Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

Актуелно питање:

Да ли архиви треба да наплаћују своје услуге приликом издавања уверења и оверених копија предмета везаних за подношење захтева за повраћај имовине Агенцији за реституцију?

  Последњих месеци, од ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, у архивима се појављује све већи број странака које се, позивајући се на члан 38. поменутог Закона, противе плаћању услуга по ценовнику Архива, тврдећи да их Закон ослобађа плаћања СВИХ дажбина приликом  подношења захтева  за реституцију. 

                                      (не)спорни члан 38. гласи:

Стицање имовине и остваривање обештећења по овом Закону не подлеже плаћању ни jeднe врсте пореза, административних и судских такси. Подносилац захтева сноси трошкове поступка у складу са законом. Изузетно од става 2. овог члана, подносилац захтева није у обавези да плати трошкове за рад и пружање услуга Републичког геодетског завода, који падају на терет тог органа. Подносилац захтева је дужан да плати накнаду за рад геодетске организације у случају кад је њено ангажовање неопходно за правилно решење захтева.                                                       Да размотримо:

Став 1. се односи на стицање имовине и и остваривање обештећења по овом Закону. Дакле, приликом подношења захтева за реституцију подносилац захтева не плаћа  нпр. таксе уз поднесак Агенцији за реституцију, нити плаћа  порезе приликом стицања  имовине, нити судске и административне таксе приликом превода имовине. 

  

Али, захтев за реституцију не подноси се Архиву, већ Агенцији

Став 2. је изричит: Подносилац захтева сноси трошкове поступка у складу са законом.

Дакле, он плаћа чак и трошкове поступка пред Агенцијом за реституцију, па остаје сувишно питање да ли плаћа трошкове прикупљања документације пред другим државним органима и установама.

Став 3. предвиђа изузетак од става 2:

Изузетно од става 2. овог члана, подносилац захтева није у обавези да плати трошкове за рад и пружање услуга Републичког геодетског завода… итд. Чак, и овде се ради о пружању услуга РГЗ-а само у поступку пред Агенцијом, а не помиње се услуга РГЗ-а приликом  прикупљања документације…

Изричито помињање Републичког геодетског завода, аналогијом доводи до тога да се услуге архива наплаћују по постојећим ценовницима.

 Како то изгледа у пракси?

Странка нам се обраћа захтевом за проналажење шест предмета, за шест различитих људи, из четири различита насељена места. Не може да да ни елементарне податке о власницима одузете имовине (име супруге, која је можда била сувласник, нпр) нити о самој имовини… Један од захтева је и за бивши индустријски погон власника који (поуздано знамо) има законске наследнике у правој линији који данас живе у Вршцу. Али, кад већ ништа не кошта, што да не пробам? Како ћемо се изборити са сличнима, кад се само “досете”.

 Summary:

Колоквијалним српским језиком речено, члан 38. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу НЕМА БЛАГЕ ВЕЗЕ са оним чиме се ми, као архивисти, бавимо! Овај чланак је писан искључиво у намери да колегама помогне у решавању често непријатне ситуације у коју долазе савесно се бавећи својим послом.

 Oбјављено: 6.марта 2012.

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2019 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA