Uvod

Da bi se mo­gli bo­lje uoči­ti pro­ble­mi ve­za­ni za edu­ka­ci­ju u obla­sti kon­zer­va­ci­je, ko­ri­sno je podsetiti se šta se oče­ku­je od pro­fe­si­o­nal­nog kon­zer­va­to­ra-re­sta­u­ra­to­ra i ko­je me­re tre­ba pred­u­ze­ti ka­ko bi se upo­zna­li sa sa­vre­me­nim na­uč­nim i teh­nič­kim do­stig­nu­ćima, ko­ji se mo­gu pri­me­ni­ti u za­šti­ti ar­hiv­skih do­ku­me­na­ta i knji­ga.

Pre­ma Pro­fe­si­o­nal­nim smer­ni­ca­ma Evrop­ske sa­ve­zne or­ga­ni­za­ci­je kon­zer­va­ci­je – re­sta­u­ra­ci­je EC­CO (Euro­pean Con­fe­de­ra­tion of Con­ser­va­tor-Re­sto­rer’s Or­ga­ni­za­ti­ons) ko­je su usvo­je­ne na Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni u Bri­se­lu 1. mar­ta 2002:

„Kon­zer­va­tor-re­sta­u­ra­tor je pro­fe­si­o­na­lac ko­ji tre­ba da ima obu­ku, zna­nje, ve­šti­ne, is­ku­stvo i raz­u­me­va­nje da de­lu­je u ci­lju oču­va­nja kul­tur­ne ba­šti­ne za do­bro­bit sa­da­šnjih i bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja.

Detalji

Pogodaka: 2385

Opširnije: Svetlana Perović Ivović, Edukacija konzervatorsko-restauratorskog kadra u oblasti zaštite pisanog...

Otkada postoji pisana reč, čovek se oseća odgovornim da je čuva i prenese budućim generacijama. U tom smislu, čovek je nastojao i nastoji da kod članova svoje zajednice razvije svest o vrednosti onoga što je zapisano i svest o odgovornosti za trag i verodostojnost svedočanstva života i delovanja same zajednice. Sa druge strane, ukoliko želi zatrti trag drugoga, čovek tokom istorije i danas nastoji otuđiti ili uništiti njegove pisane tragove. Sve se to posebno odnosi na one dokumente koji imaju posebnu vrednost i dokazanu snagu, bilo za pojedinca, bilo za zajednicu.
Pozitivan stav prema pisanoj reči takvog sadržaja, vremenom je oblikovao i posebnu arhivsku službu i delatnost koja se u poslednjih stotinjak godina oblikovala i kao naučna disciplina, i kao struka koja ima određenu ulogu u uređenom društvu.

Detalji

Pogodaka: 1928

Opširnije: Stanislava Blažević, Zanimanje arhivist – aktuelnost ili ne!