Поводом овогодишњег Међународног дана архива, који се обележава 9. јуна, нећемо размишљати о стварима које нису добре, већ се подсетити на једну која је била добра, а више је нема. Од како је изашао последњи број Архивског прегледа, стручног гласила некадашњег Друштва архивских радника Србије и архива Србије, (касније током 80-их гласила Друштва архивских радника и Заједнице архива СР Србије, 90- их је гласило Архива Србије и Друштва архивских радника Србије, док је у последњем броју наведен као стручно гласило Архива Србије и архивске службе у Републици Србији), па све до 2007. није било организованог публиковања стручних радова и стручног оглашавања на нивоу архивске службе Србије.
Поједини српски архиви објављивали су, неки и покретали, своје архивистичке часописе са темама из архивистике и историографије. Посебно се мора истаћи пример Архива Југославије и њиховог часописа Архив, који успева да у свим овим годинама сачува и квалитет и континуитет. Оснивањем/обнављањем Друштва архивиста Србије покренута је и идеја о штампању билтена „Архивски гласник“ намењеног посленицима архивске струке. Сврха и циљ његовог штампања, по речима тадашњег председника Извршног одбора Друштва архивиста Србије Милче Мадића, била је потреба за гласилом путем којег би се обављала стална комуникација и размена информација и искустава између архива и архивских радника у Србији. Билтен се штампао квартално, а садржај је утврђивала редакција изабрана од стране Друштва архивиста Србије у складу са испољеним потребама струке. Нулти број изашао је у априлу 2007. године, а крајем те године објављен је и први број Архивског гласника – информативног билтена Друштва архивиста Србије. Главни и одговорни уредник био је Милча Мадић, а чланови редакције Драгица Јанковић-Моугкракис, Мица Ђенић, Слађана Цимбаљевић, Љубица Будаћ, мр Љубинка Шкодрић и мр Александар Раковић. Укупно је изашао девет пута – као нулти број, 6 редовних бројева, једно специјално издање посвећено изложби Архива Србије „Идејом и животом“ у част премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2009. године и двоброј у децембру 2009. Дакле, Архивски гласник је фактички излазио нешто дуже од две године, од априла 2007. до децембра 2009. године. Много што шта би се могло приговорити изгледу, обиму, садржају, композицији овог билтена, али се не може оспорити ентузијазам и жеља тадашњег уредника и редакције да се објављује гласило које би окупљало све архивске раднике у Србији. Место где су могли на један не превише формалан (то не значи и недовољно стручан) начин изнети своје ставове, примедбе, сугестије, мишљења, опажања, искуства, критике, похвале и др. Лично је писац ових редова с великом радошћу ишчекивала сваки број, јер је у сваком од тих чланака препознавала проблеме с којима се, у свом раду свакодневно, сви сусрећемо, а сваки од тих чланака доживљен је и као могућност за проналажење бољег и квалитетнијег решења. Из сваког од тих текстова зрачила је нада да ће се неке ствари у нашој струци мењати, покренути, поправити, решавати. Са друге стране, сваки од бројева нас је опомињао на мноштво нагомиланих проблема наше струке који су чекали на решавање. Једна колона проблема и питања од којих је решавање сваког изискивало решавање низа претходних… Архивски гласник није објављивао само наше жалбе и прекоре, напротив, објављивао је и податке о изложбама, пројектима, достигнућима појединих локалних ахрива, који су и у тешким временима транзиције успевали да нађу мотива и средстава да неке проблеме решавају и да, колико је могуће, иду у корак за развијеним архивским службама. То је била прилика да чујемо једни о другима, да учимо једни од других, да се поредимо и међусобно мотивишемо за више и боље. Недостатак архивских саветовања на нивоу државе надокнађивао се разменом информација кроз кратко постојање Архивског гласника. За похвалу је било и то што су сви бројеви били објављени и у електронској форми на сајту Друштва архивиста. Међутим, скоро је годину дана како ни сајт, а самим тим ни Архивски гласник нису доступни на глобалној мрежи. Не желећи да труд свих људи који су радили на објављивању Архивског гласника, као ни оних који су својим радовима скренули пажњу на важна питања наше струке буде заборављен и скрајнут, овом приликом, облежавајући Међународни дан ахрива, поставићемо на сајту табеларни преглед аутора и тема објављених током излажења Архивског гласника. Надамо се да ће архивски радници у Србији поново смоћи снаге и покренути међусобну комуникацију на било који начин (у штампаној форми преко гласила, или електронској–могућностима које пружа Интернет, или организовањем саветовања), да ће писати и причати о проблемима са којима се сусрећу, да квалитетних радова неће мањкати, без обзира о којем се издању или часопису ради. Јер, као што је недавно приметила наша колегиница Љиљана Дожић, све је боље од ћутања.
Архивски гласник – табела аутора и радова
Објављено: 8.јун 2012.
- Detalji
- Pogodaka: 1103
