Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

 

Referat pročitan na Međunarodnoj arhivskoj konferenciji  "23. Međunarodni arhivski dan", Trst, 21-22. oktobar 2013.

Tekst članka možete preuzeti ovde: Slobodanka Cvetković, Razvoj arhivske službe u Srbiji u drugoj polovini 20. veka, Atlanti, International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor, State Archives of Trieste, Vol. 23 (2013), N.1, Trieste-Maribor, 2013, 215-234;

 

Verzija na srpskom

The influence of the society and the state on the development of the archives and archival service in every state is undeniable and unavoidable. Depending on the historical circumstances in which a state and its people are developing, the relation towards the archives and archival materials depends. Serbia had an unfortunate situation that it was always on the way of European conquerors, the ones that came from the East, so as the ones that came from the West. More than five centuries spent in the system of the Ottoman state had an effect on underdevelopment of Serbia’s institutions so as on the awareness of preserving written documents. Only at the beginning of the 19th century, during the fights for liberation from Turkish empire, during the so called “Serbian Revolution” as historian Leopold von Ranke called it, constitution of state institutions started, but also awareness of the need to save written traces for the next generation. Despite the appeals and attempts of Serbian intellectuals middle of the century, more than half century had to pass while the first Law of the State Archive was brought in (1898) and the establishment of the first State archive in Belgrade in 1900 as the only institution for preserving in Serbia. During the period of the Kingdom of Yugoslavia (1918-1941), the State archive in Novi Sad was established in 1926 on the territory of Serbia. The First and the Second World War brought hardship to these establishments too, and the archival material from them was taken away systematically by the occupational forces. Great damage to the archival materials during the WWII was inflicted by the partisan units too that destroyed archival materials as the relict of the Kingdom of Yugoslavia.

Opširnije: Slobodanka Cvetkovic, Development of Archival Service in Serbia in the Second Half of the 20th...

Пре тачно годину дана покренут је сајт Архивистика(http://arhivistika.wordpress.com/).  Разлози за настанак сајта били су двојаки. Првенствено, циљ реализовања ове идеје била је жеља да се архивски радници у Србији међусобно повежу, да успоставимо ближу комуникацију, да размењујемо искуства, проблеме, предложимо решења… Чињеница да архивски радници у Србији не чине заједницу, већ да је свако од нас затворен у свом архиву и својој локалној средини навела ме је да искористим могућности Интернета и да на јефтин, брз и лако доступан начин премостимо километре који нас раздвајају. Други разлог, који би могао бити и први, јесте стање хибернације у којем се архивистика у Србији налази већ дуже време. Очекивања која су архивисти у Србији имали  током ових година спласнула су, скоро нестала.  Не желећи да живимо од очекивања и да неко други уради неке ствари за нас, покренут је овај сајт, како би свако од нас могао да да свој допринос осавремењавању наше струке.

Opširnije: Слободанка Цветковић, Годину дана после

Актуелно питање:

Да ли архиви треба да наплаћују своје услуге приликом издавања уверења и оверених копија предмета везаних за подношење захтева за повраћај имовине Агенцији за реституцију?

  Последњих месеци, од ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, у архивима се појављује све већи број странака које се, позивајући се на члан 38. поменутог Закона, противе плаћању услуга по ценовнику Архива, тврдећи да их Закон ослобађа плаћања СВИХ дажбина приликом  подношења захтева  за реституцију. 

                                      (не)спорни члан 38. гласи:

Стицање имовине и остваривање обештећења по овом Закону не подлеже плаћању ни jeднe врсте пореза, административних и судских такси. Подносилац захтева сноси трошкове поступка у складу са законом. Изузетно од става 2. овог члана, подносилац захтева није у обавези да плати трошкове за рад и пружање услуга Републичког геодетског завода, који падају на терет тог органа. Подносилац захтева је дужан да плати накнаду за рад геодетске организације у случају кад је њено ангажовање неопходно за правилно решење захтева.                                                       Да размотримо:

Став 1. се односи на стицање имовине и и остваривање обештећења по овом Закону. Дакле, приликом подношења захтева за реституцију подносилац захтева не плаћа  нпр. таксе уз поднесак Агенцији за реституцију, нити плаћа  порезе приликом стицања  имовине, нити судске и административне таксе приликом превода имовине. 

Opširnije: Жељко Комарица, Питање наплате услуга Архива – документација за реституцију

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2021 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA