Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Abstrakt: Internet era donela je novo viđenje i  tumačenje  pojma istorijski izvor.  Uz osvrt na klasične i istorijske izvore digitalnog doba u članku se posebno razmatraju potencijali Web 2.0 mreže i njenih alata za prezentovanje, prikupljanje arhivske građe i informacija o arhivskoj građi. Navode se i konkretni primeri kako arhivi mogu iskoristiti prednosti digitalnog doba i unaprediti svoj rad na polju zaštite.

Ključne reči: istorijski izvori, elektronski izvori, Internet, Web 2.0, digitalizacija, arhivska građa, arhivi

Uvod

Istorija kao naučna disciplina temelji se na proučavanju istorijskih izvora. Bez njih, ona gubi karakter nauke, prelazi u mit, legendu. Istorijski izvori su istorijski ostaci koji pružaju informacije i svedoče o svim oblastima ljudskog života, oni su posrednici i veza između sadašnjosti i prošlosti.  Istorijski izvori, njihovo otkrivanje i kritičko tumačenje (analiza) predstavljaju jedno od glavnih pitanja metodologije istorijske nauke. Postoji više različitih podela istorijskih izvora sa različitog stanovišta. Osnovni kriterijum za njihovu podelu može i sme biti isključivo njihova vrednost za istorijsko istraživanje. Tako se mogu deliti na izvore prvog i izvore drugog reda u odnosu na događaje i procese o kojima govore. Prema odnosu izvora prema istraživaču mogu se podeliti na primarne i sekundarne, prema saznajnoj vrednosti dele  se na ostatke i tradiciju, prema sadržini se dele na izvore za istoriju privrede, prava, društva, umetnosti, religije i td, prema poreklu dele se na vrste kao što su novac, povelje, izvštaji, akta, novine i slično.[1] Novije podele istorijske izvore dele  na primarne, sekundarne i tercijarne. Pod primarnim izvorima ili izvorima prvog reda podrazumevaju se ostaci prošlosti koji su neposredno proizišli iz nekog istorijskog događaja, odnosno o njemu autentično mogu posvedočiti. Oni se čuvaju na svom izvornom mestu (gde su nastali)  ili u ustanovama koje su za to određene (arhivi, muzeji, bilbiliteke). Sekundarni izvori se odnose na citate ili navođenja i komentare koji se zasnivaju na primarnim izvorima, dakle to su posredni izvori zasnovani na primarnim. Tercijarni izvori su publikacije kao što su enciklopedije i druge zbirke koje uglavnom sumiraju sekundarne izvore. Izvori se prema vrsti dele i na materijalne, usmene, pisane,  slikovne  i audiovizuelne. U materijalne spadaju predmeti, građevine, materijalni ostaci, zapisi, novac, oružje, i td.  U usmene spadaju pesme, priče, predavanja, kazivanja svedoka. Pisani izvori su osnov za rekonstrukciju događaja iz prošlosti i podrazumevaju se pod pojmom arhivska građa. Oni se dele na narativne, dokumenta i publikacije. Dokumenta su svakako najznačajniji izvor za istorijska istraživanja, jer su nastala u vremenu o kome govore, najčešće radom organa vlasti, ustanova i značajnih pojedinaca. Slikovni izvori su crteži, slike, mape, slikovna hijerografska pisma, ilustaracije na predmetima, fotografije. Audiovizuelni izvori su zvučni i video zapisi iz prošlosti, i u zavisnosti od načina na koji su nastali mogu da posluže kao primarni ili sekundarni izvori.[2]

Opširnije: Slobodanka Cvetković, Web 2.0 alati-nove mogućnosti za arhive

Историјски архив Сомбор током 2010. године коначно је добио своју Интернет презентацију и тиме изашао из неславне и малобројне групације наших архива до чијих богатстава које чувају није могуће стићи свакодневним саобраћањем кроз информационо-комуникацијске магистрале XXI века. Тиме је и свим заинтересованим и потенцијалним корисницима услуга ове установе значајно олакшан пут до проналажења потребних информација. Одмах треба истаћи да је припреми и изради овог веома значајног информативног средства претходила, што је веома значајан новитет у домаћој архивистици, и теоријска основа садржана у раду архивисте Татјане Стеванчев Услуге архива у Војводине доступне на Интернету.[1]

За израду презентације искоришћен је популаран и бесплатан (open source) софтвер Joomla CMS, који се ослања на шаблоне (template) који су сами по себи класична web дизајн решења са уметнутим кодом по Joomla стандарду, и који је нарочито погодан за сајтове које је потребно често ажурирати.

Opširnije: Слободан Мандић, Интернет презентација Историјског архива Сомбор

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA