Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Изрека „Боље спречити него лечити“ не важи само за људe, већ и за архивску грађу. Превентива је одувек била много јефтинија, једноставнија и делотворнија од било какве куративе, односно лечења. Рестаурација је била и биће дуготрајан и скуп процес који ће оштећени документ учинити употребљивим и спречити његово даље пропадање, али никада неће моћи у потпуности да га врати у првобитно стање. Поред тога, оштећења су некада таква да се не могу поправити никаквом интервенцијом или доводе до губитка дела или чак целог документа, што је ненадокнадиво.

Opširnije: Снежана Петров, ХИГИЈЕНСКИ УСЛОВИ У АРХИВИМА КАО ДЕО ПРЕВЕНТИВНЕ ЗАШТИТЕ

РАД ЈЕ ОБЈАВЉЕН У: Зборник радова Конференција за међународним учешћем Технике и технологије кроз време, Београд, 2015, 141-151.

АПСТРАКТ: Папир као подлога за писање први пут је произведен почетком II века нове ере у Кини. Дуго времена папир се производио ручно. Процес производње је био спор, а потребе за папиром временом су постајале све веће. Године 1799. пронађена је прва машина за израду папира, а ручна производња замењена је машинском. Касније су машине конструкционо усавршаване, упоредо са усавршавањем технологије производње и проналаском нових сировина за израду папира. Данас се папир углавном производи машински од целулозних влакана добијених из дрвета, једногодишњих биљака или секундарних сировина. Ручна производња и машинска производња на традиционалан начин заступљене су једино још у неким деловима Кине и Јапана, затим у радионицама за израду папира за специјалне намене, у фабрикама за производњу папира за рестаурацију, као и у лабораторијама за конзервацију и рестаурацију. Лабораторије папир праве за сопствене потребе помоћу машина за наливање папирном пулпом. Основни принцип традиционалне израде папира остао је непромењен целих 19 векова.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: папир, традиционална производња, целулозна влакна, пулпа.

УВОД

Још од почетка човечанства људи на различите начине покушавају да забележе и сачувају своја опажања, сазнања и важне догађаје. У том свом настојању служили су се најразличитијим материјалима и подлогама за писање, почевши од камена, костију, дрвета, лишћа, преко плоча од глине и различитих врсти метала, до папируса, пергамента и папира (Радосављевић 2000: 15). Од како је откривен почетком другог века нове ере, папир је полако потиснуо и заменио остале подлоге за писање и до данас је остао непревазиђен.

Opširnije: Снежана Петров, ПРОИЗВОДЊА ПАПИРА

 

АПСТРАКТУМ: Микроорганизми могу да изазову тешка оштећења на грађи. Иако су њихово присуство и последице деловања давно уочени у депоу Архива Србије, експериментална потврда, изолација и идентификација микроорганизама на грађи почиње тек сада у сарадњи са Катедром за алгологију, микологију и лихенологију и Катедром за микробиологију Биолошког факултета у Београду. У раду је описан поступак изола-ције и детерминације микроорганизама са репрезентативног узорка грађе Архива Србије из 19. века. Значај оваквих истра-живања је утолико већи ако се има у виду да поспешује зашти-ту грађе и здравља запослених и корисника.

 

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Микроорганизми , гљиве, бактерије, папир, грађа, Архив Србије, целулолитички организми.

 

РАД У ЦЕЛИНИ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ.

 

 

РАД ЈЕ ДОСТУПАН НА ОВОМ ЛИНКУ.

 

 

РАД ЈЕ ОБЈАВЉЕН У: Архив, часопис Архива Србије и Црне Горе, година VIII, бр. 1-2, Београд, 2007, 232-238.

 

 

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA