Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

 

            Током 2015. године архивима у Србији била су достављена два упитника:

1. Упитник о хигијенским условима у архивима и

2. Упитник о обољењима архивских радника.

Циљ је био да се утврди реално стање хигијенских услова и степен спровођења хигијенских мера у архивима, као и утицај истих на здравље запослених. Редовним и темељним спровођењем хигијенских мера у просторијама архива драстично се смањује присуство прашине, а самим тим и спора микроорганизама, које су њен саставни део. На тај начин се елиминише или бар умањује могућност настанка оштећења документације, као и појава и развој обољења запослених, насталих деловањем превасходно микроорганизама, али и прашине. Број врсти и концентрација микроорганизама у архивима већа је од просечне, због саме природе грађе која на себи носи споре различитих гљивица и бактерија и представља погодно тле за њихов раст и развој. Из тог разлога хигијенске мере у архивима треба да су на вишем нивоу него у осталим установама, а њихово спровођење редовно, темељно и безрезервно.

Opširnije: Снежана Петров, ХИГИЈЕНСКЕ МЕРЕ У АРХИВИМА СРБИЈЕ

 

Apstrakt: Stanje preventivne zaštite, arhivske građe i registraturskog materijala veoma se razlikuje od arhiva do arhiva, kao i od registrature do registarture. Na terenu se mogu videti gotovo idealni uslovi u depoima i dobro očuvana građa, ali i potpuno neadekvatni načini čuvanja i, shodno tome, veoma oštećena građa. U ovom radu ćebiti opisani osnovni problemi u sprovođenju preventivne mera, i, na osnovu toga, stanje preventivne zaštite, arhivske građe i registraturskog materijala u arhivima i registraturama u Srbiji.

 

Ključne reči: Arhivska građa, registraturski materijal, oštećena dokumentacija, preventivna zaštita, vanredna situacija, plan zaštite, poplave.

PHYSICAL STATE OF ARCHIVES AND CURRENT RECORDS

AND PREVENTIVE CARE STATE IN ARCHIVES AND REGISTERS IN SERBIA

Abstract: The condition of preventive care, archives and current records differs significantly between archives and registers. Ideal conditions and well-preserved archives in depots, as well as completely inadequate ways of preservation which, therefore, lead to significant damage of the archives, can be seen in the field. This paper describes basic problems in prevention process and, based on that, the state of preventive care, archives and current records in the archives and registers in Serbia.

Keywords: Archives, current records, damaged documentation, preventive care, emergency situation, protection plan, floods.

 

Uvod

Preventivna zaštita jeniz mera i postupaka kojima se usporava prirodno propadanje i sprečava oštećenje arhivske građe dejstvom fizičkih, hemijskih i bioloških uzročnika, prirodnih sila (poplave, zemljotresa, jakih vetrova), požara i eksplozija, kvarova na instalacijama, usled nepravilnog transporta, vandalizma i neadekvatnog obezbeđenja od krađe[1]. U praktičnom smislu preventivna zaštita se svodi na bezbedno čuvanje građe, odnosno pravilno pakovanje građe u odgovarajuće zaštitne omote i njen smeštaj u adekvatno opremljene arhivske depoe, zatim kontrola stanja i održavanje uslova u depoima, kao i bezbedno sređivanje i obrada, korišćenje, izlaganje i transport građe. Pored toga preventivna zaštita se odnosi i na sve one mere kojima se eliminiše ili bar umanjuje mogućnost stradanja građe u vanrednim situacijama (poplavama, požarima, oružanim sukobima), ali i one kojima se olakšava proces spasavanja građe i sanacije oštećenja tokom i posle nesreće. Preventivna zaštita arhivske građe počinje još od trenutka njenog nastanka, u registraturama, da bi se kasnije nastavila u nadležnim arhivima.Jedino njeno bezuslovno poštovanje i sprovođenje obezbeđuje očuvanost i dugovečnost građe.

Opširnije: Snežana Petrov, FIZIČKO STANJE ARHIVSKE GRAĐE I REGISTRATURSKOG MATERIJALA I STANJE PREVENTIVNE...

 

 

Превентивна конзервација представља темељ заштите архивске грађе. Мере превентивне конзервације се предузимају у циљу успоравања природног старања материјала и спречавања оштећења изазваних намерним или ненамерним деловањем човека.

Архиви и регистратуре треба сами да се старају о својим фондовима и збиркама предузимајући мере превентивне конзервације које се односе на контролу амбијенталних услова,смештај, руковање,  излагање, транспорт и заштиту у ванредним ситуацијама.

Opširnije: Светлана Перовић Ивовић, Превентивна заштита у архивима и регистратурама

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA