Коришћење могућности интернета у служби архива и архивске струке у данашње време je неизбежно. Архиви се морају уклопити у савремене трендове у погледу доступности информација и у складу с тим креирати и своју пословну политику и ресурсе за њихову реализацију. У овом чланку бавићемо се присутношћу српских архива на глобалној мрежи у Србији.  Приказ који дајемо ове, 2014. године не треба схватити као критику, јер смо свесни свих проблема у којима архивска служба Србије функционише, већ као тренутну анализу стања и скретање пажње на шароликост и неуједначеност садржаја веб сајтова архива. [1]

Архивску службу у Србији чине архиви у оквиру архивске мреже, Архив Југославије и специјални архиви.[2] Према Решењу о утврђивању територије архива мрежу архива у Србији чине Архив Србије, Архив Војводине, Архив Косова и Метохије и 34 историјска архива, од којих су 32 архиви територијално надлежни за више општина, затим Историјски архив Београда који је надлежан за Град Београд и Историјски архив у Смедереву надлежан за град Смедерево, као архиви општег типа.^[3] Поред њих, Архив Југославије, иако формално ван архивске мреже,  представља важан део архивске службе у Србији. Ових 38 архива и њихове активности на интеренту биће предмет наше анализе.^[4]

Од 38 наведених архива, њих 25 имају своје  интернет презентације (популарно сајт), што је  65,8%, док 13 архива нема (34,2%).[5] Интернет презентацију немају ни 6 архива са  Косова и Метохије, док на територији Војводине сви архиви имају своје сајтове. Са простора централне Србије од 22 архива, сајтове има 15, док 7 архива нема (архиви у Крушевцу, Лесковцу, Новом Пазару, Пироту, Прокупљу, Смедереву и Смедеревској Паланци).

Од постојећих 25 сајтова архива, њих 15 је доступно само на ћириличном писму (60%), док је 5 (20%) доступно и у ћириличној и у латиничној верзији.[6] Само латиничну верзију сајта има 5 архива (20%).[7]

Свега четири  архива (Архив Југославије, Историјски архив Београд, Панчево и Суботица) имају своје странице доступне на неком од светских језика, што је 10,5% од укупног броја архива у Србији, односно 16% од укупног броја архива који имају свој сајт.[8]  Архив Београда, архив у Суботици и Архив Југославије имају презентације на енглеском, док архив у Панчеву има презентацију на енглеском и немачком језику.

 

Веб презентације архива у Србији[9]

 

Архив Србије има сајт на ћириличном писму, без верзије на неком страном језику. У основном менију садржи странице: О архиву, (подстранице Делатност, Историјат зграде, Управници, Фотошетња, Формулари, Информатор, Контакт), Актуелности (подстранице Вести, Догађаји, Издања, Изложбе, Press clipping), Фондови и збирке (подстранице Фондови и збирке, Фондови старог периода, Фондови новог периода, Лични фондови, Збирке), Коришћење  (подстранице Стандарди и прописи, Страни држављани, Грађевинска документација, Породично порекло), Архивска мрежа (подстранице Архивска мрежа Србије, Међународна архивска мрежа).  У помоћним тракама са леве и десне стране налазе брзи линкови за архивску мрежу, вредна документа архива, односно текуће актуелне вести и издања Архива. У погледу новости и дешавања  сајт се редовно ажурира.

Архив Југославије има верзију сајта и на ћирилици и на латиници, као и на енглеском језику. Садржи основне странице: О архиву, Архивска грађа, Коришћење грађе, За архивисте, Упознајте архивистику, Библиотека архива, Сарадња, Издања, Изложбе, Лексикон Југославије, са мноштвом подстраница на свакој од основних страница. На првој страници су и брзи линкови за Фондове и збирке, Базе података, Читаоницу, Часопис Архив, Изложбе, затим  страницу посвећену питању сукцесије бивших југословенских република, као и линкови Библиотека, Контакт и Е-новости. Посебно истичемо и страницу Интернет изложбе на којој су презентована тематски изабрана документа. Оно што овај веб сајт издваја од осталих, поред садржајности, сведеног дизајна и прегледности,  јесте чињеница да је озвучен, тј. његов садржај се „чита“,  чиме је његова доступност проширена и на особе са инвалидитетом, односно оне које читање са рачунара замара. Сајт се редовно ажурира, допуњава и унапређује, док његова добро осмишљена почетна концепција остаје непромењена.

Архив Војводине је свој сајт редизајнирао током 2012. и поново 2014. године. Доступан је на оба писма, без верзије на неком од страних језика. Основни мени чине странице О Архиву, Фондови и збирке, Коришћење грађе, Мрежа архива, Дешавања, Поклони и откупи и Контакт. На почетној страни су и линкови за најновије вести односно најпосећеније чланке. Централни део странице заузима приказ најстаријих и најзначајнијих докумената који се чувају у архиву, а испод и десно дате су пречице за основне странице на сајту. Садржај основних страница је богат, па се тако могу наћи детаљни подаци о фондовима и збиркама, подаци о архиву, могу се преузети обрасци за кориснике услуга архива, прописи и стандарди за архивисте, електронска издања архива, затим линкови ка архивима у Војводини, Србији и региону, мапа са уцртаним положајем Архива, и др. Сајт се редовно ажурира у погледу нових информација и дешавања.

Историјски архива Бела Црква  је свој сајт покренуо 2013. године. Доступан је на ћирилици и латиници, без верзије на неком од страних језика. Основни мени чине странице Почетна са информацијама о архиву, Корисници услуга са подстраницама намењеним регистратурама, истраживачима и странкама, а за сваког са могућношћу преузимања потребних докумената односно образаца. Затим страница Фондови и збирке са могућношћу преузимања топографског водича, затим странице Изложбе/издаваштво, Галерија, Форум и Контакт. На почетној страници је и директан линк ка фејсбук страници архива. У десној помоћној траци дати су линкови ка најновијим вестима у Архиву. Оно што овај веб сајт издваја од осталих је Форум за кориснике са могућношћу креирања тема, чиме је обезбеђена директна комуникација са корисницима. Последња подељена информација о активностима је из маја 2014. године.

Историјски архив Београда има сајт на латиници и на ћирилици, као и на енглеском језику. Током 2014. године постављена је унапређена, прегледнија  и визуелно допадљивија верзија сајта.  Са сајта Архива постоји директан линк ка званичној фејсбук страници Архива. Основни мени чине странице: Почетна, О нама (са бројним подстраницама) Фондови и збирке, Публикације (посебно издвајамо могућност преузимања и коришћења публикација у електронском облику), Изложбе (са информацијама о изложбеној активности), За кориснике ( са подстраницама о читаоници, писарници, упутства корисницима архива, ценовником услуга, обрасцима захтева), Контакт  (са подстраницама које доносе бројне додатне информације за кориснике архива). У доњој помоћној траци налазе се линкови ка изабраним страницама и подстраницама, односно линкови ка значајним архивским институцијама, док су у десној помоћној траци дате најважније вести и актуелности. Сајт се редовно ажурира у погледу нових информација о раду архива.

Историјски архив Ваљево  има сајт на ћириличном писму, без верзије на неком од страних језика. Доласком на основну страницу уочљиви су брзи линкови: Дигитализована грађа, Гласник и Веб-галерија. Уласком на сајт појављује се у горњој траци основни мени који садржи странице: Почетна, Фондови и збирке, Коришћење, Издавачка делатност, Библиотека и  Контакт. Овај сајт се издваја од других по врло квалитетним и садржајним описима архивских фондова, као и могућношћу приступа сумарним и аналитичким инвентарима фондова и дигитализованим насловима из Збирке старих и ретких књига. Последње ажурирање по питању текућих дешавања је из 2010. године.

Историјски архив „31. јануар“ Врање има верзију сајта на ћириличном писму без превода на неки од страних језика. Основни  мени дат у левој помоћној траци чине странице Почетна, Делатност, Активности, Колектив, Документа, Публикације, Град Врање, Водич кроз архивску грађу, Пројекат „Тестамент“, Претрага сајта, Локација архива, Галерија слика, Услуге (подстранице Ценовник, Обрасци и захтеви),  Контакт и Банери. У десној траци је стална анкета оцене рада архива и бројач посета сајту. У погледу актуелних дешавања сајт се редовно ажурира.

Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар током 2013. године поставио је нову верзију сајта, са којег постоји постоји директан линк ка старој верзији. Сајт је на ћирилици (стара верзија је била на латиници) без превода на неки од страних језика. На првој страни су дате новости, а главни мени чине странице Почетак, О Архиву, Фондови и збирке, Издавачка делатност, Изложбе и Контакт. Отварањем странице О архиву отварају се и додатне подстранице које корисника упознају са службама у архиву. У помоћној десној траци дате су скорашњи чланци односно архива вести по месецима и линкови ка одабраним страницама. У погледу вести и актуелних дешавања у архиву сајт се редовно ажурира.

Историјски архив Зрењанин има презентацију латиничним писмом без верзије на неком од страних језика. Садржи основне странице, Историјат, Фондови и збирке, Микрофилмована грађа, Изложбе, Издања, Планови града, Галерија, Линкови, Претрага. На сајту је могуће прегледати повеље и дипломе из 18. и 19. века које се чувају у архиву. Сајт се ажурира у смислу актелних новости у Архиву.

Историјски архив Јагодина чији је сајт на ћирилици, нема превод на неки од страних језика. Основни мени чине странице Насловна, Водич, Фондови и збирке, Публикације и Контакт. Сајт је израђен 2009. године, а на његовом „освежавању“ се није много радило. Позитивна карактеристика сајта је могућност преузимања неких од публикација у ПДФ формату на страници Публикације, као и преглед неких од најзначајнијих докумената која се чувају у Архиву ( у рубрици Галерија). У левој помоћној траци је веза ка страници Вести, Информатор о раду, Пишите за часопис „Корени“, Апел и Галерија.

Историјски архив Кикинда има сајт доступан  на ћирилици, без превода на неки страни језик. Основни мени чине странице: Почетна, О нама, Гласник Attendite (дат је приказ садржаја бројева), Фондови, Издања, Изложбе, Галерија, Колектив, Линкови, Акутелности, Служба заштите ван архива, Захтев за реституцију, Контакти, Конкруси. Сајт је редизајниран 2013. године и још се дорађује. У погледу активности у архиву сајт се ажурира.

Историјски архив Шумадије Крагујевац има сајт на ћирилици, (за претрагу је такође обавезан унос ћириличних знакова). Нема верзије на страном језику. Основни мени чине странице О архиву, Фондови и збирке, Коришћење архива, Издања, Изложбе, Актуелно и Контакт са подстраницама. Са леве стране дати су линкови ка одељењима и службама архива,  а кликом на сваки од линкова добија се опис рада те службе и запослени у архиву. Последња актуелност везана за архив забележена је 29. маја 2010. године.

Историјски архив Краљево има сајт на ћирилици, без превода на друге језике. Основни мени чине странице Почетна, Вести, Рад са корисницима, Библиотека, Издавачка делатност, Културно просветна и пропагандна активност, Контакт, О архиву. Са десне стране  као „скривени“ мени налазе се линкови ка страницама Архивски фондови и збирке, а у оквиру ње као посебне странице линкови за групе фондова по класификационој шеми. У погледу актуелних дешавања сајт се редовно ажурира.

Историјски архив Неготин има сајт урађен у ћириличној верзији, без превода на страни језик. Сајт је редизајниран током 2014. године. У основном менију на врху стране налазе се странице: Почетна, О нама, Линкови, Контакт, Галерија. Са леве стране у помоћној траци има и странице: Актуелности и промоције, Издавачка делатност, Пуликације, Часопис, Монографије, Биографска дела, Хронологије, Зборници, затим странице Остала издања, Фондови и збирке, Колектив, Упутство за сараднике, Захтеви и издавање уверења, Ценовник и услуге. Централни део почетне странице заузимају чланци са вестима, односно старим фотографијама Неготина и околине. Сајт се освежава новим информацијама о раду архива.

Историјски архив Ниш у години обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата насловну страницу сајта је обогатио пригодним текстом, односно текстом Нишке декларације и Телеграмом објаве рата Србији. Кретањем даље долази се до основне странице са менијем. На истој страници је опција за латиничну верзију сајта, али она не функционише, тако да сајт има само ћириличну верзију. Странице нису доступне на неком од страних језика. Основни мени састоји се из страница: Информатор, Листе, правилници, затим Јавне набавке, Бакротиск, Личности, Галерија, Издавачка делатност, Изложбена делатност, Актуелне вести, Финансијски извештаји, а у доњем делу почетне стране дата је адреса архива. Уласком на странице појављује се  додатни мени  у левој помоћној траци. У оквиру њега је страница Фондови и збирке, али је она неактивна. Часопис архива „Пешчаник“ доступан је онлајн (бр. 1-3). Последње ажурирање актуелности је из 2013. везано за јубилеј Архива.

Историјски архив града Новог Сада је свој сајт редизајнирао  током 2012. године, а затим и током 2013. На почетној страници своје веб презентације нуди могућност приказивања садржаја на латиници и ћирилици. Нема превод на неки од страних језика. У оквиру основног менија нуди линкове ка страницама Основни подаци, Делатност архива, Историјат службе, Линкови, Контакт. На првој страни у кратком тексту дају се основне информације о архиву, територијалној надлежности, количини фондова које чува, линк ка архивској мрежи Србије, обавештења о коришћењу архивске грађе, односно линк ка детаљнијим обавештењима и линк ка Водичу. Сајт не пружа много  информација о текућим дешавањима у архиву.

Историјски архив Панчево има сајт (од 2009) на латиници са преводом на немачки и енглески језик. На почетној страни у левој траци дат је основни мени који садржи: О архиву, Фондови и збирке, Издања, Изложбе, Историја Панчева, Догађаји, Галерија, Контакт, Мапа, About Usи Аrchiv. Сајт се не ажурира редовно по питању текућих активности Архива. Као занимљивост издвајамо страницу Галерија на којој је могуће прегледати документа и фотографије, разгледнице, мапе, занатске исправе, печате...и тд.

Историјски архив Пожаревац има сајт на латиници, без верзије на неком од страних језика. У горњем десном углу су линкови за странице: Hоme, Contakt Us, Јавне набавке. Основни мени чине странице: Почетна, О архиву,  Корисници, Издавачка делатност, Изложбе, Архив у Медијима. У оквиру сваке странице могуће је отварање линкова у форми слајдова са додатним садржајем за сваки од наслова. Досадашњи објављени бројеви часописа Записи могу се преузети у ПДФ формату. Текуће актуелности дате су у левој помоћној траци и редовно се додају нови садржаји, а на централном делу почетне стране дате су опширнији чланци о појединим дешавањима у Архиву.

Историјски архив Сента има латиничну верзију сајта на српском и верзију на мађарском језику. Основни мени чине странице Почетна, Информације, Историјат, Галерија, Запослени, Издања, Фондови и Водич фондова. У помоћној левој траци дате су информације о текућим догађајима (последње ажурирање је из априла 2013).  Сајт је креиран 2006. године.

Историјски архив Сомбор има ћириличну верзију сајта, без превода на неки страни језик. Основни мени чине странице Почетна, Фондови и збирке, За архивисте и За ствараоце и имаоце архивске грађе, Архива вести и Фото ризница. Свака од основних страница има и подстранице које се отварају доласком курсора на изабрану страницу. У помоћним тракама дати су брзи линкови ка изабраним садржајима различитог карактера. Сајт је редизајниран 2013. (ранија верзија је из 2010).[10] На страници се презентују вести из Архива, као и вести из Архива Војводине.

Историјски архив „Срем“  Сремска Митровица има сајт доступан само на ћирилици, без верзије на страном језику. На почетној страни су брзи линкови: Директан приступ сајту, Обавештења и планови ИА Срем, Издавачка делатност и Претрага регистра архивских фондова и збирки. Уласком на сајт добија се основни мени који чине странице: Обавештења, О архиву, Презентација, Фотографије, Регистар, Издавачка делатност, Изложбе, Промоције, Библиотека, Линкови архива. На сајту постоји посебно израђен софтвер за податке о фондовима и збиркама архива који се може преузети. Сајт је из 2006. године. Током 2014. приметно је редовније ажурирање података о текућим активностима.

 Историјски архив Суботица има сајт у латиничној верзији на српском, енглеском и мађарском. Основни мени дат у левој помоћној траци чине странице: О нама, Прошлост архивирања, Секретаријат,  Служба заштите архивске грађе ван архива, Коришћење архивске грађе и библиотечког материјала, Актуелности, Фото галерија, Изложбе, Публикације, Преузимање, Колектив, Корисни линкови и Контакт. Као посебни тастери дати су линкови ка најчешће коришћеним садржајима (Е-архива, Информатор о раду ИАС, Реституција-поврат имовине, Водич архива и ЕxPannonia).Сајт се редовно ажурира, а као посебност се истиче кориснички сервис Е-архива за претрагу црквених матичних књига.

Историјски архив Ужице има сајт у ћириличној верзији, без превода на неки од страних језика. Основни мени чине странице Почетак, О архиву, Публикације, Изложбе и промоције, Ризница, Фондови и збирке, Инфо, Мапа Сајта и Контактса подстраницама које доносе информације о архиву. На страници Издаваштво могу се прегледати садржаји свих бројева „Историјске баштине“ часописа овог архива, односно преузети комплетна библиографија у ПДФ формату. У левој помоћној траци су брзи линкови до најзначајнијих докумената који се чувају у архиву, односно анкета за посетиоце сајта. Сајт се ажурира на почетној страници где се доносе вести о активностима архива.

Међуопштински историјски архив Чачак има ћириличну верзију сајта, без верзије на неком од страних језика. Основне странице су: О архиву, Функције и службе, затим Фондови и збирке (са пописом фондова према класификационој шеми), Издавачка делатност, Галерија, Салон фотографије и Контакт. Брзим линковима на почетној страни стиже се на странице Изложбе, Издања, Салон фотографије, односно основне информације о архиву, фондовима и збиркама, затим се могу преузети обрасци за кориснике архива. Вести су дате у десној помоћној траци. Сајт је редизајниран током 2012. године и редовно се ажурира у погледу нових вести.

Међуопштински историјски архив  Шабац има сајт од 2011. године у ћириличној верзији, без превода на страни језик. Основне странице су: О архиву, Актуелности, Фондови и збирке, Коришћење и Архивска мрежа. У додатном менију са леве стране,  отварају се линкови ка подстраницама. У десној помоћној страници је претрага и анкета за кориснике. Неки од линкова су још увек неактивни. Последња додата информација је од 25. маја 2011. године.

 

Коришћење могућности других Web 2.0  алата

Изложено говори  да по питању веб презентација као основног веб огледала сваке установе, стање међу архивима у Србији још увек није задовољавајуће. Слична ситуација је и са коришћењем других Web 2.0алата,[11] пре свега социјалних мрежа, односно најпопуларније од свих - Facebook-a. Наиме, од 38 архива који су били предмет анализе, само два архива, Историјски архив Београда и Историјски архив Бела Црква са свог сајта имају линк ка својој фејсбук страници. Поред њих, још 16 српских архива се могу наћи на Фејсбуку. (профили/странице Архива Југославије, архива у Кикинди, Сенти, Зрењанину, Крагујевцу, Лесковцу Неготину, Новом Пазару, Новом Саду, Панчеву, Прокупљу, Крушевцу, Суботици, Шапцу, страница Архива Војводине и Архива Србије). Међутим, нема увек поузданих података о томе да ли су и ове постојеће странице/профили званични, осим у случајевима када имају директан приступ са званичне веб презентације.[12] Поред овог најчешћег облика Интернет комуникације који је постао уобичајен, недовољно су искоришћени и остали облици комуникације са корисницима на Интернету као могућност за презентацију онога што архив поседује.

• < Prethodna
• Sledeća >