Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

*Рад је објављен у: Arhivska praksa, br. 18, Tuzla 2015, 332-346.

Абстракт: Прошле 2014. године свет је напустио Тери Кук, један од највећих теоретичара архивистике савременог доба. У својим радовима он се посебно бавио питањем утицаја постмодернистичких схватања на развој савремене архивистике у теоријском и практичном смислу. У овом раду аутор сублимира виђења Терија Кука посебно акцентијући његова схватања провенијенције, фондовског принципа, начела првобитног реда, контекста и вредновања документарног материјала. У посебном делу рада аутор се дотиче питања да ли је и у којој мери савремена архивска парадигма, у чијој основи су постмодернистичка схватања, саставни део архивске теорије и праксе у архивима у Србији.

Кључне речи: Тери Кук, Terry Cook, архивистика, архив, теорија архивистике, посмодернизам, постмодерни архиви, архивистика у Србији.

Opširnije: Љиљана ДОЖИЋ, ТЕРИ КУК И ПОСТМОДЕРНО СХВАТАЊЕ АРХИВА СА ОСВРТОМ НА АРХИВИСТИКУ У СРБИЈИ

         
           erazmoTPTI je akronim Erasmus Mundus Master programa „Tehnike, nasleđe i teritorije industrije: istorija, unapređenje i didaktika”, koji nudi dvogodišnje studije u oblasti industrijskog nasleđa, istorijskih tehničkih okruženja, patrimonijalizacije tehničkog znanja i menadžmenta tehničkih pejzaža.
            Program pruža jedinstveno multikulturalno iskustvo jer je, poput drugih Erasmus programa, otvoren za studente iz čitavog sveta, mada se njegova jedinstvenost ogleda prvenstveno u specifičnom spoju internacionalnog i intersektorijalnog pristupa. Međunarodni aspekt podrazumeva mobilnost između tri univerziteta (Francuska, Italija, Portugal) i mobilnost specijalizacije (Španija, Tunis, Republika Češka, Brazil). U okviru mreže Erasmus Mundus Programa, TPTI je jedini program ove tematike, koji združuje istraživanje i praktični rad kroz osam specijalizacija (istorija tehnika; konzervacija i didaktika industrijskog nasleđa; tehničko nasleđe i kulturni predeo; menadžment i valorizacija) i jednu komplementarnu specijalizaciju po izboru (nasleđe i ekonomija kulturnih dobara; turizam, arheologija i razvoj; istorija tehnika i savremena tehnologija; medijacija i kultura, održivost).

Opširnije: Nevena Tatović, TPTI - Erasmus Mundus Master Program

P1030052 225x300У јубиларној години за конзерваторе када се слави 170 година од доношења Уредбе о заштити споменика древности, Лабораторија за конзервацију и рестаурацију слави 60 година рада. Тим поводом у холу Архива Југославије постављена је изложба  посвећена конзерваторско-рестаураторским активностима која ће посетиоцима приближити ову заиста занимљиву делатност.

            Наиме, аутор Светлана Перовић Ивовић желела је  да представи   и приближи неупућенима деградирана документа и стање  у ком се налазе  пре конзервације. На одабраним документима присутне су све врсте оштећења изазване:физичким, хемијским,микробиолошким узрочницима пропадања, као и оне са механичким оштећењима.

            Физичка оштећења архивске грађе настају под утицајем светлости,топлоте, влаге и прашине.

            Хемијски узрочници оштећења су: киселине,алкалије и гасови из ваздуха (сумпордиоксид,водониксулфид,амонијак,азотдиоксид,озон,хлороводонична киселина).

            Биолошки агенси који утичу на деградацију архивске грађе су микроорганизми (бактерије и фунги), инсекти и глодари.

            Узрок оштећења архивске грађе је и човек са својим несавесним деловањем било случајним било намерним.

            Интересантно је да се као експонат налази и микроскоп који служи за микробиолошка испитивања, која се раде у циљу одабира адекватних метода конзервације.

            У следећој витрини представљена су конзервирана и рестаурирана документа.

Посетилац може видети  документа на којима  је рађена и ручна и машинска рестаурација.

            Свакако  су занимљиви мерни инструменти  и алати који се користе приликом конзервације и рестаурације.Занимљив експонат је вага са тасовима и теговима набављена још 1954. године када је опремана лабораторија. С друге стране имамо и дигиталну вагу која се  користи данас и која симболизује настојање запослених да опреме лабораторију савременим уређајима  и уведу нове технологије, у складу са временом у којем живимо.Ту су и термохигрометри,аналогни, дигитални и класични хигрометар.

            Представљен је ситни алат који се користи приликом рестаурације: пинцета,скалпел,кост за глачање, кистови за лепљење, четке за брисање докумената, гумице разних врста за суво чишћење докумената.Ту су и врсте јапанског папира које се користе за попуњавање листа, за облагање листа,  папири за шлајфне које се користе при делимичној рестаурацији и траке.

            Посетиоци могу видети  и два плаката са којим је Архив Југославије учествовао на изложби посвећеној 170 година од доношења Уредбе  о заштити споменика културе и 100 година од почетка Првог светског рата, а која је отворена 13.06.2014 у  Градском музеју (Конкордија) у Вршцу.

            На првом плакату је представљен рад лабораторије од њеног оснивања па до данас.Обухваћени су сви сегменти рада: процеси конзервације, рестаурације, едукативна  мисија, интеркултурална сарадња и друго.

            Посебно је занимљив други плакат на којем су представљена микробиолошка истраживања на грађи Архива Југославије.Ту је приказ развоја култура бактерија и фунги  засејаних на подлогама у Петријевим кутијама након периода развоја од само 2 дана.

 

 

 P1030051 225x300  P1030050 225x300    P1030048 225x300     

 

 

           

 

 

 

   
© 2017 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA