Štampa 

 Međunarodno savetovanje Tehnički in vsebinski problemi klasičnega in elektronskega arhiviranja (Tehnički i stručni problemi klasičnog i elektronskog arhiviranja), tradicionalni stručni arhivistički skup, održano je od 28–30. marta 2012. godine u hotelu Radin u Radencima, Republika Slovenija. Radi se o naučnom skupu koji okuplja nejeminentnije stručnjake iz područja arhivistike, informatike i drugih srodnih naučnih disciplina. Prvo Savetovanje u Radencima organizovano je još 1979. godine u Mariboru, nakon čega se od 1981. godine do danas izmestilo za Radence. Prvobito je Savetovanje nosilo naziv Arhivi, zatim Moderni arhivi i konačno današnji naziv Tehnički i stručni problemi klasičnog i elektronskog arhiviranja.

Ovogodišnji susret, koji već tradicionalno organizuje Pokrajinski arhiv u Mariboru, okupio je veliki broj izlagača i gostiju koji su tokom tri dana izneli svoja iskustva u radu, ali i buduće planove. Na skupu su se otvorila mnoga aktuelna pitanja arhivske teorije i prakse, ali i ponudila neka od rešenja i odgovori na njih, sve u cilju uklapanja u moderne evropske tokove razvijenih evropskih zemalja. Međunarodno savetovanje arhivskih radnika održano je pod pokroviteljstvom dr Danila Türka, predsednika Republike Slovenije. Savetovanju su prisustvovali i u njegovom radu učestvovali arhivski radnici iz:Slovenije, Austrije, Mađarske, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Belgije, Italije, Srbije, Hrvatske, Holandije, Poljske, Rumunije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

 

Na Savetovanju su se mogla čuti predavanja koja za predmet imaju arhivsko zakonodavstvo, arhivsku teoriju i praksu, informatiku i praktičan rad sa informacionim sistemima, arhivarenje audio-vizuelnog sadržaja (AV-arhivi), očuvanje arhiva, muzeja i biblioteka, ali i uvođenje e-uprave u arhive. Izlaganja arhivskih radnika, pre svega zbog velikog broja učesnika konferencije, bila su realizovana u pet hotelskih dvorana: Kongresnoj dvorani, Dvorani Izvir, Dvorani Vrelec, Dvorani Radin i Dvorani Miral, na slovenačkom, engleskom i srpskom jeziku.

U uvodnom delu savetovanja, a povodom otvaranja 34. Međunarodnog arhivističkog savetovanja u Radencima, prisutnima se prvo obratio direktor Pokrajinskog arhiva Maribor, gospodin Ivan FRAS. U ime generalnog sponzora za područje klasičnog arhiviranja skupu se obratio mr Ivan ŠIJANEC, direktor uprave firme Trevis d.o.o. Ljubljana. Ispred firme „Mikrografija” d.o.o. Novo Mesto, prisutnima se obratio direktor Boštjan GABERC, generalni sponzor za područje dugoročne zaštite arhivske građe. Sve prisutne je zatim pozdravila Gordana ŠÖVEGEŠ LIPOVŠEK, predsednica Arhivskog društva Slovenije, kao i Mladen KUČIŠ, direktor „Zdravilišča Radenci”.

Nakon pozdravnih izlaganja usledila su uvodna predavanja iz oblasti arhivskog zakonodavstva, u ime Arhiva Republike Slovenije u Ljubljani obratila se dr Jelka MELIK i dr Peter Pavel KLASINC, direktor Međunarodnog instituta arhivskih nauka Maribor – Trst, Slovenija – Italija.

U okviru teme Iz prakse za praksu radove su izlagali mr Danilo BURNAČ, Sanja ANDROIČ, Bojan ERKER, Mariborski vodovod d.d., Maribor, Slovenija i mr Metka BUKOŠEK, Zgodovinski arhiv Celje, Slovenija.

Prvog dana savetovanja prisutne su pozdravili: u ime firme TREVIS mr Ivan ŠIJANEC, zatim Boštjan GABERC, Martin KIRAR i Sandi ROŽMAN u ime firme „Mikrografija”, kao i Luka HOJNIK iz firme MFC.2 i mr Branko GODEC u ime Pošte Slovenije.

Drugog dana savetovanja, 29. aprila, prezentovano je 38 referata koji su se odnosili na pitanja arhivske teorije, AV-arhiva i arhivske prakse. Izlagači su bili: dr Rik OPSOMMER, dr Dijana PETRESKA, Antonio MONTEDURO, Danijela BRANKOVIĆ, mr Monika PÉKOVÁ, dr Bogdan Florin POPOVICI, dr Grazia TATÓ, Miroslav DUČIĆ, mr Jasmina NIKOLIĆ, Aleksandra PIJUK-PEJČIĆ, dr Izet ŠABOTIĆ, Silvijana LUKINIĆ, Ivana POSEDI, ddr Azem KOŽAR, Jugoslav VELJKOVSKI, Gordana MOJSOSKA, Željko MARKOVIĆ dr Felix AKERET, dr Manuel KEHRLI, dr Martin STÜRZLINGER, Jean-Marc COMMENT, mr Thomas MAISEL, Hans von RÜTTE, Leopold Mikec AVBERŠEK, mr Boštjan ZAJŠEK, dr Miroslav NOVAK, mr Zdenka SEMLIČ RAJH, Martin ŽVELC, Bojan KOSI, Aleksander LAVRENČIČ, mr Ciril GALE, Ramë MANAJ, Nikola MOKROVIĆ, Muhamed MUSA, Milena GAŠIĆ, Sedajlija GUŠIĆ, dr Jusuf OSMANI, i Esaf LEVIĆ.

Poslednjeg dana savetovanja, 30. marta, izloženo je 25 referata iz oblasti:informatika, ICARUS, obrazovanje i arhivi, biblioteke i muzeji. Ovog dana svoje referate su predstavili: mr Tatjana HAJTNIK, dr Jože ŠKOFLJANEC, Hans WAALWIJK, dr Wojciech WOŹNIAK, Žarko ŠTRUMBL, dr Joachim KEMPER, Aleš MATIJEVIČ, Selma ISIĆ, mr Branka KEREC, mr Maja NIKOLOVA, dr Karl HEINZ, Caroline MAXIMOFF, dr Joachim KEMPER, dr Herbert W. WURSTER, Igor FILIPIČ, Mirjana K. ROVIS, dr Peter Pavel KLASINC, dr Ludvik TOPLAK, dr Mateja JERAJ, dr Aleksandra BERBERIH SLANA, Jovan P. POPOVIĆ, dr Jozef HANUS, dr Lajos KÖRMENDY, Meta KOJC, dr Jasna MALEŠIČ, Alenka STARMAN, Vesna GOTOVINA, i mr Lilijana URLEP.

Srbiju su na arhivističkom skupu u Radencima 2012. godine predstavili sledeći izlagači: Miroslav Dučić (Istorijski arhiv Užice) sa temom Neki aspekti finansiranja arhivske delatnosti u Srbiji, Željko Marković (Istorijski arhiv Užice): Povodi dolazaka slovenačkih građana u grad Užice, mr Jasmina Nikolić (Istorijski arhiv Požarevac): Arhiv i marketing, primer Istorijskog arhiva Požarevac, Jugoslav Veljkovski (Istorijski arhiv Grada Novog Sada): Percepcija arhiva kod školske omladine, Jovan P.Popović sa temom Pravna zaštita kulturnih dobara s posebnim osvrtom na arhivsku građu koja se nalazi u muzejima i bibliotekama i Danijela Branković (Arhiv Vojvodine, Novi Sad), tema: Mesto i uloga arhiva u savremenom informacionom društvu – strategije razvoja i ljudski resursi.

Radovi sa savetovanja objavljeni su u časopisu Tehnički in vsebinski problemi klasičnega in elektronskega arhiviranja, tj. zborniku radova sa Savetovanja 2012. godine. U Zborniku je objavljeno ukupno pedeset i devet stručnih radova, na ukupno 661 stranici teksta, formata A 4.

Poslednji dan Savetovanja bio je posvećen i donošenju zaključaka, kao i definisanju tema narednog savetovanja u 2013.-oj godini.

II

Uloga obrazovanja u redefinisanju stručnog profila arhivista je velika i odgovorna. Organizovanje studijskih grupa za arhivistiku utiče pozitivno na celokupnu arhivsku službu, kao i na rešavanje brojnih pitanja koja se tiču arhivske problematike.

Mirjana K. ROVIS ispred Pokrajinskog arhiva Kopar predstavila je na Konferenciji u Radencima međunarodni projekat Heritage Live u kojem zajednički učestvuju Fakultet za humanističke studije Univerze na Primorskem iz Kopra i Odsek za informacijske znanosti Filozofskog fakulteta u Zagrebu. U projektu je, uz druge aktivnosti, predviđen zajednički razvoj i pokretanje međunarodnog evropskog doktorskog studija arhivistike. Studije traju tri godine (6 semestra) i stiče se ukupno 180 ESPB bodova. One su organizovane na državnom nivou, interdisciplinarnog su karaktera i podrazumevaju usvajanje znanja iz područja arhivistike i upravljanja izvorima s područja informatike. Pored obaveznih predmeta postoje i izborni predmeti, dok će se nastava izvoditi na daljinu. Studije su u postupku akreditacije, a njihov početak je predviđen za školsku 2012/13. godinu.

Dr Peter Pavel KLASINC i dr Ludvik TOPLAK su ispred neprofitne i nevladine organizacije Evropsko središte Maribor ESM predstavili program za drugostepene magistarske studije arhivistike, takođe međunarodni projekat namenjen sticanju znanja iz arhivistike, informatike i dokumentologije. Po završetku studija stiče se zvanje magistra arhivistike i dokumentologije. Studije traju dve godine (4 semestra) i stiče se ukupno 120 ESPB bodova. Predavači su eminentni stručnjaci iz regiona, ali i renomirani stručnjci iz Australije, SAD, Kanade, Velike Britanije, Italije i sl. Studije su u postupku akreditacije, a njihov početak je predviđen za školsku 2012/13. godinu.

Objavljeno: 11.april 2012.