Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

*Рад је објављен у: Arhivska praksa, br. 18, Tuzla 2015, 332-346.

Абстракт: Прошле 2014. године свет је напустио Тери Кук, један од највећих теоретичара архивистике савременог доба. У својим радовима он се посебно бавио питањем утицаја постмодернистичких схватања на развој савремене архивистике у теоријском и практичном смислу. У овом раду аутор сублимира виђења Терија Кука посебно акцентијући његова схватања провенијенције, фондовског принципа, начела првобитног реда, контекста и вредновања документарног материјала. У посебном делу рада аутор се дотиче питања да ли је и у којој мери савремена архивска парадигма, у чијој основи су постмодернистичка схватања, саставни део архивске теорије и праксе у архивима у Србији.

Кључне речи: Тери Кук, Terry Cook, архивистика, архив, теорија архивистике, посмодернизам, постмодерни архиви, архивистика у Србији.

Тери Кук (Terry Cook, 1947–2014), канадски архивиста, био је један од најзначајнијих светских теоретичара архивистике на прелазу између ХХ и ХХI века. Рођен је 1947. године. Дипломирао је историју на Универзитету Алберта у Едмонтону 1969, а 1970. је завршио мастер студије из области историје идеја на Карлтон универзитету у Отави. Године 1977. је докторирао из исте области на Краљичином универзитеу у Кингстону. Од 1975. до 1998. године Тери Кук је радио у Јавном архиву Канаде (данас Библиотека и архив Канаде). Године 1998. је оснивао своје консултантско предузеће Клио у оквиру којег је радио као архивски консултант. Упоредо са овим послом, на Универзитету Манитоба је од 1998. до 2012. године као гостујући професор преносио своје велико знање на студенте архивистике. У истом својству, Тери Кук је предавао и на Универзитету у Отави у периоду 2010–2014. године.

Тери Кук је дао значајан допринос развоју архивске теорије, посебно се бавећи питањем вредновања и описа грађе, историјом архива и архивистике, дигиталном грађом, постмодерним архивима. Био је један од твораца неколико утицајних архивских стратегија од којих је најпознатија макровредновање. Објавио је пет књига и више од 80 чланака,[1] био је члан редакција више часописа,[2] укључујући часописе Arhivaria[3]и TheAmericanArchivist. На свом путу од историчара до архивисте и од традиционалног до постмодерног архивисте добио је бројна професионалних признања. За допринос у развоју архивистике постао је члан Канадске краљевске академије.

Умро је 2014. године.[4]

Када је упитан како је почео да се бави теоријом архивистике и историјом архива и архивистике, Тери Кук је одговорио да је његово путовање отпочело када је почео себи да поставља многобријна зашто питања о архивима, архивским процесима, идејама... Питао се зашто принцип провенијенције заузима тако значајно место у архивској теорији и пракси када питање порекла грађе није тако једноставно и када све више грађе има вишеструко порекло, зашто је вредновање документарног материјала базирано на истраживачким трендовима академских историчара када и припадници многих других професија имају потребе за истраживањем архива, зашто архивисти инсистирају на чињеници да су само неутрални и објективни кустоси када је очигледно да су они кроз процес вредновања архивске грађе активни и субјективни учесници у стварању архива, зашто се толико пажње поклања производу, тј. документима, а не процесу који доводи до њиховог настанка, зашто је архивску грађу описујемо на начин на који то чинимо?[5] Ова и многа друга питања су потакла Терија Кука да тражи одговоре кроз проучавање историје архива и архивистике али и кроз преиспитивање теорије архивистике путем постмодернистичких идеја и схватања.

Назив посмодерна филозофија употребљава се да би се обележило стање у филозофији у коме су основне идеје модерне филозофије запале у кризу. У складу са тим, филозофија постмодерне, која се развија у другој половини XX века, подразумева критику, преиспитивање – али понекад и одбацивање – целокупне модерне филозофије у којој доминира просветитељско поверење у објективност људског знања и могућност утемељења свих облика живота на рационалним принципима.[6] Постмодернизам дубоко сумња у све метаприповести, у могућност спознаје света какав он заиста јесте, у могућност његовог реалног описа. Постмодернизам одбацује појам универзалне истине, сматра да иза сваке науке стоји социјални контекст. Постмодернизам, као концептнеповерљив према метанарацијама и противан свим митовима, препознатљив по одбацивању дефинитивних решења, у архивистику је ушао највише посредством радова Жака Дериде (1996, ArchiveFever). Његов утицај на стварање нове архивске теорије и праксе Тери Кук види у релативизацији и преиспитивању основних архивистичких начела, као и у посебном наглашавању контекста, као димензије која у данашњој архивистици заузима врло значајно место. Тери Кук сматра да се утицај постмодернизма на архивску праксу може посматрати кроз кроз њене поједине сегменте: вредновање, опис и транспарентност и одговорност архива.[7]

Постмодернистичка схватања доносе и нова виђења архива као институција и њихове сврхе. Док се раније сматрало да архиви служе држави, нови концеп сматра да су архиви од људи и за људе. Поред тога што врше заштиту архивске грађе, сматра се да им је сврха да пруже грађанима осећај идентитета и локалне припадности, као и да учествују у обликовању њихове личне и колективне меморије. Ова нова схватања нужно доводе до промене у орјиентацији архивиста, првенствено у вредновању архивске грађе, али и у осталим активностима, понајпре у описивању, категоризацији и систематизацији информација. На удару постмодернистичких схватања су се нашли и основни архивистички принципи на којима је базирана традиционална архивистика и традиционална архивска парадигма: принцип провенијенције, фондовски принцип и начело првобитног реда.[8]

Принцип провенијенције, фондовски принцип

и начело првобитног реда– контекст архивске грађе

Тери Кук се не слаже са традиционалном архивистиком која контекст документарног материјала најуже повезује са његовом провенијенцијом. Сматра да је контекст грађе много шира категорија од њеног порекла и места настанка у одређеном административној хијерархијској структури и заступа становиште да су за контекст грађе много битније функције и активности изван административне структуре у којој је грађа настала. Сматра да традиционално посматрана административна вертикална структура не може да пружи пуно разумевање контекста грађе. У данашње доба, када је вертикална сруктура испресецана бројним хоризонталним функцијама и активностима које далеко превазилазе границе административног система у којем грађа настаје, неминовно је и померање фокуса провенијенције. Са порекла и места настанка фокус провенијенције се помера на функције, активности и процесе који су довели до њеног настанка. Према Терију Куку, овде је реч о једној радикално другачијој врсти провенијенције, функционалној провенијенцији, која омогућава много шири и дубљи поглед у контекст грађе, а самим тим омогућава и њено боље разумевање. Функционална, постмодерна провенијенција повезује виртуелно кроз динамичне, вишеструке везе активности које доводе до настанка грађе и насталу грађу. Међутим, по њему, већина архивиста још увек размишља хијерархијски, примењујући традиционалне архивске методе приликом сређивања, вредновања и описивања грађе. Сматра да се традиционални архиви све више удаљавају од реалности, а да традиционално схваћена провенијенција у дигиталном добу постаје ирелевантна, па чак и опасна.[9]

Тери Кук се слаже са традиционалним виђењем да је архивски фонд основа архива, архивског рада и архивског описа али се од класичног схватања удаљава својим поимањем суштине архивског фонда.[10] Као и остали постмодернисти, он посматра архивски фонд  као интелектуални концепт. Фонд ја за њега не само физичка целина у архиву већ и концептуални одраз описа физичких јединица датог фонда и описа административних, историјских и функционалних карактеристика његовог творца. Сматра да архивски фонд не одражава само физички поредак који је заснован на правилима проистеклим из трансфера,[11] сређивања или стварања одређених група грађе, већ фонд посматра као концептуалну целину која одражава процесе који су довели до стварања грађе од стране ствараорца и представља природну целину у чијој основи су заједничке функције, активности, облик или примена. Према Терију Куку, основну кохезивну везу фонда представљају функције и активности које су довеле до настанка грађе од стране ствараоца.

Тери Кук, као и остали постмодернисти, сматра да је традиционално схваћено начело првобитног реда прошлост савремене архивистике. Од крутог чувања првобитног реда у фонду ово начело се трансформише у концептуални модел који настаје употребом одговарајућих софтвера и у којем су документи одложени насумично, без одређеног реда, али између којих се могу успоставити интелектуалне или функционалне везе на различите начине, у различите сврхе, у различито време, за различите кориснике. И појам документа доживљава трансформацију. Нова схватања документ више не посматрају као физички објекат, него као концептуални дата-објекат, контролисан са метаподацима који виртуелно комбинују садржај, контекст и структуру у циљу сведочења о некој активности или функцији творца. Како се контекст документа и његова употреба мењају кроз време, тако се мењају и метаподаци.[12]

Вредновање документарног материјала

Питање архивског вредновања као највеће одговорности архивиста је тема која се развила релативно касно и изазвала је бројне расправе у оквиру струке. Савремени архивисти сматрају да је вредновање само срце архивистике, да је њена основа и да из њега проистичу све остале функције. Појам архивског вредновања се значајно мењао кроз историју.[13] До средине 20. века архивисти су сматрали да уопште не треба да се баве вредновањем, да је то неархивистички чин. Архивисти су се били поистоветили са улогом чувара. Након тога наступио је период у којем се сматрало да су архивисти само неутрални, објективни, пасивни посредници између грађе и исторчара. Вредновање је вршено на основу вредности које су проистицале из трендова у историографији. Трећи период одликује виђење да се архивистички посао, па самим тим и вредновање, може свести на скуп поступака и процедура без обзира на теоретску и филозофску позадину вредновања. Архивисти вреднују грађу на основу истраживања, анализирања и процењивања друштвене функционалности и свих повезаних активности на релацији грађанин – држава, односно вредновање се врши на основу анализе функција ствараоца. Тери Кук сматра да је сада наступила четврта фаза вредновања, фаза у којој би архивисти требало да поделе функцију вредновања са грађанима. За Кука је укључивање грађана у овај процес од пресудне важности и сматра да они треба да буду не само учесници већ и партнери.

И данас поједини архивистички кругови, углавном повезани са дигиталним чувањем, сматрају да вредновање није њихов посао. Тери Кук у овом становишту види парадокс, сматрајући да се повлачењем архивиста из поступка вредновања овај врло битан аспект препушта ствараоцима или имаоцима документарног материјала, а самим тим се отвара пут евентуалнм злоупотребама и уништењу вредних докумената. Тако од става да је вредновање неархивистички процес, долазимо до могуће ситуације да су архивисти својим пасивним ставом одговорни за неселективно вредновање.[14]

Тери Кук је био један од твораца макровредновања, познатог још и под називом функционално вредновање, модела који је развио Национални архив Канаде 90-их година прошлог века. У основи ове методе вредновања је функционална анализа институција. Архивисти анализом функција ствараоца грађе утврђују која грађа је важна за друштво. У односу на традиционално вредновање, фокус је померен са вертикалне хијерархијске структуре и анализе садржаја докумената на функције и анализу односа докумената и фунција које су довеле до њиховог настанка.[15]

Тери Кук сматра да класичан Шеленбергов модел вредновања има много недеостатака. У центру овог модела су потребе уског академског круга људи, историчара, које зависе од историографских трендова. Кук сматра да су оваквим приступом занемарене потребе широких слојева грађанства са читавим спектром потреба и да стога не постоји ни етичка оправданост за даљу одбрану овог модела. Такође сматра да Шеленбергов приступ има и битне методолошке недостатке.[16]

Тери Кук наводи да је суштина макровредновања у томе што се кроз овај приступ заједно процењује друштвена вредност функционално-структуралног контекста у којем је грађа настала од стране одређеног ствараоца и повезаност тог контекста са грађанима, групама, организацијама, односно публиком. Традиционално вредновање је фокусирано на садржај грађе, док је у центру макровредновања процењивање функционалног контекста ствараоца грађе. Вредновање се односи на грађу (документе), док макровредновање тој грађи даје шири контекст. На тај начин, макровредновање представља концептуалну, виртуелну или функционалну провенијенцију.[17]

Тери Кук уочава три међусобно повезана ентитета контекста: ствараоце грађе (хијерархијске структуре и др), друштвено историјске процесе (функције, активности, трансакције) и грађане који су у одређеној повезаности са наведеним структурама или функцијама. Задатак архивиста је да истражују природу и међусобне повезаности и интеракције између ентитета контекста и да на основу тога вреднују грађу проистеклу из тих односа. Кук сматра да овакав приступ омогућава лакше идентификовање и издвајање мање вредне грађе, односно омогућава да се велике количине безвредног документарног материјала могу излучити на макронивоу без даље процене, што доноси велике уштеде у времену, новцу, простору, раду и др.[18]

Међутим, Тери Кук сматра да је макровредновање само фаза у развоју архивског вредновања. Верује да смо на почетку ере у којој ће грађани бити активни учесници и партнери у овом процесу, чак и чувари грађе. Укључивање грађана је од пресудне важности поготово за дигитално доба. Предвиђа да ће архивисти у будућности само сувредновати документарни материјал, а да ће архиви преузимати грађу само као крајње решење за њену заштиту.[19]

И за крај овог поглавља, речи Терија Кука: Ako možemo shvatiti ovu viziju, ukoliko možemo prekinuti „rak-ranu“ tišine,[20] ako si možemo oduzeti ekskluzivnu moć i naučiti ju dijeliti putem suradnje, tada će ono što ćemo ubuduće čuvati biti radikalno drugačije. I ukoliko mi arhivisti prihvatimo činjenicu da nas doista definira to „što čuvamo“ i da „čuvamo ono što jesmo“, tada će se naš profesionalni identitet također radikalno promijeniti u znatnu korist društva. Vjerujem da je teoretiziranje i primjena takve vizije u bliskoj budućnosti osnovni profesionalni izazov u svim arhivističkim funkcijama i sasvim sigurno u našoj prvoj odgovornosti arhivističkog vrednovanja.[21]

Архивска парадигма у Србији у контексту разматрања постмодернистичких идеја

Током протеклих 120 година архивска теорија се развијала и мењала, са циљем давања одговора на специфичне архивске потребе. Савремена архивска теорија је почела да се развија 60-их година XX века и повезана је са деловањем више теоретичара и архивиста који су нову проблематику обрађивали са различитих становишта, али су сви делили виђење о важности наглашавања контекста, интерпретације и критичког читања који су у средишту стварања нове архивске теорије. Ова промена у архивској теорији почива на препознавању важности контекста у култури, утицају постмодернизма и драстичним технолошким променама.[22] Архивска теорија се мења под утицајем постмодернистичких схватања, али и под утицајем промена у архивској пракси до којих долази услед покушаја решавања проблема изазваних наглим технолошким развојем, односно променама технологије помоћу којих документи настају, чувају се и презентују. Према Џону Риденеру, на промену архивске теорије су утицали: промена парадигме, технолошке промене и историографија.[23] Промена научне парадигме, сматра Томас Кун, наступа увек када одговори на истраживачка питања више не могу да објасне посматране феномене или када методологија праксе, утемељена на теорији, у таквим посматрањима више не задовољава нарасле потребе. Као последица тога развијају се различити концепти проблема и могућих решења, а ону хипотезу која се покаже као тачна усваја стручна јавност. Када дође до промене парадигме, научници мењају дотадашњи поглед на свет, питања која о њему постављају, оруђа која користе да би га разумели.[24] Савремени теоретичари архивистике сматрају да данас у архивистици егзистирају две парадигме: стара, историјско-техничка и савремена, научно-информациона. Основни објект старе парадигме је документ, а нове је информација. У основи савремене архивске парадигме су постмодернистичка схватања.

Где су у овим променама архивска теорија и пракса у Србији? Која архивска парадигма доминира код нас? Да ли су наши архиви традиционални или постмодерни? Одговори на ова питања, у најужем смислу, могу се добити анализом основних архивистичких принципа на којима је базирана традиционална архивистика и традиционална архивска парадигма, а који су у постмодернистичким схватањима доживела велику трансформацију: принцип провенијенције, фондовски принцип и начело првобитног реда.

Принцип провенијенције[25] и фондовски принцип су основа архивског рада у Србији. Ови принципи, који су у Србији заступљени од оснивања архива као установа које чувају архивску грађу, данас имају своју основу у Закону о културним добрима: Архивска грађа и регистратурски материјал, настали у раду државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, политичких организација, установа и предузећа и других организација, верских заједница и појединаца чувају се као целина – архивски фонд и не могу се распарчавати.[26] Принцип првенијенције, фондовски принцип и начело првобитног реда се у српској архивистици сматрају за полазиште сваког практичног рада. Чине јединство, сем у случајевима када није могуће реконструисати првобитни поредак докумената у фонду. Архивски фонд се посматра традиционално, као физичка творевина.

Контекст, којем постмодернисти придају велики значај, у српској архивској пракси се углавном посматра на традиционалан начин. Контекст произилази из стуктурално схваћене провенијенције, повезан је са административном структуром тј. местом настанка и чувања докумената. Контекст, исказан у наративном облику, је садржан у Историјату ствараоца и Историјату архивског фонда, односно Историјској белешци. Иако су елементима Историјата ствараоца обухваћени делатност и функције ствараоца, они се посматрају уско, без веће анализе.

Међутим последњих неколико година, преводом стандарда Међународног архивског савета на српски језик,[27] и српски архивисти су почели више да размишљају о контексту архивске грађе. Иако су највише пажње изазвали прво ISAD(G), а потом ISAAR(CPF) стандард, то је било довољно да се кроз архивску теорију и праксу актуелизује питање контекста архивске грађе.

Вредновање регистратурског материјала[28] је у Србији већим делом засновано на традиционалној архивској парадигми, односно врши се на основу садржаја грађе. Према Уредби о категоријама регистратурског материјала са роковима чувања из 1993. године,[29] рокови чувања су дати према листи категорија регистратурског материјала сачињеној на основу Јединствене класификације предмета по материји која је саставни део Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе из 1993. године.[30] Према Уредби о канцеларијском пословању органа државне управе из 1992. године[31] сви предмети и акти у канцеларијском пословању обавезно се класификују по материји која је по децималном систему сврстана у 10 главних група.[32]

Године 2008. међународни стандард ISO 15489: Информације и документација – Управљање документима, делови 1 и 2, преведен је на српски језик.[33] Тиме су архивисти Србије, као и сва правна и физичка лица којима је иначе овај стандард намењен, добили моћни радни апарат. Иако овај стандард још увек није имплементиран у домаће законодавство, многа правна лица, које не обавезује постојећи законски оквир, су свој систем канцеларијског пословања саобразила овом стандарду. Стандард ISO 15489предвиђа класификациони систем заснован на пословним функцијама, наводећи да је класификација у потпуно развијеној форми доноси приказ пословних функција, активности и делатности организације, те даје могућност да се тај приказ може користити за развијање класификационе шеме за управљање документима. Када говори о вредновању докумената, Стандард 15489 наводи да је прво потребно извршити анализу унутрашњег и спољашњег окружења организације, њен однос(односе) према окружењу, те утврдити пословне функције и делатности које организација обавља. Потом је потребно резултате ове пословне анализе разматрити у односу на спољашње и унутрашње захтеве ради очувања одговорности за пословну делатност.[34] У овој методологији јасно су видљиви постмодернистички елементи, односно функције и активности организације и њихове интеракције су у средишту система за управљање документима.

Из напред наведеног се види да су српска архивска теорија и пракса засноване на традиционалној архивској парадигми. У последњих неколико година, највише посредством међународних стандарда, до наших архива стигла су и поједина постмодернистичка сватања. У пракси, примена ових идеја је на занемарљивом нивоу. Иако су многи од ових постмодернистичких размишљања и поступака врло далеко од наше архивистичке праксе, ситуација би се знатно променила уколико би се стандарди Међународног архивског савета и стандард SRPS ISO 15489 1-2 инкорпорирали у законодавни систем Србије. Примена стандарда МАС-а у архивима би резултирала израдом доследнијих и разумљивијих описа архивске грађе (посебно бољим разумевањем контекста настака и коришћења грађе), олакшало би се проналажење и размена информација  и омогућило би се стварање јединствених информационих система. Применом стандарда SRPS ISO 15489  повећала би се ефикасност управљања докуменатима код ствараоца, посебно када је реч о електронским документима. Највећа вредност овог стандарда је у томе што он уводи архивске институције на самом почетку процеса праћења документа – од концепта стварања документа и система управљања документима до предаје надлежној архивској институцији, а не као до сада на крају процеса, када су интервенције архива готово немогуће.[35] Наравно, све ово би требало да буде праћено сталним усавршавањем и стручно-методолошком обуком радника у архивима.

У Србији се врло узак круг људи бави теоретским питањима архивске науке. Архивисти ово објашњавају чињеницом да им свакодневни архивки живот, пун практичних проблема који доводе у питање и егзистенцију самих архива, не оставља пуно простора за то. Већина њих сматра да је прво потребно решти практичне проблеме, да су теоријска питања нешто што се оставља за крај и чиме треба да се баве одабрани. На овом месту неће бити речи о разлозима оваквог размишљања, али ће бити изражено неслагање са њим. У основи решавања сваког практичног проблема је одређена теоријска поставка. Да би се решио одређени практични проблем, углавном се тражи одговор на питање: како? Међутим, оваквим приступом се прескаче врло битна фаза, односно трагање за одговором на питање: зашто? Питање зашто је теоријско, односно одговор на њега представља теоријску основу за решавање проблема. Ако се одговори на питање зашто, много брже и квалитеније ће се доћи до одговора на питање како. То ће довести до квалитетнијих решења за архивске проблеме, убрзати рад, уштедети финансијска средства. Но да би смо могли да размишљамо на такав начин, потребно је да добро познајемо теорију архивистике, њену садашњост али и њену прошлост. Уколико желимо да пођемо овим путем, радови Терија Кука нам могу много помоћи у стизању до циља.

Резиме

Тери Кук (Terry Cook, 1947–2014), канадски архивиста, био је један од најзначајнијих светских теоретичара архивистике на прелазу између ХХ и ХХI века. Дао је значајан допринос развоју архивске теорије, посебно се бавећи питањем вредновања и описа грађе, историјом архива и архивистике, дигиталном грађом, постмодерним архивима. Био је један од твораца неколико утицајних архивских стратегија од којих је најпознатија макровредновање.

Постмодернизам, као концептнеповерљив према метанарацијама и противан свим митовима, препознатљив по одбацивању дефинитивних решења, у архивистику је ушао највише посредством радова Жака Дериде (1996, ArchiveFever). Његов утицај на стварање нове архивске теорије и праксе Тери Кук види у релативизацији и преиспитивању основних архивистичких начела, као и у посебном наглашавању контекста. На удару постмодернистичких схватања су се нашли основни архивистички принципи традиционалне архивске парадигме: принцип провенијенције, фондовски принцип и начело првобитног реда.

Тери Кук се не слаже са традиционалном архивистиком која контекст документарног материјала најуже повезује са његовом провенијенцијом. Сматра да је контекст грађе много шира категорија од њеног порекла и места настанка у одређеном административној хијерархијској структури и заступа становиште да су за контекст грађе много битније функције и активности изван административне структуре у којој је грађа настала. Са порекла и места настанка фокус провенијенције се помера на функције, активности и процесе који су довели до њеног настанка. Према Терију Куку, овде је реч о једној радикално другачијој врсти провенијенције, функционалној провенијенцији, која омогућава много шири и дубљи поглед у контекст грађе, а самим тим омогућава и њено боље разумевање. Функционална, постмодерна провенијенција повезује виртуелно кроз динамичне, вишеструке везе активности које доводе до настанка грађе и насталу грађу.

ТериКук се слаже са традиционалним виђењем да је архивски фонд основа архива, архивског рада и архивског описа али се од класичног схватања удаљава својим поимањем суштине архивског фонда.  Као и остали постмодернисти, он посматра архивски фонд  као интелектуални концепт. Фонд ја за њега не само физичка целина у архиву већ и концептуални одраз описа физичких јединица датог фонда и описа административних, историјских и функционалних карактеристика његовог творца.

Тери Кук, као и остали постмодернисти, сматра да је традиционално схваћено начело првобитног реда прошлост савремене архивистике. Од крутог чувања првобитног реда у фонду ово начело се трансформише у концептуални модел који настаје употребом одговарајућих софтвера и у којем су документи одложени насумично, без одређеног реда, али између којих се могу успоставити интелектуалне или функционалне везе на различите начине, у различите сврхе, у различито време, за различите кориснике.

Тери Кук је био један од твораца макровредновања, познатог још и под називом функционално вредновање, модела који је развио Национални архив Канаде 90-их година прошлог века. У основи ове методе вредновања је функционална анализа институција. Архивисти анализом функција ствараоца грађе утврђују која грађа је важна за друштво. У односу на традиционално вредновање, фокус је померен са вертикалне хијерархијске структуре и анализе садржаја докумената на функције и анализу односа докумената и фунција које су довеле до њиховог настанка. Традиционално вредновање је фокусирано на садржај грађе, док је у центру макровредновања процењивање функционалног контекста ствараоца грађе. Вредновање се односи на грађу (документе), док макровредновање тој грађи даје шири контекст. На тај начин, макровредновање представља концептуалну, виртуелну или функционалну провенијенцију. Међутим, Тери Кук сматра да је макровредновање само фаза у развоју архивског вредновања. Верује да смо на почетку ере у којој ће грађани бити активни учесници и партнери у овом процесу, чак и чувари грађе. Сматра да је укључивање грађана је од пресудне важности поготово за дигитално доба. Предвиђа да ће архивисти у будућности само сувредновати документарни материјал, а да ће архиви преузимати грађу само као крајње решење за њену заштиту.

Принцип провенијенције, фондовски принцип и начело првобитног реда су основа архивског рада у Србији, а архивски фонд се посматра традиционално, као физичка творевина. Контекст, којем постмодернисти придају велики значај, у српској архивској пракси се углавном посматра на традиционалан начин. Међутим последњих неколико година, преводом стандарда Међународног архивског савета на српски језик, и српски архивисти су почели више да размишљају о контексту архивске грађе. Вредновање регистратурског материјала је у Србији већим делом засновано на традиционалној архивској парадигми, односно врши се на основу садржаја грађе. Године 2008. међународни стандард ISO 15489: Информације и документација – Управљање документима, делови 1 и 2, преведен је на српски језик. Иако овај стандард још увек није имплементиран у домаће законодавство многа правна лица су свој систем канцеларијског пословања саобразила овом стандарду. Анализирајући стандард  ISO 15489 јасно се уочавају постмодернистички елементи, односно функције и активности организације и њихове интеракције се налазе у средишту система за управљање документима.

Из напред наведеног се види да су српска архивска теорија и пракса засноване на традиционалној архивској парадигми. У последњих неколико година, највише посредством међународних стандарда, до наших архива стигла су и поједина постмодернистичка сватања. У пракси, примена ових идеја је на занемарљивом нивоу. Иако су многи од ових постмодернистичких размишљања и поступака врло далеко од наше архивистичке праксе, ситуација би се знатно променила уколико би се стандарди Међународног архивског савета и стандард SRPS ISO 15489 1-2 инкорпорирали у законодавни систем Србије. Примена стандарда МАС-а у архивима би резултирала израдом доследнијих и разумљивијих описа архивске грађе (посебно бољим разумевањем контекста настака и коришћења грађе), олакшало би се проналажење и размена информација  и омогућило би се стварање јединствених информационих система. Применом стандарда SRPS ISO 15489  повећала би се ефикасност управљања докуменатима код ствараоца, посебно када је реч о електронским документима.

Извори и литература

1.      Terry Cook, Fashionable Nonsense or Professional Rebirth: Postmodernism and the Practice of Archives, Archivaria: The journal of the Association of Canadian Archivists,Number 51, Spring 2001, 14–35, доступно на http://journals.sfu.ca/archivar/index.php/archivaria/article/view/12792/13989 (20. 9. 2012).

2.      Terry Cook, Archival Science and Postmodernism:New Formulations for Old Concepts, http://www.mybestdocs.com/cook-t-postmod-p1-00.htm  (20.09.2012)

3.      Interview, Terry Cook, http://www.revistas.usp.br/incid/article/viewFile/48659/52730, (14. 3. 2015).

4.      Terry Cook, The Concept of the Archival Fonds in the Post-Custodial Era: Theory, Problems and Solutions, Archivaria: The journal of the Association of Canadian Archivists,Number 35, Spring 1993, 24–37, доступно на: http://journals.sfu.ca/archivar/index.php/archivaria/article/view/11882/12835  (25. 5. 2015).

5.      Terry Cook, Macroappraisal in Theory and Practice: Origins, Characteristics, and Implementation in Canada, 1950–2000, Archival Science, Volume 5, Issue 2–4, December 2005, 101–161, http://web.utk.edu/~lbronsta/cook.pdf, (25. 5. 2015).

6.      Terry Cook, "Mi smo ono što čuvamo; čuvamo ono što jesmo": prošlost, sadašnjost i budućnost arhivističkog vrednovanja, preveo Marijan Bosnar, Arhivski vjesnik, br. 56, Zagreb 2013, 9–26, http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=173325, (5. 4. 2015).

7.      Закон о културним добрима, “Службени гласник РС“, бр.71/94, члан 93.

8.      Уредба о канцеларијском пословању органа државне управе, “Службени гласник РС“, бр.80/92.

9.      Уредба о категоријама регистратурског материјала са роковима чувања, “Службени гласник РС“, бр.44/93.

10.  Упутство о канцеларијском пословању органа државне управе, “Службени гласник РС“, бр.10/93, 14/93.

11.  Упутство за сређивање архивских фондова органа управе, радних, друштвено-политичких и других организација, Архивски преглед, бр. 1– 2, Београд 1973, 177– 191.

12.  ISAD(G): Општи мећународни стандард за опис архивске грађе, Друго издање, Нови Сад, 2006.

13.  ISAAR(CPF): Mеђународнистандардархивскогнормативног записаза правна, физичка лицаи породице, Друго издање, Нови Сад, 2006.

14.  ISDF: Mеђународнистандардза описивање функција, Прво издање, Нови Сад, 2011.

15.  ISDIAH: Међународни стандард за описивање установа које чувају архивску грађу, Прво издање, Нови Сад, 2010.

16.  SRPS ISO 15489-1 Информације и документација – Управљање документима – Део 1: Oпште и SRPS ISO 15489-2 Информације и документација – Управљање документима – Део 2: Смернице, Београд 2008.

17.  Светлана Аџић, Архиви и архивска грађа: Термини, описи, дефиниције, Београд 2011.

18.  Миле Савић, Владимир Н. Цветковић, Ненад Цекић, Филозофија за IV разредгимназијеистручнихшкола, Београд2004.

19.  Živana Heđbeli, Ridener, J. From Polders to Postmodernism: A Concise History of Archival Theory. Dulth: Litwin Books, 2009, Arhivski vijesnik, бр.53,Zagreb 2010, 411–414.

20.  Светлана Аџић, СРПС ISO 15489 Управљање документима, Архивски гласник, информативни билтен Друштва архивиста Србије, бр.3, Београд 2008, 8–11.

21.  Sonja Pavlović, Tomas Kun: Revolucionar, https://mindreadingsblog.wordpress.com/2013/01/08/tomas-kun-revolucionar/#comments (10. 12. 2014).

22.  Silvija Babić, Makrovrednovanje: kanadska metoda funkcionalnoga vrednovanja, Arhivski vijesnik, бр.47,Zagreb 2004, 7–19, http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=10889, (20. 9. 2012).

23.  Nancy Bartlett, Remembering Terry Cook, Archival Outlook, July/August 2014, http://www.bluetoad.com/publication/?i=218177&pre=1, (25. 9. 2014).

24.  Marijan Bosnar, Terry Cook (1947–2014), Arhivski vjesnik, br. 57, Zagreb 2014, 481–482, http://hrcak.srce.hr/139218?lang=en, (25. 5. 2015).

25.  Cook, Terry, http://www.library.illinois.edu/ica-suv/bio_pdfs/Cook-Terry.pdf, (20. 4. 2015).

26.  Terry Cook, http://archivists.ca/content/terry-cook, (20. 4. 2015).

27.  Terry Cook, http://www.investigatingthearchive.org/philosophy-archive/cook_terry.php, (20. 4. 2015).



[1] Библиографија најзначајнијих радова Терија Кука је доступна наhttp://www.library.illinois.edu/ica-suv/bio_pdfs/Cook-Terry.pdf, (20. 4. 2015).

[2]Тери Кук је 2014. године постао члан редакције Arhivskog vjesnika.

[3]Тери Кук је 18 година био главни и одговорни уредника часописа канадских архивиста Arhivaria.

[4] Cook, Terry, http://www.library.illinois.edu/ica-suv/bio_pdfs/Cook-Terry.pdf, (20. 4. 2015); Terry Cook, http://archivists.ca/content/terry-cook, (20. 4. 2015); Terry Cook, http://www.investigatingthearchive.org/philosophy-archive/cook_terry.php, (20. 4. 2015); Nancy Bartlett, Remembering Terry Cook, Archival Outlook, July/August 2014, http://www.bluetoad.com/publication/?i=218177&pre=1, (25. 9. 2014); Marijan Bosnar, Terry Cook (1947–2014), Arhivski vjesnik, br. 57, Zagreb 2014, 481–482, http://hrcak.srce.hr/139218?lang=en, (25. 5. 2015).

[6]Миле Савић, Владимир Н. Цветковић, Ненад Цекић, Филозофија за IV разредгимназијеистручнихшкола, Београд2004, 309.

[7]Опширније видети: Terry Cook, Fashionable Nonsense or Professional Rebirth: Postmodernism and the Practice of Archives, Archivaria: The journal of the Association of Canadian Archivists,Number 51, Spring 2001, 1435, http://journals.sfu.ca/archivar/index.php/archivaria/article/view/12792/13989 (20. 9. 2012).

[8]Terry Cook, Archival Science and Postmodernism:New Formulations for Old Concepts, http://www.mybestdocs.com/cook-t-postmod-p1-00.htm  (20.09.2012).

[9]Interview, Terry Cook.

[10]Опширније видети: Terry Cook, The Concept of the Archival Fonds in the Post-Custodial Era: Theory, Problems and Solutions, Archivaria: The journal of the Association of Canadian Archivists,Number 35, Spring 1993, 2437,доступно на: http://journals.sfu.ca/archivar/index.php/archivaria/article/view/11882/12835  (25. 5. 2015).

[11]Тransfer – пренос/и миграција података. Односи се на пренос односно миграцију података из једног система за управљање подацима у други. – Светлана Аџић, Архиви и архивска грађа: Термини, описи, дефиниције, Београд 2011.

[12]Terry Cook, Archival Science and Postmodernism:New Formulations for Old Concepts.

[13]Terry Cook, "Mi smo ono što čuvamo; čuvamo ono što jesmo": prošlost, sadašnjost i budućnost arhivističkog vrednovanja, preveo Marijan Bosnar, Arhivski vjesnik, br. 56, Zagreb 2013,12, http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=173325, (5. 4. 2015).

[14]Terry Cook, "Mi smo ono što čuvamo; čuvamo ono što jesmo", 13.

[15]Terry Cook, Macroappraisal in Theory and Practice: Origins, Characteristics, and Implementation in Canada, 1950–2000, Archival Science, Volume 5, Issue 2–4, December 2005, 101–161, http://web.utk.edu/~lbronsta/cook.pdf, (25. 5. 2015).

[16]Interview, Terry Cook.

[17]Interview, Terry Cook.

[18]Interview, Terry Cook.

[19]Terry Cook, "Mi smo ono što čuvamo; čuvamo ono što jesmo", 20.

[20]Тери Кук овде мисли на канцерогене тишине у архивима које су настале као последица традиционалног вредновања из којег су били искључени грађани (примедба аутора). – Terry Cook, "Mi smo ono što čuvamo; čuvamo ono što jesmo", 22–23.

[21] Исто, 23.

[22] Živana Heđbeli, Ridener, J. From Polders to Postmodernism: A Concise History of Archival Theory. Dulth: Litwin Books, 2009, Arhivski vijesnik, бр.53,Zagreb 2010, 413.

[23] Živana Heđbeli, Ridener, J. From Polders to Postmodernism, 411.

[24] Sonja Pavlović, Tomas Kun: Revolucionar, https://mindreadingsblog.wordpress.com/2013/01/08/tomas-kun-revolucionar/#comments (10. 12. 2014).

[25] Упутство за сређивање архивских фондова органа управе, радних, друштвено-политичких и других организација, које је донето на седници Архивског већа СР Србије 21.12.1973. године, разликује принцип провенијенције и принцип слободне провенијенције. Према Упутству, принцип провенијенције подразумева да сваки писани докуменат треба да заузме оно место у групи архивске грађе које је заузимао у регистратури, односно да уређење архивског фонда треба да одговара поретку који је установљен у регистратури.Принцип слободне провенијенције је принцип који поштује јединство и границе ствараоца фонда али не и систем рада регистратуре. Из овога произилази да се провенијенција схвата не само као порекло, већ да она у себи садржи и начело првобитног реда. Упутство за сређивање архивских фондова органа управе, радних, друштвено-политичких и других организација, Архивски преглед, бр. 1– 2, Београд 1973, 177191. У светској стручној јавности већ дужи низ година постоји неслагање шта се тачно подразумева под појмом провенијенција, да ли се под провенијенцијом мисли само на порекло или она у себи садржава и поштовање начела првобитног реда. Овај рад се неће бавити овим проблематиком.

[26]Закон о културним добрима, “Службени гласник РС“, бр.71/94, члан 93.

[27]ISAD(G): Општи мећународни стандард за опис архивске грађе, Друго издање, Нови Сад, 2006.

ISAAR(CPF): Mеђународни стандард архивског нормативног записа за правна, физичка лица и породице, Друго издање, Нови Сад, 2006.

ISDF: Mеђународни стандард за описивање функција, Прво издање, Нови Сад, 2011.

ISDIAH: Међународни стандард за описивање установа које чувају архивску грађу, Прво издање, Нови Сад, 2010.

[28]Термин регистратурски материјал има исто значење као термин документарни материјал.

[29]Уредба о категоријама регистратурског материјала са роковима чувања, “Службени гласник РС“, бр.44/93. Овом уредбом утврђују се категорије регистратурског материјала који је настао у раду министарстава и посебних организација као и у раду службе Народне скупштине, председника Републике и Владе и органа општина, града Београда и аутономних покрајина кад обављају поверене послове државне управе из оквира права и дужности Републике, као и предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења.

[30]Упутство о канцеларијском пословању органа државне управе, “Службени гласник РС“, бр.10/93, 14/93.

[31]Уредба о канцеларијском пословању органа државне управе, “Службени гласник РС“, бр.80/92.

[32]Исто, члан 8. Упутство о канцеларијском пословању органа државне управе наводи које су то групе: 0 – државно уређење, организација и рад државних органа и статистика; 1 – рад и радни односи и социјално осигурање; 2 – лична стања грађана, државна и јавна безбедност; 3 – привреда; 4 – финансије; 5 –  здравље и социјална заштита; 6 –  просвета, наука, култура; 7 – судство, тужилаштво и правобранилаштво; 8 – војни предмети – народна одбрана; 9 – предмети који не спадају у групе од 0 до 8.

[33] Овај стандард је доступан на српском језику у Институту за стандардизацију Србије, Београд као SRPS ISO 15489-1 Информације и документација – Управљање документима – Део 1: Oпште и SRPS ISO 15489-2 Информације и документација – Управљање документима – Део 2: Смернице, Београд 2008.

[34] SRPS ISO 15489-2 Информације и документација – Управљање документима – Део 2: Смернице.

[35]Светлана Аџић, СРПС ISO 15489 Управљање документима, Архивски гласник, информативни билтен Друштва архивиста Србије, бр.3, Београд 2008, 9.

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA