Абстракт: Након формирања заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца намеће се потреба за што хитнијим доношењем новог закона о заштити који би био конципиран према савременим захтевима нове државе и усаглашавањем законских норматива у свим деловима земље. Долази до знатних промена у погледу организовања службе заштите, међутим, током двадесет и две године трајања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије надлежне власти нису успеле да донесу закон којим би се регулисала ова области, премда су постојале многе иницијативе и урађени предлози закона из 1921, 1922, 1928, 1930, 1931, 1934 и 1935.године. Доношење одговарајућих савремених правних прописа о заштити споменика културе у ФНРЈ омогућило је организовање службе заштите, а паралелно с тим и извођење многих конзерваторских и рестаураторских радова. Формиран је и Југословенски институт за заштиту споменика културе у Београду који је био посвећен проучавању и решавању проблема заштитне службе у ФНРЈ.
Кључне речи: културно добро,баштина, заштита, закон, споменик културе, институт, музеји, архиви старине
- Detalji
- Pogodaka: 460
Разлози тешких оштећења архивске грађе су углавном у лошим смештајним условима. Овде не мислимо само на архивску грађу смештену у депоима Архива, већ и на архивску грађу у настајању регистратурама где се она ствара. Често се таква грађа смешта у неадекватним просторијама (таванским или подрумским) склоним прокишњавању или плављењу. Архивску грађу би требало чувати у строго контролисаним условима. Просторије у којима се чува морају бити суве чисте и проветрене. Оптимална влажност просторија је 40-50%, а не би смела прећи 75%. Оптимална тепература је 18-22ºЦ, а прихватљива је до 28ºЦ . Такође мора бити заштићена од јаке светлости, прашине, утицаја различитих гасова из спољашње средине и сл. Нажалост, сведоци смо наглих климатских промена температуре и влаге, наглих и обилних падавина које доводе до честих и неконтролисаних поплава . Угрожени су како природна тако и културна добра ( покретна и непокретна).
Уколико дође до промена прописаних услова под којима се чува архивска грађа, пре свега влажности и температуре, она постаје одлична подлога за развој бактерија и гљивица (Fungi). Уколико при томе изостане неблаговремена реакција примене мера превентивне заштите, долази до убрзаног развоја микроорганизама.
- Detalji
- Pogodaka: 1021
Opširnije: Станојка Јегдић, Заштита архивске грађе са тешким микробиолошким оштећењима
Abstrakt: Godine 2014. Srbiju su zadesile nesvakidašnje poplave. Stradali su ljudi, materijalna, ali i kulturna dobra. Dokumentacija ustanova u ugroženim područjima pretrpela je znatna oštećena, kako zbog nepostojanja plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, tako i zbog niza propusta u zakonskoj regulativi. Primeri stradalih ustanova, ali i ukazivanje na propuste u normativnim aktima, najbolje ilustruju trenutno stanje i probleme u zaštiti arhivske i registraturske građe u vanrednim situacijama u Srbiji.
Ključne reči: Plan zaštite, vanredna situacija, preventiva, akcija u toku katastrofe, registrature, dokumentacija, arhivska garđa, registraturska građa, poplave.
CONSEQUENCES OF THE LACK OF
COMPREHENSIVE LEGAL REGULATION
IN PROTECTION OF ARCHIVES AND CURRENT
RECORDS IN EMERGENCY SITUATION
Abstract: In 2014
Keywords: Protection plan, emergency situation, prevention, reaction during a catastrophy, documentation, archives, current records, floods.
- Detalji
- Pogodaka: 2012
