Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

Abstrakt

Tehničku zaštitu arhivske građe čine konzervacija i restauracija oštećene građe. Savremeni trendovi u konzervaciji arhivske građe ogledaju se, pre svega, u upotrebi novih hemikalija, kao što su tečnost za fiksiranje, tečnost za konzervaciju i ciklododekan. Pri restauraciji arhivske građe, prednost se daje mašinskoj restauraciji, zbog samih karakteristika građe. Današnju mašinsku restauraciju karakteriše upotreba novih materijala, u koje se ubrajaju filmoplast R i arhibond, i nove opreme, od koje je najbitnije pomenuti toplu presu i vakuum sto, ali i primena novih metoda, kao što je ručno nalivanje papirne pulpe na vakuum stolu. Neizostavni deo zaštite arhivske građe je svakako preventivna zaštita. Pod preventivnom zaštitom se podrazumeva održavanje optimalnih ambijentalnih uslova, kako u depou, tako i u čitaonici i izložbenom prostoru. Održavanje optimalnih ambijentalnih uslova najbolje se postiže upotrebom klima-uređaja. Takođe, kada je reč o preventivnoj zaštiti, neophodno je pomenuti i upotrebu arhivskih kutija od neutralnog kartona, prelazak sa vertikalnog na horizontalni smeštaj građe, kao i korišćenje digitalnih oblika umesto originala.

Ključne reči: arhivska građa, konzervacija, restauracija, preventivna zaštita.

Opširnije: Snežana Petrov, Ana Tošić, SAVREMENI TRENDOVI U KONZERVACIJI, RESTAURACIJI I PREVENTIVNOJ ZAŠTITI...

„Бити спреман, то је све!“ (Хамлет, В. Шекспир)

Последњих година сведоци смо све већег броја природних катастрофа које угрожавају људске животе, материјална добра, али и архивску грађу и документарни материјал. Поред тога, архивска грађа и документарни материјал може да страда и као део намерне саботаже, непажњом појединаца, у несрећи изазваној кваром на инсталацијама и слично. Свака институција, установа, организација и друго правно лице требало би да има план заштите у ванредним ситуацијама који би, поред заштите људи и материјалних добара, морао да обухвати и заштиту архивске грађе и документарног материјала. Потпуно је јасно да план заштите не може и не треба на исти начин да третира целокупну документацију једне организације. Такав план би био преобиман, прескуп за реализацију, непрактичан и неефикасан. С тога је неопходно одредити приоритете током спасавања. Предност током спасавања план заштите би свакако требало да дâ архивској грађи, односно документацији која је предвиђена за трајно чување. Поред документације трајног карактера, која има историјски, културолошки и научни значај, постоји још једна категорија која има приоритет током спасавања. Реч је о такозваним виталним документима. ВИТАЛНИ ДОКУМЕНТИ су документи неопходни за наставак функционисања или реконструкцију организације током или након стања опасности, као и документи есенцијални за заштиту права и интереса организације и појединаца који непосредно зависе од њене активности.[1] Из саме дефиниције се може закључити да витални документи имају практични значај за наставак рада и опоравак организација за време и после ванредне ситуације. Термин је настао из потребе да се документи неопходни за одржање основних функција пословања организације дефинишу, издвоје и заштите. Витални документи не морају нужно да буду предвиђени за трајно чување, а чине их они документи који:

а) утемељују правни статус организације;

б) чувају права организације, власника, запослених и корисника услуга/производа;

в) документацију, с финансијског становишта, активну и пасиву организације;

г) документацију делатности организације, што омогућава извршење процеса производње и других задатака.

Opširnije: Снежана Петров, ВИТАЛНИ ДОКУМЕНТИ

 

ABSTRAKT: Arhivsku građu čine dokumenti, plakati, planovi, karte, crteži, povelje, diplome, grafike, pisane i štampane knjige. Materijal od koga su oni sačinjeni je prevashodno papir. Papir podleže procesu prirodnog starenja i, ukoliko se ne čuva na adekvatan način u optimalnim uslovima mikrosredine, njegovo propadanje se višestruko ubrzava. Faktori, koji mogu narušiti unutrašnju strukturu papira i time ubrzati njegovo starenje, mogu se podeliti u tri kategorije:

1.      Fizički faktori;

2.      Hemijski faktori;

3.      Biološki faktori.

U fizičke faktore se ubrajaju temperatura, vlažnost vazduha, svetlost, prašina i prljavština, u hemijske- zagađenost vazduha, dok biološke faktore čine mikroorganizmi, insekti i glodari. Svaki od ovih faktora veoma retko deluje sâm i često je pojava jednog faktora uslovljena postojanjem drugog. Za razliku od nepokretnih spomenika kulture, pokretni spomenici, u koje se ubraja i arhivska građa, čuvaju se u prostorijama zgrada koje su građene ili adaptirane specijalno za tu namenu, odnosno u depoima arhiva. Ta činjenica pruža mogućnost da se građi obezbede optimalni uslovi i da se faktori, koji imaju nepovoljan uticaj na građu, svedu na minimum. Prema tome, održavanje vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha u depoima na konstantnom nivou ili sa minimalnim fluktuacijama, zaštita građe od svetlosti i prašine, redovne kontrole od biološkog zagađenja i redovna dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, kao i izgradnja arhiva na lokaciji sa niskim sadržajem zagađivača u vazduhu, imaju veoma važnu ulogu u  preventivnoj zaštiti.

            Srbija se nalazi na teritoriji na kojoj su često vođeni ratovi. U takvim uslovima građa je često morala da bude izmeštena iz arhiva i neretko se nalazila u neadekvatnim uslovima, kao što su povećana vlažnost vazduha ili čak voda, velika fluktuacija temperature, prljavština i drugo. Takvi uslovi su, pored direktnih oštećenja, dovodili i do pojave mikroorganizama na građi, koji su uslovili različita oštećenja: razgradnju celuloze koju mikroorganizmi koriste kao supstrat u ishrani, lučenje kiseline koja skraćuje vlakna celuloze, stvaranje pigmentacije u vidu različitih mrlja i tako dalje. U uslovima povećane relativne vlažnosti vazduha razvoj mikroorganizama i širenje njihove infekcije na druge papire su neizbežni, dok u optimalnim vrednostima, oni prelaze u neaktivan oblik i formiraju spore. Zbog već pomenute burne istorije, u našim arhivima postoji građa na kojoj se nalaze mikroorganizmi u neaktivnom obliku. To je još jedan razlog više zbog koga bi spoljašnji faktori, a prvenstveno relativna vlažnost vazduha, trebalo da se održavaju u granicama optimalnih vrednosti, jer bi svako njihovo odstupanje imalo za posledicu prelazak neaktivnog oblika mikroorganizama u aktivan, kao i razvoj spora koje su stalno prisutne u vazduhu oko nas.

KLJUČNE REČI: Arhiv, arhivska gradja, depo, papir, celuloza, spoljašnji faktori, temperatura, relativna vlažnost vazduha, mikroorganizmi.

Opširnije: Snežana Petrov, UTICAJ SPOLJNIH FAKTORA NA ARHIVSKU GRAĐU

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2019 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA