Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

ABSTRAKT: Arhivsku građu čine dokumenti, plakati, planovi, karte, crteži, povelje, diplome, grafike, pisane i štampane knjige. Materijal od koga su oni sačinjeni je prevashodno papir. Papir podleže procesu prirodnog starenja i, ukoliko se ne čuva na adekvatan način u optimalnim uslovima mikrosredine, njegovo propadanje se višestruko ubrzava. Faktori, koji mogu narušiti unutrašnju strukturu papira i time ubrzati njegovo starenje, mogu se podeliti u tri kategorije:

1.      Fizički faktori;

2.      Hemijski faktori;

3.      Biološki faktori.

U fizičke faktore se ubrajaju temperatura, vlažnost vazduha, svetlost, prašina i prljavština, u hemijske- zagađenost vazduha, dok biološke faktore čine mikroorganizmi, insekti i glodari. Svaki od ovih faktora veoma retko deluje sâm i često je pojava jednog faktora uslovljena postojanjem drugog. Za razliku od nepokretnih spomenika kulture, pokretni spomenici, u koje se ubraja i arhivska građa, čuvaju se u prostorijama zgrada koje su građene ili adaptirane specijalno za tu namenu, odnosno u depoima arhiva. Ta činjenica pruža mogućnost da se građi obezbede optimalni uslovi i da se faktori, koji imaju nepovoljan uticaj na građu, svedu na minimum. Prema tome, održavanje vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha u depoima na konstantnom nivou ili sa minimalnim fluktuacijama, zaštita građe od svetlosti i prašine, redovne kontrole od biološkog zagađenja i redovna dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, kao i izgradnja arhiva na lokaciji sa niskim sadržajem zagađivača u vazduhu, imaju veoma važnu ulogu u  preventivnoj zaštiti.

            Srbija se nalazi na teritoriji na kojoj su često vođeni ratovi. U takvim uslovima građa je često morala da bude izmeštena iz arhiva i neretko se nalazila u neadekvatnim uslovima, kao što su povećana vlažnost vazduha ili čak voda, velika fluktuacija temperature, prljavština i drugo. Takvi uslovi su, pored direktnih oštećenja, dovodili i do pojave mikroorganizama na građi, koji su uslovili različita oštećenja: razgradnju celuloze koju mikroorganizmi koriste kao supstrat u ishrani, lučenje kiseline koja skraćuje vlakna celuloze, stvaranje pigmentacije u vidu različitih mrlja i tako dalje. U uslovima povećane relativne vlažnosti vazduha razvoj mikroorganizama i širenje njihove infekcije na druge papire su neizbežni, dok u optimalnim vrednostima, oni prelaze u neaktivan oblik i formiraju spore. Zbog već pomenute burne istorije, u našim arhivima postoji građa na kojoj se nalaze mikroorganizmi u neaktivnom obliku. To je još jedan razlog više zbog koga bi spoljašnji faktori, a prvenstveno relativna vlažnost vazduha, trebalo da se održavaju u granicama optimalnih vrednosti, jer bi svako njihovo odstupanje imalo za posledicu prelazak neaktivnog oblika mikroorganizama u aktivan, kao i razvoj spora koje su stalno prisutne u vazduhu oko nas.

KLJUČNE REČI: Arhiv, arhivska gradja, depo, papir, celuloza, spoljašnji faktori, temperatura, relativna vlažnost vazduha, mikroorganizmi.

 

UVOD

 

            Arhivi su ustanove u kojima se čuva, klasifikuje, sređuje, obrađuje, istražuje, izdaje i izlaže arhivska građa. Arhivsku građu u najvećoj meri čine dokumenti, plakati, planovi, karte, crteži, povelje, diplome, grafike, matične knjige, registri, razne rukopisne i štampane knjige, koje su načinjene na papiru ili, u retkim slučajevima, na pergamentu. Pored pomenutog, u arhivima se čuvaju i mikrofilmovi, fotografije, zvučni dokumenti na magnetnoj traci, audiovizuelni dokumenti i, u novije vreme, digitalni zapisi, odnosno CD, DVD i drugo. U njihov sastav ulaze različite vrste materijala. Arhivska građa, za razliku od nepokretnih spomenika kulture, nije direktno izložena klimatskim faktorima i spoljašnjoj sredini, ali zato podleže uticaju faktora mikrosredine unutar arhiva. Papir, kao i ostali materijali koji ulaze u sastav građe, podležu nepovratnom procesu prirodnog starenja. Brzina tog procesa zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Unutrašnje faktore predstavljaju kiseline, primese i nečistoće u samom materijalu, koje se u njemu nalaze još od procesa proizvodnje, ali i kisela i druga mastila koja su korišćenja u nastanku građe. Spoljašnji faktori predstavljaju sve one činioce iz spoljne sredine koji mogu posredno ili neposredno da utiču na promenu kvaliteta arhivske građe. S obzirom da je u arhivskoj građi papir najzastupljeniji materijal, u daljem tekstu će biti opisan uticaj spoljašnjih faktora na papir s osvrtom na druge materijale.

SPOLJAŠNJI FAKTORI

 

            Spoljašnji faktori koji utiču na brzinu starenja mogu se grupisati u tri kategorije:

1. Fizički faktori;

2. Hemijski faktori;

3. Biološki faktori.

Njihovo dejstvo na papir može da bude direktano ili indirektano. Direktan uticaj spoljašnjih faktora se ispoljava tako što dovodi do skraćivanja lanca celuloze, koja čini osnovu svakog papira. Celuloza je polimer sastavljen od većeg broja monomernih jedinica, odnosno glikozidnih ostataka, nastao spajanjem, ili drugim rečima, polimerizacijom većeg broja molekula glukoze ((C6H10O5)n)5 (videti Sliku br.1). Kvalitet papira zavisi od broja glikozidnih ostataka u molekulu celuloze. Kada je njihov broj manji od 200, papir je veoma lošeg kvaliteta i pri bilo kakvoj intervenciji pretvara se u prah. Sa povećanjem tog broja srazmerno raste i kvalitet hartije i svoj maksimum dostize na oko 700 glikozidnih jedinica. Dalje povećanje ovog broja ne dovodi do boljeg kvalitet, ali se ipak preporučuje da tokom proizvodnje papira on bude između 1000 i 2000, budući da će vremenom, usled prirodnog procesa starenja i uticaja različitih faktora, taj broj stalno opadati5. Spoljašnji faktori indirektno deluju na papir tako što utiču na strukturu monomernih jedinica, zatim deluju kao katalizatori u različitim procesima degradacije papira, aktiviraju druge unutrašnje i spoljašnje faktore ili sa njima udruženo deluje. Indirektno dejstvo različitih faktora se povećava kako opada procenat čiste celuloze u papiru, a raste procenat ostalih supstanci, odnosno kako opada kvalitet papira. U hartiji se pored celuloze mogu naći ostale supstance koje postoje u sirovini od koje su napravljene, kao što su hemiceluloza, lignin, smola, mineralne materije, prirodne boje i drugo, ali i razni lepkovi i punioci, koji se u papir dodaju tokom proizvodnje kako bi mu se obezbedila određena mehanička svojstva i izgled5. Delovanje spoljašnjih faktora na ove supstance kao i njihovo zajedničko delovanje dovodi do mnogobrojnih oštećenja papira.

Slika br.1

1. Fizički faktori

U fizičke faktore se ubrajaju svetlost, temperatura, vlažnost i prašina.

 

Svetlost

Svetlost predstavlja skup vidljivih i nevidljivih elektromagnetnih zračenja, odnosno spektar elektromagnetnog zračenja. Opseg talasnih dužina od 200 do 760 nm čini deo tog spektra koji u najvećoj meri oštećuje papir. U okviru tog opsega nalazi se ultravioletno zraćenje, odnosno UV zračenje (200-400 nm) i vidljivi deo spektra (400-760 nm). Zraci talasnih dužina ispod 340 nm direktno deluju na molekul celuloze smanjujići broj glikozidnih jedinica u njemu, dok oni iznad te vrednosti indirektno utiču na dužinu lanca celuloze5. Dnevna svetlost sadrži ceo spektar elektromagnetnog zračenja, ali već i obično prozorsko staklo apsorbuje zračenje talasnih dužina manjih od 340 nm. Zbog svog sastava i zbog velike količine UV zračenja, ona je štetna u svim oblicima: direktna, kroz oblake, difuzna i tako dalje. Za razliku od dnevnog, veštačko svetlo, u koje se ubrajaju fluorescentna i sijalica sa užarenim vlaknom, u svom opsegu zračenja ne sadrže talasne dužine ispod 340 nm i imaju i do deset puta manje UV zraka od dnevne svetlosti.

Pored sastava svetlosti na brzinu i vrstu oštećenja papira utiču još i jačina svetlosti, dužina njegovog delovanja, sastav papira, temperatura, relativna vlažnost vazduha, sastav vazduha (količina kiseonika, prisustvo teških metala) i ostalo. Jačina svetlosti se meri luksmetrom i optimalna vrednost za arhivsku građu iznosi 50 luksa ili manje2. Papir lošijeg kvaliteta, kao što je, na primer, novinska hartija, pod dejstvom svetlosti brze menja boju, odnosno tamni, i postaje krta. Poznato je da porast temperature od 10oC ubrzava svaku hemijsku reakciju oko dva puta. Na isti način ubrzava i sve reakcije koje svetlost izaziva na molekulu celuloze. Količina kiseonika u vazduhu utiče na oksidacione procese na bočnim hidroksilnim grupama glikozidnih jedinica koji se odigravaju pod dejstvom svetlosti, dok teški metali služe kao katalizatori ovih i drugih procesa na molekulu celuloze izazvanih svetlošću5.

Svetlost svojim delovanjem na papir dovodi do strukturnih oštećenja usled čega hartija menja boju, mehanički slabi, postaje krta, a mastilo bledi (videti Sliku br.2).

Slika br.2

Temperatura

            Kao što je već rečeno, sa povećanjem temperature za 10oC brzina svake hemijske reakcije se povećava oko dva puta. Iz ovoga se može zaključiti da svako povećanje temperature ubrzava proces prirodnog starenja, odnosno da direkto utiče na oksidaciju i hidrolizu veza u celulozi, kao i na razgradnju lignina, što su procesi koji leže u osnovi prirodnog starenja. Pored toga rast temperature isušuje hartiju usled čega se ona skuplja, postaje kruća i krta, dok njen pad povećava količinu vlage u papiru, pod čijim dejstvom se papir širi i bubri. Tada takođe postaje podložan razvoju mikroorganizama o čemu će biti više reči u nastavku teksta. Velika oštećenja izaziva i oscilacija temperature, usled koje se sadržaj vlage u hartiji menja, a sama hartija skuplja i širi, i postaje deformisana. Tretiranje papira veoma visokom temperaturom dovodi do cepanja veza u molekulu celuloze i degradacije papira do ugljenmonoksida, ugljendioksida, derivata glukoze i vode5. Istraživanja ubrzanog ili veštačkog starenja na povišenoj temperaturi su pokazala da trodnevno izlaganje hartije temperaturi od 100oC dovodi do oštećenja i promene mehaničkih svojstava papira ekvivalentnih onim koja nastaju prirodnim starenjem (na temperaturi od oko 20oC) u periodu od 25 godina5. Optimalna temperatura za arhivsku građu na papiru se kreće u intervalu od 15 do 18oC.

Vlažnost

            Vlažnost je faktor koji u velikoj meri utiče na papir, kako na direktan, tako i na indirektan način. Njena vrednost predstavlja količinu vodene pare u gramima, u jednom kubnom metru vazduha (g/m2). Ovakva definicija se odnosi na takozvanu apsolutnu vlažnost vazduha. Ova vrednost sama po sebi ne pruža informaciju o zasićenosti vazduha vodenom parom ili njenoj količini u hartiji budući da te vrednosti zavise i od temperature. Vlaznost i temperatura predstavljaju dva faktora koja su usko povezana i ne treba ih razdvajati. Količina vodene pare koju vazduh može da sadrži, a da ne dođe do njene kondenzacije zavisi od temperature, i najveća takva vrednost za određenu temperaturu naziva se tačka rose (videti Tabelu br.1). Ukoliko je temperatura vazduha veća, on može da primi veću količinu vodene pare.

TEMPERATURA (oC)

VODENA PARA (g/m3)

0

4,6

10

9,2

20

17,5

30

31,8

40

55,3

50

92,5

Tabela br.1: Količina vodene pare koju vazduh na određenoj

temperaturi sadrži u tački rose2

            Vrednost koja govori u kojoj meri je vazduh zasićen vodenom parom naziva se relativna vlažnost vazduha. Ona predstavlja odnos količine vodene pare prisutne u jednom kubnom metru vazduha, odnosno apsolutnu vlažnost vazduha, i količinu vodene pare u tački rose pri istoj temperaturi, i izražava se u procentima. Od relativne vlažnosti vazduha zavisi i sadržaj vode u hartiji. Pri 60 do 65% relativne vlažnosti hartija sadrži 5 do 7% vode u odnosu na svoju težinu, što predstavlja i optimalnu vrednost budući da papir tada ima najveću mehaničku otpornost5. Ukoliko relativna vlažnost duži period iznosi ispod 40%, hartija se isušuje, skuplja i postaje krta. Sa povećanjem vlažnosti vazduha raste i procenat vode u papiru, a sâm papir se širi. Kada ta vrednost pređe 75% količina vode u papiru je tolika da dovodi do slabljenja ili čak kidanja međumolekularnih vodoničnih veza koje se formiraju između vlakana celuloze, ubrzava se oksidacija i hidroliza celuloze, pojačava se dejstvo svetlosti i papir bubri5. Pored nabrojanih direktnih dejstva na papir, povišena vlažnost omogućava i razvoj mikroorganizama koji dalje oštećuju papir. Oscilacije relativne vlažnosti, koje mogu da budu izazvane kolebanjima temperature, dovode do deformacije listova papira. Vrednosti relativne vlažnosti vazduha se mere higrometrom, a optimalna vrednost za hartiju iznosi 50 do 60%, dok za ostalu arhivsku građu varira, kao i temperatura, u zavisnosti od vrste materijala (videti Tabelu br.2).

MATERIJAL

TEMPERATURA (OC)

RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA (%)

Papir, pergament, koža

13 – 18

50 – 60

Acetatni crno beli film

10 – 16

30 – 50

Acetatni film u boji

-4 – +2

20 – 25

Crno bele fotografije

15 – 21

30 – 35

Fotografije u boji

-4 – +2

20 – 25

Acetatni mikrofilm

≤ 21

15 – 40

Poliesterski mikrofilm

≤ 21

30 – 40

Diazo mikrofilm

≤ 21

15 – 30

Gramofonske ploče

10 – 21

40 – 55

Magnetne trake

4 – 16

40 – 60

Tabela br.2: Optimalne vrednosti temperature i relativne vlažnosti

vazduha za različite materijale5

Prašina

            Prašina ima veoma heterogen i promenljiv sastav. Prevashodno se sastoji od lepljivih čestica ugljenika nastalih nepotpunim sagorevanjem goriva5, ali se u njoj mogu naći i čestice pepela, maltera, kreča, spore mikroorganizama, jaja insekata, u primorskim oblastima i čestice soli i tako dalje. Kada se nađe na građi, prašina predstavlja osnovu daljeg skupljanja prašine. Takođe privlači vlagu iz vazduha, usled čega može doći do razvoja mikroorganizama (videti Sliku br.3). Čestice prašine mogu da apsorbuju sumpordioksid i vodoniksulfid iz vazduha ili da se na njih nalepe čestice gvožđa, i tada one dovode do hemijskih oštećenja papira2. Mineralne i druge tvrde i oštre čestice, ukoliko su sitne, mogu da prodru među vlakna papira i da pri savijanju listova izazovu oštećenje ili čak da preseku vlakno.

Slika br.3

2. Hemijski faktori

            Vazduh se sastoji od različitih gasova od koji pojedini mogu štetno da deluju na hartiju. Jedan od njih je kiseonik, koji se po prisutnosti u vazduhu nalazi na drugom mestu, odmah iza azota5. On ubrzava proces starenja tako što pospešuje oksidacione procese u molekulu celuloze. Njegovo dejstvo se pojačava prisustvom vodene pare u vazduhu. Ona je neophodna u procesu hidrolize hemijskih veza u vlaknima celuloze. Takođe, različite nečistoće u papiru, bilo da su tu dospele u procesu proizvodnje ili naknadno, pod dejstvom vodene pare stvaraju kiseline koje razaraju strukturu papira. Pored uobičajnih gasova, kakvi su kiseonik i vodena para, u vazduhu se mogu naći supstance koje su produkt industrije, toplana, automobila, i koje predstavljaju zagađivače vazduha. One su prisutne u svim gradovima, a naročito u industrijskim. Tokom reakcije sa vodenom parom one prelaze u kiseline koje vrše hidrolizu veza u molekulu celuloze, skraćujući na taj način dužinu njenih vlakana, odnosno smanjujući broj glikozidnih jedinica. Rezultat takvog delovanja je potamneo, krt, lako lomljiv papir, koji se najčešće primećuje na površinskim listovim i marginama, s obzirom da su oni najviše izloženi delovanju atmosferskih gasova (videti Sliku br.4). Najčešće takva oštećenja izazivaju gasovi, kao što su sumpordioksid, vodoniksulfid i azotdioksid2,5, koji, pod dejstvom vodene pare i kiseonika iz vazduha, postaju redom sumporna i sumporasta kiselina, sulfidna kiselina i azotna kiselina. Količina ugljendioksida u vazduhu ne utiče bitno na proces prirodnog starenja hartije.

Slika br.4

3. Biološki faktori

            Poslednji, ali ne i najmanje bitni, su biološki faktori, u koje se ubrajaju glodari, insekti i mikroorganizmi.

Glodari

            U arhivima se najčešće sreću smeđi (norveški) pacov (Rattus Norvegicus), crni pacov (Rattus Rattus) i domaći miš (Mus Musculus)2. Svoja gnezda prave na tamnim, skrivenim mestima nedostupnim ljudima. Arhivskoj građi nanose višestruku štetu. Iako u svojoj ishrani koriste namirnice koje i čovek upotrebljava, u njihovom nedostatku mogu da se hrane i papirom, drvetom, kožom i drugim. Čak i ako se ne hrane arhivskom građom, oni je koriste za pravljenje gnezda i za grickanje, budući da moraju da troše sekutiće koji im rastu tokom čitavog života2. Pored toga, njihov urin, s obzirom da je kiseo, cepa veze u celuloznim vlaknima i boji hartiju, a može se naći svuda kuda se glodari kreću. Budući da imaju stalnu potrebu za grickanjem različitih predmeta, glodari mogu da budu i uzročnici požara, ukoliko izazovu kratki spoj na električnim instalacijama. Tragovi koje oni ostavljaju za sobom, u vodu ekskreta, delova izgrickane ili pocepane građe, otisaka nožica i repa na mestima prekrivenim prašinom, su sigurni znaci njihovog prisustva. Takođe se ponekad mogu čuti kako grickaju neki tvrđi materijal ili se čak mogu i videti.

Insekti

            Insekti mogu da nanesu velika oštećenja arhivskoj građi. Oni se sreću na svim delovima Zemljine kugle bez obzira na geografsku širinu. Iako mogu da opstanu u različitim klimatskim uslovima, optimalna temperatura za njihov razvoj je između 25 i 30oC, dok je on usporen na temperaturama van ovog opsega. Za svoj život biraju mračna, vlažna i slabo provetrena mesta. U svojoj ishrani, zavisno od vrste, koriste celulozu, skrob, proteine, šećere i tako dalje, nanoseći oštećenja dokumentima, knjižnom bloku, koricama poveza, hrbatu i vezi između knjižnog bloka i poveza. Od insekata u arhivima se najčešće sreću knjiška vaš (Troctes divinatoria), srebrni moljac (Lepisma saccarina), knjiški crv (Sitodrepa panicae, Dermestes lardarius), bubašvaba (Blatta germanica, Blatta orientalis, Periplaneta americama) i termiti (Reticulitermes flavipes, Calotermes flavicollis)2,5. Njihovo prisustvo se utvrđuje slučajno ili tokom redovne kontrole na osnovu susreta sa samim insektima, prisustva tragova koji iza njih ostaju, ili uočavanjem karakterističnih oštećenja koje oni prave na arhivskoj građi u vidu bušotina i tunela (videti Sliku br.5).

Slika br.5

Mikroorganizmi

            Mikroorganizmi se nalaze svuda u arhivima: u vazduhu, na radnim površinama, u prašini. Redovnim čišćenjem i dezinfekcijom njihova koncentracija se može smanjiti, ali određena količina njih uvek ostaje. Oni su prisutni u obliku spora ili u neaktivnom obliku sve dok su ambijentalni uslovi, odnosno temperatura i relativna vlažnost vazduha, konstantni i nepovoljni za njihov razvoj. U trenutku kada ovi parametri postanu optimalni, počinje klijanje spora i razvoj mikroorganizama. Oni tada napadaju arhivsku građu nanoseći joj najrazličitija oštećenja. Iz tog razloga je veoma bitno temperaturu i relativnu vlažnost održavati konstantnim van opseg optimalnog za razvoj gljiva i bakterija (videti Tabelu br.3).

FAKTORI

GLJIVE

BAKTERIJE

Vazduh

Neophodan

Samo za aerobne vrste

Relativna vlažnost (RV)

65% < RV < 95%

80% < RV < 100%

Kiselost sredine (pH)

5,4 < pH < 6,8

6,5 < pH < 7,8

Temperatura (T)

15oC < T < 30oC

20oC < T < 40oC

Svetlost

Nije neophodna

Nije neophodna

Ugljenik

Azot

Neophodni (ali samo

oni organskog porekla)

Neophodni (i organskog

i neorganskog porekla)

Sumpor

Kalijum

Fosfor

Magnezijum

Cink

Gvožđe

Kalcijum

Natrijum

Neophodni (količina

varira od vrste do vrste)

Neophodni (količina

varira od vrste do vrste)

Tabela br.3: Optimalni uslovi za razvoj mikroorganizama2

Od mikroorganizama na arhivskoj građi sreću se gljive i bakterije. Većina onih, koji žive na papiru, spadaju u grupu celulolitičkih ogranizama, koji koriste celulozu kao hranljivi supstrat, razgrađujući je do glukoze uz pomoć različitih enzima5. Takvi organizmi nanose veliku štetu građi skraćujući lance celuloze, slabeći papir i ostavljajući rupe na mestima infekcije. Osim toga, metabolički produkti mikroorganizama dovode do smanjenja pH vrednosti papira, odnosno do povećanja njegove kiselosti, što dodatno skraćuje celulozna vlakna. Kao nusproizvod metaboličke aktivnosti javlja se pigmentacija, koja zavisno od vrste mikroorganizama i sastava podloge, može da bude različite boje (videti Sliku br.6). Na hartiji se često nalaze i mikroorganizmi koji se razvijaju na račun lepkova, tragova pljuvačke, masnoće, produkata metabolizma nekih drugih vrsta ili nekih drugih organskih supstanci koje se sreću na građi. Neke vrste mikroorganizama luče enzime koji razgrađuju određena mastila i time doprinose bleđenju ili čak gubitku teksta, ili koriste jone gvožđa iz mastila kao izvor energije proizvodeći isti efekat (Gallionella, Siderococcus)2. Neretko se dešava da su listovi građe slepljeni usled mikrobioloških oštećenja, što, zavisno od inteziteta pojave, vodi manjem ili većem gubitku delova građe, a samim tim i teksta, odnosno informacija. Gljive koje se najčešće sreću na papiru su predstavnici iz rodova Alternaria, Arthrinium, Aspergillus, Botryotrichum, Cephalosporium, Cladosporium, Fusarium, Mucor, Penicillium, Rhizopus, Stachybotrys, Trichoderma i drugi, dok su najprisutniji rodovi bakterija Bacillus, Cellulomonas, Cellvibrio, Cytophaga, Spirochaeta, Sporocytophaga i tako dalje2,4,5,6.

Slika br.6

Srbija je zemlja na čijoj su teritoriji često vođeni ratovi. Kako bi građa bila sačuvana od nasumičnog razaranja ili ciljanog uništenja, morala je da bude izmeštena iz arhiva i drugih ustanova u kojima se nalazila. Jedan deo građe je ipak ostajao u arhivima, u kojima zbog ratnih uslova nije bilo mogućnosti za održavanje adekvatnih uslova. Uslovi transporta i oni u privremenom smeštaju najčešće nisu bili zadovoljavajući. Neretko se dešavalo da građa ne stigne do mesta gde je trebalo da bude privremeno smeštena, nego je ostajala na otvorenom u sanducima ili bez njih, do sticanja uslova za povratak u matičnu kuću. U takvim uslovima oštećenja građe su bila mnogobrojna i veoma različita. Usled transporta nastajala su mehanička oštećenja u vidu gužvanja i cepanja listova, čije su margine pretrpele najveća oštećenja. Građa se često nalazila u prljavštini, vodi, pa čak i u blatu. Takvi uslovi nisu bili kratkotrajni i omogućili su razvoj i razmnožavanje velikog broja kako gljiva, tako i bakterija, koje su dovodile do daljih oštećenja papira specifičnih za mikroorganizme. Po završetku ratova, građa je vraćena u arhive, gde se ponovo našla u konstantnim ambijentalnim uslovima povoljnim za njeno čuvanje, čime je razvoj mikroorganizama i njihovo razaranje papira zaustavljeno, a oni su prešli u neaktivan oblik ili su obrazovali spore. Nakon toga svako odstupanje od adekvatnih uslova imalo bi za posledicu prelazak neaktivnog oblika mikroorganizama u aktivan, kao i razvoj spora koje su, osim na građi, stalno prisutne u vazduhu oko nas.

Slika br.7

Mikrobiološka analiza uzoraka uzetih sa građe Arhiva Srbije iz 1875. godine pokazali su prisustvo neaktivnog oblika gljiva i bakterija. Takođe je determinacija direktnih preparate potvrdila prisustvo gljive, predstavnika roda Arthrinium3 (familija: Dematiaceae, podrazdeo: Deuteromycotina), koji je već opisan na građi arhiva u Pragu7, Holandiji i tako dalje (videti Sliku br.7). Ta gljiva je egzotična za Srbiju, s obzirom da je prvi put viđena u ovdašnjim laboratorijama, i istraživanje načina na koji je ona dospela na građu Arhiva Srbije bi mogao da bude nesvakidašnje interesantan poduhvat. Determinacija kolonija bakterija sa podloga zasejanih prekonoćnim kulturama je pokazala postojanje dve različite vrste iz roda Bacillus i celulolitičke grampozitivne koke grupisane u pravilnim tetradama3,6 (videti Sliku br.8).

Slika br.8

Važno je napomenuti da, pored toga što mikroorganizmi nanose veliku štetu građi, oni mogu da izazovu i ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi. Zdravstvene probleme zaposlenima i korisnicima mogu da izazovu i mikroorganizmi koji ne oštećuju građu ni na koji način, nego je samo koriste kao privremeno stanište. Iako se kod zdravih ljudi ovakvi problemi veoma retko javljaju, osobe sa već prisutnim plućnim ili kožnim oboljenjima, kao i one sa trenutnim ili permanentnim padom imuniteta usled postojanja nekih drugih bolesti (HIV infekcija, dijabetes, tumor), veoma su podložne dejstvu mikroba. Zdravstveni problemi koje oni izazivaju mogu se podeliti u tri grupe: infekcije, alergije i trovanja. Infekcije po pravilu izazivaju samo aktivni oblici mikroorganizama, i mogu da dovedu do bolesti kože (videti Sliku br.9), sluzokože očiju, nosa, ždrela, pluća i ušiju, crevnog trakta, sinusa, a u retkim slučajevima krvnih sudova i mozga (videti Sliku br.10). Alergije i trovanja izazivaju kako aktivni, tako i neaktivni mikroorganizmi. Alergije se najčešće javljaju u obliku kijavice, crvenila i suzenja očiju, astme, koprivnjače, anafilaktičkog šoka, ili mogu da se manifestuju kao problemi probavnog sistema, ali i ostalih unutrašnjih organa. Mikroorganizmi, naročito gljive, proizvode toksine koji mogu da dovedu do različitih akutnih i hroničnih bolesti. Oni mogu da izazovu oštećenje jetre, bubrega i tankog creva, zatim leukopeniju, ekstremni umor, smetnje opažanja i koncentracije, bolesti kože i sluzokože, a u težim slučajevima imunodeficijenciju, genske mutacije, nepovoljne efekte na embrion i kancerogene promene. Gljive koje dovode do nekog od pomenutih oboljenja pripadaju rodovima Aspergillus, Cladosporium, Fusarium, Mucor, Penicillium, Stachybotrys i drugi1,4.

Slika br.9

Pored pomenutih faktora koji utiču na brzinu starenja arhivske građe, postoji još jedan koga takođe treba pomenuti. To je čovek. Čovek svojim nemarnim odnosom i bahatim ponašanjem može da postane odlučujući faktor u opstanku građe. Prvi i najdrastičniji primer su ratovi u kojima su širom sveta nestali kilometri građe. Zatim, većina požara izazvana je greškom čoveka, ili je njegovo neadekvatno i nepravovremeno reagovanje doprinelo šteti širih razmera nego što je to bilo neminovno. Način transporta, pakovanja i skladištenja građe, iako određeno pravilima, zavisi od pojedinca i može da dovede do oštećenja, ukoliko se ta pravila ne poštuju. Pojedinac takođe može nepravilnim i nesavesnim rukovanjem da nanese mehanička oštećenja građi ili čak da namerno iscepa i uzme list iz knjige, deo dokumenta ili celu stranu. Na građi se često mogu videti mrlje različitog porekla, koje su takođe proizvod ljudskih ruku. Te mrlje mogu biti kisele i kao takve direktno oštetiti vlakna celuloze ili se na njima može prikupiti prašina, koja će povećati sadržaj vlage u papiru i time omogućiti razvoj mikroorganizama. Čovek veoma često koristi selotejp, svestan ili nesvestan oštećenja koje on može da prouzrokuje. Njime se na jednostavan i brz način može rešiti problem pocepanog lista. Međutim, lepak koji povezuje traku selotejpa i list papira se vremenom suši, i tada traka samo od sebe otpadne. Problem pocepanog lista ponovo postaje aktuelan, a sa njim i lepak koji je prodro duboko u papir, gde oštećuje njegovu strukturu. Lepak se može ukloniti rastvaranjem u acetonu, ali aceton osim lepka rastvara i većinu mastila. Pored toga, kao i mrlje, lepak prikuplja prašinu, koja zatim privlači vlagu, što sve zajedno vodi razvoju mikroba i daljim oštećenjima hartije.

Slika br.10

PREVENTIVNA ZAŠTITA ARHIVSKE GRAĐE

            Kao što je već rečeno, arhivalije se čuvaju u arhivima, tačnije u depoima arhiva, gde provode najveći najveći deo svog vremena. Pored toga, one jedan deo svog vremena provode u kancelarijama zaposlenih na sređivanju i obradi, zatim u laboratoriji na konzervaciji i restauraciji, u čitaonici gde korisnici istražuju građu, na raznim izložbama i, naravno, u transportu. Bez obzira na to gde se građa nalazi, mere preventivne zaštite moraju da se poštuju, kako bi se obezbedili adekvatni uslovi za građu u svakom trenutku i prilici.

            Već je rečeno da je prirodno svetlo daleko štetnije od veštačkog, kao i da jačina svetlosti ne bi trebalo da prelazi vrednost od 50 luksa. Problem prirodnog svetla se rešava pozicioniranjem prozora na severni deo zgrade, ukoliko je to moguće, i postavljanjem zavesa ili neke druge zaštite na prozorska okna. Jačina svetla neophodna za normalan rad iznosi između 300 i 500 luksa, što daleko prevazilazi optimalnu vrednost. U depoima je građa od dejstva svetlosti u dobroj meri zaštićena arhivskim kutijama. I pored toga, preporuka je da prozori i zaštitne maske na neonkama ili nekom drugom veštačkom izvoru svetlosti, kako u depou, tako i u kancelarijama, laboratoriji, čitaonici i izložbenoj Sali budu obložene UV filterima u vidu samolepljivih folija, budući da UV zraci predstavljaju deo spektra koji izaziva najveća oštećenja. Istim folijama bi trebalo obložiti i staklene vitrine i panoe na izložbama.

            Temperatura i vlažnost vazduha su faktori koji takođe mogu da oštete papir. Najbitnije je oba faktora održavati konstantnim ili sa minimalnim fluktuacijama u optimalnom opsegu. I pred toga što se idealna temperatura za papir kreće između 15 i 18oC, preporuka je da se ona održava od 18 do 20oC, s obzirom da u svim prostorijama gde se nalazi građa, borave i ljudi. Održavanju optimalne temperature i vlažnosti doprinosi odgovarajuća konstrukcija zgrade arhiva, provetravanje prostorija u određenim delovima dana, grejanje koje zbog protivpožarne zaštite mora da bude centralno, zatim aparati za isušivanje vazduha, i u novije vreme klima uređaji, koji predstavljaju najelegantnije rešenje, ali i najskuplje. Neophodno je imati merne instrumente u svakoj prostoriji i svakodnevno beležiti očitane vrednosti, kako bi se pratilo stanje ovih parametara tokom vremena. Fotodokumentacija, koja se čuva u frižiderima, pre upotrebe treba da se klimatizuje, odnosno da se adaptira na temperaturu od 20oC.

            Prašina ne može da se eliminiše, ali građa može da se zaštiti od nje. U mere zaštite od prašine spada, kao prvo, pakovanje građe u arhivske kutije, zatim redovno čišćenje svih površina i podova u celom objektu usisivačem sa specijalnim filterom i mokrim brisanjem, zatim detaljno mesečno čišćenje svih prostorija i godišnje čišćenje građe specijalnim usisivačima. Takođe je bitno da zgrada arhiva bude udaljena od fabrika koje utiču na nivo prašine u vazduhu, kao što su toplane, poljoprivredni kombinati, rudarski baseni i tako dalje.

            Efekat kiseonika i vodene pare iz vazduha ne može se umanjiti, ali se može uticati na koncentraciju ostalih atmosferskih gasova koji oštećuju građu, i to jedino lociranjem zgrade van centra grada, gde je frekvencija saobracaja najveca, i na bezbednoj udaljenosti od industrijske zone, gde je povećana koncentracija zagađivača vazduha.

            U zaštitu od bioloških faktora ubraja se redovna dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija cele zgrade, zatim redovna kontrola prostorija i građe, redovno čišćenje, s obzirom da prašina i otpaci pogoduju razvoju mikroba, insekata i glodara, i na kraju održavanje konstantne temperature i vlažnosti, koji su prevashodno odgovorni za razvoj mikroorganizama.

            Za transport građe neophodno je obezbediti čisto vozilo sa zatvorenim ili natkrivenim teretnim delom, zatim vatrostalne i vodootporne sanduke u kojima bi se pakovala građa bez mogućnosti za mehanička oštećenja, i silika gel kojim bi se regulisala vlaznost vazduha u sanducima.

            Pored pobrojanih, u mere preventivne zaštite ubrajaju se i izgradnje zgrade na terenu na kome je rizik od zemljotresa i poplave minimalan, zatim redovna kontrola instalacija, kako ne bi došlo do curenja vode ili požara, dalje adekvatna protivpožarna zaštita, postavljanje gromobrana i tako dalje. Takođe često na kritičnim mestima u zgradi postoji video nadzor, kako bi se sprečila sabotaža ili nesavesno ponašanje korisnika. Poslednja, ali ne i najmanje bitna mera zaštite je prebacivanje na druge medije. To pruža mogućnost povlačenja originala iz upotrebe i isključivo izdavanje kopije sa drugog medija, ali i obezbeđuje očuvanje informacije koju građa nosi, u slučaju da na bilo koji način dođe do gubitka originala.

REZIME

            Svaki materijal vremenom menja svoje karakteristike. Papir postaje slab i krt, menja boju i mehanička svojstva. Te promene predstavljaju proces pirodnog starenja koji je neizbežan. Parametri spoljašnje sredine utiču na taj proces i mogu višestruko da ga ubrzaju. Kada se oni održavaju na odgovarajućem optimalnom nivou, njihov uticaj na papir, a samim tim i na arhivsku građu, svodi se na minimum. Optimalne vrednosti spoljnih faktora regulisane su merama preventivne zaštite. Pored toga mere preventivne zaštite podrazumevaju i redovno održavanje higijene, periodičnu kontrolu prostorija i građe, kako bi biološka oštećenja ukoliko ih ima na vreme bila primećena, zatim redovna kontrola vodovodnih i električnih instalacija, prebacivanje sadržaja građe na druge medije i tako dalje. Lokacija zgrade, njena konstrukcija, orjentacija prozora i unutrašnji raspored takođe doprinose preventivnoj zaštiti i održavanju faktora spoljašnje sredine u opsegu optimalnom za arhivsku građu. Jedan od faktora koji ima veoma značajan uticaj na proces starenja hartije je čovek. On svojim savesnim i predanim radom i strogim pridržavanjem mera preventivne zaštite obezbeđuje građi idealne uslove i dug život. Spoljašnji faktori, pored efekta na građu, mogu direktno ili indirektno da utiču i na zdravlje ljudi. Zbog toga treba obratiti posebnu pažnju kako ne bi došlo do oboljevanja zaposlenih, ali i korisnika. Arhivska građa, kao i sve ostalo, ima svoj vek trajanja i pre ili kasnije će doći trenutak kada originali više neće biti upotrebljivi i kada će ih u potpunosti zameniti njihove kopije na drugim medijima. Samo od nas zavisi, od našeg savesnog i odgovornog rada i od primene mera preventivne zaštite, koliko će originali trajati i kojom brzinom će se odvijati proces njihovog starenja.

Snezana Gajic

The influence of external factors on archives

Summary

            Each material changes its properties over time. Paper becomes weak and brittle, changes its color and mechanical properties. These changes represent inevitable, natural aging process. External parameters affect to the process and they can accelerate them several times. When they held the appropriate optimal level, their influence on paper, and consequently the archives, is reduced to a minimum. Optimal values of external factors are regulated by the measures of preventive care. Besides, preventive care measures also include regularly sanitary, periodic rooms and archives control to biological damage, regular control of plumbing and electrical installations, archives transfer to other media, and so forth. Building location, its construction, windows orientation and internal layout, also contribute to preventive care and keeping external factors in the optimal range for archives. One of the factors, that have a significant impact on the aging process of the paper, is man. One, who is conscientious and dedicated and who strictly abide by the preventive care measures, provide ideal conditions and long life for archives. External factors, beside effects on the archives, affect to human health directly or indirectly. Therefore, one should pay special attention to avoid illness of employees and customers. Archives, as well as everything else, has its own lifetime and sooner or later will come a moment when the originals no longer be usable, and when they will be fully replaced by their copies in other media. It only depends on us, on our conscientious and responsible work and on the application of preventive care measures, as originals will last and how quickly will develop their aging process.

RAD JE OBJAVLJEN U:  Зборник четврте конференције о интегративној заштити, Бањалука, 2009, 129-142.

Zbornik u celini možete pogledati na ovom linku.

LITERATURA

1. Curk, F.; Nedović, Ž.: Štetni agensi u konzervaciji, Niš, 1997, 83-90.

2. Đardulo, A.: Zaštita i konzervacija knjiga: materijali, tehnike i infrastruktura, Beograd, 2005, 111-174.

3. Гајић, С.: Микроорганизми на грађи Архива Србије, Архив, часопис Архива Србије и Црне Горе, година VIII, бр. 1-2, Београд, 2007, 234-236.

4. Hammer-Luza Mas, E.; Hödl, I.; Kranzelbinder, H.; Prosser, H.;Wassermann-Neuhold, M.; Wiesflecker Mas, P.: Mogu li se još spasiti? Konzervacija i restauracija pisanog blaga, Sarajevo/Tuzla, 2006, 35-82.

5. Радосављевић, В.; Петровић, Р.: Конзервација и рестаурација архивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Београд, 2000, 10-15, 19-35, 38-62, 113-173, 181-193.

6. Simić, D.: Mikrobiologija I, Beograd, 1988, 39-44, 116-132.

7. Skorkovský, B. A kolektiv: Mikroorganismy jako původci degradace archiválií, Praha, 1981, 59s.

 

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA