Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

 

У мају 2014. године Србију су задесиле поплаве какве нису уобичајене за ово поднебље. Страдали су цели градови и насеља, страдали су људи и њихова имовина, страдала су културна добра, покретна и непокретна. Израдом и спровођењем плана заштите у ванредним ситуацијама, као и поштовањем мера превентивне заштите, могу се спречити или бар ублажити оштећења од поплава на покретним културним добрима, међу којима је и архивска грађа. Архивска грађа појединих установа је ипак претрпела огромну штету. Пола године после, последице поплава још увек нису саниране. Да ли је могло бити другачије?

Поступајући према налогу Министра културе и информисања господина Ивана Тасовца од 15. маја 2014. године, а у складу са Одлуком о проглашењу ванредне ситуације на територији Србије, да установе заштите културних добара „све активности усмере на заштиту културног наслеђа од поплава...“, Архив Србије је, као матични архив, успоставио стални контакт са осталим архивима из архивске мреже, који су били у обавези да свака два сата извештавају о стању архивске грађе и архивских зграда ради вођења евиденције. Успостављена су даноноћна дежурства за праћење ситуације услед ванредних околности. Свака угроженост архивске грађе или зграде архива морала је одмах бити пријављена. На званичном сајту Архива могао се наћи текст под називом „Смернице за спасавање предмета у случају поплаве“ (Линк бр 1). Ниједан архив није страдао. А шта је са регистратурама?

Opširnije: Снежана Петров, ПОЛА ГОДИНЕ КАСНИЈЕ Регистратуре страдале у мајским поплавама

Abstrakt

Tehničku zaštitu arhivske građe čine konzervacija i restauracija oštećene građe. Savremeni trendovi u konzervaciji arhivske građe ogledaju se, pre svega, u upotrebi novih hemikalija, kao što su tečnost za fiksiranje, tečnost za konzervaciju i ciklododekan. Pri restauraciji arhivske građe, prednost se daje mašinskoj restauraciji, zbog samih karakteristika građe. Današnju mašinsku restauraciju karakteriše upotreba novih materijala, u koje se ubrajaju filmoplast R i arhibond, i nove opreme, od koje je najbitnije pomenuti toplu presu i vakuum sto, ali i primena novih metoda, kao što je ručno nalivanje papirne pulpe na vakuum stolu. Neizostavni deo zaštite arhivske građe je svakako preventivna zaštita. Pod preventivnom zaštitom se podrazumeva održavanje optimalnih ambijentalnih uslova, kako u depou, tako i u čitaonici i izložbenom prostoru. Održavanje optimalnih ambijentalnih uslova najbolje se postiže upotrebom klima-uređaja. Takođe, kada je reč o preventivnoj zaštiti, neophodno je pomenuti i upotrebu arhivskih kutija od neutralnog kartona, prelazak sa vertikalnog na horizontalni smeštaj građe, kao i korišćenje digitalnih oblika umesto originala.

Ključne reči: arhivska građa, konzervacija, restauracija, preventivna zaštita.

Opširnije: Snežana Petrov, Ana Tošić, SAVREMENI TRENDOVI U KONZERVACIJI, RESTAURACIJI I PREVENTIVNOJ ZAŠTITI...

„Бити спреман, то је све!“ (Хамлет, В. Шекспир)

Последњих година сведоци смо све већег броја природних катастрофа које угрожавају људске животе, материјална добра, али и архивску грађу и документарни материјал. Поред тога, архивска грађа и документарни материјал може да страда и као део намерне саботаже, непажњом појединаца, у несрећи изазваној кваром на инсталацијама и слично. Свака институција, установа, организација и друго правно лице требало би да има план заштите у ванредним ситуацијама који би, поред заштите људи и материјалних добара, морао да обухвати и заштиту архивске грађе и документарног материјала. Потпуно је јасно да план заштите не може и не треба на исти начин да третира целокупну документацију једне организације. Такав план би био преобиман, прескуп за реализацију, непрактичан и неефикасан. С тога је неопходно одредити приоритете током спасавања. Предност током спасавања план заштите би свакако требало да дâ архивској грађи, односно документацији која је предвиђена за трајно чување. Поред документације трајног карактера, која има историјски, културолошки и научни значај, постоји још једна категорија која има приоритет током спасавања. Реч је о такозваним виталним документима. ВИТАЛНИ ДОКУМЕНТИ су документи неопходни за наставак функционисања или реконструкцију организације током или након стања опасности, као и документи есенцијални за заштиту права и интереса организације и појединаца који непосредно зависе од њене активности.[1] Из саме дефиниције се може закључити да витални документи имају практични значај за наставак рада и опоравак организација за време и после ванредне ситуације. Термин је настао из потребе да се документи неопходни за одржање основних функција пословања организације дефинишу, издвоје и заштите. Витални документи не морају нужно да буду предвиђени за трајно чување, а чине их они документи који:

а) утемељују правни статус организације;

б) чувају права организације, власника, запослених и корисника услуга/производа;

в) документацију, с финансијског становишта, активну и пасиву организације;

г) документацију делатности организације, што омогућава извршење процеса производње и других задатака.

Opširnije: Снежана Петров, ВИТАЛНИ ДОКУМЕНТИ

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2023 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA