајима или времену, на пример. Дакле, могућности су неисцрпне, треба само имати идеје и истрајати у њима.[28]На жалост, из истраживања које смо презентовали изводи се закључак да су српски архиви недовољно присутни на Глобалној мрежи и да се ту ствари морају мењати. Сваки архив мора имати бар своју интернет презентацију (а по могућству користити и друге Web 2.0 алате). Те презентације морају у погледу квалитета и квантитета садржаја бити уједначеније, те је неопходна стандардизација на том пољу. Шароликост садржаја која је сада присутна на сајтовима говори о приоритетима које су неки од архива дали појединим сегментима своје делатности, као и о различитим циљевима њихових креатора, па већина сајтова има више презентациону, а не информативну улогу. Приликом стандардизације интернет презентација морају се у обзир узети и међународни стандади, пре свега ISDIAH (међународни стандард за описивање установа које чувају архивску грађу), али и остали стандарди МАС-а (ISAD(G), ISAAR(CPF)  и ISDF).[29] Неки предлог основног менија[30] за интернет презентације архива могао би бити: О архиву (где би у подстраницама ишле све информације о делатности, службама, активностима), Фондови и збирке ( са што исцрпнијим пописим и описима фондова и евентуално доступном архивском грађом), За кориснике (странке, истраживаче, регистратуре, са што детаљнијим упутствима, прописима, обрасцима и сл., могућношћу за повезивање са електронским системима стваралаца и ималаца архивске грађе), затим страница Новости (динамични део сајта), Линкови (за друге сродне културне и образовне установе, органе власти, министарства и сл.). Такође, добро би било дати посебну страницу са детаљима из историје подручја које архив покрива (тај део евентуално повезати са блогом о сећањима грађана на поједине догађаје).Један од начина за поправљање квалитета информативности и доступности информација и грађе у ахривима је и  увођење јединственог информационог система на нивоу Србије, али и израду јединственог архивског портала за архиве у Србији, чиме би се на националном нивоу применили сви стандарди и обухватиле све установе, односно сва архивска грађа у архивима Србије, уједначио систем и метод рада, утврдиле процедуре, разграничиле надлежности и тд.. Све ово треба да буде резултат једне добро осмишљене стратегије развоја архивске службе у Србији у наредним годинама. Тиме би се између осталог дале и смернице локалним архивима о врсти и количини информација које треба да пруже корисницима, чије потребе морамо уважити и имати на уму.[31] Архиви у будућности морају размишљати  због тога у правцу  двосмерне комуникације са потенцијалним корисницима, те на самом сајту  (у форми блога је то могуће) или преко фејсбук странице или других социјалних мрежа, омогућити да се чује „глас народа“, односно глас корисника кроз остављање коментара, постављање питања, похвала, замерки (наравно уз „цензуру“  администратора сајта). С обзиром на нови профил корисника информација архиви морају искористити све расположиве алате за презентовање својих установа, али и давање неопходних информација. Динамичност је одлика савременог, али пре свега будућег корисника информација у архивима, те у складу с тим архиви као највеће базе података, морају одговорити на тај начин уколико желе да буду конкурентни  на тржишту информација. Док ми још увек немамо ни јединствен архивски систем и портал за архиве, у свету се увелико ради не само на обједињавању архивских установау велике архивске мреже, већ на обједињавању свих установа културе под један виртуелни кров.[32]

Влатка Лемић[33]  добро примећује да данас постоје две врсте архива, једни који теже да дигитализују што више грађе и учине је у том облику доступном и други који теже да што више архивске грађе опишу и те информације учине доступним. Сматрамо да је овај други начин за нас прихватљивији (мање кошта, не захтева сложену рачунарску инфраструктуру, посебне стручњаке..., а њиме се могу обухватити сви архивски фондови једног архива). Дигитализација свих архивских фондова и њихова доступност на интернету за архиве у Србији на жалост је још увек далека будућност, док је давање информација и доступност информативних средстава о фондовима врло могућа и изводљива реалност. Из угла истраживача то је и повољнија опција, јер истраживачу не значи много неколико дигитализованих фондова доступних на сајту архива (осим ако нису баш они који су му потребни), али зато квалитетне информације (пописи и описи) и доступна информативна средства скраћују пут у истраживању. У том циљу архиви у Србији морају радити на пре свега сређивању својих фондова, изради што квалитетнијих информативних средстава и учинити их доступним на својим сајтовима или другим облицима интернет комуникације.

  Прича о доступности не би била  комплетна уколико не уважимо још један проблем, не само из политичке коректности, већ зато што то заиста и мислимо. Наиме, према подацима из 2009. које је објавио Завод за проучавање културног развика у оквиру публикације „Културне политике градова Србије. Културни ресурски градова (упоредни приказ), поражавајућа је чињеница да само архиви у  Ужицу, Смедереву, Краљеву, Зрењанину и Нишу, имају могућност за приступ особама са инвалидитетом, док остали (од 18 испитаних) немају.[34] У међувремену је према нашим сазнањима прилаз за инвалидна лица омогућио и Архив Војводине. За похвалу је и податак да је Архив Југославије озвучио свој сајт као помоћ слабовидим лицима[35]  те на тај начин дао допринос већој доступности садржаја свог сајта, односно информација које пружа.

Дакле, осим финансијског момента који мало или ни мало не зависи од архива и архивских радника, оно што архивисти могу да учине на пољу веће доступности архивске грађе јесте сређивање што већег броја фондова, израда што детаљнијих информативних средстава и њихова доступност на Интернету. Архиви нужно и неизоставно морају имати своје интернет презентације, морају их редовно ажурирати, освежавати, по потреби редизајнирати. Оне никако не смеју бити статични споменици на неку установу, излог на ком се нахватала паучина, већ динамични, комуникативни, одговорни у смислу информативности и тачности података, отворени, пријатељски настројени, увек освежени, са новим подацима, информацијама, са поруком да мисле и брину о корисницима, чиме ће се и наметнути као установе без којих друштво не може. Поред тога архиви морају користити и потенцијале других web 2.0 алата. Постојање архива више не можемо само показивати, већ доказати њихову неопходност за садашња и будућа поколења. Једино такви, архиви могу привлачити пажњу и распршити стереотипе о себи као о мрачним, прашњавим и мемљивим местима. Законским регулисањем архивске делатности и доступности архивске грађе, већим финансијским улагањем у архивску службу, подизањем улоге и значаја архива као установа незаменљивих за очување људског памћења, сређеношћу архивских фондова, квалитетним информативним средствима, што већом присутношћу на Интернету,  разумевањем потреба савременог истраживача и корисника, архиви више неће бити „уско грло“ у остваривању људских права како је то приметио Азем Кожар,[36] већ напротив, главни чинилац у њиховом остваривању.

РЕЗИМЕ

Питање доступности архивске грађе и информација о архивској грађи уграђено је као право сваког појединца у европске законе и прописе. Архиви су у савременом свету променили своју улогу од установа која прикупљају и чувају архивску грађу у установе која пружају услуге и информације. Мења се и улога и профил архивиста услед све веће присутности информационих технологија у нашој свакодневници. Иако доступност архивске грађе и информација о архивској грађи представља предуслов демократизације друштва и услов за улазак у круг заједнице европских народа, јасно је да тај процес у Србији је тек у зачетку.  Још увек је присутно неповерење и сумњичавност у „отварање“ према јавности. Ипак, иако још увек далеко од степена постигнутог у европским земљама не може се рећи да помака на том пољу нема.

Српски архиви су недовољно заступљени  на Интернету, као најкоришћењнијем средству информисања. Тек нешто више од половине архива има своју интернет презентацију. Квалитет тих презентација је неуједначен у погледу информација које пружају корисницима о архивској грађи коју чувају.  Од укупног броја архива у Србији свега нешто преко половине има неки податак на Интернету о архивским фондовима и грађи коју чува. Информације које пружају су углавном недовољне за просечног истраживача. О доступности саме архивске грађе у дигиталном облику на сајтовима архива не може се још увек ни говорити. Слична је ситуација и са коришћењем социјалних мрежа и других могућности које пружају Web 2.0 алати. Закључак је да архиви у Србији још увек нису дефинисали своју улогу и статус у савременом друштву. Проблеми крећу од непостојања адекватне законске регулативе и недостатка финансијских средстава. Они унутрашњи, који су у домену архивиста и који директно утичу на доступност архивске грађе су  недовољна  сређеност архивских фондова, њихова обрађеност и још увек неразвијена свест за потребом отварања ка јавности. Решење видимо у доношењу одговарајуће законске регулативе у области архивске делатности, изради јединствене стратегије и смерница за архивску службу у будућем времену, повећавање финансијских улагања у архиве и посебно образовање и усавршавање архивских кадрова који ће бити носиоци трансформације архива у складу са захтевима савремног информационог друштва.

Accessibility of Archival Materials and Information about Archival Materials on the Internet in the Archives in Serbia

Abstract: The question of accessibility of archival materials and information about archival materials in the archives in Serbia on the internet is analyzed in this article. The results of a research about the presence of Serbian archives on a global net, also about informativeness of their presentations for users and researchers are presented in this article. The possibilities and utilization of internet potentials at this moment in Serbian archives for accessibility of archival materials and information about materials, so as presentation of the archives and popularization of archival activity are examined.

Key words: archives, internet, web site, accessibility, archival materials, information, social networks, Facebook.

SUMMARY

Question of accessibility of archival materials and information about archival materials is built into European laws and regulations as the right of each individual. The archives changed their role in the contemporary world from institutions that collect and keep archival materials into institutions that provide services and information. The role and the profile of the archivist also changes due to a more present information technology in our everyday life. Even though the accessibility of archival materials and information about archival materials presents the prerequisite of the democratization of the society and the requirement for joining the European Community it is clear that that process in Serbia is at its beginning. The mistrust and suspicion toward “openness” to the public is still present. Nevertheless, even though Serbia’s archives are still far away from those in European countries it can not be said that there is no progress in that field.

Serbian archives are not sufficiently present on the Internet which is the most popular source of information. Just over half of the archives have their internet presentation. Quality of those presentations is uneven regarding information they are providing to their users about archival materials they are keeping. From the collective number of archives in Serbia just over half have some information on the internet about archival fonds and materials they are keeping. Information that they are providing are mainly insufficient for average researcher. The accessibility of archival materials in their digital form on archives’ internet sites still does not exist. The situation is similar when it comes to using social networks and other possibilities that Web 2.0 tools provide. The conclusion is that archives in Serbia still did not define their role and status in contemporary society. The problems start with nonexistence of adequate law regulations and lack of financial resources. Those inner problems, that are in the field of archivists, and which have direct influence on accessibility of archival materials are the lack of good organization of archival fonds, the fact that they are not processed and still not fully developed awareness of the need that the archives should be opened to public. We see the solution in introducing regulation in the field of archival activity, in making singular strategy and instructions for archival department in the future, in increasing financial investment into archives and special education and specialization of archivists who will be the bearers of transformation of the archives in accordance with requirements of contemporary information society.



[1]Препорука је усвојена од Одбора министара Савета Европе 13. јула 2000. на 717. седници заменика министара; Препоруке савета Европе, превод Ранка Рађеновић, у Архив, бр. 1-2, Београд, 2005, 9-19; доступно и на:  http://arhivistika.files.wordpress.com/2011/02/preporuka-br-r-2000-13.pdf / 1.9.2012.

[2]Као разлоге за доношење Препоруке Одбор министара наводи да је архивска грађа битан и незаменљив елемент културе, да она обезбеђује опстанак људског памћења, а да је доступност и упознавање елемената историје једне државе на објективан начин предуслов за демократију, да постоји све веће интересовање историчара за проучавање, а грађанске заједнице за бољим разумевањем сложености историјских процеса уопште, посебно 20-ог века као и да боље познавање европске историје може да спречи неке будуће сукобе.

[3]О питању доступности архивске грађе у државама Европске уније видети: Marjana Križaj, Dostop do javnegaarhivskega gradiva v nekaterih državah Evropske unije, Arhivi, br. 30, 2007,  71-82. Доступно и на:

 http://www.arhivsko-drustvo.si/sl/documents/18325/25933/krizaj.pdf  / 1.9.2012.

[5]Донет на Тринаестом конгресу МАС-а, 6. септембра 1996. године у Пекингу. http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/za_arhiviste/eticki_kodeks_arhivista.html  /1.9.2012.

[7]Доступно на сајту ИА Београда:

 http://www.arhiv-beograda.org/pdf/mas/univerzalna_deklaracija_o_arhivama.pdf  /1.9-2012.

[8]Неколико месеци предлог Принципа био је доступан на званичном сајту МАС-а за коментаре, предлоге и сугестије. Усвојена верзија доступна је на енглеском и француском језику:  http://www.ica.org/?lid=13622  /10.9.2012.

[9]Службени гласник Р Србије 7/94;

[10]Службени гласник Р Србије  бр. 72/2009.

[11]Branka Doknić, Dostupnost arhivske građe i Arhiv Jugoslavije, Tehnički in vsebinski problemi klasičnega in elektronskega arhiviranja,9 (2010), стр. 302-303; Доступно на:

 http://www.pokarh-mb.si/fileadmin/www.pokarh-mb.si/pdf_datoteke/Radenci2010/301-308_doknic.pdf  / 1.9.2012.

[14] Snežana Pejović, Аrhivi i Web tehnologija: nezaobilazni inperativ modernog doba, Atlanti, Vol. 20,

Trieste 2010, стр. 306; Доступно на:  http://www.iias-trieste-maribor.eu/fileadmin/atti/2010/Pejovic.pdf / 1.9.2012

[15]мр. Дејан Јакшић, Научно-истраживачки рад у Архиву Војводине, Годишњак Историјског архива града Новог Сада, Нови Сад, 2011, 43-54, говори о стално растућем броју истраживача и истраживачких дана у Архиву Војводине. нпр, 2001. године било је укупно 101 истраживач у Архиву Војводине, а 2005. године број се попео на 170. Број истраживачких дана је од 297 у 2001. порастао на 590, 2005. године. Слична ситуација је и у  ИА Суботица. О томе видети  исцрпан рад S. Mačković, O strukturi i profilu korisnika arhivske građe u Istorijskom arhivu Subotica (2005-2008), Ex Pannonia, br. 14, 2011., доступно на:   http://arhivistika.wordpress.com/2011/03/08/s-mackovic-o-strukturi-i-profilu-korisnika-arhivske-grade-u-istorijskom-arhivu-subotica-2005-2008/  /10.09.2012.

[16] Слободан Мандић, Архиви и „Web 2.0“ окружење, Историјска баштина, Ужице 2010, стр. 271-278, доступан и на:   http://www.udi.rs/articles/mandic_archives_web2.0.html   / 1.10.2012

[17]Законски прописи из области примене електронских технологија, уредбе и стратегија државе на том пољу могу се видети на страници Управе за дигиталну агенду  http://www.uzda.gov.rs/?current=7 / 18.9.2012.

[18]Сл. гласник Р Србије бр.  7/96

[19]Поред архива у оквиру архивске мреже постоје и други који су ван архивске мреже као што су Архив Југославије, Архив САНУ, Архив министарства унутрашњих послова, Архив Министарства спољних послова. Војни архив, Архив Народне банке Србије, Рукописно одељење Матице српске, архиви цркава и верских заједнца... Наведени архиви и њихови сајтови овога пута неће бити предмет нашег посматрања.

[20]Стање сајтова архива у Србији  анализирала је Оливера Порубовић-Видовић 2010. године.  Видети: Olivera Porubović-Vidović, Arhivi na internetu: slučaj Srbije, Atlanti, vol. 20, Trieste, 2010, 289-399; доступно на:  http://www.iias-trieste-maribor.eu/fileadmin/atti/2010/Porubovic-Vidovic.pdf  / 19.9.2012., обрађујући тренутно стање за тада постојећих 19 сајтова у оквиру Архивске мреже Србије и архива Југославије. Анализирала је 12 тематских целина које се презентују на архивским сајтовима и испуњеност 10 критеријума за квалитет сајтова према европским стандардима.

О интерент презентацијама архива у Србији видети и следеће радове: Tatjana Stevančev, Internet prezentacije arhiva u Vojvodini, доступно на:

 http://www.lat.arhivsombor.org.rs/images/stories/dokumenti/strucni_radovi/Tatjana_Stevancev/Internet_prezentacije_arhiva_u_Vojvodini.pdf      /10.9.2012.;

Tatjana Stevančev, Usluge arhiva u Vojvodin dostupne na Internetu, доступно на :  http://www.lat.arhivsombor.org.rs/images/stories/dokumenti/strucni_radovi/Tatjana_Stevancev/Usluge_arhiva_u_Vojvodini_dostupne_na_Internetu.pdf   /10.9.2012.; Слободан Мандић, Интернет презентација Историјског архива Сомбор, доступно на:  http://arhivistika.wordpress.com/2011/02/22/s-mandic-internet-prezentacija-istorijskog-arhiva-sombor/   / 10.9.2012.

[21]Неки од архива имају најосновнију презентацију на званичним сајтовима општине оснивача.

[22]Незадовољавајуће је стање је и у Црној Гори, видети: Snežana Pejović, Аrhivi i Web tehnologija: nezaobilazni inperativ modernog doba, стр, 305-32, доступно на:  http://www.iias-trieste-maribor.eu/fileadmin/atti/2010/Pejovic.pdf / 1.9.2012 ; У Хрватској од 18 Државних архива (Са Државним архивом Хрватске) њих 14 има сајт (видети на:  http://www.arhiv.hr/arhiv2/Arhivski-izvori/On-line-izvori/Arhivi-u-Hrvatskoj/index.htm   / 10.9.2012.); У Словенији сви регионални архиви имају своје сајтове (видети на:  http://www.arhiv.gov.si/?id=1240   /10.9.2012.)

[24]Архиви у Сенти и Суботици  имају презентације и на мађарском језику који је службени језик у тим општинама.

[25]О активности архива на социјалним мрежама у Немачкој видети блог Archive  2.0, доступно на:  http://archive20.hypotheses.org/149<  /10.9.2012. где се наводе примери примене могућности социјалних мрежа у Градском архиву Линца и Рајне, Аустријском Државном архиву, Градском архиву Амберг, Институту за историју у Франкфурту на Мајни и Градском архиву Шпејер. Видети и чланак Archives and Social Media, на блогуArchivalia, доступно на:  http://archiv.twoday.net/stories/97058539/</10.9.2012., где се говори о стању искоришћености могућности Интернета и социјалних мрежа, а стање у немачким архивима се оцењује као незадовољавајуће.

[26]Културне политике градова Србије. Културни ресурски градова (упоредни приказ), стр.89-90. Доступно на:  http://www.zaprokul.org.rs/LKP/gradovi/007_Arhivi_web.pdf  / 1.9.2012.

[27]Информативна средства, њихов изглед и садржај такође морају претрпети одређене измене у складу са све већом применом информационих технологија у архивима. О томе је на архивском саветовању у Зрењанину 19. и 20. септембра 2011. године реферисала Љиљана Дожић (Архив Војводине) на тему: Трансформација традиционалних информативних средстава као основа нових видова комуникације архива и јавности у савременом друштву   (рад још није публикован);

[28]Динамичност и брзина размене информација пружају веома велике могућности. Поменућемо актуелни скорашњи пример покретања потписивања глобалне петиције преко Фејсбука/Интернета због најаве затварања Државног архива у америчкој држави Џорџија.

Детаљније на:  http://offtherecord.archivists.org/2012/09/14/the-state-archives-crisis-in-georgia/  18.9.2012.;

[30]Видети: Olivera Porubović-Vidović, Arhivi na internetu: slučaj Srbije, Atlanti, vol. 20, Trieste, 2010, 289-399; доступно на:  http://www.iias-trieste-maribor.eu/fileadmin/atti/2010/Porubovic-Vidovic.pdf  / 19.9.2012., у раду се наводе критерујми чије је испуњење услов квалитета сајтова у установама културе у складу са пројектом  MINERVA; Корисно је погледати и упутство за израду web презентација локалне самоуправе ради упознавања са неким општим смерницама на том пољу. Доступно на:  http://www.uzda.gov.rs/FileSystem/SiteDocuments/publikacije/Preporuke%20za%20izradu%20web%20prezentacija%20%20LS.pdf  / 18.9.2012.

[31]Квалитетом и садржајношћу код нас издваја се  сајт Архива Југославије  http://www.arhivyu.rs/.

[32]Пример Европске дигиталне библиотеке  http://www.theeuropeanlibrary.org/tel4/discipline/H000; портал Europeana  http://www.europeana.eu/portal/ ; Европски архивски портал АПЕнет

 http://www.archivesportaleurope.eu/Portal/aboutus.action; пројекат Heritage Live  http://heritage-live.eu/ ; SIRAnet база података словеначких архива ( http://www.siranet.si/suchinfo.aspx); ARHInet инфромациони систем хрватских архива ( http://arhinet.arhiv.hr/_Generated/Pages/Stvaratelji.PublicBrowse.aspx); Портал руских архива

 ( http://www.rusarchives.ru/); портал Russian Archives Online ( http://www.russianarchives.com/index.html); Портал мађарских архива ( http://archivportal.hu/id-554-bemutatkozas.html); Национални дигитални архив у Пољској ( http://www.nac.gov.pl/); Archives Portal Europe ( http://www.archivesportaleurope.eu/Portal/error-500.action)

[33] Vlatka Lemić, Аrhivi i internet – nove mogućnosti dostupnosti i korištenja arhivskoga gradiva, Arhivski vjesnik, god 45 (2002), str. 207-218; Доступно на:  http://hrcak.srce.hr/index.php?show=toc&id_broj=753  /1.9.2012.

[34]Културне политике градова Србије. Културни ресурски градова (упоредни приказ),Истраживање о положају архива у Србији 2006-2008, Завод за проучавање културног развитка, стр. 76, доступно на:  http://www.zaprokul.org.rs/LKP/gradovi/007_Arhivi_web.pdf  / 1.9.2012.

[36]Аzem Kožar, O nekim značajkama arhivističke informacije, Zbornik referatov Tehnički in vsebinski problemi klasičnega in elektronskega arhiviranja, 2008, str, 57; dostupno na:   http://www.pokarh-mb.si/index.php?id=132   /1.9.2012.

Objavljeno u: Zapisi, Godišnjak Istorijskog arhiva Požarevac, 2012.

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA