Štampa 

 

Редакција за историографију ТВБ-РТС је стручним вођењем кроз Музејски депо у којем се чува део Збирке техничких уређаја обележила Светски дан аудио-визуелне баштине.


На Генералној конференцији УНЕСКА, одржаној у Београду 1980. године усвојена је "Препорука о чувању и заштити покрених слика" чиме је по први пут скренута пажња на културну и историјски важност телевизијских и филмских снимака и истакнута важност о њиховој заштити. Двадесетпет година касније 27. октобар проглашен је Светским даном аудио-визуелне културне баштине.


Редакција за историографију од 2009. године овај дан обележава скуповима стручњака који се баве истраживањем, заштитом и едукацијом из области аудио-визуелне баштине и на тај начин скреће пажњу јавности на важност очувања ове области културне баштине Србије. Слоган овогодишње манифестације је био "Архиве су угрожене: очувајмо националне идентитете".
Позив је упућен члановима Управног одбора РТС-а, Програмског савета РТС, Колегијуму Генералног директора РТС, Колегијуму директора Технике телевизије као и представницима Архива Београда, Архива Југославије, Архива Србије, Војног архива, "Застава филма", "Југословенске кинотеке", Музеја науке и технике, "Филмских новости" и Централног института за конзервацију.

Манифестацију је отворила Бојана Андрић, уредница Редакције за историографију, која је поздравила присутне и упознала их са историјатом зграде, коју је пројектовао арх. Рајко Татић за Ђачку трпезу, доброчинством краљице Марије 1939-40. године.
Присутне је након тога поздравила Милена Јекић - Шотра, уредник Збирке техничких уређаја РТБ, која је присутне упознала са Музејским депоом у коме је некад био смештен Студио 1. Овај простор је био у употреби од 1966. године и неколико година је представљао највећи телевизијски студио на Балкану. Коришћен је до априла 1999. године, када је Производно-емисиони центар у Абердаревој бомбардован и скоро сасвим уништен. Од 2005. године намењен је за складиштење техничких уређаја ТВБ који се више не користе у производном процесу. Редакција за историографију преузела је те уређаје и озваничила их као Збирку, која се од 2009. године на основу акта Музеја науке и технологије води као равноправни члан Заједнице научно-техничких музеја Србије. До сада је пописано и делимично обрађено 309 већих или мањих техничких уређаја, из различитих фаза производно-емисионог процеса, од којих је 21 добило статус културно-техничког добра Србије.

За стручно вођење кроз Музејски депо били су задужени "живи експонати" - кинооператери, емисиони техничари, тонци, миксери, камермани, који су присутне упознали са техничким уређајима које су користили кроз свој радни век. Присутни су могли да виде: прву електронску камеру из 1969/70, купљену за РТС много пре него што је имао ББЦ; прву колор камеру; кинооператер; емисиону технику која је без прекида радила од 1964. године па све до почетка овог века; лабораторијку технику са монтажним столовима; магнетоскоп; репортежни магнетофон из 1964. године; видео миксету и многе друге уређаје који су и дан данас у функцији и који би могли беспрекорно да раде да за њима постоји потреба.

О значају и важности Музејског депоа као и о значају доношења званичног акта о његовом постојању од стране РТС, говори и присуство Драгана Бујошевића, генералног директора РТС-а; Др Жарка Требјешанина, члана Управног одбора РТС-а; Небојше Брадића, главног и одговорног уредника Културно-уметничког програма РТС-а; композитора Зорана Симјановића и многих других.