Наш колега Славко Степановић, шеф депоа Историјског архива Шумадије у Крагујевцу сусрео се са проблемом који до сада нико није износио. Наиме, функција јавног бележника од недавно је заживела и код нас. То је у Крагујевцу створило за архив и грађане створило додатни проблем. Преносимо Вам обраћање колеге Степановића тим поводом упућеног архивској струци. Такође, колега се обратио и надлежном Министарству за појашњење. Ово је његово обраћање.
Историјски архив у склопу својих основних делатности а на основу Закона о Културним добрима и Закона о управном поступку Републике Србије издаје уверења и фотокопије докумената која се налазе на трајном чувању у Архиву у својству јавне исправе, и до сада нико није оспоравао документ – фото-копију оверену у прилогу уверења коју је на основу оригинала издао надлежни Архив, до недавног примера да Катастар непокретности врати оверену фотокопију Купопродајног Уговора који се налази у архиву и коју је Архив издао са својим печатом, а уговор је део документације угашеног предузећа Филип Кљајић Крагујевац коју је Архив преузео по окончању стечаја. Катастар износи став да оригинал Архив треба доставити нотару да он направи копију и тиме оспорава Основну делатност архива која је предвиђена и законима и статутом Архива и тд. Оспоравањем Уверења оверених копија докумената која се без правног наследника налазе у Архиву као код трајног држаоца дефинитивно се доводи у питање делатност Архива и посебно додатно компликује и овако већ оптерећена и компликована бирократска апаратура, тим пре сто је незамисливо да би у будуцности Архив за сваку оверену копију коју издаје на основу оригинала који поседује требало да оригинал носи код нотара да нотарска тј. служба Јавног бележника то изведе. Овај проблем отвара озбиљно питање надлежности и оквира делатности, па стога свесрдно молим надлежно Министарство за помоћ, званичан став, упутство и указ, како би смо овај проблем превазишли.
- Detalji
- Pogodaka: 1135
У више радова објављених у домаћим стручним гласилима аутор радова који су пред Вама бавио се концептом или прецизније речено моделом организације архива који треба увести у наш законодавни систем. Расправе на ову тему трају прилично дуго од оснивања првог Државног архива у Краљевини Србији, после Првог и посебно Другог светског рата када је концепт државног архива, касније комбинован са концептом локалних архива, до данашњег дана када више од десет година не успевамо да усвојимо нови Закон о архивској грађи и архивској служби. У предлогу новог закона се предлаже концепт локалног архива изузев Архива Србије који ће имати статус државног архива. И док се ишчекује нови закон, проблеми у архивској делатности се нагомилавају, отворена су многа стручна питања, архивска служба у Србији не функционише на јединственим принципима организације и методологије стручног рада, а разлике у положају и статусу појединих архива све су израженије. Кроз објављивање рада „Развој архивског законодавства у Србији“ аутор настоји да кроз функционисање архивске службе у различитим периодима друштвеног развоја докаже да је архивска служба далеко боље функционисала у сваком погледу када је био на снази концепт државног архива или концепт који је био сличан том концепту и да су се статусни материјални и стручни проблеми архива далеко брже решавали. Такође, питање месне и стварне надлежности архива у вршењу стручног надзора и поверених јавних овлашћења, посматрано кроз призму садашњих законских решења и праксе која је створена, упућује на потребу преиспитивања постојећег модела односно концепта организације и рада архива у Србији.
Бошко Ракић
Радови овог аутора доступни су на линковима:
- Detalji
- Pogodaka: 816
На захтев Историјског архива Ужице, а након одржаног састанака Подружнице АДС за Западну Србију, од Министарства за државну управу и локалну самоуправу Републике Србије затражено је аутентично тумачење одредаба чл. 9 и 103. Закона о општем управном поступку.
- Detalji
- Pogodaka: 1027
