Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

Ове године треба да се сетимо још једног архивистичког јубилеја у Србији -  60 година од покретања часописа Архивски преглед.

Билтен Архивски преглед је покренуло Друштво архивских радника НР Србије на саветовању одржаном 6. маја 1955. године. Перо ap112Дамјановић је изнео став о нужности његовог покретања, с обзиром да највећи број архивских установа тек почиње са својим архивистичким радом и да су у развоју. Велику подршку Друштву архивских радника пружило је Друштво историчара НР Србије на чијем је челу био  др Васа Чубриловић. Архивски преглед је требало да у почетку служи за „интерна обавештења“ и излазио је тромесечно. Замишљен је  да третира све проблеме организационе и стручне природе у архивским установама Србије, указује на њих и помаже у њиховом решавању...да  буде у правом смислу гласник ових установа, а истовремено и орган кроз који ће деловати Друштво архивских радника.[1] 

Одлуком Скуштине Друштва крајем 1956. Архивски преглед је престао да излази, а уместо њега од 1958. покреће се годишњак-ревија Архивски алманах који је требало да се на један озбиљнији и критички начин бави актуелним питањима развитка архива и архивске службе у НР Србији, али и да обрађује теме из историје на основу архивске грађе.  Алманах је изашао у четири броја 1958, 1960 – 2 броја и 1962. године. Часопис је био скуп и временом постајао све више историјски, док се учешће архивиста и архивистичких тема смањивало, па је зато крајем 41963. донета одлука Редакције да се обустави излажење Алманаха. Уместо њега требало је да се покрене повремена публикација која би излазила најмање два пута годишње са јефтинијом штампом и у одговарајућем тиражу, а која би објављивала информације о архивској грађи, бавила се актуелним питањима и стручним проблемима, доносила вести о деловању архивских установа у друштву и објављивала мање чланке и расправе из области истраживачког архивског и историјског рада архивиста. После скуштине Друштва у Бањи Ковиљачи крајем 1964. године израђен је програм,  а 1965. донет је пословник часописа Архивски преглед где је назначено да је часопис оран Друштва архивских радника СРС и архива у СР Србији.[2]

До 1972. године Архивски преглед је био орган Друштва и архива СР Србије, а од те године и Заједнице архива Србије.[3]  Наредне године новим Пословником „Архивски преглед“[4]  је дефинисан као орган Друштва архивских радника Србије, покрајинских друштава и заједница архива у СР Србији. Часопис је излазио редовно, некада и по две свеске годишње. Крајем 1975. уap5 складу са одредбама Закона о јавном информисању у СР Србији, формиран  је издавачки савет и редакција часописа чиме је целокупан рад подигнут на виши ниво. У Самоуправном споразуму о пословању часописа Архивски преглед, из 1979. године наведено је да је  часопис 1955. године основало Друштво архивских радника СР Србије, а да су оснивачи  у том тренутку ДАР СР Србије, ДАРВ , ДАРК, ЗАС, ЗАВ, ЗАК.[5] Током седамдесетих година прошлог века Архивски преглед је доживео врхунац свог развоја. Амбициозна редакција, квалитетни прилози, како историјски, још више архивистички, радови из праксе, радови који су разрешавали дилеме, бројна објављена стручна упутства, садржај и резимеи на више језика, све је то доприносило квалитету овог часописа.

Стагнирање рада Друштва архивских радника Србије одразило се и на излажење Архивског прегледа, почев од друге половине 80-их, а посебно током деведесетих година прошлог века. Часопис је све чешће излазио са закашењем по две и више година. Посебно је то очигледно у другој половини 90-их када је, на пример четвороброј за 1992/1993. годину изашао тек 1997. године, као стручно гласило Архива Србије и архивске службе у Републици Србији, а издавач му је био Архив Србије,[6] док је четвороброј за 1994/95.  изашао 1998, за 1995/96, тек 2000. Последњи број Архивског прегледа за 1998/99. објављен је 2003. године.

Издавач часописа до 1989. и даље био је Савез Друштва архивских радника и Заједница архива Србије, али већ 1990. године улогу издавача преузима Архив Србије и Савез ДАРС. Правилник о раду редакције Архивског прегледа  из 1995. године наводи да је часопис Архивски ap1преглед стручно гласило Архива Србије и архивске службе у Републици Србији. Задатак часописа био је да ради на унапређењу архивистичке теорије и праксе у Републици Србији, да прати рад Друштва архивских радника Србије и његових подружница и тд.[7] Да је гласило Друштва и даље Архивски преглед, стоји и у Статуту Друштва усвојеном на седници Скупштине Друштва 17. марта 1995. године у Панчеву. У члану 6. наводи  се да је рад Друштва јаван, а да се јавност обезбеђује објављивањем у часопису Архивски преглед и другим средствима јавног информисања.[8] Друштво је у потпуности било неактивно од краја 90-их па све  до 2005. године, што се одразило и на часопис. Очигледно је да су немоћно Друштво у том тренутку и Архив Србије покушали на тај начин да премосте тешка времена и спрече гашење часописа. Зато се као издавач четвороброја за 1994/95 појављује само Архив Србије што је случај и за публикацију за  1996/97. У броју објављеном за 1998/1999. (2003) наводи се да је часопис гласило Архива Србије и архивске службе Републике Србије. Друштво архивских радника Србије се тако, иако оснивач, постепено изгубило из импресуума часописа чији је покретач. [9]

Без обзира коме да данас припада Архивски преглед и право на његово име и наслеђе, без обзира да ли ће и ко наставити његово објављивање, да ли ће издавач бити Архивистичко друштво Србије, архиви у Србији, Архив Србије, или сви они заједно,  питања је да ли ће такав један часопис какав је био Архивски преглед (или неки други архивистички часопис републичког значаја, под новим именом, али са истим или већим значајем) поново уопште оживети и још важније, да ли српски архивисти имају снаге да архивистички часопис поново покрену!? Не у смислу финансија, јер оне се уз добру вољу увек могу наћи, већ у смислу добрих и квалитетних радова из архивистике, јер већина данашњих часописа који у свом наслову носе ознаку архивистички, све више су само историографски. Промотивних текстова из културно-просветне делатности архива, прича о потписаним споразумима и протоколима има увек на претек, али оних правих суштинских и критичких текстова на теме које нам намеће садашње и будуће време, о томе како заштити архивску грађу на терену, како сређивати поједине фондове, како их адекватно заштити у архиву, како их заштити од пропадања и уништења у условима које намеће савремено доба и климатске промене, како сачувати и забележити на новим медијима за будућа поклења, како учинити доступним јавности - таквих радова је врло мало. Зато се оправдано питамо да ли се тим питањима у данашње време архиви и архивисти баве?  Имају ли од културно-просветне делатности, која је постала претежна делатност већине архива, времена да се тим темама и пословима баве? Ипак, желимо да верујемо да архивистика у Србији има не само респектабилну прошлост о чему Архивски преглед и његова историја говоре, већ и будућност.

Ми - архивисти морамо својим радом и доприносом подржати обнову и опстанак овог часописа који припада свима нама (или покренути адекватан под новим именом), али и активности Архивистичког друштва Србије, јер у овим временима само на тај начин можемо обезбедити да се и глас архива и архивиста чује. Овако, сваки архив биће препуштен на милост и немилост својих локалних самоуправа, односно покрајина и република, а сами, малобројни, бојим се да ћемо тонути још дубље. Од нас самих зависи колико и како ће се наша струка развијати и бити уважена.



[1]Архивски преглед, бр. 1, Београд, 1955.

[2]Пословник часописа „Архивски преглед, Архивски преглед, 1-2, 1965, 225-228;

[3]Радмила Поповић - Петковић, Двадесет година рада Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1-2, 1974, Београд, 213.

[4]Пословник часописа „Архивски преглед“, Архивски преглед, 1-2, Београд ,1973, 288-292.

[5]Самоуправни спроазум о пословању часописа Архивски преглед, Архивски рпеглед, 1, 1979, Београд, 1979, 99-105.

[6]Саопштење Редакције, Архивски преглед, 1-4, 1994/1995,

[7]Правилник о раду Редакције „Архивски преглед“, Архивски преглед, 1-4, 1996/1997, Београд, 2000, 153-155;

[8]Архив Србије, Фонд Друштво архивских радника Србије

[9]Слободанка Цветковић, Друштво архивских радника Србије (1954-2014) – преглед рада, Записи – годишњак ИАП, Пожаревац 2014.

 

 

 

 

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA