Dve su velike i međusobno umnogome različite grupe korisnika arhivske građe. U prvu možemo svrstati lica zainteresovana za određene podatke, koja istraživanju pristupaju samostalno i u skladu sa procedurama predviđenim i utvrđenim propisima Arhiva. Dobivene podatke oni većinom koriste za svoje radove: naučne, seminarske, diplomske, publicističke itd, te za postizanje drugih stručnih ciljeva, radi upotpunjavanja rodoslova svojih familija ili u neke, ličnim pobudama određene svrhe, poput godišnjica matura itd. Ovu grupu označićemo kao korisnike – istraživače. Drugu grupu čine lica i pravni subjekti kojima su podaci iz Arhiva većinom potrebni sa snagom pravnih dokaza u privatno–pravne svrhe ili kao dokumentacija tehničke prirode, te se njima ne omogućava da samostalno pretražuju po građi, nego im se izdaju tražena uverenja, prepisi ili overene fotokopije. U ovom radu se tretiraju samo korisnici – istraživači.

 

            Istorijski arhiv Subotica (u daljem tekstu IAS) je ustanova iza koje stoji više od šest desetleća rada. Nakon svog formiranja i početka sa samo jednim zaposlenim, bez sopstvenih prostorija, sa vagonima nesređene i razbacane građe po terenu, vremenom je nastao kolektiv sa 21 zaposlenim u kojem mahom rade ljudi sa visokom školskom spremom i brinu se o gotovo 6000 dužnih metara arhivske građe smeštene u preko 3000 kvadratnih metara depoa. Prvi korisnici građe u naučnoistraživačke svrhe javljaju se od polovine pedesetih godina prošlog veka. Tokom zadnjih desetak godina njihov broj kretao se oko 50, da bi se 2007. i 2008. približio broju sto.

             U IAS arhivska građa je svima zainteresovanima, kako domaćim tako i stranim državljanima, dostupna pod jednakim uslovima. Doduše, za strane državljane potrebno je obezbediti dopuštenje pokrajinskog sekretarijata, koje se dobija na osnovu njihovih molbi. Sličan postupak važio je i prije 2000. godine, no tada je procenat pozitivno rešenih molbi bio dosta nizak[1], te tako dodatno destimulisao potencijalne istraživače. Rad i korišćenje građe regulisani su „Pravilnikom o korišćenju arhivske građe“. Svima zainteresovanima stoji  na raspolaganju i biblioteka IAS.

            Čitaonica ima dvanaest mesta za istraživače i funkcioniše sa dva radnika stalno raspoređena u njoj. Istraživači ispunjavaju matični list korisnika i zahteve za građu, što ujedno omogućuje da naš „Centar za informacije“ vodi evidenciju o njima, o korišćenoj građi i temama istraživanja. Obrada takvih podataka predstavlja elemente ovog rada.

            Analize, statističke obrade i sagledavanja ove problematike, kako na lokalnom, tako i na širem vojvođanskom ili republičkom nivou, do sada su bile vrlo retke. Jedan od retkih je rad publikovan 1976. godine, u kome  mr Sredoje Lalić[2] obuhvata pregled stanja na čitavom području Vojvodine, a za subotički Arhiv navodi podatke o 178 fondova i 20 istraživača u periodu između 1973. i 1975. Od toga vremena, kako broj fondova, tako i broj istraživača, stalno su u porastu. Poboljšavali su se i uslovi za njihov prijem u čitaonici. Rastao je procenat obrađene i sređene građe i broj naučnoinformativnih sredstava o njoj.

            Kako je bez sumnje korisno, za planiranje rada na godišnjem i dekadnom nivou, za celokupnu programsku orijentaciju, imati neku vrstu povratnih informacija o tendencijama i smerovima interesovanja istraživača koji dolaze u Arhiv, o fondovima koji su u intenzivnoj upotrebi, ovo je pokušaj da se sumira stanje u periodu od četiri godine, od 2005. do 2008.

            Na kraju 2008. godine u Arhivu je bilo 458 fondova i zbirki (u ukupnoj količini od 5736 dužnih metara), od toga 385 sređenih (u količini od 3211 dužnih metara).

 

Tabela 1)

UKUPAN BROJ FONDOVA IAS

 

Godina	Broj fondova i zbirki	Količina
2005	442	4702 dužna metra
2006	450	4794 dužna metra
2007	451	5496 dužnih metara
2008	458	5736 dužnih metara

 

            Činjenica, koju istraživači prilikom posete Arhivu verovatno nemaju na umu, da svi ti sređeni fondovi čine osnovu iz koje oni mogu da tragaju za podacima, zavređuje određeni respekt. Neke od njih bi ta nepregledna količina istorijskih izvora, koja stvara velike mogućnosti za traganje i istraživanje, sigurno obradovala, dok bi druge samim tim mogla i zabrinuti. Tek sa spoznajom takvih relacija, oni će više ceniti arhivističku struku i pregnuća koja im omogućavaju da se iz ogromnog mora sa milionima podataka pronađe građa koja odgovara njihovim intresovanjima i zadovoljava njihove istraživačke želje.

            Godine 2008. arhiv je posetilo 96 istraživača, od toga 83 domaća i 13 stranih državljana. Godišnji prosek domaćih istraživača je 74, a stranih 7. Za četiri godine posluženo je ukupno 324 korisnika. U periodu od 2005. (kada im se broj kretao između 3 i 13) do 2008. godine, zapaža se trend rasta broja stranih posetilaca. Istraživači su ukupno ostvarili preko 600 istraživačkih dana, a godišnji prosek po istraživaču iznosi 7,4.

 Tabela 2)

UKUPAN BROJ ISTRAŽIVAČA I ISTRAŽIVAČKIH DANA

 

Godina	Broj istraživača				Broj istraživačkih dana
	Domaći	%	Strani	%		Ukupno		Godišnji prosek po istraživaču
2005	55	95%	3	5%		58	663	11,4
2006	68	93%	5	7%		73	553	7,5
2007	90	93%	7	7%		97	774	7,8
2008	83	86%	13	14%		96	423	4,4
Godišnji prosek	74	91%	7	9 %		81	603,25	7,4

 

Tabela 3)

RODNA STRUKTURA ISTRAŽIVAČA

 

Godina	Rodna struktura istraživača
	Muško	%	Žensko	%	Ukupno
2005	32	55 %	26	45%		58
2006	42	58 %	31	42 %		73
2007	62	64 %	35	36 %		97
2008	69	72 %	27	28 %		96
Svega	205		119			324
Godišnji prosek	51,25	63 %	29,75	37 %	81

            U posmatranom periodu dolazilo je godišnje u proseku 30 istraživača ženskog pola i 51 muškog.

            Posmatrano po socijalnoj strukturi dominirali su zaposleni, u proseku ih je bilo više od trećine, slede đaci i studenti, penzioneri i nezaposleni. Razlog povećanja broja đaka, sa 10 u 2005. na 29 u 2008. godini krije se u otpočinjanju aktivnog rada Arhiva putem projekta “Arhiv i škola”, na saradnji sa specijalizovanom društveno–jezičkom gimnazijom, gde se đaci upoznaju sa osnovama rada ove institucije i uvežbavaju u istraživanju i pisanju radova na osnovu pregledane građe.

 

Tabela 4) SOCIJALNA STRUKTURA ISTRAŽIVAČA

Godina	Socijalna struktura istraživača								Svega
	Đaci, studenti	%	Zaposleni	%	Penzio-neri	%	Nezapo- sleni	%
2005	10	17 %	30	52 %	14	24 %	4	7 %	58
2006	12	16 %	37	51%	9	12  %	15	21 %	73
2007	35	36 %	35	36 %	22	23 %	5	5 %	97
2008	29	30 %	36	38 %	24	25 %	7	7 %	96
Svega	86		138		69		31		324
Godišnji prosek	21,50		34,50		17,25		7,75		81

 

 

 

 

 

            Iz tabele koja pokazuje profesionalnu strukturu vidi se da u proseku godišnjih nivoa, među grupama koje su se mogle skupno izraziti, preovlađuju đaci i studenti. Potom slede kolege iz kulturnih ustanova, Muzeja, Biblioteke, Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Njihovo interesovanje za podatke u građi razumljiva je posledica delatnosti ustanova iz kojih dolaze. Na trećem mestu su naučni radnici i nastavnici na fakultetima a na četvrtom nastavnici osnovnih škola.

 

Tabela 5)

PROFESIONALNA STRUKTURA ISTRAŽIVAČA

 

Godina	Profesionalna struktura korisnika
	2005	2006	2007	2008	Svega	Godišnji prosek
Profesija
Naučni radnici i nastavnici na fakultetima	4	5	13	8	30	7,5
Nastavnici osnovnih i srednjih škola	7	7	4	6	24	6
Pravne struke	2	4	2	5	13	3,25
Radnici drugih kulturnih ustanova	11	12	8	8	39	9,75
Zdravstveni radnici	3	2	3	2	10	2,5
Novinari	2	2	4	7	15	3,75
Studenti, đaci	10	12	35	29	86	21,5
Drugo	19	29	28	31	107	26,75
Ukupno	58	73	97	96	324	81

 

 

Godina	Školska sprema istraživača								Svega
	Osnov-na škola	%	Srednja	%	Viša, visoka	%	Magistar, doktor	%
2005	–		25	43 %	29	50 %	4	7 %	58
2006	–		37	51  %	31	42 %	5	7 %	73
2007	2	2 %	63	65 %	23	24 %	9	9 %	97
2008	2	2 %	60	62 %	28	29 %	6	7 %	96
Ukupno	4		185		111		24		324
Godišnji prosek	1	1 %	46,25	57 %	27,75	34 %	6	8 %	81

Tabela 6)

STEPEN ŠKOLSKE SPREME ISTRAŽIVAČA

            Rezultati preseka stepena stručne spreme istraživača su očekivani. Dominiraju sa 57% oni sa srednjom školom, slede sa 34% oni sa višom i visokom školom, dok je broj istraživača sa naučnim titulama 8%. Treba istaći da je od 2005. bilo 4 istraživača koja su doktorirala upravo sa radovima nastalim i na osnovu arhivske građe.

Tabela 7)

BROJ KORIŠĆENE ARHIVSKE GRAĐE

 

Godina	Broj korišćene arhivske građe
	Predmeti	Knjige	Arhivske kutije
2005	1346	493	121
2006	1202	793	152
2007	1236	791	110
2008	1119	443	83
Godišnji prosek	1225,75	630	116,5

 

Godina	Prosečan  broj korišćene arhivske građe po istraživaču
	Predmeti	Knjige	Arhivske kutije
2005	23,20	8,50	2,08
2006	16,46	10,86	2,08
2007	12,74	8,15	1,13
2008	11,65	4,61	0,86
Prosek	15,12	7,77	1,43

             Godišnje su istraživači dobili na korišćenje prosečno 1225 predmeta, 630 knjiga i 116 kutija. Prema statističkim podacima, prosečni istraživač imao je u rukama 15,2 predmeta, 7,77 knjiga i 1,43 arhivsku kutiju.

            O tome koji su fondovi bili najviše korišćeni svedoči tabela br. 8. U obzir su uzete samo zbirke tražene više od deset puta barem u jednoj od četiri posmatrane godine. Zanimljivost je da je samo ukupno deset fondova bilo u jednoj od četiri godine zadovoljilo taj kriterijum a samo tri fonda (F:002, F:003 i F:047) imala su takvu traženost tokom sve četiri godine. Prema njenim pokazateljima vidi se da je fond F:002, Gradsko veće slobodnog kraljevskog grada – Subotice (1861–1918), bio ubedljivo najfrekventniji u 2005. i 2006. godini a da zatim primat preuzima F:451, Zbirka matičnih knjiga (1687–1949)[3]. To znači da traganje za precima i izrada rodoslova postaju sve popularniji. Građa gradskih upravnih vlasti, koja obuhvata gotovo totalitet društvenih zbivanja na lokalu,  t.j. velikih upravnih fondova (F:002, F:047) tražena je upravo iz navedenog razloga. Kartografska zbirka (F:003) zahvaljujući svojim osobenostima, također je imala solidan intenzitet upotrebe.

Tabela 8)

NAJVIŠE KORIŠĆENI FONDOVI

 

 

Godina	Najviše korišćeni arhivski fondovi
	2005		2006		2007			2008
Ukupno reversa	389[4]		284[5]		380			291
Ukupno korišćeno fondova	31		36		41			36
F:002	165	42%	63	22 %		64	17 %	44	15%
F:047	49	13%	44	15 %		19	5 %	19	7 %
F:060								28	10%
F:208	40	10%	25	9 %		1	0,3 %	3	1 %
F:003	38	10%	16	6 %		11	3 %	13	4 %
F:272	16	4%	29	10 %		26	7 %	5	2 %
F:275	14	4%	5	2 %		14*	4 %	20	7 %
F:451			22	8 %		125	33 %	76	26%
F:001			11	4 %		11	3 %	10	3 %
F:019						13**	3 %	6	2 %

 

F:001. Vojnići iz Bajše [1235]1644-1946

F:002. Gradsko veće slobodnog kraljevskog grada – Subotica (1861–1918)

F:003. Kartografska zbirka 1556- ?

F:019. Gimnazija “Moša Pijade” – Subotica (1795-     ); 1852–1977

F:047. Gradsko poglavarstvo – Subotica (1918–1941)

F:060. Gradsko načelstvo Slobodnog kraljevskog grada – Subotica (1941–1944)

F:208. Zbirka duplikata crkvenih matičnih knjiga Subotica 1839–1895

F:272. Magistrat slobodnog kraljevskog grada – Subotica (1779–1849)

F:275. Zbirka projekata 1844-

F:451. Zbirka matičnih knjiga (1687–1949)

          Podaci pokazuju da je ogromna većina (76%) istraživača koristila samo jedan fond, od jednog do troje njih preko 17% a da je samo manji broj (6% ) tražio podatke u više od tri fonda ili zbirke.

            Istraživači su godišnje ostvarili  prosečno više od 600 istraživačkih dana, a prosek po istraživaču je visok – 7,4 dana. No, ako se podaci sumiraju po učestalosti poseta, vidimo da je samo po jedan dan istraživanja imala  najveća grupa (38,25%) korisnika čitaonice, od jedan do tri puta su posetili Arhiv istraživači u procentu od 33,25, a više od tri puta njih 28,50%.  Taj podatak daje ilustraciju o ozbiljnosti obrađivanih istraživačkih tema. Sa jednim istraživačkim danom, sigurno se mogu dobiti dragoceni podaci ali po pravilu, tek u višednevnom istraživanju mogu se zahvatiti, istražiti i obraditi kompleksniji izvori.

Tabela 9)

BROJ KORIŠĆENIH FONDOVA PO ISTRAŽIVAČU

 

Godina	Broj korišćenih fondova po istraživaču
	1	1 do 3	više od 3
2005	64    %	26    %	10    %
2006	90    %	7    %	3    %
2007	66    %	28    %	6    %
2008	84    %	10    %	6    %
Zajedno	76   %	17,75   %	6,25 %

 

Tabela 10)

BROJ ISTRAŽIVAČKIH DANA

 

Godina	Broj istraživačkih dana
	1	1 do 3	više od 3
2005	20      %	33      %	47     %
2006	65      %	24       %	11     %
2007	17      %	46       %	37[6]    %
2008	51      %	30       %	19*    %
Zajedno	38,25 %	33,25 %	28,50 %

Pregled svih korišćenih fondova ili zbirki daje jasniju celokupnu sliku o korišnjenju građe u analiziranom četvorogodišnjem periodu. Vidi se da je kod korisnika čitaonice bilo u opticaju ukupno 75 fondova, 31 u 2005. godini, 36 u 2006, 42 u 2007. i 36 u 2008. Od toga je samo njih devet – F:001, F:002, F:003, F:019, F:047, F:060, F:068, F:273, F:275 bilo korišćeno svake godine, o od njih  samo su dva, F:002 i F:047 bila su upotrebljavana sa većim intenzitetom. S druge strane, veliki je broj fondova u svakoj godini korišćen samo po jednom[7].

 

 

Tabela 11)

PREGLED SVIH KORIŠĆENIH FONDOVA

 

Svi korišćeni fondovi
2005		2006	2007	2008
1	F:001	F:001	F:001	F:001
2	F:002	F:002	F:002	F:002
3	F:003	F:003	F:003	F:003
4		F:008	F:008	F:008
5		F:012
6	F:018		F:018	F:018
7	F:019	F:019	F:019	F:019
8	F:020	F:020	F:020
9	F:022	F:022
10		F:026
11	F:027		F:027
12		F:028	F:028
13		F:030		F:030
14		F:032	F:032	F:032
15			F:042
16		F:043
17			F:044
18	F:045	F:045
19	F:047	F:047	F:047	F:047
20			F:052	F:052
21				F:056
22	F:057	F:057		F:057
23	F:060	F:060	F:060	F:060
24	F:068	F:068	F:068	F:068
25	F:070	F:070
26			F:086	F:086
27				F:105
28	F:138
29	F:144
30			F:164
31		F:166	F:166
32		F:172	F:172	F:172
33	F:176		F:176	F:176
34		F:179	F:179	F:179
35	F:180
36		F:185
37	F:208	F:208	F:208	F:208
38			F:211
39		F:216		F:216
40		F:228	F:228
41	F:231
42	F:236			F:236
43				F:239
44			F:242
45				F:243
46				F:244
47			F.245	F.245
48				F:253
49			F:261
50		F:270
51	F:272	F:272	F:272
52	F:273	F:273	F:273	F:273
53	F:275	F:275	F:275	F:275
54			F:276
55			F:277	F:277
56		F:303	F:303	F:303
57		F:313
58				F:316
59	F:328
60	F:330
61	F:331		F:331
62			F:356
63				F:371
64			F:374
65	F:377
66			F:383	F:383
67	F:417	F:417
68			F:419
69		F:424
70	F:425		F:425
71		F:430
72	F:434
73				F:439
74			F:440
75		F:451	F:451	F:451
	31 svega	36 svega	42 svega	36 svega

Teme istraživanja obavljanih u Arhivu vrlo su raznolike, ali ipak preglednosti radi pokušali smo ih grupisati u nekoliko većih oblasti. Zainteresovanost za hidrologiju vezana je za doktoranta, koji je uspešno i habilitirao baš kao i istraživačica sa  temom iz arhitekture i urbanizma. Ta oblast spada u one koje se stalno i često obrađuju. Učestalost genealoških istraživanja stalno je u porastu i tokom zadnjih godina ubedljivo preovladava. Sledi interesovanje za široko formulisanu grupu tema: “društvenu, kulturnu i političku” istoriju. U ostalim temama teško je pronaći obrazac, pošto je njihova obrada sporadična.

 

Tabela 12)

TEME ISTRAŽIVANJA

	2005	2006	2007	2008
Teme istraživanja
Hidrologija	1	-	2	-
Arhitektura, urbanizam, građevinarstvo	12	15	21	15
Godišnjice matura i sl.	5	1	1	4
Istorija naselja	2	1	3	2
Istorija medicine	1	1	1	1
Istorija školstva	6	7	13	6
Komunalna istorija	7	3	3	5
Porodična istorija	6	21	25	36
Društvena, kulturna, politička istorija	17	20	24	22
Privredna istorija	–	4	2	3
Istorija sporta	1	–	2	2
Svega	58	73	97	96

 

 

Svim korisnicima stajala je na raspolaganju i naša priručna biblioteka. Ona pretežno sadrži publikacije vezane za Suboticu i širi region. Istraživači su godišnje koristili prosečno 222,5 naslova.

 

Tabela 13)

STANJE BIBLIOTEKE  IAS

 

Godina	Broj  bibliotečkih jedinica	Broj bibliotečkih naslova	Broj svezaka, časopisa	Izdato istraživačima
2005	5460	4313	1676	151
2006	5558	4404	1717	221
2007	5662	4505	1743	321
2008	5816	4657	1804	197

             Većina istraživača koji su posećivali Arhiv dolazila je sa već jasno formulisanim pitanjima u vezi sa temom koja ih zanima. Za mnoge je bilo razočaravajuće što se ti odgovori ne čuvaju spremni, nego je put koji vodi do njih često dug i mukotrpan.      Mnoštvo podataka se krije u građi, a pošto zadatak arhivista može biti samo da ih barem delimično, a nikada konačno i do kraja prikažu, uvek je posao istraživača da pojedinačno dopiru do njih. Najveće razočarenje doživljavaju istraživači ili stranke[8] kojima se mora saopštiti da uopšte nije sačuvana građa koja bi im pomogla.

            Zapažaju se određeni trendovi kod istraživača. Sve je više onih koji su strani državljani, generalno – genealogija postaje popularna, mlade generacije ranije se upoznaju sa Arhivom, za naučne radnike dragoceni su podaci dobiveni istraživanjima kod nas.

Upravo rezultati dobijeni ovakvim radom upućuju na neke od pravaca rada Arhiva u budućnosti. Oni se mogu podeliti u tri grupe. Prva se odnosi na jasnije sagledavanje pravaca u čijim okvirima treba da se kreće obrada i sređivanje građe, gde je jasno da će biti neophodno i dalje raditi na ciljanoj, dubljoj obradi i sređivanju najtraženijih fondova, uz izradu naučnoinformativnih sredstava o njima, sve do nivoa predmeta. Druga se vezuje za  približavanje korisnicima, kako širenjem saznanja o značaju Arhiva tako i omogućavanjem jasnijeg uvida u celokupnu strukturu arhivskih fondova i zbirki[9] ali i pojedinačnih sumarnih ili analitičkih inventara. Treća se može označiti kao polje digitalizacije, gde se čine prvi koraci na putu koji predstavlja neumitnu budućnost Arhiva, gde će istraživačima sve više stajati na raspolaganju mogućnosti da i na takav način dolaze do traženih informacija.

 

 

ÖSSZEFOGLALÓ

A kutatók profilja és összetétele a Szabadkai Történelmi Levéltárban (2005 – 2008)

 

A kutatók többsége konkrétan meghatározott érdeklődéskörrel jönnek levéltárunkba. Amikor azonban a kutatásra kerül a sor, sokan csalódóttan veszik tudomásul, hogy hosszú és sokszor kemény munka áll előttük.

A levéltári anyag  feltárásában a levéltáros csak részben adhat felvilágosítást  a kutatóknak  a kutatás módja tekintetében, a többi munkát magának a kutatónak kell elvégeznie. A legrosszabb ami történhet a munka folyamatában az, hogy az igényelt adatokat tartalmazó dokumentumok nincsenek megőrizve.

Az utolsó időben mind több a családfájukat tanulmányozó kutató, sokan közülük külföldi. A fiatalok is korábban kerülnek kapcsolatba a levéltárakkal.

A tanulmány elkészítése által képet kaptunk a levéltár jövőbeni  feladatköréről, melyet három csoportra oszthatunk fel: 1. a legkeresettebb fondok anyagának minél előbbi tárgyszintű feltárásának a szorgalmazása, 2. levéltári segédletek kidolgozása, 3. az anyag digitalizálása. Ezen feladatok mielőbbi realizálása előre fogja hozni a kutatók betekintését a levéltári anyag tartalmába és fel fogja gyorsítani  az információk összegyűjtésének a folyamatát.

 

 

ZUSAMMENFASSUNG

Profil und Zusammensetzung  der Forscher im Historischen Archiv Subotica (2005 -2008)

 

Die meisten Forscher wenden sich zu unserem Archiv mit definierten Interessen. Aber wenn es um Forschung geht, enttäuschen sie sich  schon am Anfang, weil auf sie  eine lange und oft harte Arbeit  wartet.

Bei der Aufdeckung des Archivmaterials kann der Archivar mit Informationen, die Forschungsweise betreffend, nur teilweise Hilfe leisten , die ganze Arbeit bleibt dem Forscher selbst zu machen. Es kann aber während der Forschungsarbeit auch das Schlechteste vorkommen, nämlich dass die gesuchten Dokumente nicht aufbewahrt sind.

In der letzten Zeit besuchen uns immer mehr Genealogieforscher, viele von ihnen aus dem Ausland. Auch die Jugendlichen haben immer mehr Kontakt mit dem Archiv.

Als Resultat dieser Arbeit kann beschlossen werden, dass die  zukünftigen Aufgaben des Archivs folgende wären: 1. Erstrebung der Aufdeckung des am meist gebrauchten Archivmaterials bis zu der Ebene des einzelnen Dokumentes , 2. Vorbereitung  informatorischer Ausgaben über das Archivmaterial 3. Digitalisierung des Archivmaterials. Das sind die Voraussetzungen welche die Zugänglichkeit archivalischer Quellen und die Beschleunigung des Forschungsprozesses überhaupt ermöglichen werden.

 

[1] Tako je 1998. godine, bivša radnica IAS zaposlena od 1970. godine, koja se 1993. preselila u Mađarsku, podnela molbu za istraživanje, koja joj je bez obrazloženja odbijena.

[2] Mr Sredoje Lalić je objavio članak „Opšte karakteristike korišćenja arhivske građe i strukture korisnika arhivske građe u arhivima u SAP Vojvodini“, Sremski Karlovci 1976.

[3] Fond je od Opštine Subotica preuzet tek septembra 2006. godine

[4] Prilikom utvrđivanja broja uzeta je u obzir godišnja ukupna količina izdatih reversa za traženu građu, a istaknuti su najfrekventiji, ukupno deset (10), koji su barem u jednoj godini traženi više od deset puta. Godine 2005. ispisano je ukupno 322 reversa ili 83% od svih korišćenih fondova.

[5] Devet najčešće korišćenih fondova 2006. čini 79%  od korišćenih fondova.

* Procenti su zaokruženi svugde, tako u ovom slučaju kod brojke 14 umesto procenta 3,68 stoji 4%, a kod brojke 13** umesto 3,42, stoji 3 %.

 

 

[6] Rekorder je bio penzioner profesor  Bora Martin sa 119 dana. Skenirani karton

*  I ove godine je profesor Martin rekorder sa samo 73 istraživačka dana. Prosek u toj kategoriji iznosio je 8,92 dana.

[7] Tako je u 2007. godini 16 fondova traženo samo jednom, a u 2008. taj broj je 25.

[8] Mnogo je teža situacija sa strankama koje se obraćaju radi svojih privatno-pravnih poslova, kada saznaju da dokaza o određenim, a za njih životno važnim stvarima, uopšte nema u Arhivu, pošto ovu instituciju obično posmatraju kao zadnju šansu za dobijanje informacije.

[9] Na tom putu planira se predstavljanje prve sveske “Vodiča kroz arhivske fondove i zbirke IAS” i preko naše web stranice www.suarhiv.co.rs.

 

Objavljeno u: Ex Pannonia, br. 14, 2011.

Objavljeno: 8. mart 2011.

• < Prethodna
• Sledeća >