Štampa 

ПРИМЕДБЕ НА ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА И НАЧИНУ РЕВИЗИЈЕ АРХИВСКИХ ФОНДОВА И ЗБИРКИ

У Службеном гласнику Републике Србије бр. 29/2021 објављен је Правилник о условима и начину ревизије архивских фондова и збирки у архивима.

Чланом 28. Закона о архивској грађи и архивској делатности предвиђено је да архив једном у 20 година изврши редовну ревизију архивских фондова и збирки, а да услове и начин ревизије прописује министар.

У том смислу донет је Правилник о условима и начину ревизије архивских фондова и збирки у архивима, којим је предвиђено да ревизију врши комисија коју иманује директор архива, а Правилникдефинише и појам и поступак вршења ревизије.

Оно што привлачи пажњу јесте то што је чланом 10. Правилника предвиђено да извештај о извршеној ревизији комисија за ревизију доставља директору (што је оправдано и разумљиво) и Управном одбору архива (!).

Члан 11. наведеног Правилника каже да Управни одбор архива разматра извештај о ревизији у присуству председника комисије за ревизију и одлучује о: отпису докумената који су мултипликати и који се могу издвојити из фонда или збирке; о издвајању оштећених докумената који техничким мерама не могу да се доведу у стање да се користе; о издвајању докумената или фондова за које је утврђена припадност неком другом фонду или збирци у том или другом архиву; о предметима и документима који су физички оштећени и којима је потребна конзервација.

Дакле, Управном одбору дата су овлашћења стручног органа. Напомињемо да се нигде у Правилнику ни у једној улози не појављује Стручно веће или Стручни савет који је према нашем мишљењу најпозванији да одлучује о даљим мерама са архивском грађом.

Слажемо се да би Управни одбор могао/морао бити упознат са током и резултатом ревизије, али у смислу информације, јер сматрамо да Управни одбор није позван да одлучује о питању и поступању са архивском грађом.

То није ни у складу са надлежностима Управног одбора према чл. 44. Закона о култури који дефинише рад Управног одбора установа културе.

По логици ствари, Комисија за ревизију би требала да достави извештај директору и Стручном већу установе, да Стручно веће/савет као стручни саветодавни орган директора оцени и усвоји извештај, а на крају да са тим буде (али и не обавезно) упознат у форми информације Управни одбор.

Чланом 49. Закона о култури између осталог је дефинисан састав уметничког, прогамског, односно стручног савета (Стручног већа у архивима) и каже да они разматрају питања из уметничке, програмске, односно стручне делатности установе и директору, односно уметничком или програмском директору даје мишљења и предлоге везане за уметнички програмски и стручни рад установе. Даље, у следећем ставу је дефинисано да у састав уметничког, програмског односно стручног савета бирају лица од високог уметничког и стручног интегритета и ауторитета.

Чланови Управног одбора установе бирају се на основу чл. 41. Закона о култури из реда истакнутих стручњака и познавалаца културне делатности. У пракси је врло ретко да чланови Управног одбора, осим оних који су делегирани из реда запослених, буду истакнути стручњаци (у култури) и познаваоци културне делатности. То је, може се рећи, изузетак. Чешће је правило да су чланови управних одбора, посебно у мањим градовима људи из области који немају никакве везе са културом. Тако долазимо у ситуацију да осим чланова које делегира установа културе у управни одобор, нема ни једног позваног да процењује и доноси одлуке о врло стручним и специфичним мерама о којима само архивисти са искуством могу одлучивати. Један врло деликатан посао, као што је то посао ревизије архивских фондова и збирки може се рећи да је овом одредбом Правилнка поверен лаицима. Није јасно на основу чега је доносилац Правилника проценио да одлуке у вези са ревизијом архивских фондова и збирки треба поверити Управном одбору. Питамо се по чему су чланови Управног одбора квалификовани и квалификованији од чланова Стручног већа да одлучују о поступању са архивском грађом у овако сложеним и деликатним питањима?

Слободанка Цветковић,

виши архивист,

Историјски архив Пожаревац