Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

ПРИМЕДБЕ НА ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА И НАЧИНУ РЕВИЗИЈЕ АРХИВСКИХ ФОНДОВА И ЗБИРКИ

У Службеном гласнику Републике Србије бр. 29/2021 објављен је Правилник о условима и начину ревизије архивских фондова и збирки у архивима.

Чланом 28. Закона о архивској грађи и архивској делатности предвиђено је да архив једном у 20 година изврши редовну ревизију архивских фондова и збирки, а да услове и начин ревизије прописује министар.

У том смислу донет је Правилник о условима и начину ревизије архивских фондова и збирки у архивима, којим је предвиђено да ревизију врши комисија коју иманује директор архива, а Правилникдефинише и појам и поступак вршења ревизије.

Оно што привлачи пажњу јесте то што је чланом 10. Правилника предвиђено да извештај о извршеној ревизији комисија за ревизију доставља директору (што је оправдано и разумљиво) и Управном одбору архива (!).

Члан 11. наведеног Правилника каже да Управни одбор архива разматра извештај о ревизији у присуству председника комисије за ревизију и одлучује о: отпису докумената који су мултипликати и који се могу издвојити из фонда или збирке; о издвајању оштећених докумената који техничким мерама не могу да се доведу у стање да се користе; о издвајању докумената или фондова за које је утврђена припадност неком другом фонду или збирци у том или другом архиву; о предметима и документима који су физички оштећени и којима је потребна конзервација.

Дакле, Управном одбору дата су овлашћења стручног органа. Напомињемо да се нигде у Правилнику ни у једној улози не појављује Стручно веће или Стручни савет који је према нашем мишљењу најпозванији да одлучује о даљим мерама са архивском грађом.

Слажемо се да би Управни одбор могао/морао бити упознат са током и резултатом ревизије, али у смислу информације, јер сматрамо да Управни одбор није позван да одлучује о питању и поступању са архивском грађом.

То није ни у складу са надлежностима Управног одбора према чл. 44. Закона о култури који дефинише рад Управног одбора установа културе.

По логици ствари, Комисија за ревизију би требала да достави извештај директору и Стручном већу установе, да Стручно веће/савет као стручни саветодавни орган директора оцени и усвоји извештај, а на крају да са тим буде (али и не обавезно) упознат у форми информације Управни одбор.

Чланом 49. Закона о култури између осталог је дефинисан састав уметничког, прогамског, односно стручног савета (Стручног већа у архивима) и каже да они разматрају питања из уметничке, програмске, односно стручне делатности установе и директору, односно уметничком или програмском директору даје мишљења и предлоге везане за уметнички програмски и стручни рад установе. Даље, у следећем ставу је дефинисано да у састав уметничког, програмског односно стручног савета бирају лица од високог уметничког и стручног интегритета и ауторитета.

Чланови Управног одбора установе бирају се на основу чл. 41. Закона о култури из реда истакнутих стручњака и познавалаца културне делатности. У пракси је врло ретко да чланови Управног одбора, осим оних који су делегирани из реда запослених, буду истакнути стручњаци (у култури) и познаваоци културне делатности. То је, може се рећи, изузетак. Чешће је правило да су чланови управних одбора, посебно у мањим градовима људи из области који немају никакве везе са културом. Тако долазимо у ситуацију да осим чланова које делегира установа културе у управни одобор, нема ни једног позваног да процењује и доноси одлуке о врло стручним и специфичним мерама о којима само архивисти са искуством могу одлучивати. Један врло деликатан посао, као што је то посао ревизије архивских фондова и збирки може се рећи да је овом одредбом Правилнка поверен лаицима. Није јасно на основу чега је доносилац Правилника проценио да одлуке у вези са ревизијом архивских фондова и збирки треба поверити Управном одбору. Питамо се по чему су чланови Управног одбора квалификовани и квалификованији од чланова Стручног већа да одлучују о поступању са архивском грађом у овако сложеним и деликатним питањима?

Слободанка Цветковић,

виши архивист,

Историјски архив Пожаревац

 

 

 

Рад је у целини објављен у: Записи, Годишњак Историјског архива Пожаревац, бр.7, Пожаревац 2018, стр. 54-63.

 

Увод

Посао у архиву је свеобухватан процес и као такав се мора посматрати и са аспекта евидентирања. Евидентирање стваралаца и архивске грађе коју они стварају на терену, у настајању, даје смернице након пријема архивске грађе ради појектовања простора, времена пријема, степена сређености, количине. Евидентирање у архиву приликом пријема такође је од велике важности јер се уписом у књигу пријема евидентира власништво над том архивском грађом и документарним (регистратурским) материјалом. Сређивањем фонда након пријема, израдом историјске белешке стичу се услови за разврставање фонда у општи инвентар као детаљнију евиденцију фондова и збирки једног архива о оном што поседује разврстаних према утврђеној класификационој шеми. Сређеност фонда/збирке је услов за попуњавање општег инвентара. Ако фонд није сређен, његово постојање се може констатовати називом и недовољно прецизним подацима у погледу садржине фонда и количине архивске грађе. Архивска грађа - фонд или збирка се уписују у регистар архивске грађе архива по процедури која је прописана (према мишљењу струке недовољно јасно и прецизно), а затим се Архиву Србије достављају подаци за упис у Централни регистар архивске грађе. Након уписа, Архив Србије доставља надлежном архиву информације о упису у централни регистар и тиме је процес евидентирања једног фонда, збирке или друге архивске грађе заокружен према важећим прописима.

Данас после толико година стиче се утисак да архивска служба се не сагледава као целина, да не функционише као целина. Рад са фондовима и збиркама и даље је исцепкан по службама и по различитим евиденцијама које је тешко објединити и повезати. И у оним архивима који се могу похвалити модерним приступом и коришћењем информационих система, нисмо сигурни да се фонд односно збирка и све активности са њим кроз информатициони систем пропрате до краја. Обично се под информационим системом подразумева онај део који говори о садржају фонда и самом фонду – опис фонда. Говорећи о дигитализацији врло често мислимо пре свега на дигитализацију архивске грађе, а кључ лежи у дигитализацији архива као установе, као јединственог система на нивоу свих служби у једном архиву, а затим на нивоу целе архивске службе у Србији.

Opširnije: Слободанка Цветковић, Евиденције о архивској грађи у архиву - проблематика вођења и ажурирања

АРХИВСКО ЗАКОНОДАВСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918-1974.

Извор: Богдан Лекић Архивско законодавство Југославије 1918-1974, Архивски преглед, 1-3, 1996-1997, Београд 2000, 17-44.

  • Одлука о заштити у чувању културних споменика и старина (Службени лист ДФЈ, бр. 6-10, 1945).

  • Општи закон о заштити споменика културе и природњачких реткости (Службени лист ФНРЈ, бр. 81/1946)

  • Наредба о привременом обезбеђењу архива (Службени листи ФНРЈ, бр. 25/1948)

  • Наредба о обавезном прикупљању и предаји отпадака од хартије (Службени лист ФНРЈ, бр. 83/1949)

  • Општи закон о државним архивима (Службени лист ФНРЈ, бр. 4/1951.)

  • Решење о чувању архивског материјала (Службени лист ФНРЈ, бр. 8/1952)

  • Упутство о прикупљању, чувању и повременом шкартирању архивског материјала(Службени лист ФНРЈ, бр. 8/1952)

  • Правилник о документацији и књиговодству (Службени лист ФНРЈ, бр. 34/1951)

  • Уредба о поступку ликвидације привредних предузећа  (Службени лист ФНРЈ, бр. 57/1951).

  • Уредба о књиговодству привредних организација (Службени лист ФНРЈ, бр. 27/1951)

  • Уредба о канцеларијском пословању са Упутством за њено извршавање (Службени лист ФНРЈ, бр. 50/1957)

  • Општи закон о архивској грађи (Службени лист СФРЈ, бр. 48/1964)

  • Закон о Архиву Југославије (Службени лист СФРЈ, бр. 48/1964)

  • Начела о одабирању архивске грађе из регистратурског материјала (Службени лист СФРЈ, бр. 12/1968)

  • Начела о јединственом евидентирању архивске рађе и регистратурског материјала (Службени лист СФРЈ, бр. 28/1970).

  • Правилник о условима за коришћење регистратурског материјала и архивске грађе Државног секретаријата за иностране послове и дипломатских и конзуларних представништава Југославије у иностранству из 1969. године (Службени лист СФРЈ, бр. 23/1969)

  • Закон о Архиву Југославије (Службени лист СФРЈ, бр. 6/1973)

 

 

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2021 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA