Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

 

ABSTRAKT: Arhivsku građu čine dokumenti, plakati, planovi, karte, crteži, povelje, diplome, grafike, pisane i štampane knjige. Materijal od koga su oni sačinjeni je prevashodno papir. Papir podleže procesu prirodnog starenja i, ukoliko se ne čuva na adekvatan način u optimalnim uslovima mikrosredine, njegovo propadanje se višestruko ubrzava. Faktori, koji mogu narušiti unutrašnju strukturu papira i time ubrzati njegovo starenje, mogu se podeliti u tri kategorije:

1.      Fizički faktori;

2.      Hemijski faktori;

3.      Biološki faktori.

U fizičke faktore se ubrajaju temperatura, vlažnost vazduha, svetlost, prašina i prljavština, u hemijske- zagađenost vazduha, dok biološke faktore čine mikroorganizmi, insekti i glodari. Svaki od ovih faktora veoma retko deluje sâm i često je pojava jednog faktora uslovljena postojanjem drugog. Za razliku od nepokretnih spomenika kulture, pokretni spomenici, u koje se ubraja i arhivska građa, čuvaju se u prostorijama zgrada koje su građene ili adaptirane specijalno za tu namenu, odnosno u depoima arhiva. Ta činjenica pruža mogućnost da se građi obezbede optimalni uslovi i da se faktori, koji imaju nepovoljan uticaj na građu, svedu na minimum. Prema tome, održavanje vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha u depoima na konstantnom nivou ili sa minimalnim fluktuacijama, zaštita građe od svetlosti i prašine, redovne kontrole od biološkog zagađenja i redovna dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, kao i izgradnja arhiva na lokaciji sa niskim sadržajem zagađivača u vazduhu, imaju veoma važnu ulogu u  preventivnoj zaštiti.

            Srbija se nalazi na teritoriji na kojoj su često vođeni ratovi. U takvim uslovima građa je često morala da bude izmeštena iz arhiva i neretko se nalazila u neadekvatnim uslovima, kao što su povećana vlažnost vazduha ili čak voda, velika fluktuacija temperature, prljavština i drugo. Takvi uslovi su, pored direktnih oštećenja, dovodili i do pojave mikroorganizama na građi, koji su uslovili različita oštećenja: razgradnju celuloze koju mikroorganizmi koriste kao supstrat u ishrani, lučenje kiseline koja skraćuje vlakna celuloze, stvaranje pigmentacije u vidu različitih mrlja i tako dalje. U uslovima povećane relativne vlažnosti vazduha razvoj mikroorganizama i širenje njihove infekcije na druge papire su neizbežni, dok u optimalnim vrednostima, oni prelaze u neaktivan oblik i formiraju spore. Zbog već pomenute burne istorije, u našim arhivima postoji građa na kojoj se nalaze mikroorganizmi u neaktivnom obliku. To je još jedan razlog više zbog koga bi spoljašnji faktori, a prvenstveno relativna vlažnost vazduha, trebalo da se održavaju u granicama optimalnih vrednosti, jer bi svako njihovo odstupanje imalo za posledicu prelazak neaktivnog oblika mikroorganizama u aktivan, kao i razvoj spora koje su stalno prisutne u vazduhu oko nas.

KLJUČNE REČI: Arhiv, arhivska gradja, depo, papir, celuloza, spoljašnji faktori, temperatura, relativna vlažnost vazduha, mikroorganizmi.

Opširnije: Snežana Petrov, UTICAJ SPOLJNIH FAKTORA NA ARHIVSKU GRAĐU

Апстракт

            Архивска грађа и документарни материјал (у даљем тексту: документација), поред значаја за културу, историју, науку и друге друштвене области једне земље, имају значај и за функционисање, текући рад и остваривање прва и обавеза државе, правних и физичких лица. Из тог разлога, документација се чува као културно добро, али се и издаје због коришћења од стране државе, правних и физичких лица. Током коришћења, као и током чувања, документација бива изложен различитим штетним факторима. Како највећи део документације чини папир, који је веома осетљив материјал, оштећења су неминовна.Систем заштите документације у Србији организован је тако што је превентивна заштита неправедно маргинализована и запостављена. Као последица тога оштећења су веома честа. С друге стране, живимо у времену када је продукција документације енормно велика. Све поменуто довело је до тога да смо данас дужни да чувамо огромну количину документације која је, уз неадекватну превентивну заштиту и перманентно коришћење, у великој мери оштећена. Поред тога процес конзервације и рестаурације веома је скуп и дуготрајан. Како у архивима у Србији постоје само 4 лабораторије за конзервацију и рестаурацију документације са укупно 10 запослених, јасно је да је брзина настанка оштећења на документацији неупоредиво већа од брзине конзервације и рестаурације. Овакав систем је неодржив и доводи до нагомилавања оштећене документације, до прогресије већ постојећих оштећења, а у неким случајевима и до потпуног пропадања и губитка овог веома значајног културног добра.

            Систему заштите документације у Србији потребне су хитне и суштинске промене.Лабораторије у архивима требало би да се реорганизују и да се тежиште деловања конзерватора помери ка превентивној заштити. Тада би се настанак оштећења, као и потреба за конзервацијом и рестаурацијом, свели на минимум. Адекватно спровођење мера превентивне заштите изискује едукацију свих запослених на чувању документације, а пре тога правну основу која ће омогућити или боље речено обавезати запослене на едукацију и спровођење превентивних мера. Увођење лиценциу конзерваторску професију које је у плану и могућност оснивања приватних конзерваторских лабораторија додатно би растеретило архивске лабораторије.Такође планирана дигитализација целокупног архивског фондаповукла би из употребе оригинална докумената и смањила би оштећења настала на овај начин. Све поменуто повољно би утицало на систем заштите документације у Србији.

Opširnije: Снежана Петров, НУЖНОСТ СУШТИНСКИХ ПРОМЕНА У СИСТЕМУ ЗАШТИТЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У СРБИЈИ

Изрека „Боље спречити него лечити“ не важи само за људe, већ и за архивску грађу. Превентива је одувек била много јефтинија, једноставнија и делотворнија од било какве куративе, односно лечења. Рестаурација је била и биће дуготрајан и скуп процес који ће оштећени документ учинити употребљивим и спречити његово даље пропадање, али никада неће моћи у потпуности да га врати у првобитно стање. Поред тога, оштећења су некада таква да се не могу поправити никаквом интервенцијом или доводе до губитка дела или чак целог документа, што је ненадокнадиво.

Opširnije: Снежана Петров, ХИГИЈЕНСКИ УСЛОВИ У АРХИВИМА КАО ДЕО ПРЕВЕНТИВНЕ ЗАШТИТЕ

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2023 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA