Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

Српска архивистика и архивска служба обележили су 2000. године век постојања, од дана када је Државна архива у Београду, данашњи Архив Србије,  започела са радом 1. јануара 1900. године.[1] До Другог светског рата поред Државне архиве у Београду постојала је и Државна архива у Новом Саду, основана 1926. године.[2]

Први и Други светски рат, поред људских и материјалних жртава донели су и велико страдање архивске грађе на просторима Србије,[3] али је само у другом облику, уништавање архивске грађе настављено и по завршетку Другог светског рата.[4] Ради заштите од неконтролисаног уништавања држава је донела одлуку о формирању архивских центара који ће се бавити прикупљањем и заштитом архивске грађе. Почев од 1945. а интензивније од 1948. године, формирано је више архивских средишта у значајнијим градовима, Београду, у градовима на територији Војводине, Крушевцу, Нишу, Пожаревцу, Сремској Митровици, Ужицу, Чачку, Шапцу, Зајечару, Светозареву (Јагодина). Архивска средишта од 1951. године добијају статус државних архива. Педесетих година формирају се архиви у Ваљеву, Крагујевцу, Неготину, Лесковцу, Пироту, током 60-их у Врању, Призрену, Прокупљу, Пећи, Смедеревској Паланци и Приштини, 1970. у Косовској Митровици, следеће године у Гњилану, 1980. у Новом Пазару, а последњи је формиран1992. архив у Смедереву.[5]

 

Друштво архивских радника Србије од оснивања до доношења Закона о архивској грађи и архивској служби 1967. године

 

Савезно друштво – Савез архивских радника ФНРЈ, формирано је 25.11.1953. године, а у циљу заштите архивске грађе и даље изградње архивске службе, архивски радници у Србији на оснивачкој скупштини одржаној 20. новембра 1954. године формирају своје струковно удружење - Друштво архивских радника НР Србије.[6] Основни задаци рада Друштва, били су унапређење архивистике и архивске службе, рад на стручном уздизању архивских радника, развијању свести о важности архивске грађе и чувању архивалија, борби за правилно решење положаја архивских радника, за хигијеско техничку заштиту, рад на размени стечених искустава у архивистици и архивској служби у земљи и иностранству и представљање архивских радника НР Србије у Савезу архивских радника ФНРЈ.[7] За првог председника Друштва архивских радника НР Србије изабран је Лазар Ћелап. Основне организационе јединице Друштва биле су подружнице архивских радника у локалним архивима. Члан Друштва је могао бити сваки службеник архивске установе као и стручњаци који се баве архивистиком.

Већ на самом почетку од стварања Друштво је показало велику енергију и активност. Поред бројних састанака органа управљања, састанака са сродним друштвима и управницима архива, одржана су и два саветовања, и организована Недеља прикупљања архивске грађе.[8] На самом почетку велику подршку у заштити, прикупљању и очувању архивске грађе  Друштво је нашло у сродном Друштву историчара.[9] Уз њихову подршку организована је Недеља прикупљања архивске грађе и покренут орган Друштва – тромесечни билтен Архивски преглед,[10] чији је први број објављен 1955. године.

У почетку су скупштине Друштва одржаване сваке године, па је тако Друга скупштина Друштва архивских радника НРС одржана у новембру 1955. године. Нови председник Друштва био је Едиб Хасанагић.[11] Поред заштите архивске грађе, обезбеђивања адекватног смештајног простора, једно од најважнијих питања архивске струке у Србији којим се Друштво активно бавило било је питање образовања архивског кадра. Од покретања тог питања од стране руководства Државне архиве 1947. године, преко стручног архивистичког течаја у септембру 1949. године у Дубровнику, првог шестомесечног стручног течаја за архивске помоћнике у Србији септембра 1953, током 50-их година при Архиву Србије усталио се стални Стручни течај који ће као врста стручног оспособљавања архивских радника у Србији опстати до данас.[12] Друштво је од оснивања непрекидно инсистирало на обезбеђивању адекватног школовања за архивске кадрове, међутим, сви покушаји  да се то обезбеди на Филозофском факултету у Београду током друге половине 20. па и почетком 21. века нису заживели. Поред стручног течаја при Архиву Србије и Архивског прегледа као стручног гласила, едукација се вршила и превођењем стране стручне литературе, па се већ у првој деценији постојања Друштва оно заложило за превођење два архивистичка уџбеника, један са руског, један са немачког.[13] Архивски преглед  - гласило Друштва покренут 1955. године престао је да излази већ крајем 1956, а уместо њега од 1958. покренут је годишњак-ревија Архивски алманах. Међутим, ни Алманах није имао бољу судбину, па је због финасијских проблема, малог броја сарадника и због чињенице да се часопис све више претварао у историјски, дошло до његовог гашења после само 4 броја (1958, 1960 – 2 броја и 1962).[14] Архивски преглед је поново излазио од 1965. до 2003. када је објављен последњи број четвороброј за 1998/99. У првих десет година постојања Друштво је било иницијатор и организатор бројних изложби и преко 1300 предавања којима су подизали свест друштва о значају архива и архивске грађе.[15]

Нови председник Друштва од децембра 1956. је Милош Новаковић.[16] Друштво је и даље наставило са својим активностима, па је током 1958. одржано 7 седница Извршног одбора и 2 седнице Председништва на којима су расправљана бројна питања архивске службе, али и питање материјалног положаја запослених у архивима. Од самог оснивања Друштво је имало карактер стручно-синдикалне организације. Тек током 1960. архивски радници се окупљају у Синдикат просветних и научних радника који на себе преузима синдикална питања а Друштву остају искључиво стручна питања.[17]

Доношењем Устава СФРЈ 1963. радници у свим областима су добили права на самоуправљање и самоорганизовање. Основни облик удруживања у архивима били су активи, који су истовремено били и чланови Друштва архивских радника Србије. Почетком 60-их Друштво је имало 32 актива, од тога 21 у седиштима срезова и општина, а у Београду 8. Друштво је на дан 31.3.1962. имало 410 чланова.[18]

На петој скуштини Друштва у Краљеву (1962), у присуству 66 делегата и укупно 140 архивиста, за  председника Друштва је изабран Средоје Урошевић, а за секратара Радомир Јемуовић. Изабрани су и нови чланови Извршног, Надзорног одбора и чланови Редакције часописа Архивски алманах и покренуто питање формирања Пододбора Друштва за Војводину.[19]

Годишња скупштина одржана у Бањи Ковиљачи септембра 1964. значајна је између осталог и по доношењу одлуке да се у будуће редовне скушштине одржавају сваке четврте уместо сваке друге године. Ипак, због потреба у кратком временском року одржане су две ванредне скупштине, једна у Сремским Карловцима у мају 1965, а друга у Нишкој Бањи у октобру 1967. Разлог за то је било доношење новог Закона о архивској грађи и архивској служби, па је Друштво кроз рад ових скупштина утицало на формулисање овог Закона. [20]

На активности Друштва у другој половини 60-их година 20. века, посебно на издавачку делатност и редовно излажење Архивског алманаха и касније Архивског прегледа, утицао је недостатак финансијских средстава. То је био резултат промена у административно-територијалној управи, прописима који нису довољно прецизирали положај архива, нису утврдили критеријуме за финансирање, нити права и обавезе општина оснивача и суоснивача, па је финансирање архива у Србији крајем 50-их и током 60-их било веома разнолико.[21]  Све се то директно одразило и на рад Друштва које је зависило од финансирања архива и запослених у архивима.

На скупштини одржаној 1967. у Нишкој Бањи за председника Друштва је изабран Радован Турковић, архивист Историјског архива Београда, као и чланови извршних тела и редакције Архивског прегледа.[22] Један од значајнијих закључака ове ванредне скупштине била је обавеза Извршног одбора да у будуће организује најмање једно саветовање годишње.  Наредне 1968. године одржана су чак два саветовања, једно у мају 1968. у Титовом Ужицу[23]  а друго у децембру у Аранђеловцу.[24]

Питање формирања Пододбора Друштва за Војводину покренуто на скупштини у Краљеву 1962. након бурне расправе разултирало је његовим оснивањем.[25]  Као Пододбор Друштва деловао је до 1970, када је на Скупштини у Белој Цркви прерастао у Друштво архивских радника Војводине. За првог председника изабрана је Катица Илић.[26] Већ наредне године (1971) ДАРВ постаје пуноправни члан Савеза друштава архивских радника Југославије.[27] У овом периоду, позивајући се на право на удруживање и архивисти на Косову на Годишњој скупштини у априлу 1968. доносе одлуку о формирању Друштва архивских радника Косова.[28] Поред ова два, почетком 70-их, формира се и Друштво архивских радника Савезних архива и архивских одељења. Тако од 1972. године на територији Србије упоредо делују четири друштва архивских радника. Друштво архивских радника Србије на даље углавном окупља архивске раднике са подручја Србије ван покрајина.[29]

Доношењем Закона о архивској грађи и архивској служби (1967) формирањем Републичке заједница културе СР Србије и општинских заједнице културе (1968)  отворен је пут за формирање још једне организације - Заједнице архива Србије.[30] Иницијатива за формирање је покренута на састанку директора 23. априла 1968. у Београду, а месец дана касније Друштво архивских радника Србије је на саветовању одржаном у Ужицу изабрало иницијативни одбор коме је поверена израда предлога Статута Заједнице Архива Србије. За разлику од Друштва које је било конституисано као добровољна организација појединаца који раде у архивским установама, Заједница је представљала асоцијацију установа.[31] Оснивачка скуштина ЗАС одржана 24.10.1969. у Краљеву,[32] а нешто раније, у мају 1969. одржана је оснивачка скупштина Заједнице архива Војводине.[33] Поред четири друштва, Заједнице архива Србије, Заједнице архива Војводине, на основу Закона о архивској грађи и архивској служби у јуну 1967. године формира се и Архивско веће, као најзначајнији чинилац у уједначавању и унапређењу стручног рада архивске службе у Србији.[34] Архивско веће је радило у два мандата (1967-1970. и 1971-1974). Након уставних промена 1974. године, и осамостаљења архивских служби САП Косова и Војводине, потребе за јединственим Архивским већем нису престале, па је 1974. године усвојен Самоуправни споразум о конституисању Заједничког архивског већа СР Србије,[35] које ће и у наредном периоду, негде до краја 80-их, дати изванредне резултате кроз десетине препорука и стручних упутстава којима се и данас усмерава и обједињује стручни архивистички рад у Србији.

 

Друштво архивских радника Србије 70-их и 80-их година 20. века

 

Формирањем Заједнице архива Србије највећи део послова које је обављало Друштво прешао је у њену надлежност, али је Друштво остало и даље активан чинилац у развоју архивске струке у Србији. О активности Друштва сведоче и подаци да је у периоду 1967-1971. године Извршни одбор одржао 9, а Председништво 25 састанака, као и да су на тим састанцима разматрани бројни стручни проблеми и питања, извршене су у складу са друштвеним променама измене и допуне Статута Друштва, организовано Студијско путовање чланова Друштва у СССР, формиране су различите комисије и редакције, разматран дугорочни план јединственог публиковања, утврђен петогодишњи програм истраживања у иностранству, разматране су и предлагане оријентационе листе, обележена 50-огодишњице Партије... Током 70-их Друштво је бројало  40 актива са 415 чланова.[36]

Делатност Друштва највише се манифестовала кроз организовање саветовања. У периоду од 1967. до 1971. године одржано је чак седам саветовања. Теме су биле различите, од стручних, до тема материјалног положаја запослених и остваривања њихових права. На саветовању у Титовом Ужицу (1968) одржана је и ванредна скупштина на којој је усвојен нови Статут Друштва.[37] Током 1969. одржана су два саветовања, једно у Суботици и међурепубличко саветовање са Друштвом архивских радника Македоније у Краљеву. Током 1970. Друштво није организовало предвиђено саветовање, али су зато 1971. одржана су чак три саветовања, у Београду, Сремској Митровици и Неготину.[38] У склопу саветовања у Неготину у октобру 1971. одржана је и редовна  скуштина Друштва архивских радника Србије на којој је изабрано ново руководство на челу са председником Богданом Лекићем, док је за одговорног уредника Архивског прегледа изабрана Смиљка Ђурић.[39]

Посебно значајан догађај за југословенску и српску архивску службу било је присуствовање на 7. Међународном конгресу архива у Москви августа 1972. године,[40]  коме је присуствовало 1056 делегата из 65 земаља света. Из Југославије су учествовала 33 представника од којих из Србије 14 (из уже Србије 10, САП Војводине три и САП  Косова један представник). Исте године одржано је и  Друго међурепубличко саветовање архивских радника Македоније и Србије на Поповој Шапки.[41] Сарадња између друштава две републике је настављена па је и наредне 1973. године на Власинском језеру организован поновни сусрет.[42] У оквиру овог Саветовања одржани су и састанци Извршног одбора Друштва и Извршног одбора Заједнице архива где су разматране теме организовања Сабора архивских радника Србије, потписивања самоуправних споразума о школовању и звањима, формирању комисије за доделу звања у архивима[43] и бројне друге теме.[44] Друштво је било и организатор првог међурепубличког саветовања архивских радника Србије и Босне и Херцеговине (1974)  на Дивчибарима чиме је обележило двадесетогодишњицу рада Друштва и Течаја за архивске раднике при Архиву Србије.[45]

За свој рад на унапређењу архивске струке и службе Друштво архивских радника Србије је 1975. од Заједнице архива Србије награђено повељом.[46] Исте године на саветовању и редовној скупштини  Друштва у Крагујевцу изабрано је ново руководство. За председника ДАРС изабрана је др Радмила Поповић Петковић, а за уредника Архивског прегледа Иванка Јанча.[47] Крајем године одржана је и ванредна скупштина у Београду ради измене дотадашњег Статута који је требало ускладити са насталим уставним променама[48] и усклађивања са Законом о јавном информисању у СР Србији у погледу издавања Архивског прегледа.[49] На овој скупштини поново су изабрани чланови органа Друштва, односно потврђен је избор већ изабраних на скупштини у Крагујевцу.

 Питање образовања архивских кадрова и даље је било од изузетне важности у програму деловања Друштва, па је са Београдским Универзитетом успостављена сарадња и  припремљен елаборат о том питању. Друштво се током 70-их година 20. века бавило и питањем финансирања међуопштинских архива, нормирањем радних операција и адекватним награђивањем запослених. Посебну пажњу Друштво је посветило публиковању, па је од 1969. године Друштво  отворило радно место руководиоца публиковања са циљем организовања и обједињавања рада на публиковању.[50]

Чланови ДАР СР Србије су активно учествовали у раду  органа савезног Друштва, различитим редакцијама и комисијама. Активно су сарађивали и са друштвено-политичким организацијама и заједницама, СУБНОР-ом, ССРН-ом, Друштвом историчара, институтима, учестовали у изради Предлога закона о заштити културних добара. Са Друштвом архиских радника Македоније потписан је Протокол о међурепубличкој сарадњи 2.12.1971. године,[51] а у оквиру Савеза друштава архивских радника Југославије остварена је сарадња са Совјетским савезом, Чехословачком, Румунијом, Мађарском, Пољском, Немачком, Енглеском Француском и др. Поједини чланови Друштва ишли су на стручно усавршавање у Париз и Лондон.[52]  Друштво је осим професионалних и стручних питања своју делатност у овом периоду проширило и на организовање стручних екскурзија за своје чланство.[53]

Седамдесете године 20. века у раду Друштва обележене су и одржавањем Првог сабора архивских радника Србије у децембру 1975. у Београду. У овом периоду је организовано је и међурепубличко саветовање у Битољу (1976), у Новом Пазару (1977), у Охриду (1978).  Круна рада у овом периоду је и потписивање Самоуправног споразума о јединственим нормама рада  у архивима СР Србије 1977. у Новом Пазару.

Велики губитак за Друштво и архивску службу Србије представљао је одлазак тадашње председнице Друштва др Радмила Поповић Петковић,[54] уместо које је за председника Друштва 1976. изабран  др Радомир Богдановић.

Активност на стручном усавршавању и размени стручних искустава у овом периоду показују и покрајинска Друштва. Друштво АП Косова је организовало 4 саветовања у периоду 1974-1977.[55] На Скупштини  одржаној 1974. године изабрано је ново руководство, а за председника Јусуф Османи, архивист Архива Косова.[56] Саветовању организованом у Призрену 1978. поводом обележавања стогодишњице Призренске лиге посвећен је велики значај. У оквиру тог саветовања одржана је и редовна скупштину Друштва  којој је присуствовало 80 архивских радника Косова, као и председник ДАРС-а др Радомир Богдановић. На овој скупштини је за  председника поново изабран Јусуф Османи.[57]

Двадесетпет година рада Друштва архивских радника Србије обележено је у априлу 1979. године саветовањем и одржавањем Друге седнице Конференције Друштава архивских радника СР Србије. На Конференцији је усвојена Одлука о оснивању Фонда за награду Даница Гавриловић,[58] усвојен Правилник о раду Фонда, Статут Друштва,[59] као и Статутарна одлука о задацима и начину организовања ДАРС-а у случају непосредне ратне опасности и у рату. Такође, усвојен је и Самоуправни споразум о пословању часописа Архивски преглед,  донет Перспективни програм рада Друштва за период 1979-1980. Изабрано је и ново Председништво Друштва од 13 чланова на чијем је челу био др Радомир Богдановић. Изабрани су и  чланови Комисије унутрашње контроле[60] и Комисије за награду Даница Гавриловић.[61]

На Трећој седници Конференције Друштва архивских радника Србије одржаној априла 1980. у Сијаринској бањи, делегати конференције су једногласно усвојили предлог да досадашње Друштво архивских радника СР Србије прерасте у Савез друштава архивских радника Србије. Усвојен је и нови Статут Савеза који је предвиђао формирање регионалних друштава архивских радника Србије као основних јединица Савеза. Изабрано је Председништво СДАР Србије, а за председника Председништва је изабран др Радомир Богдановић са једногодишњим мандатом, као и чланови осталих органа и комисија.[62] Након формирања Савеза друштава архивских радника Србије дошло је до оснивања друштава овог Савеза по регионима. Међу првима је основано Друштво архивских радника за регионе Краљево и Титово Ужице којима су пришли активи у Крушевцу, Краљеву, Чачку, Новом Пазару и Титовом Ужицу.[63] За све ово време успешно је излазио часопис Архивски преглед који је радио на унапређењу архивске теорије и праксе, информисању о раду Друштава архивских радника у СР Србији, Заједница архива у СР Србији, архива и регистратура са подручја СР Србије, као и о раду других архива и организација у земљи и иностранству.

Током 80-их настављена је традиција организовања саветовања, па је већ 1981. Друштво било организатор репубичког саветовања архивских радника Србије у Горњем Милановцу,[64] а наредне 1982. организатор међурепубличког саветовања архивских радника СР Македоније и СР Србије у Пироту са темом Профил савременог архива у СФРЈ. По устаљеној пракси у оквиру саветовања је одржана и IV седница Конференције Савеза друштава архивских радника СР Србије на којој је извршен избор нових органа Савеза, а за председавајућег Савеза Иван Пудло.[65] Друштво је у овом периоду било ангажовано око организације Првог (Београд 1981), Другог (Неум 1982) [66] и Трећег савезног саветовања архивских радника Југославије (Доњи Милановац 1983). Традиционално међурепубличко саветовање планирано за 1983, изостало је због финансијских проблема и одложено за наредну годину.[67]

Тридесет година Савеза друштава архивских радника СР Србије прослављено је свечаном седницом у хотелу Слобода у Шапцу 1984. године. На свечаности су додељене награде из Фонда Даница Гавриловић и уручене повеље поводом јубилеја за 49 истакнутих архивских радника у Србији.[68] Том приликом је одржана Шеста изборна конференција СДАРС са учешћем 40 делегата регионалних и покрајинских друштава. На самој Конференцији искрсли су проблеми јер није постигнута сагласност око текста Самоуправног споразума о удруживању у Савез Друштава архивских радника СР Србије, због спорних чланови Споразума делегатима из Војводине и са Косова, па је усвајање одложено за септембар исте године. За председника СДАРС  на овој конференцији  изабран је Ђорђе Стаменковић из Ниша, а за секретара Момир Бојић из Архива Београда. Поводом тридесетогодишњица рада Савезног Друштва, свим републичким друштвима архивских радника уручене су плакете.[69] Исте године је одржано и међурепубличко саветовање архивских радника СР Србије и СР Македоније у септембру у Охриду, као и Десети конгрес архивских радника Југославије у Новом Саду уз присуство око 460 учесника из земље и иностранства.[70]

Међурепубличко саветовање ДАР Србије и Македоније одржано је и следеће године у Светозареву маја 1985, а у склопу Саветовања одржана је и Конференција Савеза друштава архивских радника СР Србије која је усвојила Самоуправни споразум о удруживању у Савез друштава архивских радника одложен на шабачкој конференцији (1984).[71] Самоуправни споразум о удруживању у Савез друштава архивских радника СР Србије, закључен је у Приштини 23. децембра 1985.[72] Саветовања су одржана у Соко Бањи, у мају 1987, док је у септембру исте године одржано Међурепубличко саветовање архивских радника СР Србије и СР Македоније у Суботици.[73]

 

Друштво 90-их година 20. века

 

На измаку 80-их и почетком 90-их, саветовања и даље остају најважнији облик размене искустава и стручног образовања архивиста. У организацији Савеза архивских радника Војводине, а у сарадњи са Историјским архивима у Суботици и Панчеву организована су три покрајинска саветовања (у Новом Саду 1989. год, у Суботици 1990, и у Панчеву 1991).[74] То ће уједно бити и последње активности Савеза архивских радника Војводине током 90-их, јер 1992. године престају са радом. Свој рад ће обновити 2004. као Друштво архивских радника Војводине.[75]

У децембру 1994. године као организатор саветовања архивских радника у Матарушкој Бањи појављује се Архив Србије у сарадњи са Историјским архивима Новог Пазара, Крушевца и Краљева.[76] У марту наредне године Архив Србије је у сарадњи са Историјским архивом  у Панчеву организовао саветовање са темом Развој јединственог архивског информационог система Србије. Другог дана рада тог саветовања одржана је изборна скуштина Удружења архивских радника Србије, на којој је обновљен рад Друштва и усвојен извештај о раду Председништва ДАРС-а, изабрано ново јединствено Председништво и донет нови Статут ДАРС-а. За председника је изабран Драгиша Милошевић из Историјског архива у Крушевцу, а за секретара Драго Башић из Архива Београда.[77]

За читаву деценију свега неколико саветовања говори о тешкој ситуацији у којој се нашло Друштво, али и целокупна српска архивистика и архивска служба.[78] О стању у ком се струка налазила током деценије ратова, инфлације, политичких превирања говори и нередовно излажење часописа Архивски преглед. Због финансијске ситуације, али и неактивности архивиста часопис који је у периоду од обнове (1965) па до краја осамдесетих излазио редовно, почев од броја за 1987. излази са мањим или већим закашњењем. У другој половини 90-их проблеми су још очигледнији, па је четвороброј за 1992/93 објављен тек 1997, четвороброј за 1994/95.  излази 1998, за 1995/96, излази тек 2000., а последњи број Архивског прегледа за 1998/99. објављен је 2003. године. Издавач часописа до 1989. и даље је било Савез Друштва архивских радника и Заједница архива Србије, али већ 1990. године улогу издавача преузима Архив Србије и Савез ДАРС-а. Као издавач четвороброја за 1994/95 појављује се само Архив Србије што је случај и за публикацију 1996/97. У броју објављеном за 1998/1999. наводи се да је часопис гласило Архива Србије и архивске службе Републике Србије. Тако се на жалост Друштво које је основало овај часопис и деценијама га одржавало и унапређивало изгубило из Impressum-a Архивског прегледа.

 

Обнова рада 

Потреба за организованим иступањем архивских радника, потреба за унификацијом и ревидирањем стручног рада у архивима поново је организовала архивске раднике у првој деценији 21. века. Оснивачка скуштина Друштва архивских радника Србије одржана је 15.12.2005. године.[79] За председника Друштва изабран је Милча Мадић из Међуопштинског архива Ваљево, а за секретара Љубинка Шкодрић из Архива Србије. Наредне године на Скупштини Друштва архивиста Србије усвојен је Програм рада. У складу са њим Друштво архивиста Србије је планирало активности на едукацији својих чланова и унапређивању архивске делатности кроз издавачку делатност, активност Извршног одбора, организацију стручних скупова, стручне екскурзије, израду и постављање сајта Друштва, сарадњу са матичним Архивом Србије и осталим архивима и посленицима архивске струке. У току 2007. године Извршни одбор је одржао два састанка, на којима је усвојен предлог Извештаја о раду ДАС у 2006. години и обављене припреме за одржавање Скупштине. Друштво је поново осетило потребу за својим гласилом којим би информисали архивске посленике и окупљали их око Друштва. Тако је у априлу 2007. године уз подршку Министарства културе објављен пилот број билтена Архивски гласник у 200 примерака.[80] Укупно је изашао девет пута у периоду од априла 2007. до децембра 2009. године.[81]  У кратком временском периоду од обнављања рада Друштва организовано је неколико саветовања.[82] Друштво је било организатор петодневне стручне екскурзије у Мађарску и Чешку. У новембру 2007. се састала радна група за израду предлога новог статута ДАС-а.[83]  Текст новог Статута је разматран и усвојен на седници Извршног одбора Друштва одржаној 9. априла 2008. године, а потом и на Скупштини Друштва у јуну 2010. године. Усвајањем новог Статута престао је да важи статут Друштва архивских радника Србије усвојен на седници Скупштине 17.3.1995. године. Новим Статутом Друштво је променило назив у Архивистичко друштво Србије. [84]

Током 2004. године свој рад је обновило Друштво архивских радника Војводине које окупља архивске раднике са подручја територије Војводине.[85] За председника ДАРВ-а изабран је Иштван Фодор из Историјског архива Сента, а за секретара Душица Балаћ из Архива Војводине. Од оснивања покрајинско Друштво је имало мноштво активности, организовало међународна саветовања и учествовало на саветовањима у организацији ДАС-а као и у иностранству, организовало бројне стручне радионице.[86] О раду Друштва архивиста Војводине од 2010. године заинтересоване информише и веб сајт Друштва (http://www.darv.org.rs/). У периоду 2009-2013. председник ДАРВ је Љубица Будаћ из Архива Војводине, а од 2013. Југослав Вељковски из Историјског архива града Новог Сада. Од 2009. године ово Друштво додељује награду Др Димитрије Кириловић за допринос архивистици на подручју Војводине.[87]  Круну стручне и издавачке делатности Друштва архивских радника Војводине од обнове рада представља Приручни вишејезични речник за архивисте (приредили Зоран Стевановић, Дејан Јакшић, Сара Самарџић, Розалија Нађ и Зорица Мандић), објављен 2012. године.[88]

 Покретачи обнове рада Архивистичког друштва Србије схватили су да без добрих законских решења нема добро уређене струке нити њеног напредовања, па су показали завидну активност у изради нацрта Закона о архивској грађи и архивској служби (2008).[89] Преднацрт Закона о архивској грађи и архивској служби – радна верзија[90] објављен је на сајту Министарства културе Републике Србије 19. јуна 2008. године. Након јавних расправа током 2009. и 2010. у Нишу, Архиву Војводине и Архиву Србије,[91] почетком 2012. године Влада Републике Србије је усвојила Предлог Закона о архивској грађи и архивској служби[92], међутим, до данас он није дошао пред посланике Народне скупштине.[93].

Последња изборна скупштина Друштва архивиста Србије одржана је у Архиву Србије 15. јуна 2010. На скупштини је усвојен нови Статут Друштва и изабрано руководство. За председника је изабрана  Татјана Мишић, а за секратара Благоје Исаиловић, обоје из Архива Србије.[94] Друштво је у овом периоду у сарадњи са Архивом Србије објавило публикације Водич за регистратуре приређивача (2010) и Модернизација канцеларијског и архивског пословања у регистратурама, приређивача Татјане Мишић (2010) и Архиви и архивска грађа, термини, описи и дефиниције аутора Светлане Аџић (2011). У међувремену је престао да излази билтен друштва Архивски гласник (последњи број 7-8, децембар 2009), а угашен је и веб сајт Друштва, чиме је изостала било каква коминикација између Друштва и његових чланова. Током 2014. покренута је иницијатива за чешће састајање Извршног одбора Друштва и разматрање одређених стручних питања. У вези са тим формирана је комисија за питања из рада заштите архивске грађе ван архива, дата иницијатива за поновно покретање билтена Архивски гласник и предложени чланови редакције. Крајем 2014. очекује се одржавање Скупштине.  

 

ЗАКЉУЧАК

 

Развој Друштва као струковног удружења радника у архивима пратио је развој државног и друштвеног система. У периоду од оснивања Друштва до доношења Закона о архивској грађи и архивској служби СР Србије 1967. године уочљива је борба Друштва и његовог чланства за очување архивске грађе, њено прикупљање, обезбеђивање смештајног простора, поправљање услова рада и положаја архивских радника, борба за њихово образовање и статус у друштву. То се реализовало кроз различите облике рада, саветовања, сарадње са сродним друштвима, утицајем на органе власти. У том периоду ради се на брзој размени информација, оснива се први часопис Друштва Архивски преглед.

 Доношењем Закона о архивској грађи и архивској служби СР Србије (1967), започиње интензивнији развој архивске службе у Србији, а самим тим и Друштва архивских радника Србије. Међутим, улога и значај Друштва у наредном периоду, све до 90-их година 20. века, испретплетани су са радом покрајинских друштава,  Заједницом архива Србије која преузима неке од дотадашњих надлежности Друштва и Архивским већем. Друштво опстаје и у таквим околностима и показује активност у остваривању својих циљева и задатака. Сталне промене законских прописа условљавају и честе промене општих акта које су уређивале рад Друштва, али се суштински основни циљеви и задаци не мењају. Уставним променама током 60-их и коначно Уставом из 1974. године делатоност  науке, образовања и културе прелази у надлежност социјалистичких република, односно аутономних покрајина, па тако и ауторномне покрајине формирају своја самостална Друштва која делују у оквиру ДАРС-а, али и паралелно као пуноправни чланови ДАРЈ. У периоду деведесетих, као резултат политичких и уставних промена, распада СФРЈ, ратова на простору СФРЈ, деловање Друштво постпено замире. Покушаји обнове јављају се средином деведесетих, али су они кратког даха. Тек 2005. године Друштво  поново обнавља свој рад и колико-толико успешно делује до 2010. године од када поново ради смањеном обимом. Од 2014. године поново се активира рад Извршног одбора Друштва и чине нови покушаји да рад Друштва оживи.

 

 

Рад је у целини објављен у: Записи, Годишњак Историјског архива Пожаревац, бр. 3, Пожаревац, 2014.



[1] Државна архива Народне републике Србије 1900-1950, Београд, 1951, (уред. Др Милорад А. Шошкић), 7-18.

[2] Љубица Будаћ, Милена Поповић Субић, Архиви у Војводини, Друштво архивских радника Војводине, Нови Сад, 2012, 4.

[3] Државна архива Народне републике Србије...., 49-50; Војислав Јовановић Марамбо, Потрага за украденом историјом, Београд, 2010;

[4] Slobodanka Cvetković, Razvoj arhivske službe u Srbiji u drugoj polovini 20. veka, Atlanti, International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor, State Archives of Trieste, Vol. 23 (2013), N.1, Trieste-Maribor, 2013, 215-234;

[5] Slobodanka Cvetković, Razvoj arhivske službe u Srbiji u drugoj polovini 20. veka, Atlanti, International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor, State Archives of Trieste, Vol. 23 (2013), N.1, Trieste-Maribor, 2013, 215-234; Радмила Поповић-Петковић, Постанак и развој архиске службе у Србији и Македонији, Београд, 1972.

[6] Архив Србије (даље АС), Архивски фонд (даље АФ) Друштво архивских радника Србије (даље ДАРС), К.2, Записник са оснивачке скупштине од 20.11.1954.

[7] Исто, К.2, Правила Друштва архивских радника НР Србије од 20.11.1954.

[8]Милан Спасојевић, Из извештаја о раду управног одобра нашег Друштва, Архиски преглед,  1-2, 1956, 38-40.

[9]Закључци са заједничког састанка управних одбора друштава историчара и архиских радника Србије, Архивски преглед, 1, 1955, 18.

[10]Саветовање Друштва историчара и Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1/1955, 2.

[11] К.Д, О другој годишњој скупштини Друштва ахиских радника НРС, Архивски преглед, 1-2, 1956, 40-41;

[12] О школовању архивског кадра, Архивски преглед, 1-2, 1956, 27, Основан је стални једногодишњи течај за архивске помоћнике, Архивски преглед, 3-4, 1956, 32; Иванка Јанча, Двадесет година рада стручног течаја при Архиву Србије, Архивски преглед, 1-2, 1974, Београд, 218.

[13] АС, АФ ДАРС, Записник са седице Председништва од 11. априла 1957. године.

[14] Од Редакције, Архивски преглед, 1-2, 1965, 3;

[15]Живота Анић, Десет година рада Друштва, Архивски преглед, 1-2, 1965, 13-18;

[16]Из летописа Друштва архивских радника НР Србије, Архивски алманах, 1, 1958, 287-291, 1956.

[17] Миодраг Милић, Из извештаја Извршног одбора Друштва архивиста Србије поднетих на Скупштинама Друштва, Аривски алманах, 2-3, 1960, 435-436.

[18] Радомир Јемуовић, Из извештаја о двогодишњем раду Друштва архивиста Србије, Архивски алманах, бр. 4, 1962, 309-318;

[19]Пета скуптина Друштва архивиста НР СРбије, Архивски алманах, 2, 1962, 305-308;

[20] Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије, 26-27.10.1967. у Нишкој Бањи, Архивски преглед, 1-2. 1967, 279-290.

[21] Богдан Лекић, Тридесет година развоја архивске службе...., 28.

[22] Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије 26-27.10.1967. у Нишкој Бањи, Архивски преглед, 1-2. 1967, 279-290.

[23] Закључци ванредне скупштине Друштва архивских радника СР Србије одржаној у  Нишкој Бањи 26. и 27. октобра 1967, Архивски преглед, 1-2, 1968, Београд, 329-331.

[24] Радомир Јемуовић, Саветовање Друштва архивских радника Србије уАранђеловцу, Архивски преглед, 1-2, 1969, 233-235.

[25] АС, АФ ДАРС , К. 4, Књига Записника са Скупштине у Краљеву 1962. године, стр. 27-32; Средоје Лалић, Тридесет година развоја архивске службе Социјалистичке републике Србије, Развој архивске службе у САП Војводини, Сремски Карловци, 1975, 34.

[26] Радомир Јемуовић, Основано је Друштво архивских радника Војводине, Архивски преглед, 1-2, 1970, 175-179.

[27] Радоми Јемуовић, Основана су три нова друштва архивских радника, Архивист, 1-2, 1971, Београд, 75.

[28]Вахиде Хоџа, Покрајинско друштво архивиста Косова, Архивски преглед, 1-2, 1969, 236.

[29] Богдан Лекић, Тридесет година развоја архивске службе..., 7-8

[30] Исто, 30-31.

[31] Иванка Живановић Јанча, Оснивање Заједнице архива Србије, Архивски преглед, 1-2, 1970, 150.

[32] Гојко Лађевић, Рад Заједнице архива Србије, Архивски преглед, 1-2, 1970, 153-155.

[33] Средоје Лалић, Тридесет година развоја архивске службе Социјалистичек републике Србије, Развој архивске службе у САП Војводини, Сремски Карловци, 1975, 42,

[34] Драган Ћировић, Архивско веће – Самоуправно конституисање јединственог стручног рада у СР Србији, Архивски преглед, 1.,2, 1974, 59-66.

[35] Исто.

[36] Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1-2, 1975, 276-277; Богдан Лекић  износи мало другачије податке и наводи да је 1971. Друштво имало 23 актива и 465 чланова, а да „на крају мандатног периода“ (1975. прим. аут.) има 17 актива и 203 члана, укљујучујући покрајине укупно 383 члана. Видети у Богдан Лекић, Рад Друштва архивских радника Србије у периоду од октобра 1971. до маја 1975. године, Архивски преглед, 1-2, 1975, 250-272;

[37] Статут Друштва архивских радника Србије донет је у октобру 1971. године, док је претходни био из 1968. године. (видети у: Архивски преглед, 1, 1972, 148-159.).

[38] Богдан Лекић, Извештај о раду ДАРС 1967-1971, Архивски преглед, 1-2, 1971, 277-285.

[39] Радомир Јемуовић, Саветовање и скупштина ДАРС, Архивски преглед, 1-2, 1971, 273-276.

[40] Информација о учешпћу архивски храдниак из Србије на 7. Међународном конгресу архива у Москви августа 1972. године, Архивски преглед, 1, 1972, 144-147.

[41] Радомир Јемуовић, Друго међурепубличко саветовање архивских радника Македоније и Србије на Поповој Шапки, Архивски преглед, 2, 1972, 133;

[42] Славица Тимотијевић, Треће међурепубличко саветовање архивских радника Србије и Македоније, одржано 18. и 19. октобра 1973. на Власинском језеру, Архивски преглед, 1-2, 1973, 302, 303.

[43] Скупштина ЗАС на седници од 3. марта 1973. усвојила Споразум о звањима у архивској струци Самоуправни споразум архивских установа Србије о звањима у архивској струци, Архивски преглед, 1-2, 1973,

[44] Разматрано је питање усаглашавања нормативних аката са уставним  и законским прописима, израда самоуправног споразума о расподели дохотка, личних доходака и других примања, мерење учинка у циљу нормирања рада у архивима, израда оријентационих листа категорија за правосудне установе и друштвено-политичке организације, привођење крају послова око припремања података за Водич за историју нације, организовање израде стручно-научне анализе о хигијенско-техничким условима рада у архивским установама,  разматрање анализе стања кадрова у архивима Србије и мера за побољшање кадровске структуре... Славица Тимотијевић, Треће међурепубличко саветовање архивских радника Србије и Македоније, одржано 18. и 19. октобра 1973. на Власинском језеру, Архивски преглед, 1-2, 1973, 302-304

[45] Мирна Ковачевић, Мирјана Мијатовић, I међурепубличко саветовање архивских радника Србије и Босне и Херцеговине, Архивски преглед, 1-2, 1974, 203-207,

[46] Драган Ћировић, Друга седница трећег сазива скуптшне ЗАС, Архивски преглед, 1-2, 1975, 202-211;

[47]Љубодраг Поповић, Саветовање и скупштина Друштва архивских радника Србије у Крагујевцу, Архивски преглед 1-2, 1975, 239-241.

[48]На скупштини у Крагујевцу представник Републичке конференције ССРНС је замерио што Друштво још том приликом није извршило усаглашавања. Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1.2, 1975, 276; Претходни Статут Друштва архивских радника Србије донет је 1971. године.  (видети у: Архивски преглед, 1, 1972, 148-159).

[49] Службени гласник СРС 39/73 и 18/74. По овом закону часописи су морали имати издавачки савет и редакцијско тело.

[50] Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1-2, 1975, 276-277; АС, АФ ДАРС, К.7, Решење о годишњем одмору на име Вељка Купрешанина где се наводи да је Председништво Друштва на седници од 26.2.1969. донело одлуку којом је отворено радно место руководиоца издавачке делатности.

[51] АС, АФ ДАРС, К.7;

[52]Богдан Лекић, Рад Друштва архивских радника Србије у периоду од октобра 1971. до маја 1975. године, Архивски преглед, 1-2, 1975, Београд, 250-272;

[53]Радомир Богдановић, Неки нови облици активности Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1-2, 1978, 329-333

[54] Др Радмила Поповић-Петковић (1920-1976) дипломирала је француски језик и књижевност 1947. године и италијански језик и књижевност 1950. године. Од 1947. ради у Историјском институту у Београду, а затим од 1950. до краја живота и Архиву Историјског института. Докторирала је 1965. на Филозофском факултету у Скопљу на тему „Постанак и развој архивистике у Србији и Македонији – до 1941. године“ који је објавила 1972. Заједница архива Србије. Смрт ју је прекинула у раду на превођењу Приручника из архивистичке теоорије и праксе у државним архивима. У Архивски преглед, 1-2, 1976, 354-355.

[55]Извештај о раду Друштва архивских радника СР Србије за период 1975-1978. године, Архивски преглед, 1, 1979, Београд, 58-78,

[56] Јусуф Османи, Саветовање и Трећа скупштина ДАР Косова, Архивски преглед, 1-2,1974, 242-244.

[57]Јусуф Османи, Четврта скупштина друштва архивских радника Косова и саветовање, Архивски преглед, 1-2, 1978, 334-335; Јусуф Османи, Саветовања Друштва архивских радника Косова, Архивски преглед, 1-2, 1978, 336-337.

[58]Даница Гавриловић  (1922-1978) је у архиву од 1951. године. Завршила је француски језик и књижевност, завршила виши архивистички течај и убрзо постављена за директора ИА у Шапцу. У ИА Београда долази 1956. године где се афирмише као врсни стручњак. (Архивски преглед, 1-2, Београд, 1978, 357); Фонд за награде Даница Гавриловић основан је као трајан из оставштине пок. Данице Гавриловић, архивског саветника Историјског архива Београда који су њени наследници одредили за наградни фонд у износу од 50 хиљада динара, као и износа награде  коју је Друштво архивских радника СР Србије добило од Заједнице архива Србије у износу од 10 хиљада и 10 хиљада из Фонда заједничке потрошње ИА Београда. Награда Данице Гавриловић додељивала се члановима Друштва за објављене стручне радове из архивске делатности и најбоље урађене семинарске радове или постигнут успех на стручном течају  за архивске раднике СР Србије у претходној години. Додељивале су се три награде. Видети у: Одлука о оснивању фонда за награду Даница Гавриловић, и Правилник о доељивању годишње награде Даница Гавриловић архивским радницима СР Србије, Архивски преглед, 1, 1979, Боегорда, 106-107,109-112;

[59]Статут Друштва архивских радника СР СРбије, Архивски преглед, 1, 1979, Београд, 83-98. На  Другој седници Републичке конференције Друштва архивских радника СР Србије у Београду 13. априла 1979. донет је Статут Друштва архивских радника СР СРбије, којим престаје да важи Статут из 1975. године.

[60]Милена Коров, Саветовање и друга седница конференције друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1, 1979, Београд, 11-16.

[61] Награда је први пут уручена 1980. године и постхумно додељена оснивачу Фонда Даници Гавриловић. Јелена Богдановић, Нов начин организовања архивских радника Србије, Архивски преглед, 1, 1980, 179-180;

[62] Јелена Богдановић, Нов начин организовања архивских радника Србије, Архивски преглед, 1, 1980, 179-180;

[63]Милутин Јаковљевић, Оснивачка конференција Друштва архивских радника региона Краљево и Титово Ужице, Архивски преглед, 1, 1980, Београд, 203-206

[64] Радомир Јемуовић, Неке активности архивских оргнаизација у току 1981. године, 1-2, Архивски преглед, 1981, 181-189.

[65] Јелена Богдановић, Међурепубличко саветовање архивских радника СР Македоније и СР Србије и IV седница Конференције Савеза друштава архивских радника СР СРбије у Пироту (22 и 23. априла 1982.), Архивски преглед, 1-2, 1982, 11-14.

[66] Радомир Јемуовић, Неке активности архивских организација СР Србије у току 1982. године, Архивски преглед, 1-2, 1982, 159-166

[67] Радомир Јемуовић, Неке активности архивских организација у току 1983. године, Архивски преглед, 1-2, 1983, 107-112;

[68] Међу њима су и Олга Гилер, Живота Анић, др Радомир Богдановић, Емил Војновић, Даница Гавриловић, др Перо Дамјановић, Др Исмет Дермаку, Бошко Р. Ђенић, Мирјана Дајић, Иванка Јанча – Брук, Радомир Јемуовић, мр Средоје Лалић, др Богдан Лекић, Славица Тимотијевић, Гашпар Улмер, Едиб Хасанагић и други... Радомир Јемуовић, Тридесет година  рада Савеза друштава архивских радника СР Србије и Савеза архивских радника Југославије, Архивски преглед 1-2, 1984, 7-15.

[69]Радомир Јемуовић, Тридесет година  рада ...7-15.

[70]Исто

[71] Радомир Јемуовић, Међурепубличко саветовање архивских радника СР Србје и СР Македоније, Светозарево, 23 и 24 маја 1985, Архивски преглед, 1-2, 1985, 7-10.

[72] Према Споразуму чланови Савеза ДАРС су били: Друштво архивских радника Београда, Друштво архивских радника Јужно-моравског и Нишког региона, Друштво архивских радника Подунавског региона, Друштво архивских радника Региона Краљево и Титово Ужице, Шумадија и Поморавље, Друштво архивских радника Зајечарског региона, Друштво архивских радника Колубарско-подрињског региона. Чланови савеза су и Друштво архивских радника Војводине, Друштво архивских радника Косова. Самоуправни споразум о удруживању у Савез друштава архивских радника СР Србије, Архивски преглед, 1-2, 1985, 149-164.

[73] Милић Петровић, Полагање стручних испита у архивској струци при Заједници архива Србије у 1989. години, Архивски преглед, 1-2, 1989, 107-108;

[74] Саветовање је 1989. отворио Мита Секулић председник Друштва. Основни реферат на саветовању мр Добош Јаноша на тему Разграничење надлежности између архива, музеја и библиотека. Саветовање у Суботици 1990. године било је посвећено темама Заштита црквених матичних књига у Војводини и Архивска служба и друштвене промене. Саветовање архиских радника Војводине у Панчеву било је на тему Примена рачунара у архивима а другог дана Искуства и проблеми архива у Војводини у вези примене Закона о враћању земље. У Мита Секулић, Саветовање архивских радника Војводине (1989. 1990. и 1991. год.), Архивски Преглед, 1-2, 1991, 137-142;

[75] Историјат Друштва архивских радника Војводине, доступно на: http://www.darv.org.rs/cir/o-nama/istorijat.html (8.9.2014.);

[76]Радојица Ћирић, Саветовање архивских радника Србије (Матарушка бања, 1-3.12.1994), Архивски преглед, 1-4, 1994/1995, Београд, 1998, 99-101;

[77] Милан Јакшић, Саветовање и изборна скупштина ДАРС-а (Панчево, 16-17. март 1995. године), Архивски преглед, 1-4, 1994/1995, 193-194; АС, АФ ДАРС, К. 14, Статут Друштва архивксих радника Србије од 17.3.1995. године

[78]У овом периоду, 1995. године, установљен је Дан архива у Србији, 15. децембар и донета одлука о оснивању Фонда Александра Арнаутовића. Видети у: Одлука о установљењу Дана архива у Србији, Архивски преглед, 1-4, 1996/1997, Београд, 2000, 144; Јелица Рељић, Оснивање „Фонда Александра Арнаутовића“ и додела награда „Златна архива“ за 1998. и 1999. годину, Архивски преглед, 1-4, 1998/1999, Београд, 2003, 109-119.

[79] Весна Прљевић, Коментар текста Статута Архивистичког друштва Србије, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 3;

[80] Главни и одговорни уредник био је Милча Мадић, а чланови редакције Драгица Јанковић-Моугкракис, Мица Ђенић, Слађана Цимбаљевић, Љубица Будаћ, мр Љубинка Шкодрић и мр Александар Раковић. 

[81]Слободанка Цветковић, Архивски гласник, Архивистика (http://www.arhivistika.edu.rs/ ).  Доступно на: http://www.arhivistika.edu.rs/clanci/ostala-pitanja-iz-rada-arhiva/23-sl-b-d-n-cv-vic-rhivs-i-gl-sni (30.6.2014.) на истој адреси може се пронаћи табеларни приказ аутора и наслова по бројевима објављеним у Архивском гласнику.

[82] Теме су: Заштита архивске грађе и регистратурског материјала у државним и друштвеним предузећима у процесу приватизације, Међународни архивски стандарди и њихова примена код нас, Архиви и слободан приступ информацијама од јавног значаја... Видети у: Милча Мадић,  Друштво архивиста пред изазовима струке, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 1; Милча Мадић, Извештај о активностима Друштва архивиста Србије у периоду од 2005. до 2008. године и наредни задаци, Архивски гласник, бр. 5, децембар 2008, 4-5; Милча Мадић, Саветовање на тему "Архиви и слободан приступ информацијама од јавног значаја" у организацији Друштва архивиста Србије, одржано 20. фебруара 2009. у Архиву Србије, Архивски гласник, бр. 6, Београд, март 2009, корице-1;

[83] У саставу радне групе били су: Весна Прљевић, Бранислав Вучковић, Милан Медаковић, Слободан Станић, Љубица Будаћ. У: Милча Мадић, Извештај о активностима Друшта архивиста Србије у 2007. години, Архивски гласник, април 2008, бр. 2, стр. 1.

[84] Весна Прљевић, Коментар текста Статута Архивиситичког друштва Србије, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 3;

[87]http://www.darv.org.rs/images/stories/doc/akta/PRAVILNIK_O_%20DODELI_%20NAGRADE.pdf (3.7.2014.) Досадашњи добитници ове награде су: Маринко Белош, Средоје Лалић, Стеван Рајчевић и Милорад Бешлин (2010), Иштван Фодор, Јован Вапрабентшајн, Боро Тртић (2011), Нада Борш и Милан Ђуканов (2012)...

[89] Чланови уже радне групе који су радили на изради радне верзије Закона били су: Светлана Аџић, Зоран Беквалац, Нада Берић, Благомир Бишевац, Вера Филиповић, Милан Јакшић. Видети у: Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 3;

 

 

Српска архивистика и архивска служба обележили су 2000. године век постојања, од дана када је Државна архива у Београду, данашњи Архив Србије,  започела са радом 1. јануара 1900. године.[1] До Другог светског рата поред Државне архиве у Београду постојала је и Државна архива у Новом Саду, основана 1926. године.[2]

Први и Други светски рат, поред људских и материјалних жртава донели су и велико страдање архивске грађе на просторима Србије,[3] али је само у другом облику, уништавање архивске грађе настављено и по завршетку Другог светског рата.[4] Ради заштите од неконтролисаног уништавања држава је донела одлуку о формирању архивских центара који ће се бавити прикупљањем и заштитом архивске грађе. Почев од 1945. а интензивније од 1948. године, формирано је више архивских средишта у значајнијим градовима, Београду, у градовима на територији Војводине, Крушевцу, Нишу, Пожаревцу, Сремској Митровици, Ужицу, Чачку, Шапцу, Зајечару, Светозареву (Јагодина). Архивска средишта од 1951. године добијају статус државних архива. Педесетих година формирају се архиви у Ваљеву, Крагујевцу, Неготину, Лесковцу, Пироту, током 60-их у Врању, Призрену, Прокупљу, Пећи, Смедеревској Паланци и Приштини, 1970. у Косовској Митровици, следеће године у Гњилану, 1980. у Новом Пазару, а последњи је формиран1992. архив у Смедереву.[5]

 

Друштво архивских радника Србије од оснивања до доношења Закона о архивској грађи и архивској служби 1967. године

 

Савезно друштво – Савез архивских радника ФНРЈ, формирано је 25.11.1953. године, а у циљу заштите архивске грађе и даље изградње архивске службе, архивски радници у Србији на оснивачкој скупштини одржаној 20. новембра 1954. године формирају своје струковно удружење - Друштво архивских радника НР Србије.[6] Основни задаци рада Друштва, били су унапређење архивистике и архивске службе, рад на стручном уздизању архивских радника, развијању свести о важности архивске грађе и чувању архивалија, борби за правилно решење положаја архивских радника, за хигијеско техничку заштиту, рад на размени стечених искустава у архивистици и архивској служби у земљи и иностранству и представљање архивских радника НР Србије у Савезу архивских радника ФНРЈ.[7] За првог председника Друштва архивских радника НР Србије изабран је Лазар Ћелап. Основне организационе јединице Друштва биле су подружнице архивских радника у локалним архивима. Члан Друштва је могао бити сваки службеник архивске установе као и стручњаци који се баве архивистиком.

Већ на самом почетку од стварања Друштво је показало велику енергију и активност. Поред бројних састанака органа управљања, састанака са сродним друштвима и управницима архива, одржана су и два саветовања, и организована Недеља прикупљања архивске грађе.[8] На самом почетку велику подршку у заштити, прикупљању и очувању архивске грађе  Друштво је нашло у сродном Друштву историчара.[9] Уз њихову подршку организована је Недеља прикупљања архивске грађе и покренут орган Друштва – тромесечни билтен Архивски преглед,[10] чији је први број објављен 1955. године.

У почетку су скупштине Друштва одржаване сваке године, па је тако Друга скупштина Друштва архивских радника НРС одржана у новембру 1955. године. Нови председник Друштва био је Едиб Хасанагић.[11] Поред заштите архивске грађе, обезбеђивања адекватног смештајног простора, једно од најважнијих питања архивске струке у Србији којим се Друштво активно бавило било је питање образовања архивског кадра. Од покретања тог питања од стране руководства Државне архиве 1947. године, преко стручног архивистичког течаја у септембру 1949. године у Дубровнику, првог шестомесечног стручног течаја за архивске помоћнике у Србији септембра 1953, током 50-их година при Архиву Србије усталио се стални Стручни течај који ће као врста стручног оспособљавања архивских радника у Србији опстати до данас.[12] Друштво је од оснивања непрекидно инсистирало на обезбеђивању адекватног школовања за архивске кадрове, међутим, сви покушаји  да се то обезбеди на Филозофском факултету у Београду током друге половине 20. па и почетком 21. века нису заживели. Поред стручног течаја при Архиву Србије и Архивског прегледа као стручног гласила, едукација се вршила и превођењем стране стручне литературе, па се већ у првој деценији постојања Друштва оно заложило за превођење два архивистичка уџбеника, један са руског, један са немачког.[13] Архивски преглед  - гласило Друштва покренут 1955. године престао је да излази већ крајем 1956, а уместо њега од 1958. покренут је годишњак-ревија Архивски алманах. Међутим, ни Алманах није имао бољу судбину, па је због финасијских проблема, малог броја сарадника и због чињенице да се часопис све више претварао у историјски, дошло до његовог гашења после само 4 броја (1958, 1960 – 2 броја и 1962).[14] Архивски преглед је поново излазио од 1965. до 2003. када је објављен последњи број четвороброј за 1998/99. У првих десет година постојања Друштво је било иницијатор и организатор бројних изложби и преко 1300 предавања којима су подизали свест друштва о значају архива и архивске грађе.[15]

Нови председник Друштва од децембра 1956. је Милош Новаковић.[16] Друштво је и даље наставило са својим активностима, па је током 1958. одржано 7 седница Извршног одбора и 2 седнице Председништва на којима су расправљана бројна питања архивске службе, али и питање материјалног положаја запослених у архивима. Од самог оснивања Друштво је имало карактер стручно-синдикалне организације. Тек током 1960. архивски радници се окупљају у Синдикат просветних и научних радника који на себе преузима синдикална питања а Друштву остају искључиво стручна питања.[17]

Доношењем Устава СФРЈ 1963. радници у свим областима су добили права на самоуправљање и самоорганизовање. Основни облик удруживања у архивима били су активи, који су истовремено били и чланови Друштва архивских радника Србије. Почетком 60-их Друштво је имало 32 актива, од тога 21 у седиштима срезова и општина, а у Београду 8. Друштво је на дан 31.3.1962. имало 410 чланова.[18]

На петој скуштини Друштва у Краљеву (1962), у присуству 66 делегата и укупно 140 архивиста, за  председника Друштва је изабран Средоје Урошевић, а за секратара Радомир Јемуовић. Изабрани су и нови чланови Извршног, Надзорног одбора и чланови Редакције часописа Архивски алманах и покренуто питање формирања Пододбора Друштва за Војводину.[19]

Годишња скупштина одржана у Бањи Ковиљачи септембра 1964. значајна је између осталог и по доношењу одлуке да се у будуће редовне скушштине одржавају сваке четврте уместо сваке друге године. Ипак, због потреба у кратком временском року одржане су две ванредне скупштине, једна у Сремским Карловцима у мају 1965, а друга у Нишкој Бањи у октобру 1967. Разлог за то је било доношење новог Закона о архивској грађи и архивској служби, па је Друштво кроз рад ових скупштина утицало на формулисање овог Закона. [20]

На активности Друштва у другој половини 60-их година 20. века, посебно на издавачку делатност и редовно излажење Архивског алманаха и касније Архивског прегледа, утицао је недостатак финансијских средстава. То је био резултат промена у административно-територијалној управи, прописима који нису довољно прецизирали положај архива, нису утврдили критеријуме за финансирање, нити права и обавезе општина оснивача и суоснивача, па је финансирање архива у Србији крајем 50-их и током 60-их било веома разнолико.[21]  Све се то директно одразило и на рад Друштва које је зависило од финансирања архива и запослених у архивима.

На скупштини одржаној 1967. у Нишкој Бањи за председника Друштва је изабран Радован Турковић, архивист Историјског архива Београда, као и чланови извршних тела и редакције Архивског прегледа.[22] Један од значајнијих закључака ове ванредне скупштине била је обавеза Извршног одбора да у будуће организује најмање једно саветовање годишње.  Наредне 1968. године одржана су чак два саветовања, једно у мају 1968. у Титовом Ужицу[23]  а друго у децембру у Аранђеловцу.[24]

Питање формирања Пододбора Друштва за Војводину покренуто на скупштини у Краљеву 1962. након бурне расправе разултирало је његовим оснивањем.[25]  Као Пододбор Друштва деловао је до 1970, када је на Скупштини у Белој Цркви прерастао у Друштво архивских радника Војводине. За првог председника изабрана је Катица Илић.[26] Већ наредне године (1971) ДАРВ постаје пуноправни члан Савеза друштава архивских радника Југославије.[27] У овом периоду, позивајући се на право на удруживање и архивисти на Косову на Годишњој скупштини у априлу 1968. доносе одлуку о формирању Друштва архивских радника Косова.[28] Поред ова два, почетком 70-их, формира се и Друштво архивских радника Савезних архива и архивских одељења. Тако од 1972. године на територији Србије упоредо делују четири друштва архивских радника. Друштво архивских радника Србије на даље углавном окупља архивске раднике са подручја Србије ван покрајина.[29]

Доношењем Закона о архивској грађи и архивској служби (1967) формирањем Републичке заједница културе СР Србије и општинских заједнице културе (1968)  отворен је пут за формирање још једне организације - Заједнице архива Србије.[30] Иницијатива за формирање је покренута на састанку директора 23. априла 1968. у Београду, а месец дана касније Друштво архивских радника Србије је на саветовању одржаном у Ужицу изабрало иницијативни одбор коме је поверена израда предлога Статута Заједнице Архива Србије. За разлику од Друштва које је било конституисано као добровољна организација појединаца који раде у архивским установама, Заједница је представљала асоцијацију установа.[31] Оснивачка скуштина ЗАС одржана 24.10.1969. у Краљеву,[32] а нешто раније, у мају 1969. одржана је оснивачка скупштина Заједнице архива Војводине.[33] Поред четири друштва, Заједнице архива Србије, Заједнице архива Војводине, на основу Закона о архивској грађи и архивској служби у јуну 1967. године формира се и Архивско веће, као најзначајнији чинилац у уједначавању и унапређењу стручног рада архивске службе у Србији.[34] Архивско веће је радило у два мандата (1967-1970. и 1971-1974). Након уставних промена 1974. године, и осамостаљења архивских служби САП Косова и Војводине, потребе за јединственим Архивским већем нису престале, па је 1974. године усвојен Самоуправни споразум о конституисању Заједничког архивског већа СР Србије,[35] које ће и у наредном периоду, негде до краја 80-их, дати изванредне резултате кроз десетине препорука и стручних упутстава којима се и данас усмерава и обједињује стручни архивистички рад у Србији.

 

Друштво архивских радника Србије 70-их и 80-их година 20. века

 

Формирањем Заједнице архива Србије највећи део послова које је обављало Друштво прешао је у њену надлежност, али је Друштво остало и даље активан чинилац у развоју архивске струке у Србији. О активности Друштва сведоче и подаци да је у периоду 1967-1971. године Извршни одбор одржао 9, а Председништво 25 састанака, као и да су на тим састанцима разматрани бројни стручни проблеми и питања, извршене су у складу са друштвеним променама измене и допуне Статута Друштва, организовано Студијско путовање чланова Друштва у СССР, формиране су различите комисије и редакције, разматран дугорочни план јединственог публиковања, утврђен петогодишњи програм истраживања у иностранству, разматране су и предлагане оријентационе листе, обележена 50-огодишњице Партије... Током 70-их Друштво је бројало  40 актива са 415 чланова.[36]

Делатност Друштва највише се манифестовала кроз организовање саветовања. У периоду од 1967. до 1971. године одржано је чак седам саветовања. Теме су биле различите, од стручних, до тема материјалног положаја запослених и остваривања њихових права. На саветовању у Титовом Ужицу (1968) одржана је и ванредна скупштина на којој је усвојен нови Статут Друштва.[37] Током 1969. одржана су два саветовања, једно у Суботици и међурепубличко саветовање са Друштвом архивских радника Македоније у Краљеву. Током 1970. Друштво није организовало предвиђено саветовање, али су зато 1971. одржана су чак три саветовања, у Београду, Сремској Митровици и Неготину.[38] У склопу саветовања у Неготину у октобру 1971. одржана је и редовна  скуштина Друштва архивских радника Србије на којој је изабрано ново руководство на челу са председником Богданом Лекићем, док је за одговорног уредника Архивског прегледа изабрана Смиљка Ђурић.[39]

Посебно значајан догађај за југословенску и српску архивску службу било је присуствовање на 7. Међународном конгресу архива у Москви августа 1972. године,[40]  коме је присуствовало 1056 делегата из 65 земаља света. Из Југославије су учествовала 33 представника од којих из Србије 14 (из уже Србије 10, САП Војводине три и САП  Косова један представник). Исте године одржано је и  Друго међурепубличко саветовање архивских радника Македоније и Србије на Поповој Шапки.[41] Сарадња између друштава две републике је настављена па је и наредне 1973. године на Власинском језеру организован поновни сусрет.[42] У оквиру овог Саветовања одржани су и састанци Извршног одбора Друштва и Извршног одбора Заједнице архива где су разматране теме организовања Сабора архивских радника Србије, потписивања самоуправних споразума о школовању и звањима, формирању комисије за доделу звања у архивима[43] и бројне друге теме.[44] Друштво је било и организатор првог међурепубличког саветовања архивских радника Србије и Босне и Херцеговине (1974)  на Дивчибарима чиме је обележило двадесетогодишњицу рада Друштва и Течаја за архивске раднике при Архиву Србије.[45]

За свој рад на унапређењу архивске струке и службе Друштво архивских радника Србије је 1975. од Заједнице архива Србије награђено повељом.[46] Исте године на саветовању и редовној скупштини  Друштва у Крагујевцу изабрано је ново руководство. За председника ДАРС изабрана је др Радмила Поповић Петковић, а за уредника Архивског прегледа Иванка Јанча.[47] Крајем године одржана је и ванредна скупштина у Београду ради измене дотадашњег Статута који је требало ускладити са насталим уставним променама[48] и усклађивања са Законом о јавном информисању у СР Србији у погледу издавања Архивског прегледа.[49] На овој скупштини поново су изабрани чланови органа Друштва, односно потврђен је избор већ изабраних на скупштини у Крагујевцу.

 Питање образовања архивских кадрова и даље је било од изузетне важности у програму деловања Друштва, па је са Београдским Универзитетом успостављена сарадња и  припремљен елаборат о том питању. Друштво се током 70-их година 20. века бавило и питањем финансирања међуопштинских архива, нормирањем радних операција и адекватним награђивањем запослених. Посебну пажњу Друштво је посветило публиковању, па је од 1969. године Друштво  отворило радно место руководиоца публиковања са циљем организовања и обједињавања рада на публиковању.[50]

Чланови ДАР СР Србије су активно учествовали у раду  органа савезног Друштва, различитим редакцијама и комисијама. Активно су сарађивали и са друштвено-политичким организацијама и заједницама, СУБНОР-ом, ССРН-ом, Друштвом историчара, институтима, учестовали у изради Предлога закона о заштити културних добара. Са Друштвом архиских радника Македоније потписан је Протокол о међурепубличкој сарадњи 2.12.1971. године,[51] а у оквиру Савеза друштава архивских радника Југославије остварена је сарадња са Совјетским савезом, Чехословачком, Румунијом, Мађарском, Пољском, Немачком, Енглеском Француском и др. Поједини чланови Друштва ишли су на стручно усавршавање у Париз и Лондон.[52]  Друштво је осим професионалних и стручних питања своју делатност у овом периоду проширило и на организовање стручних екскурзија за своје чланство.[53]

Седамдесете године 20. века у раду Друштва обележене су и одржавањем Првог сабора архивских радника Србије у децембру 1975. у Београду. У овом периоду је организовано је и међурепубличко саветовање у Битољу (1976), у Новом Пазару (1977), у Охриду (1978).  Круна рада у овом периоду је и потписивање Самоуправног споразума о јединственим нормама рада  у архивима СР Србије 1977. у Новом Пазару.

Велики губитак за Друштво и архивску службу Србије представљао је одлазак тадашње председнице Друштва др Радмила Поповић Петковић,[54] уместо које је за председника Друштва 1976. изабран  др Радомир Богдановић.

Активност на стручном усавршавању и размени стручних искустава у овом периоду показују и покрајинска Друштва. Друштво АП Косова је организовало 4 саветовања у периоду 1974-1977.[55] На Скупштини  одржаној 1974. године изабрано је ново руководство, а за председника Јусуф Османи, архивист Архива Косова.[56] Саветовању организованом у Призрену 1978. поводом обележавања стогодишњице Призренске лиге посвећен је велики значај. У оквиру тог саветовања одржана је и редовна скупштину Друштва  којој је присуствовало 80 архивских радника Косова, као и председник ДАРС-а др Радомир Богдановић. На овој скупштини је за  председника поново изабран Јусуф Османи.[57]

Двадесетпет година рада Друштва архивских радника Србије обележено је у априлу 1979. године саветовањем и одржавањем Друге седнице Конференције Друштава архивских радника СР Србије. На Конференцији је усвојена Одлука о оснивању Фонда за награду Даница Гавриловић,[58] усвојен Правилник о раду Фонда, Статут Друштва,[59] као и Статутарна одлука о задацима и начину организовања ДАРС-а у случају непосредне ратне опасности и у рату. Такође, усвојен је и Самоуправни споразум о пословању часописа Архивски преглед,  донет Перспективни програм рада Друштва за период 1979-1980. Изабрано је и ново Председништво Друштва од 13 чланова на чијем је челу био др Радомир Богдановић. Изабрани су и  чланови Комисије унутрашње контроле[60] и Комисије за награду Даница Гавриловић.[61]

На Трећој седници Конференције Друштва архивских радника Србије одржаној априла 1980. у Сијаринској бањи, делегати конференције су једногласно усвојили предлог да досадашње Друштво архивских радника СР Србије прерасте у Савез друштава архивских радника Србије. Усвојен је и нови Статут Савеза који је предвиђао формирање регионалних друштава архивских радника Србије као основних јединица Савеза. Изабрано је Председништво СДАР Србије, а за председника Председништва је изабран др Радомир Богдановић са једногодишњим мандатом, као и чланови осталих органа и комисија.[62] Након формирања Савеза друштава архивских радника Србије дошло је до оснивања друштава овог Савеза по регионима. Међу првима је основано Друштво архивских радника за регионе Краљево и Титово Ужице којима су пришли активи у Крушевцу, Краљеву, Чачку, Новом Пазару и Титовом Ужицу.[63] За све ово време успешно је излазио часопис Архивски преглед који је радио на унапређењу архивске теорије и праксе, информисању о раду Друштава архивских радника у СР Србији, Заједница архива у СР Србији, архива и регистратура са подручја СР Србије, као и о раду других архива и организација у земљи и иностранству.

Током 80-их настављена је традиција организовања саветовања, па је већ 1981. Друштво било организатор репубичког саветовања архивских радника Србије у Горњем Милановцу,[64] а наредне 1982. организатор међурепубличког саветовања архивских радника СР Македоније и СР Србије у Пироту са темом Профил савременог архива у СФРЈ. По устаљеној пракси у оквиру саветовања је одржана и IV седница Конференције Савеза друштава архивских радника СР Србије на којој је извршен избор нових органа Савеза, а за председавајућег Савеза Иван Пудло.[65] Друштво је у овом периоду било ангажовано око организације Првог (Београд 1981), Другог (Неум 1982) [66] и Трећег савезног саветовања архивских радника Југославије (Доњи Милановац 1983). Традиционално међурепубличко саветовање планирано за 1983, изостало је због финансијских проблема и одложено за наредну годину.[67]

Тридесет година Савеза друштава архивских радника СР Србије прослављено је свечаном седницом у хотелу Слобода у Шапцу 1984. године. На свечаности су додељене награде из Фонда Даница Гавриловић и уручене повеље поводом јубилеја за 49 истакнутих архивских радника у Србији.[68] Том приликом је одржана Шеста изборна конференција СДАРС са учешћем 40 делегата регионалних и покрајинских друштава. На самој Конференцији искрсли су проблеми јер није постигнута сагласност око текста Самоуправног споразума о удруживању у Савез Друштава архивских радника СР Србије, због спорних чланови Споразума делегатима из Војводине и са Косова, па је усвајање одложено за септембар исте године. За председника СДАРС  на овој конференцији  изабран је Ђорђе Стаменковић из Ниша, а за секретара Момир Бојић из Архива Београда. Поводом тридесетогодишњица рада Савезног Друштва, свим републичким друштвима архивских радника уручене су плакете.[69] Исте године је одржано и међурепубличко саветовање архивских радника СР Србије и СР Македоније у септембру у Охриду, као и Десети конгрес архивских радника Југославије у Новом Саду уз присуство око 460 учесника из земље и иностранства.[70]

Међурепубличко саветовање ДАР Србије и Македоније одржано је и следеће године у Светозареву маја 1985, а у склопу Саветовања одржана је и Конференција Савеза друштава архивских радника СР Србије која је усвојила Самоуправни споразум о удруживању у Савез друштава архивских радника одложен на шабачкој конференцији (1984).[71] Самоуправни споразум о удруживању у Савез друштава архивских радника СР Србије, закључен је у Приштини 23. децембра 1985.[72] Саветовања су одржана у Соко Бањи, у мају 1987, док је у септембру исте године одржано Међурепубличко саветовање архивских радника СР Србије и СР Македоније у Суботици.[73]

 

Друштво 90-их година 20. века

 

На измаку 80-их и почетком 90-их, саветовања и даље остају најважнији облик размене искустава и стручног образовања архивиста. У организацији Савеза архивских радника Војводине, а у сарадњи са Историјским архивима у Суботици и Панчеву организована су три покрајинска саветовања (у Новом Саду 1989. год, у Суботици 1990, и у Панчеву 1991).[74] То ће уједно бити и последње активности Савеза архивских радника Војводине током 90-их, јер 1992. године престају са радом. Свој рад ће обновити 2004. као Друштво архивских радника Војводине.[75]

У децембру 1994. године као организатор саветовања архивских радника у Матарушкој Бањи појављује се Архив Србије у сарадњи са Историјским архивима Новог Пазара, Крушевца и Краљева.[76] У марту наредне године Архив Србије је у сарадњи са Историјским архивом  у Панчеву организовао саветовање са темом Развој јединственог архивског информационог система Србије. Другог дана рада тог саветовања одржана је изборна скуштина Удружења архивских радника Србије, на којој је обновљен рад Друштва и усвојен извештај о раду Председништва ДАРС-а, изабрано ново јединствено Председништво и донет нови Статут ДАРС-а. За председника је изабран Драгиша Милошевић из Историјског архива у Крушевцу, а за секретара Драго Башић из Архива Београда.[77]

За читаву деценију свега неколико саветовања говори о тешкој ситуацији у којој се нашло Друштво, али и целокупна српска архивистика и архивска служба.[78] О стању у ком се струка налазила током деценије ратова, инфлације, политичких превирања говори и нередовно излажење часописа Архивски преглед. Због финансијске ситуације, али и неактивности архивиста часопис који је у периоду од обнове (1965) па до краја осамдесетих излазио редовно, почев од броја за 1987. излази са мањим или већим закашњењем. У другој половини 90-их проблеми су још очигледнији, па је четвороброј за 1992/93 објављен тек 1997, четвороброј за 1994/95.  излази 1998, за 1995/96, излази тек 2000., а последњи број Архивског прегледа за 1998/99. објављен је 2003. године. Издавач часописа до 1989. и даље је било Савез Друштва архивских радника и Заједница архива Србије, али већ 1990. године улогу издавача преузима Архив Србије и Савез ДАРС-а. Као издавач четвороброја за 1994/95 појављује се само Архив Србије што је случај и за публикацију 1996/97. У броју објављеном за 1998/1999. наводи се да је часопис гласило Архива Србије и архивске службе Републике Србије. Тако се на жалост Друштво које је основало овај часопис и деценијама га одржавало и унапређивало изгубило из Impressum-a Архивског прегледа.

 

Обнова рада

 

Потреба за организованим иступањем архивских радника, потреба за унификацијом и ревидирањем стручног рада у архивима поново је организовала архивске раднике у првој деценији 21. века. Оснивачка скуштина Друштва архивских радника Србије одржана је 15.12.2005. године.[79] За председника Друштва изабран је Милча Мадић из Међуопштинског архива Ваљево, а за секретара Љубинка Шкодрић из Архива Србије. Наредне године на Скупштини Друштва архивиста Србије усвојен је Програм рада. У складу са њим Друштво архивиста Србије је планирало активности на едукацији својих чланова и унапређивању архивске делатности кроз издавачку делатност, активност Извршног одбора, организацију стручних скупова, стручне екскурзије, израду и постављање сајта Друштва, сарадњу са матичним Архивом Србије и осталим архивима и посленицима архивске струке. У току 2007. године Извршни одбор је одржао два састанка, на којима је усвојен предлог Извештаја о раду ДАС у 2006. години и обављене припреме за одржавање Скупштине. Друштво је поново осетило потребу за својим гласилом којим би информисали архивске посленике и окупљали их око Друштва. Тако је у априлу 2007. године уз подршку Министарства културе објављен пилот број билтена Архивски гласник у 200 примерака.[80] Укупно је изашао девет пута у периоду од априла 2007. до децембра 2009. године.[81]  У кратком временском периоду од обнављања рада Друштва организовано је неколико саветовања.[82] Друштво је било организатор петодневне стручне екскурзије у Мађарску и Чешку. У новембру 2007. се састала радна група за израду предлога новог статута ДАС-а.[83]  Текст новог Статута је разматран и усвојен на седници Извршног одбора Друштва одржаној 9. априла 2008. године, а потом и на Скупштини Друштва у јуну 2010. године. Усвајањем новог Статута престао је да важи статут Друштва архивских радника Србије усвојен на седници Скупштине 17.3.1995. године. Новим Статутом Друштво је променило назив у Архивистичко друштво Србије. [84]

Током 2004. године свој рад је обновило Друштво архивских радника Војводине које окупља архивске раднике са подручја територије Војводине.[85] За председника ДАРВ-а изабран је Иштван Фодор из Историјског архива Сента, а за секретара Душица Балаћ из Архива Војводине. Од оснивања покрајинско Друштво је имало мноштво активности, организовало међународна саветовања и учествовало на саветовањима у организацији ДАС-а као и у иностранству, организовало бројне стручне радионице.[86] О раду Друштва архивиста Војводине од 2010. године заинтересоване информише и веб сајт Друштва (http://www.darv.org.rs/). У периоду 2009-2013. председник ДАРВ је Љубица Будаћ из Архива Војводине, а од 2013. Југослав Вељковски из Историјског архива града Новог Сада. Од 2009. године ово Друштво додељује награду Др Димитрије Кириловић за допринос архивистици на подручју Војводине.[87]  Круну стручне и издавачке делатности Друштва архивских радника Војводине од обнове рада представља Приручни вишејезични речник за архивисте (приредили Зоран Стевановић, Дејан Јакшић, Сара Самарџић, Розалија Нађ и Зорица Мандић), објављен 2012. године.[88]

 Покретачи обнове рада Архивистичког друштва Србије схватили су да без добрих законских решења нема добро уређене струке нити њеног напредовања, па су показали завидну активност у изради нацрта Закона о архивској грађи и архивској служби (2008).[89] Преднацрт Закона о архивској грађи и архивској служби – радна верзија[90] објављен је на сајту Министарства културе Републике Србије 19. јуна 2008. године. Након јавних расправа током 2009. и 2010. у Нишу, Архиву Војводине и Архиву Србије,[91] почетком 2012. године Влада Републике Србије је усвојила Предлог Закона о архивској грађи и архивској служби[92], међутим, до данас он није дошао пред посланике Народне скупштине.[93].

Последња изборна скупштина Друштва архивиста Србије одржана је у Архиву Србије 15. јуна 2010. На скупштини је усвојен нови Статут Друштва и изабрано руководство. За председника је изабрана  Татјана Мишић, а за секратара Благоје Исаиловић, обоје из Архива Србије.[94] Друштво је у овом периоду у сарадњи са Архивом Србије објавило публикације Водич за регистратуре приређивача (2010) и Модернизација канцеларијског и архивског пословања у регистратурама, приређивача Татјане Мишић (2010) и Архиви и архивска грађа, термини, описи и дефиниције аутора Светлане Аџић (2011). У међувремену је престао да излази билтен друштва Архивски гласник (последњи број 7-8, децембар 2009), а угашен је и веб сајт Друштва, чиме је изостала било каква коминикација између Друштва и његових чланова. Током 2014. покренута је иницијатива за чешће састајање Извршног одбора Друштва и разматрање одређених стручних питања. У вези са тим формирана је комисија за питања из рада заштите архивске грађе ван архива, дата иницијатива за поновно покретање билтена Архивски гласник и предложени чланови редакције. Крајем 2014. очекује се одржавање Скупштине.  

 

ЗАКЉУЧАК

 

Развој Друштва као струковног удружења радника у архивима пратио је развој државног и друштвеног система. У периоду од оснивања Друштва до доношења Закона о архивској грађи и архивској служби СР Србије 1967. године уочљива је борба Друштва и његовог чланства за очување архивске грађе, њено прикупљање, обезбеђивање смештајног простора, поправљање услова рада и положаја архивских радника, борба за њихово образовање и статус у друштву. То се реализовало кроз различите облике рада, саветовања, сарадње са сродним друштвима, утицајем на органе власти. У том периоду ради се на брзој размени информација, оснива се први часопис Друштва Архивски преглед.

 Доношењем Закона о архивској грађи и архивској служби СР Србије (1967), започиње интензивнији развој архивске службе у Србији, а самим тим и Друштва архивских радника Србије. Међутим, улога и значај Друштва у наредном периоду, све до 90-их година 20. века, испретплетани су са радом покрајинских друштава,  Заједницом архива Србије која преузима неке од дотадашњих надлежности Друштва и Архивским већем. Друштво опстаје и у таквим околностима и показује активност у остваривању својих циљева и задатака. Сталне промене законских прописа условљавају и честе промене општих акта које су уређивале рад Друштва, али се суштински основни циљеви и задаци не мењају. Уставним променама током 60-их и коначно Уставом из 1974. године делатоност  науке, образовања и културе прелази у надлежност социјалистичких република, односно аутономних покрајина, па тако и ауторномне покрајине формирају своја самостална Друштва која делују у оквиру ДАРС-а, али и паралелно као пуноправни чланови ДАРЈ. У периоду деведесетих, као резултат политичких и уставних промена, распада СФРЈ, ратова на простору СФРЈ, деловање Друштво постпено замире. Покушаји обнове јављају се средином деведесетих, али су они кратког даха. Тек 2005. године Друштво  поново обнавља свој рад и колико-толико успешно делује до 2010. године од када поново ради смањеном обимом. Од 2014. године поново се активира рад Извршног одбора Друштва и чине нови покушаји да рад Друштва оживи.

 

 

 



[1] Државна архива Народне републике Србије 1900-1950, Београд, 1951, (уред. Др Милорад А. Шошкић), 7-18.

[2] Љубица Будаћ, Милена Поповић Субић, Архиви у Војводини, Друштво архивских радника Војводине, Нови Сад, 2012, 4.

[3] Државна архива Народне републике Србије...., 49-50; Војислав Јовановић Марамбо, Потрага за украденом историјом, Београд, 2010;

[4] Slobodanka Cvetković, Razvoj arhivske službe u Srbiji u drugoj polovini 20. veka, Atlanti, International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor, State Archives of Trieste, Vol. 23 (2013), N.1, Trieste-Maribor, 2013, 215-234;

[5] Slobodanka Cvetković, Razvoj arhivske službe u Srbiji u drugoj polovini 20. veka, Atlanti, International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor, State Archives of Trieste, Vol. 23 (2013), N.1, Trieste-Maribor, 2013, 215-234; Радмила Поповић-Петковић, Постанак и развој архиске службе у Србији и Македонији, Београд, 1972.

[6] Архив Србије (даље АС), Архивски фонд (даље АФ) Друштво архивских радника Србије (даље ДАРС), К.2, Записник са оснивачке скупштине од 20.11.1954.

[7] Исто, К.2, Правила Друштва архивских радника НР Србије од 20.11.1954.

[8]Милан Спасојевић, Из извештаја о раду управног одобра нашег Друштва, Архиски преглед,  1-2, 1956, 38-40.

[9]Закључци са заједничког састанка управних одбора друштава историчара и архиских радника Србије, Архивски преглед, 1, 1955, 18.

[10]Саветовање Друштва историчара и Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1/1955, 2.

[11] К.Д, О другој годишњој скупштини Друштва ахиских радника НРС, Архивски преглед, 1-2, 1956, 40-41;

[12] О школовању архивског кадра, Архивски преглед, 1-2, 1956, 27, Основан је стални једногодишњи течај за архивске помоћнике, Архивски преглед, 3-4, 1956, 32; Иванка Јанча, Двадесет година рада стручног течаја при Архиву Србије, Архивски преглед, 1-2, 1974, Београд, 218.

[13] АС, АФ ДАРС, Записник са седице Председништва од 11. априла 1957. године.

[14] Од Редакције, Архивски преглед, 1-2, 1965, 3;

[15]Живота Анић, Десет година рада Друштва, Архивски преглед, 1-2, 1965, 13-18;

[16]Из летописа Друштва архивских радника НР Србије, Архивски алманах, 1, 1958, 287-291, 1956.

[17] Миодраг Милић, Из извештаја Извршног одбора Друштва архивиста Србије поднетих на Скупштинама Друштва, Аривски алманах, 2-3, 1960, 435-436.

[18] Радомир Јемуовић, Из извештаја о двогодишњем раду Друштва архивиста Србије, Архивски алманах, бр. 4, 1962, 309-318;

[19]Пета скуптина Друштва архивиста НР СРбије, Архивски алманах, 2, 1962, 305-308;

[20] Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије, 26-27.10.1967. у Нишкој Бањи, Архивски преглед, 1-2. 1967, 279-290.

[21] Богдан Лекић, Тридесет година развоја архивске службе...., 28.

[22] Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије 26-27.10.1967. у Нишкој Бањи, Архивски преглед, 1-2. 1967, 279-290.

[23] Закључци ванредне скупштине Друштва архивских радника СР Србије одржаној у  Нишкој Бањи 26. и 27. октобра 1967, Архивски преглед, 1-2, 1968, Београд, 329-331.

[24] Радомир Јемуовић, Саветовање Друштва архивских радника Србије уАранђеловцу, Архивски преглед, 1-2, 1969, 233-235.

[25] АС, АФ ДАРС , К. 4, Књига Записника са Скупштине у Краљеву 1962. године, стр. 27-32; Средоје Лалић, Тридесет година развоја архивске службе Социјалистичке републике Србије, Развој архивске службе у САП Војводини, Сремски Карловци, 1975, 34.

[26] Радомир Јемуовић, Основано је Друштво архивских радника Војводине, Архивски преглед, 1-2, 1970, 175-179.

[27] Радоми Јемуовић, Основана су три нова друштва архивских радника, Архивист, 1-2, 1971, Београд, 75.

[28]Вахиде Хоџа, Покрајинско друштво архивиста Косова, Архивски преглед, 1-2, 1969, 236.

[29] Богдан Лекић, Тридесет година развоја архивске службе..., 7-8

[30] Исто, 30-31.

[31] Иванка Живановић Јанча, Оснивање Заједнице архива Србије, Архивски преглед, 1-2, 1970, 150.

[32] Гојко Лађевић, Рад Заједнице архива Србије, Архивски преглед, 1-2, 1970, 153-155.

[33] Средоје Лалић, Тридесет година развоја архивске службе Социјалистичек републике Србије, Развој архивске службе у САП Војводини, Сремски Карловци, 1975, 42,

[34] Драган Ћировић, Архивско веће – Самоуправно конституисање јединственог стручног рада у СР Србији, Архивски преглед, 1.,2, 1974, 59-66.

[35] Исто.

[36] Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1-2, 1975, 276-277; Богдан Лекић  износи мало другачије податке и наводи да је 1971. Друштво имало 23 актива и 465 чланова, а да „на крају мандатног периода“ (1975. прим. аут.) има 17 актива и 203 члана, укљујучујући покрајине укупно 383 члана. Видети у Богдан Лекић, Рад Друштва архивских радника Србије у периоду од октобра 1971. до маја 1975. године, Архивски преглед, 1-2, 1975, 250-272;

[37] Статут Друштва архивских радника Србије донет је у октобру 1971. године, док је претходни био из 1968. године. (видети у: Архивски преглед, 1, 1972, 148-159.).

[38] Богдан Лекић, Извештај о раду ДАРС 1967-1971, Архивски преглед, 1-2, 1971, 277-285.

[39] Радомир Јемуовић, Саветовање и скупштина ДАРС, Архивски преглед, 1-2, 1971, 273-276.

[40] Информација о учешпћу архивски храдниак из Србије на 7. Међународном конгресу архива у Москви августа 1972. године, Архивски преглед, 1, 1972, 144-147.

[41] Радомир Јемуовић, Друго међурепубличко саветовање архивских радника Македоније и Србије на Поповој Шапки, Архивски преглед, 2, 1972, 133;

[42] Славица Тимотијевић, Треће међурепубличко саветовање архивских радника Србије и Македоније, одржано 18. и 19. октобра 1973. на Власинском језеру, Архивски преглед, 1-2, 1973, 302, 303.

[43] Скупштина ЗАС на седници од 3. марта 1973. усвојила Споразум о звањима у архивској струци Самоуправни споразум архивских установа Србије о звањима у архивској струци, Архивски преглед, 1-2, 1973,

[44] Разматрано је питање усаглашавања нормативних аката са уставним  и законским прописима, израда самоуправног споразума о расподели дохотка, личних доходака и других примања, мерење учинка у циљу нормирања рада у архивима, израда оријентационих листа категорија за правосудне установе и друштвено-политичке организације, привођење крају послова око припремања података за Водич за историју нације, организовање израде стручно-научне анализе о хигијенско-техничким условима рада у архивским установама,  разматрање анализе стања кадрова у архивима Србије и мера за побољшање кадровске структуре... Славица Тимотијевић, Треће међурепубличко саветовање архивских радника Србије и Македоније, одржано 18. и 19. октобра 1973. на Власинском језеру, Архивски преглед, 1-2, 1973, 302-304

[45] Мирна Ковачевић, Мирјана Мијатовић, I међурепубличко саветовање архивских радника Србије и Босне и Херцеговине, Архивски преглед, 1-2, 1974, 203-207,

[46] Драган Ћировић, Друга седница трећег сазива скуптшне ЗАС, Архивски преглед, 1-2, 1975, 202-211;

[47]Љубодраг Поповић, Саветовање и скупштина Друштва архивских радника Србије у Крагујевцу, Архивски преглед 1-2, 1975, 239-241.

[48]На скупштини у Крагујевцу представник Републичке конференције ССРНС је замерио што Друштво још том приликом није извршило усаглашавања. Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1.2, 1975, 276; Претходни Статут Друштва архивских радника Србије донет је 1971. године.  (видети у: Архивски преглед, 1, 1972, 148-159).

[49] Службени гласник СРС 39/73 и 18/74. По овом закону часописи су морали имати издавачки савет и редакцијско тело.

[50] Радомир Јемуовић, Ванредна скупштина Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1-2, 1975, 276-277; АС, АФ ДАРС, К.7, Решење о годишњем одмору на име Вељка Купрешанина где се наводи да је Председништво Друштва на седници од 26.2.1969. донело одлуку којом је отворено радно место руководиоца издавачке делатности.

[51] АС, АФ ДАРС, К.7;

[52]Богдан Лекић, Рад Друштва архивских радника Србије у периоду од октобра 1971. до маја 1975. године, Архивски преглед, 1-2, 1975, Београд, 250-272;

[53]Радомир Богдановић, Неки нови облици активности Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1-2, 1978, 329-333

[54] Др Радмила Поповић-Петковић (1920-1976) дипломирала је француски језик и књижевност 1947. године и италијански језик и књижевност 1950. године. Од 1947. ради у Историјском институту у Београду, а затим од 1950. до краја живота и Архиву Историјског института. Докторирала је 1965. на Филозофском факултету у Скопљу на тему „Постанак и развој архивистике у Србији и Македонији – до 1941. године“ који је објавила 1972. Заједница архива Србије. Смрт ју је прекинула у раду на превођењу Приручника из архивистичке теоорије и праксе у државним архивима. У Архивски преглед, 1-2, 1976, 354-355.

[55]Извештај о раду Друштва архивских радника СР Србије за период 1975-1978. године, Архивски преглед, 1, 1979, Београд, 58-78,

[56] Јусуф Османи, Саветовање и Трећа скупштина ДАР Косова, Архивски преглед, 1-2,1974, 242-244.

[57]Јусуф Османи, Четврта скупштина друштва архивских радника Косова и саветовање, Архивски преглед, 1-2, 1978, 334-335; Јусуф Османи, Саветовања Друштва архивских радника Косова, Архивски преглед, 1-2, 1978, 336-337.

[58]Даница Гавриловић  (1922-1978) је у архиву од 1951. године. Завршила је француски језик и књижевност, завршила виши архивистички течај и убрзо постављена за директора ИА у Шапцу. У ИА Београда долази 1956. године где се афирмише као врсни стручњак. (Архивски преглед, 1-2, Београд, 1978, 357); Фонд за награде Даница Гавриловић основан је као трајан из оставштине пок. Данице Гавриловић, архивског саветника Историјског архива Београда који су њени наследници одредили за наградни фонд у износу од 50 хиљада динара, као и износа награде  коју је Друштво архивских радника СР Србије добило од Заједнице архива Србије у износу од 10 хиљада и 10 хиљада из Фонда заједничке потрошње ИА Београда. Награда Данице Гавриловић додељивала се члановима Друштва за објављене стручне радове из архивске делатности и најбоље урађене семинарске радове или постигнут успех на стручном течају  за архивске раднике СР Србије у претходној години. Додељивале су се три награде. Видети у: Одлука о оснивању фонда за награду Даница Гавриловић, и Правилник о доељивању годишње награде Даница Гавриловић архивским радницима СР Србије, Архивски преглед, 1, 1979, Боегорда, 106-107,109-112;

[59]Статут Друштва архивских радника СР СРбије, Архивски преглед, 1, 1979, Београд, 83-98. На  Другој седници Републичке конференције Друштва архивских радника СР Србије у Београду 13. априла 1979. донет је Статут Друштва архивских радника СР СРбије, којим престаје да важи Статут из 1975. године.

[60]Милена Коров, Саветовање и друга седница конференције друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1, 1979, Београд, 11-16.

[61] Награда је први пут уручена 1980. године и постхумно додељена оснивачу Фонда Даници Гавриловић. Јелена Богдановић, Нов начин организовања архивских радника Србије, Архивски преглед, 1, 1980, 179-180;

[62] Јелена Богдановић, Нов начин организовања архивских радника Србије, Архивски преглед, 1, 1980, 179-180;

[63]Милутин Јаковљевић, Оснивачка конференција Друштва архивских радника региона Краљево и Титово Ужице, Архивски преглед, 1, 1980, Београд, 203-206

[64] Радомир Јемуовић, Неке активности архивских оргнаизација у току 1981. године, 1-2, Архивски преглед, 1981, 181-189.

[65] Јелена Богдановић, Међурепубличко саветовање архивских радника СР Македоније и СР Србије и IV седница Конференције Савеза друштава архивских радника СР СРбије у Пироту (22 и 23. априла 1982.), Архивски преглед, 1-2, 1982, 11-14.

[66] Радомир Јемуовић, Неке активности архивских организација СР Србије у току 1982. године, Архивски преглед, 1-2, 1982, 159-166

[67] Радомир Јемуовић, Неке активности архивских организација у току 1983. године, Архивски преглед, 1-2, 1983, 107-112;

[68] Међу њима су и Олга Гилер, Живота Анић, др Радомир Богдановић, Емил Војновић, Даница Гавриловић, др Перо Дамјановић, Др Исмет Дермаку, Бошко Р. Ђенић, Мирјана Дајић, Иванка Јанча – Брук, Радомир Јемуовић, мр Средоје Лалић, др Богдан Лекић, Славица Тимотијевић, Гашпар Улмер, Едиб Хасанагић и други... Радомир Јемуовић, Тридесет година  рада Савеза друштава архивских радника СР Србије и Савеза архивских радника Југославије, Архивски преглед 1-2, 1984, 7-15.

[69]Радомир Јемуовић, Тридесет година  рада ...7-15.

[70]Исто

[71] Радомир Јемуовић, Међурепубличко саветовање архивских радника СР Србје и СР Македоније, Светозарево, 23 и 24 маја 1985, Архивски преглед, 1-2, 1985, 7-10.

[72] Према Споразуму чланови Савеза ДАРС су били: Друштво архивских радника Београда, Друштво архивских радника Јужно-моравског и Нишког региона, Друштво архивских радника Подунавског региона, Друштво архивских радника Региона Краљево и Титово Ужице, Шумадија и Поморавље, Друштво архивских радника Зајечарског региона, Друштво архивских радника Колубарско-подрињског региона. Чланови савеза су и Друштво архивских радника Војводине, Друштво архивских радника Косова. Самоуправни споразум о удруживању у Савез друштава архивских радника СР Србије, Архивски преглед, 1-2, 1985, 149-164.

[73] Милић Петровић, Полагање стручних испита у архивској струци при Заједници архива Србије у 1989. години, Архивски преглед, 1-2, 1989, 107-108;

[74] Саветовање је 1989. отворио Мита Секулић председник Друштва. Основни реферат на саветовању мр Добош Јаноша на тему Разграничење надлежности између архива, музеја и библиотека. Саветовање у Суботици 1990. године било је посвећено темама Заштита црквених матичних књига у Војводини и Архивска служба и друштвене промене. Саветовање архиских радника Војводине у Панчеву било је на тему Примена рачунара у архивима а другог дана Искуства и проблеми архива у Војводини у вези примене Закона о враћању земље. У Мита Секулић, Саветовање архивских радника Војводине (1989. 1990. и 1991. год.), Архивски Преглед, 1-2, 1991, 137-142;

[75] Историјат Друштва архивских радника Војводине, доступно на: http://www.darv.org.rs/cir/o-nama/istorijat.html (8.9.2014.);

[76]Радојица Ћирић, Саветовање архивских радника Србије (Матарушка бања, 1-3.12.1994), Архивски преглед, 1-4, 1994/1995, Београд, 1998, 99-101;

[77] Милан Јакшић, Саветовање и изборна скупштина ДАРС-а (Панчево, 16-17. март 1995. године), Архивски преглед, 1-4, 1994/1995, 193-194; АС, АФ ДАРС, К. 14, Статут Друштва архивксих радника Србије од 17.3.1995. године

[78]У овом периоду, 1995. године, установљен је Дан архива у Србији, 15. децембар и донета одлука о оснивању Фонда Александра Арнаутовића. Видети у: Одлука о установљењу Дана архива у Србији, Архивски преглед, 1-4, 1996/1997, Београд, 2000, 144; Јелица Рељић, Оснивање „Фонда Александра Арнаутовића“ и додела награда „Златна архива“ за 1998. и 1999. годину, Архивски преглед, 1-4, 1998/1999, Београд, 2003, 109-119.

[79] Весна Прљевић, Коментар текста Статута Архивистичког друштва Србије, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 3;

[80] Главни и одговорни уредник био је Милча Мадић, а чланови редакције Драгица Јанковић-Моугкракис, Мица Ђенић, Слађана Цимбаљевић, Љубица Будаћ, мр Љубинка Шкодрић и мр Александар Раковић. 

[81]Слободанка Цветковић, Архивски гласник, Архивистика (http://www.arhivistika.edu.rs/ ).  Доступно на: http://www.arhivistika.edu.rs/clanci/ostala-pitanja-iz-rada-arhiva/23-sl-b-d-n-cv-vic-rhivs-i-gl-sni (30.6.2014.) на истој адреси може се пронаћи табеларни приказ аутора и наслова по бројевима објављеним у Архивском гласнику.

[82] Теме су: Заштита архивске грађе и регистратурског материјала у државним и друштвеним предузећима у процесу приватизације, Међународни архивски стандарди и њихова примена код нас, Архиви и слободан приступ информацијама од јавног значаја... Видети у: Милча Мадић,  Друштво архивиста пред изазовима струке, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 1; Милча Мадић, Извештај о активностима Друштва архивиста Србије у периоду од 2005. до 2008. године и наредни задаци, Архивски гласник, бр. 5, децембар 2008, 4-5; Милча Мадић, Саветовање на тему "Архиви и слободан приступ информацијама од јавног значаја" у организацији Друштва архивиста Србије, одржано 20. фебруара 2009. у Архиву Србије, Архивски гласник, бр. 6, Београд, март 2009, корице-1;

[83] У саставу радне групе били су: Весна Прљевић, Бранислав Вучковић, Милан Медаковић, Слободан Станић, Љубица Будаћ. У: Милча Мадић, Извештај о активностима Друшта архивиста Србије у 2007. години, Архивски гласник, април 2008, бр. 2, стр. 1.

[84] Весна Прљевић, Коментар текста Статута Архивиситичког друштва Србије, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 3;

[87]http://www.darv.org.rs/images/stories/doc/akta/PRAVILNIK_O_%20DODELI_%20NAGRADE.pdf (3.7.2014.) Досадашњи добитници ове награде су: Маринко Белош, Средоје Лалић, Стеван Рајчевић и Милорад Бешлин (2010), Иштван Фодор, Јован Вапрабентшајн, Боро Тртић (2011), Нада Борш и Милан Ђуканов (2012)...

[89] Чланови уже радне групе који су радили на изради радне верзије Закона били су: Светлана Аџић, Зоран Беквалац, Нада Берић, Благомир Бишевац, Вера Филиповић, Милан Јакшић. Видети у: Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 3;

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2019 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA