Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

P1030052 225x300У јубиларној години за конзерваторе када се слави 170 година од доношења Уредбе о заштити споменика древности, Лабораторија за конзервацију и рестаурацију слави 60 година рада. Тим поводом у холу Архива Југославије постављена је изложба  посвећена конзерваторско-рестаураторским активностима која ће посетиоцима приближити ову заиста занимљиву делатност.

            Наиме, аутор Светлана Перовић Ивовић желела је  да представи   и приближи неупућенима деградирана документа и стање  у ком се налазе  пре конзервације. На одабраним документима присутне су све врсте оштећења изазване:физичким, хемијским,микробиолошким узрочницима пропадања, као и оне са механичким оштећењима.

            Физичка оштећења архивске грађе настају под утицајем светлости,топлоте, влаге и прашине.

            Хемијски узрочници оштећења су: киселине,алкалије и гасови из ваздуха (сумпордиоксид,водониксулфид,амонијак,азотдиоксид,озон,хлороводонична киселина).

            Биолошки агенси који утичу на деградацију архивске грађе су микроорганизми (бактерије и фунги), инсекти и глодари.

            Узрок оштећења архивске грађе је и човек са својим несавесним деловањем било случајним било намерним.

            Интересантно је да се као експонат налази и микроскоп који служи за микробиолошка испитивања, која се раде у циљу одабира адекватних метода конзервације.

            У следећој витрини представљена су конзервирана и рестаурирана документа.

Посетилац може видети  документа на којима  је рађена и ручна и машинска рестаурација.

            Свакако  су занимљиви мерни инструменти  и алати који се користе приликом конзервације и рестаурације.Занимљив експонат је вага са тасовима и теговима набављена још 1954. године када је опремана лабораторија. С друге стране имамо и дигиталну вагу која се  користи данас и која симболизује настојање запослених да опреме лабораторију савременим уређајима  и уведу нове технологије, у складу са временом у којем живимо.Ту су и термохигрометри,аналогни, дигитални и класични хигрометар.

            Представљен је ситни алат који се користи приликом рестаурације: пинцета,скалпел,кост за глачање, кистови за лепљење, четке за брисање докумената, гумице разних врста за суво чишћење докумената.Ту су и врсте јапанског папира које се користе за попуњавање листа, за облагање листа,  папири за шлајфне које се користе при делимичној рестаурацији и траке.

            Посетиоци могу видети  и два плаката са којим је Архив Југославије учествовао на изложби посвећеној 170 година од доношења Уредбе  о заштити споменика културе и 100 година од почетка Првог светског рата, а која је отворена 13.06.2014 у  Градском музеју (Конкордија) у Вршцу.

            На првом плакату је представљен рад лабораторије од њеног оснивања па до данас.Обухваћени су сви сегменти рада: процеси конзервације, рестаурације, едукативна  мисија, интеркултурална сарадња и друго.

            Посебно је занимљив други плакат на којем су представљена микробиолошка истраживања на грађи Архива Југославије.Ту је приказ развоја култура бактерија и фунги  засејаних на подлогама у Петријевим кутијама након периода развоја од само 2 дана.

 

 

 P1030051 225x300  P1030050 225x300    P1030048 225x300     

 

 

           

 

 

 

У Новом Саду је 12.12.2013. године у организацији Историјског архива Града Новог Сада организован стручни скуп на тему: Проблеми разграничења фондова и валоризације архивске грађе у архивима. Скуп је одржан у Плавој сали Скупштине Града Новог Сада. Скупу присуствовао већи број архивиста из Војводине, архивисти из Ужица, Пожаревца и Крагујевца.

На скупу је презентовано девет реферата који су разматрали теме разграничења архивских фондова и валоризације архивске грађе у архиву. Мр. Дејан Јакшић, виши ахривиста Архива Војводине, радом Прилог периодизацији старијих архивских фондова (до 1918) у Војводини указао је на преломне историјске догађаје који би могли да утичу на разграничење архивских фондова у Војводини. Данијела Бранковић, виши архивиста Архива Војводине презентовала нам је рад на валоризацији манастирских списа из 18. и 19. века из манастира Српске православне цркве Бездин у Румунији. Зоран Вукелић, виши архивиста Историјског архива Суботица, говорећи на тему Пример разграничења фондова у архивима – Народни одбор општине Бајмок приказао

је да сви фондови који су претходили формирању општина представљају правне претходнике и не представљају посебне фондове, већ да треба да носе последњи назив, илуструјући то примером архивског фонда ИА Суботица 434 - Народни добор општине Бајмок.Јасмина Латиновић, архивиста Историјског архива Кикинда бавила се темом Питање разграничења фондова на примеру регистратура под надлежношћу Историјског архива Кикинда где је на конкретним примерима привредних фондова приказала колико су поједини привредни субјекти мењали своје називе, као и да промене назива не утичу на формирање нових фондова. Као релевантан назив фонда узима се последњи назив. Такође је указала на примере када и по којим критеријумима формирати нови фонд када су привредни фондови у питању, а из искуства свог архива. Јасмина Живковић, виши архивиста Историјског архива Пожаревац приказала је примере и основе за разграничење архивских фондова у пракси спољне службе Историјског архива Пожаревац, указујући да као примарни критеријум треба узети статус самосталног правног лица, наводећи конкретне примере из разних области, управе, судства, привреде. Југослав Вељковски виши архивиста Историјског архива Града Новог Сада осврнуо се на неке недоумице по питању разграничења фондова из праксе свог архива, стављајући нагласак на потребу формулисања нових критерујума за разграничење фондова који настају у садашњем времену, како у сегменту управе, тако и у привреди. Марија Тодоровић, архивски саветник Историјског архива Шумадије реферисала је на тему Валоризација архивске грађе фондова привредне провенијенције. Истакла је неопходност сарадње познавалаца грађе у регистратури и архивиста у процесу валоризације, као и да валоризација мора бити извршена пре пријема у архив. Свесни да архиви не могу преузети сву архивску грађу која настаје наглашава потребу вредновања регистратура, а као главни критеријум предлаже значај ствараоца у друштвено-политичком систему. Слободанка Цветковић, архивиста Историјског архива Пожаревац говорила је о проблемима валоризације медицинске документације уопште, а на примеру случаја у Историјском архиву Пожаревац. Наглашена је потреба уједначавања Листа категорија у свим областима за читаву територију Србије. Саветовање је закључено излагањем Зорана Вељановића, вишег архивисте Историјског архива Суботица на тему Валоризација регистратурског материјала и архивске грађе у транцизицији, где је посебно скренуо пажњу на документарни материјал везан ра радни стаж који представља баласт за архиве, али са друге стране неопходан је за остваривање радног стажа грађана, нагласивши да се архиви због тога све више претварају у „испоставе ПИО фонда“.

У дискусији која је уследила заједнички закључак је био потреба да оваквих саветовања и скупова са конкретним темама има што више како би се искристалисали заједнички закључци, разрешиле недоумице и униформисао рад у архивима у Србији. Наглашена је потреба да се што пре донесе Закон о архивима и архивској грађи који ће дати смернице за рад у ситуацијама које нису обухваћене већ превазиђеним Законом о културним добрима. Такође, скренута је пажња на стручна упутства која је такође неопходно ревидирати, односно донети нова у складу са временом у коме живимо. Сви радови биће у најскорије време одштампани.

Учесници скупа придружили су се отварању изложбе у Архиву Војводине поводом 250 година од формирања Шајкашког батаљона, а дружење потом наставили на заједничком ручку.

U Trstu je 21. i 22.oktobra u organizaciji Međunarodnog Instituta za arhivsku nauku Trst-Maribor (International Institute for archival scince of Trieste and Maribor) i Državnog Arhiva Trsta (State Archives of Trieste) održan  23.MEĐUNARODNI ARHIVSKI DAN .

            Teme skupa su bile:

            1.Istorija arhiva i arhivske nauke od 1950 godine pa nadalje  (History of Archives and archival science from 1950  onwards)

            2.Komunikacija sa mlađim generacijama i među institucija zaštite kulturne baštine     (Communication to young generations and among cultural heritage institutions)

            Na skupu je prezentovano 48 radova ahivista iz: Amerike, Austrije, Barbadosa, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Estonije, Italije, Indije, Južne Afrike, Makedonije, Malezije, Nemačke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Čilea, Španije.

            U ime organizatora prisutne su pozdravili: Peter Pavel Klasinc, direktor  Međunarodnog Instituta za arhivsku nauku Trst-Maribor, Gracija Tatò direktorka IIAS-ove jesenje arhivističke škole (IIAS Autumn Archival School, Klaudija Salvmini, direktor Državnog arhiva u Trstu, Franci Demšar, direktor Slovenačke istraživačke agencije, Ludvik Toplak, predsednik Alma Mater Eureopea, The European Centre Maribor, David Leitch Generalni sekretar MAS-a, (Secretary General of  ICA ) Trudy Huskamp Peterson Chair, Human Rigts Working Group - International Council on Archives. Ovom  prilikom je i predstavljeno i posebno izdanje „Atlanti“ posveceno 80-tom rođendanu Šarla Kečkametija  (Charles Kecshemet).

            Petar Pavel Klasinc, Slovenija , direktor Međunarodnog instituta za arhivsku nauku -IIAS, podneo je izveštaj  o aktivnostima Internacionalnog instituta za arhivsku nauku, Trst- Maribor  za period oktobar 2012 – oktobar 2013, dok je Čarls Kečkemeti  (Charles Kecskemeti ) Francuska dao rezime prezentovanih radova na konferenciji IIAS-a iz 2012 godine koji su štampani u zborniku  „Atlanti“ 2012.

            Odrzana je prezentacija aplikacije Sinapsi.

Opširnije: Svetlana Perović Ivović, 23. Međunarodni arhivski dan, Trst, 21-23. oktobar 2013. (prikaz)

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA