Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Пре тачно годину дана покренут је сајт Архивистика(http://arhivistika.wordpress.com/).  Разлози за настанак сајта били су двојаки. Првенствено, циљ реализовања ове идеје била је жеља да се архивски радници у Србији међусобно повежу, да успоставимо ближу комуникацију, да размењујемо искуства, проблеме, предложимо решења… Чињеница да архивски радници у Србији не чине заједницу, већ да је свако од нас затворен у свом архиву и својој локалној средини навела ме је да искористим могућности Интернета и да на јефтин, брз и лако доступан начин премостимо километре који нас раздвајају. Други разлог, који би могао бити и први, јесте стање хибернације у којем се архивистика у Србији налази већ дуже време. Очекивања која су архивисти у Србији имали  током ових година спласнула су, скоро нестала.  Не желећи да живимо од очекивања и да неко други уради неке ствари за нас, покренут је овај сајт, како би свако од нас могао да да свој допринос осавремењавању наше струке.

Opširnije: Слободанка Цветковић, Годину дана после

Актуелно питање:

Да ли архиви треба да наплаћују своје услуге приликом издавања уверења и оверених копија предмета везаних за подношење захтева за повраћај имовине Агенцији за реституцију?

  Последњих месеци, од ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, у архивима се појављује све већи број странака које се, позивајући се на члан 38. поменутог Закона, противе плаћању услуга по ценовнику Архива, тврдећи да их Закон ослобађа плаћања СВИХ дажбина приликом  подношења захтева  за реституцију. 

                                      (не)спорни члан 38. гласи:

Стицање имовине и остваривање обештећења по овом Закону не подлеже плаћању ни jeднe врсте пореза, административних и судских такси. Подносилац захтева сноси трошкове поступка у складу са законом. Изузетно од става 2. овог члана, подносилац захтева није у обавези да плати трошкове за рад и пружање услуга Републичког геодетског завода, који падају на терет тог органа. Подносилац захтева је дужан да плати накнаду за рад геодетске организације у случају кад је њено ангажовање неопходно за правилно решење захтева.                                                       Да размотримо:

Став 1. се односи на стицање имовине и и остваривање обештећења по овом Закону. Дакле, приликом подношења захтева за реституцију подносилац захтева не плаћа  нпр. таксе уз поднесак Агенцији за реституцију, нити плаћа  порезе приликом стицања  имовине, нити судске и административне таксе приликом превода имовине. 

Opširnije: Жељко Комарица, Питање наплате услуга Архива – документација за реституцију

Pre nekoliko dana mediji su objavili “epohalnu” vest da je Vlada Republike Srbije  usvojila Predlog zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi. (http://www.kultura.gov.rs/usvo-en-predlog-zakona-o-arhivsko-sluzbi-i-arhivsko-gra-i) Epohalno stvarno jeste, s obzirom da se na njegovo usvajanje, nakon sprovedene javne rasprave, čeka poprilično dugo, ako se ne varam više od dve godine. Većina bivših jugoslovenskih republika donela je svoje zakone u ovoj oblasti krajem 90-ih odnosno u prvim godinama ovog veka. Mi još uvek primenjujemo Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine. Zašto se toliko dugo čekalo? Razlog sigurno nije traganje za boljim rešenjima, jer boljeg trenutno nema. Razlog jedino može biti nezainteresovanost države za ovu oblast, tj. za kulturu uopšte. Pravno regulisanje i utemeljenje arhivske službe ne donosi političke poene i ne utiče na bolji standard građana Srbije, misle političari. To je tačno, ali samo delimično. Građani Srbije, iako u velikom procentu ne znaju za postojanje istorijskih arhiva, niti za svrhu njihovog postojanja, uveliko, svesno ili nesvesno, zavise od arhivske službe u Srbiji. Pored čuvanja blaga značajnog za istoriju naše države, arhivi čuvaju i dokumenta značajna za ostvarivanje privatnih prava pojedinaca. Mnogo građana Srbije se susrelo sa problemom ostvarivanja prava na penziju i poslednje utočište i spas im je bio lokalni istorijski arhiv. Ali, političari, kao i građani nisu svesni postojanja, uloge i značaja pojedinih institucija dok im ne zatrebaju. Iako se naši političari vrlo često pozivaju na istoriju slavnih nam predaka, na utvrđivanje “istorijske istine” itd. izgleda da svojim odnosom prema arhivima i arhivskoj službi upravo za takav susret sa istorijskom istinom nisu još dovoljno sazreli, odnosno nisu još dovoljno spremni. Političari u Srbiji istoriju vide kao igračku kojom zabavljaju narod po potrebi, ali, baš nepoznavanje funkcionisanja te igračke, njihovo poigravanje sa njom, dovošće ih u situaciju da im se ista otme kontroli.

Opširnije: Slobodanka Cvetković, Čekajući Zakon

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA