Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

Абстракт: У чланку се анализира коришћењe архивске грађе у јавне и приватно-правне сврхе на примеру Историјског архива Пожаревац. Скреће се пажња на значај и улогу архива у друштву на том пољу и указује на проблеме који постоје у раду на поступању по захтевима странака.

 

Кључне речи: архив, архивска грађа, захтеви, уверења, доступност

 

Коришћење архивске грађе у архивима могуће је у истраживачке (научне, културне и друге сврхе), али и у јавне и приватно-правне сврхе, дакле ради решавања разних „животних“ проблема грађана, државних органа, привредних субјеката и других. Један од основних постулата савремног друштва јесте омогућавање што веће доступности информација свим грађанима. У том смислу архиви у демократском свету и процесима имају велику и важну улогу. Они не само да чувају „историју“ већ на активан начин могу помоћи у разрешавању неких дилема и „историјских неправди“. Право на доступност архивске грађе дефинисано је Етичким кодексом архивиста, Универзалном декларацијом о архивима, и Стратешким правцима Међународног архивског савета 2008-2018., Препоруком Р (2000)13 Одбора министара Савета Европе и другим међународним документима и прописима, односно законским прописима сваке од земаља појединачно. Овим документима у свету улога архива је оцењена као централна у заштити права појединаца и државе.[1]Код нас је право на доступност архивске грађе регулисано важећим Законом о културним добрима[2] и Законом о култури,[3] а очекује се доношење и Закона о архивској грађи и архивској служби.

Opširnije: Слободанка Цветковић, Коришћење архивске грађе у јавне и приватно-правне сврхе на примеру...

Nakon Drugog svetskog rata počev od 1945. godine svi propisi na nivou države DFJ i FNRJ bili su centralizovani. Od donošenja Ustava SFRJ iz 1963. godine dolazi do decentralizacije propisa u svim oblastima, pa i u oblasti arhivskog zakonodavstva. Decentralizacijom sistema ovi propisi su prešli  u nadležnost republika, a nešto kasnije i u nadležnost autonomnih pokrajina Kosova i Metohije i Vojvodine, osim za arhivsku građu organa i organizacija Federacije za koju je nadležna Savezna država. Tako je ovu oblast uređivalo devet zakonskih propisa i to: jedan savezni ( za Arhiv Jugoslavije i arhive i arhivska odeljenja na nivou Federacije), šest republičkih i dva pokrajinska. O tom mnoštvu propisa koji su bili dosta  neujednačeni autor ovog Priloga pisao je u više navrata. Tako je autor ovog priloga na predlog Saveta za naučno istraživački rad SARJ uradio knjigu „Zbirka propisa iz arhivske delatnosti“ koja je promovisana na Trećem Saveznom savetovanju arhivskih radnika Jugoslavije u Zadru 1987. godine, a  koja se i dan danas na autorovo zadovoljstvo koristi  kao izvor arhivskog zakonodavstva na celoj teritoriji bivše SFRJ, odnosno na teritoriji sadašnjih međusobno i međunarodno priznatih država.

Od 1987. godine do danas nije rađen pregled novih zakonskih i podzakonskih propisa, iako je od tada do „raspada SFRJ“ kao i nakon raspada SFRJ do danas prošlo dosta vremena i doneto je mnogo propisa.

Opširnije: Jovan P. Popović, Pregled propisa o zaštiti arhivske građe na prostorima bivše jugoslovenske...

 

Referat pročitan na Međunarodnoj arhivskoj konferenciji  "23. Međunarodni arhivski dan", Trst, 21-22. oktobar 2013.

Tekst članka možete preuzeti ovde: Slobodanka Cvetković, Razvoj arhivske službe u Srbiji u drugoj polovini 20. veka, Atlanti, International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor, State Archives of Trieste, Vol. 23 (2013), N.1, Trieste-Maribor, 2013, 215-234;

 

Verzija na srpskom

The influence of the society and the state on the development of the archives and archival service in every state is undeniable and unavoidable. Depending on the historical circumstances in which a state and its people are developing, the relation towards the archives and archival materials depends. Serbia had an unfortunate situation that it was always on the way of European conquerors, the ones that came from the East, so as the ones that came from the West. More than five centuries spent in the system of the Ottoman state had an effect on underdevelopment of Serbia’s institutions so as on the awareness of preserving written documents. Only at the beginning of the 19th century, during the fights for liberation from Turkish empire, during the so called “Serbian Revolution” as historian Leopold von Ranke called it, constitution of state institutions started, but also awareness of the need to save written traces for the next generation. Despite the appeals and attempts of Serbian intellectuals middle of the century, more than half century had to pass while the first Law of the State Archive was brought in (1898) and the establishment of the first State archive in Belgrade in 1900 as the only institution for preserving in Serbia. During the period of the Kingdom of Yugoslavia (1918-1941), the State archive in Novi Sad was established in 1926 on the territory of Serbia. The First and the Second World War brought hardship to these establishments too, and the archival material from them was taken away systematically by the occupational forces. Great damage to the archival materials during the WWII was inflicted by the partisan units too that destroyed archival materials as the relict of the Kingdom of Yugoslavia.

Opširnije: Slobodanka Cvetkovic, Development of Archival Service in Serbia in the Second Half of the 20th...

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA