Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Sažetak: Svrha i cilj izrade arhivskih naučno informativnih sredstava jeste da posreduje između arhivske građe i njenih korisnika, služeći im u što lakšem pronalaženju odgovarajućih informacija iz arhivske građe. Kakva su dosadašnja iskustva na tom polju u našem Arhivu, te kako i u kojim pravcima bi trebalo da arhivisti usmeravaju svoje delovanje da se standardizovani modeli ovih krunskih rezultata arhivističkog rada približe zahtevima korisnika.

Ključne reči: naučno-informativna sredstva, vodič, sumarni, analitički inventari, korisnici - istraživači, e-okruženje

 

Uvodne napomene

Ovaj rad nema previše aspiracija na nivou metodološko teorijskih rasprava o izradi naučno-informativnih sredstava, nego mu je cilj da pokuša pružiti presek stanja i odnosa između postojećih naučno-informativnih sredstava u istorijskom arhivu Subotica i korisnika. Prati se način njihove prezentacije kao i načini njihovom pristupanju od strane korisnika. Poznato je da je svrha i cilj izrade arhivskih naučno-informativnih sredstava, opšteg i užeg tipa, pored ostalog i da posreduju između arhivske građe i njenih korisnika, služeći korisnicima-istraživačima u što lakšem pronalaženju odgovarajućih činjenica i informacija iz arhivske građe. U našem Arhivu postoji duga tradicija njihove izrade. Naravno, najviše su se izrađivali sumarni inventari, u samom procesu sređivanja arhivske građe, ali se išlo i na detaljniju obradu sa analitičkim inventarima i regestima, u prvom redu za značajnije, starije fondove, gde je pretežni jezik građe bio latinski ili nemački. U dva navrata, 1977. i 2011, napravljeni su i vodiči. Pored tradicionalnih načina njihovog prezentovanja, okrenuli smo se i onima u elektronskim oblicima. Ne beležimo u našim statističkim podacima i godišnjim izveštajima frekvenciju korištenja pojedinih naučno-informativnih sredstava, vodiča, sumarnih ili analitičkih inventara od strane istraživača u čitaonici, no ona je znatno manja u odnosu na broj poseta stranicama na web mreži gde su neki od njih predstavljeni.

Opširnije: Stevan Mačković, Naučno-informativna sredstva i korisnici, teorija i praksa u Istorijskom arhivu...

 

Уводно слово

          Од када се појавила потреба да се значајни и важни документи посебно чувају, те користе у изузетним моментима и «у право време» постојала је потреба, ради што бржег доласка до тражене информације (односно проналаска предмета) да се некако информацијње о садржини целе архиве а затим и њених делова односно фондова и збирки искажу у виду кратког описа а онда ти описи систематизују. У прво време само у попису а потом и детаљније о свакој целини - фонду и збирци  (водичи) или предмету (регеста и аналитички описи).Тако су временом настајала научно-обавештајна средстрва о архивској грађи: у општем (прегледи, водичи и општи инвентари) и ужем смислу (водичи за групу или појединачни фонд, сумарни и аналитички инвентари, регеста и каталози. Уколико би изостали наведени пописи или обавештења о садржају, ових установа, дакле, архиви би представљали складиште безличне и бескорисне хартије која се налази испод њихових кровова. Отуда је веома важно, ако не и најважније да у сваком архиву постоје научно-обавештајна средства о архивској грађи која се налази у њеним депоима.

Opširnije: Зоран Вељановић, Нека методолошка питања у изради аналитичког инвентара

   
© 2017 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA