Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Поводом прославе седамдесет година свог постојања, Историјски архив Београда приредио је изложбу под називом „Одликовања из легата Историјског архива Београда“, ауторке Мирјане Обрадовић, архивског саветника. Изложбу је 1. октобра 2015. године отворио проф др Марко Поповић, а уводну реч имали су мр Драган Гачић, директор Историјског архива Београда и арх Драгомир Ацовић, председник Управног одбора Историјског архива Београда, који је био и стручни консултант на реализацији ове изложбе.

У средишту ове јединствене архивске изложбе не налазе се личности или документа из прошлости, већ одликовања. Први пут јавности је претстављено 87 одликовања (из седам легата) од укупно 134 колико се чува у Историјском архиву Београда. Одликовања су смештена у витринама: домаћа допуњује осам паноа са текстом о историјату сваког ордена, његовом аутору и носиоцима; инострана одликовања груписана су по континентима и употпуњена са двадесет осам орденских повеља.

На четрнаест паноа приказане су кратке биографије легатора, фотографије из њихових живота и рада, као и фотографије са додела одликовања. Носиоци изложених одликовања су девет личности које су своју заоставштину повериле на чување Историјском архиву Београда – Константин Коча Поповић и његова супруга Лепосава Лепа Перовић, Драгослав Дража Марковић и његова супруга Божидарка Кика Дамњановић, Вицко Крстуловић, Влајко Беговић, Славко Зечевић, др Десанка Мијалковић-Стамболић и Новак Новаковић. Сви они су били јавни делатници у области политике, културе, уметности и науке. Отварању изложбе присуствовала је Десанка Мијалковић-Стамболић, једини живи легатор, а од чланова породица осталих легатора син Славка Зечевића – Жарко Зечевић и син Новака Новаковића – Андрија Новаковић.

Четири паноа говоре о фалеристици, помоћној историјској науци која се бави проучавањем ордена, медаља, споменица и других ознака части, а чији значај је на отварању изложбе истакао арх Драгомир Ацовић, велики познавалац фалеристике у нашој земљи, следећим речима: Одликовања нису само један видљиви знак признања; она су више од тога и понекад морате доста знати да бисте могли исправно да читате поруку и историју која се кроз њих очитава.

Међу 26 домаћих ордена који припадају периоду после Другог светског рата, својом ексклузивношћу истичу се нека од најскупљих домаћих одликовања послератне Југославије – Орден слободе, Орден југословенске звезде и Орден ратне заставе. Орден слободе је израђен од злата и платине и у њега је уграђено 45 рубина и 61 брилијант. Додељен је свега девет пута, седам домаћим носиоцима и два пута иностраним. Орден југословенске звезде је један од два југословенска ордена који су се носили о ленти и који је украшен са 10 рубина, а једини међу легаторима који га је поседовао јесте Драгослав Марковић.Орден ратне заставе такође се издваја својом скупоценошћу и сјајем, и за његову израду коришћени су сребро, злато, брилијанати и рубини.

Аутори основног ликовног концепта, скица и модела домаћих одликовања су Ђорђе Андрејевић Кун, Антун Аугустинчић, Теодор Кривак, Андреј Андрејевић, Григорије Самојлов, Франо Менегело Диничић. Одликовања су у почетку израђивана у Московској ковници новца, а касније у загребачком Иком“-у.

На изложби је приказано и 61 инострано одликовање, из 38 земаља. Поред француског Великог крста националног Ордена легије части и Ордена за заслуге, руског Ордена Суворова или грчког Великог командира Краљевског ордена доброчинства, као једног од ретких искључиво женских ордена, на изложби су приказана и друга одликовања из земаља Европе, Африке, Јужне Америке и Азије, а посебном егзотичношћу истичу се два ордена Републике Непал.

Највећи број иностраних одликовања припада Константину Поповићу који је у периоду 1953-1965. године обављао функцију државног секретара Министарства иностраних послова, због чега је био у сталном контакту и сарадњи са представницима многих земаља.

Додела домаћих и иностраних одликовања говори о политичким позицијама легатора у послератној Југославији. Проф др Марко Поповић у свом говору на отварању изложбе каже: Анализа одликовања јавних личности отвара читав низ могућих истраживања у равни спознаје времена у коме су те личности живеле; осликава њихову позицију у односу на врх власти, а осликава и положај државе чији су они били истакнути представници и, као такви, добијали одликовања страних држава. На овој изложби може се видети како су еволуирала одликовања настала у ослободилачком рату и како су се она даље развијала у држави која је настала после Другог светског рата. Тако се може видети да су неки од легатора били одликовани већ за време рата, што значи да су нека од првих одликовања начињена већ у Народноослободилачкој борби. Она показују слику тадашњих угледања на стаљински Совјетски савез. Како се земља полако одвајала од утицаја стаљинског Совјетског савеза, тако су се и њена одликовања мењала. Види се како полако ишчезава пролетерска једноставност, а одликовања се почињу сачињавати од скупоценијих материјала и попримати репрезентативнији изглед. Та еволуција се види и кроз примере неких од знаменитих личности које су добијале признања већ у првој деценији после рата. Међутим, према овим личностима, које су све биле блиске врху власти, постојао је различит однос, а одликовања то показују.

Тако сазнајемо да је Одрен народног хероја Константин Поповић, иако ратни заповедник Прве пролетерске бригаде, Прве пролетерске дивизије и Друге југословенске армије, заслужио тек 1953. године у оквиру прославе десетогодишњице Другог заседања АВНОЈ-а, док је Пеку Дапчевићу, команданту Прве армије и Кости Нађу, команданту Треће армије, исти орден додељен 1945. односно 1951. године.

Изложба „Одликовања у легатима Историјског архива Београда“, представља покушај разоткривања садржајалегата и приликуда се упознају личност и вредност легатора, као и историјско раздобље у коме су признања додељивана, а такође пружа и могућност за откривање плодног тла за научни, критички и истраживачки рад.

Изложбу прати богато илустровани каталог, доступан на сајту Историјског архива Београда на адреси:

http://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf

iabbotv iabotv iabotv1 jugoslovenske zastave  jugoslovenske zvezde 

grcki orden dobrocinstva  finska

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA