„Нужда је мајка проналаска“ (енг. Necessity is the mother of invention), парафразиране су речи Платона у његовом делу „Република“.
У савременом свету, технологија напредује великом брзином. То се види и у архивистици где се свакодневно примењују бројне иновације не би ли се архивској грађи пружила боља заштита, а запосленима у архивима олакшао рад и повећала ефективност и ефикасност.
Међутим, некад услови не дозвољавају примену савремене технике. Разлози су многобројни, а свако ко ради у архиву или се некад бавио истраживањем, навешће бар један разлог. Некад је то непрактично, некад временски или локацијски услови не дозвољавају, а врло често је разлог финансијске природе.
Током једног истраживања у једном од архива у Србији било је неопходно фотографисати бројна документа за потребе истраживања у циљу реализације изложбе. Географска удаљеност, недостатак финансија и кратко време од 4 сата да се прегледа више кутија које садрже више стотина листова допринели су томе да се одлучимо за већ познато решење – коришћење мобилног телефона и таблета за фотографисање докумената како би их касније, без журбе, прегледали на својим рачунарима.
Две особе су радиле фотографисање својим уређајима и свако је то радио на свој начин. Различити уређаји, различити начини фотографисања, различито искуство и вештине допринеле су да се појаве различити типови слика. На пример, некад у брзини не можете да фокусирате камеру телефона па због тога слика буде „мутна“ и фактички неупотребљива, неко слика документ остављајући по пар центиметара од сваке ивице док други иду до самих ивица документа (crop), итд.
Како би се боље припремили за наредно истраживање и фотографисање архивске грађе, било је неопходно практично решити проблеме са којима смо се суочавали. Због временског фактора, тражили смо решење од компоненти које је могуће набавити на домаћем тржишту, да се компоненте физички не модификују применом посебних алата и да реализација решења, од куповине до монтаже, не буде дужа од 24 часа. Поред тога, решење је морало да обухвати и одређене, наизглед чудне али оправдане, критеријуме за употребу као што су: транспорт авионом у ручном пртљагу, да маса буде до два килограма, да се уређај не фиксира за сто у архиву или да висина не прелази 60 центиметара, да има само један носач (да не буде троножац) и да каблови који воде од камере до лаптопа не „падају“ преко докумената или на било који начин имају физички додир са њим.
- Detalji
- Pogodaka: 633
УВОД
Упоредо са развојем људске цивилизације јавила се и потреба споразумевања и начина преноса информација међу људима. Говор, споразумевање различитим предметима(зрневље, чворови, шкољке, каменчићи, рабоши), писање на камену, глиненим таблицама, папирусу, кожи, пергаменту, хартији представљају начине преноса информација међу људима. Настанком писаних докумената јавила се и потреба да се исти сачувају.
Чување докумената, наслеђа прошлости, државни су задаци, односно предзнак развоја цивилизације. Сложеност проблема је пре свега што нико никада није направио специјални документ за ''вечно'' чување. Архиви, библиотеке и друге установе, чувари прошлости, углавном немају разумевање државе, финансијску и техничку подршку, неопходну за решавање задатака чувања и коришћења докумената.
Папир, носиоц информационих знакова нашао се у веома широкој употреби. Начин производње и технологија све више су се мењале. Због све шире употребе производња папира се комерцијализовала, вредност губи на значају, па је проблем чувања докумената на папирној основи с краја 19.в постао све већи проблем. Исто се може рећи и за средства за писање, боје, мастила и сл.
Осим тога, неадекватан простор за смештај, нагле климатске промене, еколошки утицај, време, непредвиђене околности, људски фактор, свакодневно доводе до физичких, хемијских и биолошких оштећења архивских докумената. Све чешће се поставља питање како заштитити документа од оштећења која у крајњем исходу могу довести и до потпуног уништења истих. У циљу заштите докумената насталих на папирној основи ради се адекватно планирање и спровођење стратегије превентивне заштите.
- Detalji
- Pogodaka: 1576
Opširnije: Станојка Јегдић, Микрофилм као метод превентивне заштите
Апстракт: Рад разматра један од проблема савремене архивистике – проблем дигитализације у архивима у Србији. Један број наших архива упустио се у подухват дигитализације самостално, без протходно утврђених заједничких стандарда на нивоу државе и струке. У времену када смо на путу прихватања међународних стандарда, јасно је колико такви појединачни иступи могу представљати проблем на том путу, а са друге стране такве иницијативе су и неопходне како би се српска архивистика померила са, већ годинама, мртве тачке.
- Detalji
- Pogodaka: 2290
Opširnije: Слободанка Цветковић, Дигитализација у архивима у Србији - изазови и замке
