Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

 

Архив Србије, ФОНД Г – 134, КОМИСИЈА ЗА РЕВИЗИЈУ ПРОЈЕКАТА НРС, (1948 – 1953); 1932 – 1956;

           Комисија за ревизију идејних пројеката НР Србије основана је решењем Владе НР Србије 02.10.19481 године са задатком да врши ревизију идејних пројеката објеката који су јој дати у надлежност на основу решењао саставу Комисија за ревизију идејних пројеката при Министарству комуналних послова НРС и извршним одборима среских и градских народних одбора и надлежностима ових комисија,2 као и на основу Основне уредбе о пројектовању.3 Решење Владе НР Србије од 02.10.1948. године стављено је ван снаге 1953. године.

         У циљу утврђивања техничке исправности идејних пројеката и рационалности простора објекта, Комисије за ревизију идејних пројеката оснивале су се при: Савезној планској комисији, планским комисијама народних република, Министарству грађевина ФНРЈ, министарствима грађевина народних република, министарствима комуналних послова и среским односно градским извршним одборима.

        Министарство грађевина ФНРЈ и Савезна планска комисија били су надлежни за ревизију пројеката објеката капиталне изградње од општедржавног значаја, републичке комисије биле су надлежнe за ревизију пројеката објеката капиталне изградње од републичког значаја, извршни одбори среских и градских народних одбора били су надлежни за све објекте локалног значаја мање вредностина својој територији.

         Однос Комисије за ревизију идејних пројеката Министарства комуналних послова НРС и савезних, републичких као и министарства грађевина народних република, среских и градских народних одбора био је хијерахијски. Однос Комисија истих нивоа био је равноправан у оквиру законских надлежности.

        Комисија за ревизију идејних пројеката при Министарству комуналних послова била је надлежна за ревизију пројеката објеката капиталне изградње од републичког значаја.

         У састав Комисије за ревизију идејних пројеката при Министарству комуналних послова били су именовани:

1.      Помоћник Министра комуналних послова за оперативни сектор као председник,

2.      Управник управе за комуналне послове Министарства комуналних послова који је уједно и заменик председника,

3.      Управник управе за локалну индустрију Министарства комуналних послова,

4.      Начелник Плана инвестиција Министарства комуналних послова,

5.      Представник Министарства рада,

6.      Представник Министарства народног здравља и

7.       Представник Министарства народне одбране улази у ову Комисију уколико га буде то Министарство одредило.

        У састав Комисије, као шта се види ушли су представници Министарства народног здравља, Министарства рада, Министарства народне одбране, штo указује на значај ове Комисије и њених одлука. Широки фронт државних институција који је био укључен у стварање и доношење идејног пројекта био предуслов да се неки објекат уколико је прошао ревизију ове Комисије могао сматрати одобреним од свих Министарстава чији интереси су евентуално могли бити угрожени изграђеним објектом.

       У раду Комисије учествовао је и представник инвеститора и пројектантских организација као и представници фабрика, установа и институција који су давали потребна обавештења, која су била потребна за рад Комисије.

          Комисија при Министарству комуналних послова ревидирала је и пројекте из надлежности комисија извршних одбора среских и градских народних одбора које је због њихове изузетне  важности требала да уради и о томе обавештавала исте. Уколико један пројекат из надлежности Комисије при извршном одбору среског односно градског народног одбора чини саставни део пројектне документације из надлежности Комисије при Министарству комуналних послова иста је ревидирала и тај пројекат.

        Комисија за ревизију идејних пројеката при Министарству комуналних послова могла је предати Комисији за ревизију идејних пројеката при извршним одборима среских и градских народних одбора пројекте на ревидирање који нису по решењу о именовању изричито стављени у надлежност истих комисија.  

        Комисија је била дужна да изврши ревидирање пројекта у року од 15 дана од дана пријема истог.

       На решење Комисије за ревизију идејних пројеката инвеститор и пројектантски орган односно предузеће могли суизјавити жалбу у року од 8 дана од дана пријема истог.

       Жалбе на решење Комисије за ревизију идејних пројеката при Министарству комуналних послова НРС као и на решења комисија при среским односно градским народним одборима решавао је Министар комуналних послова.

      Након одобрења идејног пројекта од стране Комисије или по окончању жалбеног поступка, инвеститор је приступао изради Главног пројекта грађевинског дела и Главног пројекта погонског дела (пројекат опреме) инвестиционог објекта.

          Главни пројекат су израђивале пројектантске организације и исти су служили за извођење градње инвестиционог објекта и сви његови делови требало је да буду тако допуњени и котирани (димензионирани) да би се по њему могли да изводе радови у одговарајућим техничким условима.

        Главни пројекти као и идејни подлежу ревизији Комисије за ревизију главних пројеката.

      Ревизију главних пројеката објеката капиталне изградње вршиле су Комисије за ревизију главних пројеката које су се образовале при свим министарствима, комитетима односно извршним одборима народних одбора у чијој је надлежности инвеститор.

         Управо због значаја објеката – пројеката који су израђени, сврставани су у одређену категорију – значаја (савезног, републичког и локалног).

             За разлику од идејних пројеката ревизију главних пројеката по предлогу Комисије нижег ранга коначну одлуку доносила је Комисија вишег ранга.

            Пројекте одобрене од стране Комисије за ревизију главних пројеката при министарствима односно комитетима коначно је одобравала Савезна комисија за ревизију главних пројеката односно републичка комисија за ревизију главних пројеката.

      Републичка комисија за ревизију главних пројеката била је основана при Председништву Владе народне републике. Председника и чланове Комисије одређивала је Влада народне републике.

     Идејни и главни пројекатна ревизију Комисијама за ревизију идејних пројеката (савезној републичкој и среских односно градских народних одбора) pодносио је инвеститор.

           Комисија за ревизију идејних и главних пројеката доносила је на седници одлуку (решење) којим одобрава или не одобрава пројекат и исти враћала инвеститору ради уношења одговарајућих измена.

          Комисија за ревизију главних пројеката могла је донети одлуку којом се идејни пројекат сматра за главни. У овом фонду постоји неколико таквих примера.

            Рад Комисије посебно је значајан по томе шта је она својим одлукама да се пројекат врати на допуну, измену или исправку допринела побољшању квалитета израђеног пројекта.

             Утицај Комисије за ревизију пројеката за стамбену изградњу у Србији после II светског рата био је изузетно значајан јер је иста својим ревизионим одлукама стварала изузетно висок степен безбедности, стабилности и изгледа код изградње објеката према пројектима које је одобравала.

            Главни пројекти по правилу садржавали су:

1. нацрте са означеним димензијама,

2. прорачуне,

3. количину радова и материјала и цене грађевинских и извођачких услуга и

4. ситуацију градње у размери 1 : 50.000.

         У пројектној документацији фонда Комисије за ревизију пројеката налазе се идејни, главни и типски пројекти и елаборати израђени у периоду 1932 – 1956. године. Примери пројеката и елабората који су израђени у наведеном времену из периода пре и после другог светског рата:

1. Ф – 150 Бр. 7 Типски пројекат машина за нову фабрику дувана United Cigareten Verpackungsmachine – A II Machine a empagueter les cigarettes Modele – A II Dreyden A, пројектован 15.1.1932. (123 листа)

2.  Ф – 126Бр. 1 Пројекат ситуационог плана Текстилне индустрије Београд израђен у фебруару 1934. године (1 лист)

3. Ф – 126 Бр. 2 Пројекат направе за осветлење у Фабрици сандала и ципела господина браће Саутнера и других у Краљевићеву пројектован 12.12.1936. године (1 лист)

4.  Ф – 173 Бр. 6 Нацрт направе за осветлење млина господе браће Миллера,Краљевићево израђен 1936. године (1 лист)

5. Ф – 217 Бр. 13 Пројекат реконструкције стамбених зграда радничког насеља Фабрике шећера „Сладорана“ Жупања НР Хрватска пројектован за време окупације од стране приватног пројектанта (7 листова)

6.  Ф – 2 бр. 21 Документација развоја железничког чвора са изградњом новог моста у Новом Саду 1953 – 1956. године  (156 листова).

           У појединим предметима пројектна документација је непотпуна и недостају разни делови (решења Комисије за ревизију пројеката,технички извештаји, ситуациони планови, нацрти, статички прорачуни, предмери, предрачуни, анализе цена и др.) предвиђени Уредбом о пројектовању. У појединим пројектима имају решења и листови за два или више објеката. О нерационалном и неквалитетном пројектовању види се из Критике пројеката од 26.1. до 15.5.1948. године (Искуство и документација), Критике пројектних елабората израђених од 15.05. до 30.07.1948. године и из реферата М. Ђорђевића, помоћника Министра грађевина НР Србије – о досадашњем нерационалном и неквалитетном пројектовању – одржаном на Саветовању пројектаната 12.04.1948. године. Подаци у решењу Комисије за ревизију пројеката нису били идентични са подацима из пројеката.

       Пре сређивања грађа фонда је била одложена у пакетима који су били у кутијама. У појединим кутијама била су одложена 2 или више пакета, а део пројеката заједно са појединачним листовима је био ван истих.

       Приликом сређивања овог фонда извршено је скидање металних спајалица. За пројектну документацију која није била увезана као и за појединачне листове израђена је нова кошуљица. Листови пројектата који нису били савијени правилно или су били савијени непажљивим руковањем исправљени су и њихова величина не прелази величину кошуљице.

       Изузетно је важно да се пројектна документација чува у архивским кутијама одговарајуће величине. На тај начин је спречено даље уништавање и пропадање пројектне документације.

     Код обраде фонда са пројектима најважније је да се убудуће приступи овом начину обраде пројектне документације, јер данас пројектне организације и заводи увезују пројекте пластичним везицама и управо је то један од битних поступака који знатно побољшавају заштиту и квалитет израде пројектне документације.

    Највећи проблем код истраживања пројектне документације представљало је управо неправилно руковање пројектном документацијом – пројектом, односно исти су се листови након прегледа требали пресавити обрнутим поступком – редом којим су били отварани.

    Пројектну документацију израђивала су Пројектантски заводи или овлашћени пројектанти и исти садрже на првој страни кошуљице са унутрашње стране у доњем десном углу воштани печат. Пројекти су увезани канапима и исти су на средини корица залепљени са одговарајућим папиром на коме је отиснут печат. На печатима је назив Пројектантског завода или овлашћеног пројектанта који га је израђивао.У фонду постоје и пројекти којима недостају печатиПечатом овлашћена пројектна организација или самостални пројектант штите пројекат од замене односно отуђења делова пројекта – листова од стране неовлашћених лица.

          Записници Комисија за ревизију пројеката нису потписани, ни оверени од стране Комисије за ревизију пројеката.  

     Пројектна документација је доста оштећена. У овом тексту наведена је врста објеката – пројеката за чију је ревизију надлежна Комисија за ревизију идејних пројеката НРС именована при Министарству комуналних послова НРС. 

    Приликом сређивања пројектне документације иста је сређивана према врсти – намени објеката, хронолошки и према месту изградње, тако да од једног предузећа или установе има више пројеката на различитим местима у кутијама зависно од врсте објеката. У случајевима где су пројекти пројектовани у пројектантским заводима као целина, нису се раздвајали без обзира на врсту објеката.

        Сређивањем фонда грађа је разврстана у четири групе:

  1. књиге – деловодници (1947 – 1950.) 12 књига – 1 кутија
  2. записници, закључци са састанка Комисије за ревизију пројеката Пројектантског сектора и Грађевинске инспекцијенасталих у периоду 11.2.1948. – 15.5.1950. године. (60 записника) – 1 кутија
  3. општа архива (1947 – 1955.) разнa препискa, дописи, прегледи, ревизије пројеката, планови рада, извештаји о раду, финансијски и благајнички планови, критике пројектних елабората и пројеката, реферати и др. – 1 кутија
  4. пројектна документација (1932 – 1956.) разврстана је у 3 групе – 228 кутија

A.    Јавни објекти

B.     Привредни објекти

C.     Стамбени објекти    

      Разврставање пројеката према врсти објеката унутар групе извршено је на следећи начин:

A.  ЈАВНИ ОБЈЕКТИ

1.    ОБЈЕКТИ АДМИНИСТРАТИВНИ: управне зграде, канцеларијске зграде, надзорничке зграде

2.    ОБЈЕКТИ ВОЈНИ (разни)

3.     ОБЈЕКТИ ПРОСВЕТЕ: факултети, школе, слушаонице,обданишта, дечије јаслице

4.      ДОМОВИ – ИНТЕРНАТИ: студентски, ђачки, раднички

5.      ОБЈЕКТИ КУЛТУРЕ: домови културе, културно просветне сале, сале

за конференције, концертне дворане, објекти предузећа „Југословенскекњиге,   драмска позоришта, летње позорнице, верскиобјекти, павиљони зафреске, штампарије, новинско издавачка предузећа, објектиПредузећа „Звезда филм“, мајсторске радионице, радио зграде и антене

6.   ОБЈЕКТИ ЗДРАВСТВА: болнице, клинике, санаторијуми, амбуланте, станице за хитну помоћ, бање опоравалишта, одмаралишта, санитарне и хигијенске зграде  

7.      САНИТАРНИ ОБЈЕКТИ (разни)

8.      ОБЈЕКТИ ФИНАНСИЈА: банке, поште, осигуравајући заводи

9.      ОБЈЕКТИ ТРГОВИНЕ: продавнице, киосци,         

10. ОБЈЕКТИ УГОСТИТЕЉСТВА: хотели, ресторани, шумски павиљони, виле   

11. ОБЈЕКТИ САОБРАЋАЈА: мостови, путеви, прилазни путеви,     прилазни радиогониометар, пруге, индустријски колосеци,     обалоутврде, пешачке стазе, улице, станичне зграде, стамбене зграде за раднике у станици, зграде и шупе за локомотиве и парни котао, амбуланте, скретничарске кућице, водоторњеви, магацини за уље,  чекаонице, ресторани, одмаралишта за особље железнице, надзорничке кућице и клозети.

12. ЕЛЕКТРОПРИВРЕДНИ ОБЈЕКТИ: хидроелектране, термоелектране, осветљење и електрификација објеката, електроводови и електрификација села (трафо-станице, далеководи и нисконапонске мреже;

13. ВОДОПРИВРЕДНИ ОБЈЕКТИ: водоводи и канализације градова, насеља, улица, спољне и унутарње канализације зграда, школа, фабрика, индустријских објеката, нужничке јаме, сеоски водоводи, пумпне и црпне станице и кућица за исте, водоторњеви, пожарни резервоари за воду;

 14. СПОРТСКИ ОБЈЕКТИ: велики стадиони, стрелишта, фискултурна игралишта, трафостанице стадиона, веслачки дом, пливачки базен, дипломатски тенис терен и клуб, терасе за игру;

   15. УСЛУЖНИ ОБЈЕКТИ: бербернице и павиљони за чистаче обуће;

  16. ОБЈЕКТИ ЈАВНИХ ПОВРШИНА: дунавски кеј, обалоутврда, уређење дворишта и тргова; 

 17. ПОМОЋНИ ЈАВНИ ОБЈЕКТИ: портирнице, ватрогаснице, ватрогаснаспремишта и гараже, шупа за кола, аутогараже, бараке, дрварнице, топлаи хладна купатила, јавни клозети уз чекаонице, јавни писоари;

B.     ПРИВРЕДНИ ОБЈЕКТИ:

1. ОБЈЕКТИ ПРИВРЕДЕ: индустријски објекти, фабричке халe – зграде

   а) ПРАТЕЋИ ИНДУСТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ: радионице, преносни и претоварни  мостови, котларнице, објекти за течна горива, хангари, кућице за вагу, димњаци, сортир шупе

б) ПОМОЋНИ ИНДУСТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ: мензе и амбуланте, ограде, портирнице, магацини и складишта, дрваре – стоваришта, шупе  

2. ОБЈЕКТИ ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ – ОБЈЕКТИ ЗА ПРЕРАДУ И ПОМОЋНИ ОБЈЕКТИ: пекаре, млинови, силоси, магацини, подруми за пиће, хладњаци, цреварска предузећа, пушнице, радионице за месо, млекаре

3.  ВЕТЕРИНАРСКИ ЗАВОДИ И ИНСТИТУТИ: ветеринарско бактериолошки завод, лабораторије, институт Савезног завода за сточарство, ветеринарска амбуланта са шталом

4. ПОЉОПРИВРЕДНИ ОБЈЕКТИ: фарме – економије, типски и пројекти стаја за коње, краве и телад, овце и јагањце типски и пројекти стаја за крупну и ситну стоку, свињци – товилишта , обори прашчарници, кокошињци, гушчарници, пачњаци, перадарници, пловарници

5.ОБЈЕКТИ СКЛАДИШТА И МАГАЦИНА:спремишта за храну, складишта и магацини зрнасте хране, крмни силос, сабирни житни магацин, кошеви за кукуруз, дувански магацин-лагер и вансезонска ферментација дувана

6.ОСТАЛИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ОБЈЕКТИ: радионице, зграде за гориво и мазиво, разне пољопривредне станице, ремонтни заводи, стакленици, расадници,ботаничке баште, зграде за његовање цвећа, објекти за пољопривредне машине и оруђа, гараже, објекти Пољопривредне изложбе у Новом Саду, наткривено гувно, асептичко ђубриште, сило јама, испитне станице, истоварне рампе, стамбене зграде и бараке за сезонске раднике;

C.СТАМБEНИ ОБЈЕКТИ

1. СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ: стамбене зграде, породичне куће разних фабрика, предузећа и установа

 

Писана архивска грађа је на српском језику, а има пројектне документације израђене од иностраних пројектантских организација и пројектаната. Постоји и пројектна документација израђена у НР Словенији, НР Македонији и НР Босни и Херцеговини

 Сигнатура је дата у Архиву Србије и састоји се из: назива архива, ознаке фонда, броја фасцикле у којој се предмет или пројекат налази, броја предмета и године на коју се предмет односи пример: АС, Г – 134, Ф 1, Бр. 1/1947 – где АС означава Архив Србије, Г – 134 је ознака фонда Комисија за ревизију пројеката НРС, Ф 1 је број фасцикле у којој се предмет налази бр. 1 редни број предмета у фасцикли, који се односи на 1947. годину.

 На грађи фонда извршена је фолијација.

         Фонд има 231 кутију архивске грађе.

         Грађа фонда похрањена је у одељењу архивске грађе новог периода зграде Архива Србије у Железнику, Булевар младих бр. 5.

 

Аутор: Раде Булат, виши архивски помоћник, Архив Србије

 

Напомене:

1 Служени  гласник НРС, бр. 49/1948.

2 Исто.

3 Службени лист ФНРЈ, бр. 48/1948.

 

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2019 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA