Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

spcАрхив Српске Православне Цркве је приредио своју редовну годишњу изложбу на тему Српска Православна Црква и руска емиграција (1920-1940). Изложба jе отворена у Дому Војске Србије (Ул. Браће Југовића 19) у четвртак 31. марта 2016. године у 13 часова.

Ова архивистичка изложба се састоји од 121 експоната (докумената, фотографија, плаката, летака и новина). Изложба је посвећена 80-годишњици упокојења великог руског архијереја, митрополита кијевског и галицког и предстојатеља Руске Православне Заграничне Цркве Антонија Храповицког (1863-1936).

 

Руска емиграција на Балкану представља историјски феномен који последњих деценија све више привлачи пажњу историчара. Иако су радови на ову тему бројни, а многи од њих се одликују квалитетом и истраживачким резултатима, некоришћени архивски извори увек изнова бацају ново и јарко светло на поједине аспекте. Управо је такав случај са архивском грађом из Архива Српске Православне Цркве, која је истраживачима и проучаваоцима прошлости готово непозната. ruska crkva u bg

Канонски простор Српске Православне Цркве обећавао је многоструку повољност, како из историјских разлога дубоких српско-руских духовних веза, тако и из они практичних. У вези са другим, уживајући српско гостопримство, православна руска јерархија је могла слободније да исказује своје политичке ставове. Православна јерархија избеглих Руса пред комунистичким превратом формирала је посебну црквену организацију која је имала своје одређено уређење проистекло из специфичности канонског положаја.

Патријарх српски Варнава (1930-1937) био је прави покровитељ руске црквене емиграције и spc 2руских избеглица уопште. Као руски ђак, васпитаник Санктпетербуршке духовне академије примио је монашки постриг 1905. године из руку тадашњег ректора архиеископа Сергија Страгородског, потоњег заменика мјестобљуститеља патријарашког трона у Москви (1927-1936), патријарашког мјестобљуститеља (1936-1943) и патријарха руског (1943-1944). Исто тако, патријарх Варнава је добро познавао митрополита Антонија Храповицког још из година пре Првог светског рата. Положај Руске цркве у целини га је погађао, а његова посредничка улога у мирењу црквених представника руског Зарубежја била је искрена и добронамерна (1935). Такође и прогони религије у Совјетском Савезу су били предмет првог патријарховог обраћања српској пастви, и то о Божићу 1930. године:

Руска емиграција, руско свештенство, богослови и верници донели су православним Србима своју особиту побожност, вековима освештану и обичајима потврђену. Та специфична „руска душа“ уткала се у живот уједињене и обновљене Српске Патријаршије у XX веку, потврдивши још једном да су српско-руске црквене везе нераскидиве, потврђене као пријатељске, и у тешком времену за оба народа као што је то био XX век.

Аутор изложбе и каталога је Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ. Рецензенти каталога су др Алексеј Тимофејев (Филозофски факултет у Београду) и др Мирослав Перишић директор Архива Србије.

                                                                      

Управа Архива СПЦ 

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA