Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

Апстракт

            Архивска грађа и документарни материјал (у даљем тексту: документација), поред значаја за културу, историју, науку и друге друштвене области једне земље, имају значај и за функционисање, текући рад и остваривање прва и обавеза државе, правних и физичких лица. Из тог разлога, документација се чува као културно добро, али се и издаје због коришћења од стране државе, правних и физичких лица. Током коришћења, као и током чувања, документација бива изложен различитим штетним факторима. Како највећи део документације чини папир, који је веома осетљив материјал, оштећења су неминовна.Систем заштите документације у Србији организован је тако што је превентивна заштита неправедно маргинализована и запостављена. Као последица тога оштећења су веома честа. С друге стране, живимо у времену када је продукција документације енормно велика. Све поменуто довело је до тога да смо данас дужни да чувамо огромну количину документације која је, уз неадекватну превентивну заштиту и перманентно коришћење, у великој мери оштећена. Поред тога процес конзервације и рестаурације веома је скуп и дуготрајан. Како у архивима у Србији постоје само 4 лабораторије за конзервацију и рестаурацију документације са укупно 10 запослених, јасно је да је брзина настанка оштећења на документацији неупоредиво већа од брзине конзервације и рестаурације. Овакав систем је неодржив и доводи до нагомилавања оштећене документације, до прогресије већ постојећих оштећења, а у неким случајевима и до потпуног пропадања и губитка овог веома значајног културног добра.

            Систему заштите документације у Србији потребне су хитне и суштинске промене.Лабораторије у архивима требало би да се реорганизују и да се тежиште деловања конзерватора помери ка превентивној заштити. Тада би се настанак оштећења, као и потреба за конзервацијом и рестаурацијом, свели на минимум. Адекватно спровођење мера превентивне заштите изискује едукацију свих запослених на чувању документације, а пре тога правну основу која ће омогућити или боље речено обавезати запослене на едукацију и спровођење превентивних мера. Увођење лиценциу конзерваторску професију које је у плану и могућност оснивања приватних конзерваторских лабораторија додатно би растеретило архивске лабораторије.Такође планирана дигитализација целокупног архивског фондаповукла би из употребе оригинална докумената и смањила би оштећења настала на овај начин. Све поменуто повољно би утицало на систем заштите документације у Србији.

Opširnije: Снежана Петров, НУЖНОСТ СУШТИНСКИХ ПРОМЕНА У СИСТЕМУ ЗАШТИТЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У СРБИЈИ

Изрека „Боље спречити него лечити“ не важи само за људe, већ и за архивску грађу. Превентива је одувек била много јефтинија, једноставнија и делотворнија од било какве куративе, односно лечења. Рестаурација је била и биће дуготрајан и скуп процес који ће оштећени документ учинити употребљивим и спречити његово даље пропадање, али никада неће моћи у потпуности да га врати у првобитно стање. Поред тога, оштећења су некада таква да се не могу поправити никаквом интервенцијом или доводе до губитка дела или чак целог документа, што је ненадокнадиво.

Opširnije: Снежана Петров, ХИГИЈЕНСКИ УСЛОВИ У АРХИВИМА КАО ДЕО ПРЕВЕНТИВНЕ ЗАШТИТЕ

РАД ЈЕ ОБЈАВЉЕН У: Зборник радова Конференција за међународним учешћем Технике и технологије кроз време, Београд, 2015, 141-151.

АПСТРАКТ: Папир као подлога за писање први пут је произведен почетком II века нове ере у Кини. Дуго времена папир се производио ручно. Процес производње је био спор, а потребе за папиром временом су постајале све веће. Године 1799. пронађена је прва машина за израду папира, а ручна производња замењена је машинском. Касније су машине конструкционо усавршаване, упоредо са усавршавањем технологије производње и проналаском нових сировина за израду папира. Данас се папир углавном производи машински од целулозних влакана добијених из дрвета, једногодишњих биљака или секундарних сировина. Ручна производња и машинска производња на традиционалан начин заступљене су једино још у неким деловима Кине и Јапана, затим у радионицама за израду папира за специјалне намене, у фабрикама за производњу папира за рестаурацију, као и у лабораторијама за конзервацију и рестаурацију. Лабораторије папир праве за сопствене потребе помоћу машина за наливање папирном пулпом. Основни принцип традиционалне израде папира остао је непромењен целих 19 векова.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: папир, традиционална производња, целулозна влакна, пулпа.

УВОД

Још од почетка човечанства људи на различите начине покушавају да забележе и сачувају своја опажања, сазнања и важне догађаје. У том свом настојању служили су се најразличитијим материјалима и подлогама за писање, почевши од камена, костију, дрвета, лишћа, преко плоча од глине и различитих врсти метала, до папируса, пергамента и папира (Радосављевић 2000: 15). Од како је откривен почетком другог века нове ере, папир је полако потиснуо и заменио остале подлоге за писање и до данас је остао непревазиђен.

Opširnije: Снежана Петров, ПРОИЗВОДЊА ПАПИРА

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2019 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA