Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

У Тузли је 27. и 28. септембра, 25. пут за редом одржано Међународно архивско саветовање „Архивска пракса 2012“ у организацији Архива Тузланског кантона и Друштва запосленика архива Тузланског кантона, а под покровитељством Федералног министарства образовања и науке и Министарства образовања, науке, културе и спорта Тузланског кантона. Саветовање је окупило више од 300 гостију и учесника. У два дана и у три тематске сесије представљено је 49 радова аутора из Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Словеније, Словачке, Италије, Мађарске и Србије. Теме о којима се на овогодишњем Саветовању разматрало су:

Образовање и едукација архивског кадра ( стање и перспективе)

Стање и заштита регистратурне грађе ималаца који се налазе у фази статусних промена (стечај, ликвидација, приватизација, реорганизација )

Актуелна питања архивске теорије и праксе.

 

Од укупно 49 радова теми Образовање и едукација архивског кадра – стања и перспективе било је посвећено 16 реферата, док је Стање заштите грађе у регистратурама разматрало 12 радова.  Актуелним питањима архивске теорије и праксе бавио се укупно 21 рад  (програм саветовања). Сви радови су објављени у часопису Архива Тузланског кантона „Архивска пракса 15“ , а учесници су добили сертификате о учешћу на Саветовању.

Архивисти из Србије представили су се са укупно 12 радова (14 аутора).  У оквиру сесијеОбразовање и едукација архивског кадра ( стање и перспективе) била су три рада наших архивиста.

Станислава Блажевић из Архива Војводине реферисала је на темуЗанимање архивист-актуелност или не! и у свом раду је покушала да изнесе досадашња сазнања и нека лична промишљања о томе како треба да изгледа занимање архивист, како се за то занимање образује кадар, какав нам је статус одредио законодавац, какав друштво, а какав ми сами и уређење у коме делујемо, као и  како посао који радимо обављати што боље.

Светлана Перовић-Ивовић из Архива Југославије у свом радуЕдукација конзерваторско-рестаураторског кадра у области заштите писаног културног налсеђа у Србији разматрала је један од актуелних проблема у заштити писане културне баштине-неадекватну организацију школовања и образовања конзерватоско-рестаураторског кадра. У раду је истакла потребу организовања мултидисциплинарног образовања на академском нивоу према смерницама европских конзерваторских организација: Европске савезне организације ECCO (European Confederation of Conservator-Restoreer’s Organizations) и Европске мреже за конзервацију, рестаурацију, обрзаовање ENCoRE  (European Network for Conservation-Restauration).

 Љиљана Радовац из Архива Војводине је излагала на тему Реформе образовног система у Хабсбуршкој морнархији за време владавине Марије Терезије (1740-1780) и у свом раду разматрала реформе царице Марије Терезије и Јосипа II, посебно се осврћући на реформу образовног система у Хабсбуршкој монархији за време владавине Марије Терезије, бавећи се између осталог и образовањем Срба и положајем и привилегијама српске мањине у Хабсбуршкој монархији, радом Илирске доврске канцеларије и системом организације власти.

У оквиру теме Стање и заштита регистратурске грађе ималаца који се налазе у фази статусних промена излагало је четворо наших архивиста.

Марија Тодоровић из Историјског архива Шумадије у Крагујевцу презентовала је рад на тему Примарна заштита јавне архивске грађе у Републици Србији на основу Предлога закона о архивској грађи и архивској служби, износећи проблематику заштите јавне архивске грађе у настајању на подручју Шумадијског региона, са освртом на стање архивског законодавства у Републици Србији као основне карике квалитетног система заштите архивске грађе. У свом раду је скренула пажњу на нејасна и недефинисана преплитања надлежности републичког и локалних архива у свом свакодневном раду у домену заштите ван архива.

Југослав Вељковски из Историјског архива града Новог Садаупознао је учеснике са радом на тему Проблематика заштите и преузимања архивске грађе регистратура у стечају (искуства Историјског ахрива Града Новог Сада), бавећи се проблематиком заштите и преузимањем архивске грађе правних лица у стечају од стране архива, као последицом транзиције у Србији, осврћући се на различиту праксу на терену. У свом раду  даје и препоруке за унапређење заштите архивске грађе предузећа у стечају.

Јасмина Латиновић из Историјског архива Кикинда реферисала је на тему Стечај или ликвидација као могуће решење-пример Фабрике пољопривредних машина „25. мај“ Кикинда, износећи искуства свог архива са радом на заштити архивске грађе те привредне организације.

Жељко Марковић из Историјског архива Ужице бавио се темомСудбина и статус непреузете архивске грађе бивших друштвнео-.политичких организација. У свом раду је изнео крајње занимљив и актуелан проблем заштите архивске грађе друштвено-политичких организација као једног од релевантних чинилаца друштвено-политичког система Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Размотрио је и проблематику јединствености архивског фонда ДПО са простора СФРЈ, као и потребу примене јединствених мера на заштити и обради те грађе у свим државама бивше СФРЈ.

 У оквиру теме Актуелна питања архивске теорије и праксе образлагало је пет архивиста из Србије.

Катарина Мрковић и Светлана Љубљанац из Архива Војводинеу свом раду Искуства при раду на коришћењу архивске грађе у јавне и приватноправне сврхе, изнеле су искуства у вези са коришћењем архивске грађе у јавне и приватноправне сврхе након десетогодишњег рада на овим пословима у Архиву Војводине, наводећи карактеристике најчешће коришћених архивских фондова.

Зоран Вукелић из Историјског архива Суботица презентовао је рад Улога архива у Закону о враћању одузете имовине и обештећењу у Републици Србији, осврћући се на актуелно питање повраћаја одузете имовине у Србији и улогу архива у том процесу.

Љубинка Шкодрић из Архива Србије и  Слободанка Цветковић из Историјског архива Пожаревац припремиле су рад на темуИскорак у јавност-изложбена делатност архива, у ком су анализирале изложбену делатност као једног од сегмената културно-просветне делатности архива. У раду је разматрана изложбена делатност архива у Србији од 1945. до данас, као и даље перспективе, изазови и могућности развоја ове архивске делатности.

Данијела Бранковић из Архива Војводине презентовала је рад на тему Историјски и лингвистички аспекти архивске грађе на немачком језику из 18. и прве половине 19. века, обрађујући у свом раду проблематику превођења архивских списа писаних на немачком језику, а који обухватају велики део грађе архивских фондова у Војводини.

Ненад Предојевић, такође из Архива Војводине, говорио је о радуДопринос издавачко-изложбене делатности популаризацији архивских установа и струковног удружења (ДАРВ) у Војводини, презентујући рад архивских установа са подручја Војводине на популаризацији архивске делатности кроз изложбену и издавачку делатност, радионице и саветовања. У раду је посебна пажња посвећена Малом историјском друштву Нови Сад које својим деловањем доприноси презентацији рада архивских установа.

Осим радова архивиста из српских архива, радове из Србије су представили и двојица аутора који не долазе директно из архива, али  су прошлошћу или будућношћу везани за архиве.

Јован П. Поповић, некадашњи директор Архива Југославије, бавио се темом Место и улога грађана у коришћењу архивске грађе са посебним освртом на морална начела, законске норме и правне празнине. У свом раду скренуо је пажњу архивским радницима на обавезу поштовања и примене одредби законских и подзаконских прописа који ближе уређују заштиту архивске грађе, нарочито при коришћењу, истичући конкретне примере злоупотреба коришћења или забране коришћења архивске грађе у архивима.

 Ненад Шегуљев из ЈВДП „Воде Војводине“, фотограф по занимању, некадашњи радник Архива Војводине, излагао је на тему Фотографија као историјски документ (Формирање збирке фотографија у Документационом центру „Никола Мирков“) отварајући једно врло занимљиво, корисно и актуелно, али занемаривано и потиснуто питање заштите фото-документације. На примеру предузећа у коме ради изнео је сву проблематику заштите ове врсте архивске грађе којој се није посвећивала довољна пажња. Дао је приказ тренутног стања у ЈВДП „Воде Војводине“ и дао  предлог начина за сређивање, формирање збирке, чување, обраду и дигитализацију фото документације, придржавајући се стручних архивистичких упутстава, међународних стандарда, а што може бити путоказ како ствараоцима ове врсте архивске грађе, тако и архивима у којима се она чува.

            Коначан утисак јесте задовољство због солидног  броја радова из архивиста из Србије који говори у прилог томе да архивисти у Србији имају шта да кажу, као и да су њихова искуства занимљива и колегама из региона. Похвалан је велики број радова и аутора из архива у Војводини, а оно што не охрабрује јесте мали број радова и аутора из осталих архива у Србији. Надамо се да ћемо  на овај начин охрабрити и мотивисати и старе и нове снаге да се смелије упусте у размену знања. Остаје међутим, питање зашто се саветовања оваквог типа не могу организовати и у Србији?

 Објављено: 28. октобар 2012.

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2019 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA