Министарство за аграрну реформу и колонизацију основано је 28.08.1945.1 почело са радом 17.09.1945.2 а ликвидирано 25.05.1946.3 године. Његове послове преузело је најпре Министарство пољопривреде НРС – Правно одељење (Одељење за аграрну реформу и колонизацију) а после његовог укидања 1951. године, Главна управа за пољопривреду НРС, све до њеног укидања. У фебруару 1953. године послове аграрне реформе и колонизације преузима Државни секретаријат за послове привреде све до јула 1956. године и на крају предмете који нису дефинитивно окончани преузео је Републички секретаријат за финансије (Имовинско правно одељење). Разлог дугогодишњег трајања процеса је што ни у савезном ни у републичком Закону о аграрној реформи није одређен рок трајања аграрне реформе.
- Detalji
- Pogodaka: 623
Opširnije: Раде Булат, Фонд Министарство аграрне реформе и колонизације НРС 1945-1946д
Архив Србије, ФОНД Г – 134, КОМИСИЈА ЗА РЕВИЗИЈУ ПРОЈЕКАТА НРС, (1948 – 1953); 1932 – 1956;
Комисија за ревизију идејних пројеката НР Србије основана је решењем Владе НР Србије 02.10.19481 године са задатком да врши ревизију идејних пројеката објеката који су јој дати у надлежност на основу решењао саставу Комисија за ревизију идејних пројеката при Министарству комуналних послова НРС и извршним одборима среских и градских народних одбора и надлежностима ових комисија,2 као и на основу Основне уредбе о пројектовању.3 Решење Владе НР Србије од 02.10.1948. године стављено је ван снаге 1953. године.
- Detalji
- Pogodaka: 650
Opširnije: Раде Булат, Фонд Г-134, Комисија за ревизију пројеката НРС
Апстрактум: Рад је настао на основу Историјске белешке о фонду Савезна комисија за културне везе са иностранством, који се чува у Архиву Југославије под бројем 559. Приказани су историјат творца фонда, његова организациона структура, стање и значај архивске грађе.
Кључне речи: Савезна комисија за културне везе са иностранством, спољна политика Југославије, Архив Југославије, архивска грађа
ПОЛАЗИШТЕ
Постоје различита средства којима државе спроводе своју спољну политику: понекад примењују огољену силу, а понекад се опредељују за бројне суптилније методе којима неретко врло ефикасно обезбеђују своју доминацију над неком другом државом или територијом.[1]
Комунистичка партија Југославије је, изашавши 1945. године из ослободилачког, револуционарног и грађанског рата као неприкосновени победник, везала спољну политику земље за СССР и „народне демократије“. СССР је, будући доминантна војна сила у Источној и Средњој Европи, била у позицији да намеће своју спољну политику Југославији и то је чинила преко различитих партијских, привредих и културно-просветних институција.[2] Југословенска држава и Партија настојали су да одржавају равноправан однос са Совјетима, позивајући се на властито револуционарно искуство, али су истовремено настојали и да успоставе сличан патерналистички однос према Албанији, шаљући у њу стручњаке различитих профила како би покренули рад културно-просветних институција, шаљући омладину да гради инфраструктурне објекте или школујући албанске ученике и студенте у стручним школама и факултетима ФНРЈ.[3]
- Detalji
- Pogodaka: 1215
