Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

 Рад је у целини објављен у часопису "Архивска пракса", бр. 19, Тузла 2016, 218-234.

Погледај презентацију.

Абстракт:У раду се промишља о Етичком кодексу архивиста донетом 1996. године на Међународном конгресу aрхивиста.Наводе се неке од етичких дилема које се могу јавити у вези са архивском струком. У раду се представљајурезултати анкете међу архивистима у Србији о познавању Етичког кодекса архивиста и његових одредби и на основу исте изводе закључци. Кроз разматрање односа према Етичком кодексу архивиста разматра се и положај архивиста у друштву у транзицији и изазови са којима се у свакодневном раду суочавају, као и однос према етичким дилемама које искрсавају током рада. Чланак нема претензије научног истраживања и утврђивања научних истина, нити критике струке, већ је пре свега „разговор са професијом“ и самим собом.

 

Кључне речи: етички кодекс, архиви, архивска етика, архивистика, архивисти.

 

 

THE CODE OF ETHICS FOR ARCHIVISTS IN SERBIA

Knowledge, Problems, Application

 

Abstract: In this work the Code of Ethics for Archivist that was instituted at the International Congress of Archivists in 1996 is being considered. Some of the ethical dilemmas that can occur in connection to the archival profession are stated. In this work the results of the questionnaire conducted to the archivists in Serbia about their knowledge of the Code of Ethics for Archivists and its articles are presented and based on that questionnaire the conclusions are made. Through the consideration of the relation towards the Code of Ethics for Archivists it is also considered the position of the archivists in the society in transition and the challenges the archivists face in their everyday work, so as the relation towards ethical dilemmas that can occur in their work. This work does not intend to be scientific and to assert scientific truths, nor does it intend to criticize the profession, above all it a conversation with the profession and with oneself.

 

Key words: The Code of Ethics, Archives, Archival Ethics, Archivists, Archival Profession

Opširnije: Слободанка Цветковић, ЕТИЧКИ КОДЕКС АРХИВИСТА У СРБИЈИ: Познавање, проблеми, примена

 

Ове године треба да се сетимо још једног архивистичког јубилеја у Србији -  60 година од покретања часописа Архивски преглед.

Билтен Архивски преглед је покренуло Друштво архивских радника НР Србије на саветовању одржаном 6. маја 1955. године. Перо ap112Дамјановић је изнео став о нужности његовог покретања, с обзиром да највећи број архивских установа тек почиње са својим архивистичким радом и да су у развоју. Велику подршку Друштву архивских радника пружило је Друштво историчара НР Србије на чијем је челу био  др Васа Чубриловић. Архивски преглед је требало да у почетку служи за „интерна обавештења“ и излазио је тромесечно. Замишљен је  да третира све проблеме организационе и стручне природе у архивским установама Србије, указује на њих и помаже у њиховом решавању...да  буде у правом смислу гласник ових установа, а истовремено и орган кроз који ће деловати Друштво архивских радника.[1] 

Opširnije: Слободанка Цветковић, АРХИВСКИ ПРЕГЛЕД ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ (1955-2015)

Српска архивистика и архивска служба обележили су 2000. године век постојања, од дана када је Државна архива у Београду, данашњи Архив Србије,  започела са радом 1. јануара 1900. године.[1] До Другог светског рата поред Државне архиве у Београду постојала је и Државна архива у Новом Саду, основана 1926. године.[2]

Први и Други светски рат, поред људских и материјалних жртава донели су и велико страдање архивске грађе на просторима Србије,[3] али је само у другом облику, уништавање архивске грађе настављено и по завршетку Другог светског рата.[4] Ради заштите од неконтролисаног уништавања држава је донела одлуку о формирању архивских центара који ће се бавити прикупљањем и заштитом архивске грађе. Почев од 1945. а интензивније од 1948. године, формирано је више архивских средишта у значајнијим градовима, Београду, у градовима на територији Војводине, Крушевцу, Нишу, Пожаревцу, Сремској Митровици, Ужицу, Чачку, Шапцу, Зајечару, Светозареву (Јагодина). Архивска средишта од 1951. године добијају статус државних архива. Педесетих година формирају се архиви у Ваљеву, Крагујевцу, Неготину, Лесковцу, Пироту, током 60-их у Врању, Призрену, Прокупљу, Пећи, Смедеревској Паланци и Приштини, 1970. у Косовској Митровици, следеће године у Гњилану, 1980. у Новом Пазару, а последњи је формиран1992. архив у Смедереву.[5]

 

Друштво архивских радника Србије од оснивања до доношења Закона о архивској грађи и архивској служби 1967. године

 

Савезно друштво – Савез архивских радника ФНРЈ, формирано је 25.11.1953. године, а у циљу заштите архивске грађе и даље изградње архивске службе, архивски радници у Србији на оснивачкој скупштини одржаној 20. новембра 1954. године формирају своје струковно удружење - Друштво архивских радника НР Србије.[6] Основни задаци рада Друштва, били су унапређење архивистике и архивске службе, рад на стручном уздизању архивских радника, развијању свести о важности архивске грађе и чувању архивалија, борби за правилно решење положаја архивских радника, за хигијеско техничку заштиту, рад на размени стечених искустава у архивистици и архивској служби у земљи и иностранству и представљање архивских радника НР Србије у Савезу архивских радника ФНРЈ.[7] За првог председника Друштва архивских радника НР Србије изабран је Лазар Ћелап. Основне организационе јединице Друштва биле су подружнице архивских радника у локалним архивима. Члан Друштва је могао бити сваки службеник архивске установе као и стручњаци који се баве архивистиком.

Opširnije: Слободанка Цветковић, ДРУШТВО АРХИВСКИХ РАДНИКА СРБИЈЕ (1954-2014)

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2021 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA