Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

УВОД

   Упоредо са развојем људске цивилизације јавила се и потреба споразумевања и начина преноса информација међу људима. Говор, споразумевање различитим предметима(зрневље, чворови, шкољке, каменчићи, рабоши), писање на камену, глиненим таблицама, папирусу, кожи, пергаменту, хартији представљају начине преноса информација међу људима. Настанком писаних докумената јавила се и потреба да се исти сачувају.

     Чување докумената, наслеђа прошлости, државни су задаци, односно предзнак развоја цивилизације. Сложеност проблема је пре свега што нико никада није направио специјални документ за ''вечно'' чување. Архиви, библиотеке и друге установе, чувари прошлости, углавном немају разумевање државе, финансијску и техничку подршку, неопходну за решавање задатака чувања и коришћења докумената.

      Папир, носиоц информационих знакова нашао се у веома широкој употреби. Начин производње и технологија све више су се мењале. Због све шире употребе производња папира се комерцијализовала, вредност губи на значају, па је проблем чувања докумената на папирној основи с краја 19.в постао све већи проблем. Исто се може рећи и за средства за писање, боје, мастила и сл.

     Осим тога, неадекватан простор за смештај, нагле климатске промене, еколошки утицај, време, непредвиђене околности, људски фактор, свакодневно доводе до физичких, хемијских и биолошких оштећења архивских докумената. Све чешће се поставља питање како заштитити документа од оштећења која у крајњем исходу могу довести и до потпуног уништења истих. У циљу заштите докумената насталих на папирној основи ради се адекватно планирање и спровођење стратегије превентивне заштите. 

Opširnije: Станојка Јегдић, Микрофилм као метод превентивне заштите

 

Апстракт: Рад разматра један од проблема савремене архивистике – проблем дигитализације у архивима у Србији. Један број наших архива упустио се у подухват дигитализације самостално, без протходно утврђених заједничких стандарда на нивоу државе и струке. У времену када смо на путу прихватања међународних стандарда, јасно је колико такви појединачни иступи могу представљати проблем на том путу, а са друге стране такве иницијативе су и неопходне како би се српска архивистика померила са,  већ годинама, мртве тачке.

Opširnije: Слободанка Цветковић, Дигитализација у архивима у Србији - изазови и замке

Апстракт: У раду се говори о коришћењу дигиталних копија каоисторијског извора за реконструкцију прошлости и тешкоћама на које наилазе историчари – архивисти код коришћења ове врсте архивске грађе. Кључне речи: архивска грађа , дигитална копија, историјски извор

Научна обрада политичке, културне, економске историје незамислива је без историјских  извора од којих је најзначајнија архивска грађа. Дугогодишњи рад на прикупљању, сређивању и обради архивске грађе, финализује се њеним давањем на коришћење историчарима за научну реконструкцију прошлости, али и другим за различите друштвене потребе. Архивска грађа спада у примарне историјске изворе. Издавањем  дигиталних копија архивске грађе она постаје доступна свима, а то представља најбољи вид заштите  културног добра.

Opširnije: Бориша Радовановић, О дигиталној копији као историјском извору

   
© 2017 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA