Министарство за аграрну реформу и колонизацију основано је 28.08.1945.1 почело са радом 17.09.1945.2 а ликвидирано 25.05.1946.3 године. Његове послове преузело је најпре Министарство пољопривреде НРС – Правно одељење (Одељење за аграрну реформу и колонизацију) а после његовог укидања 1951. године, Главна управа за пољопривреду НРС, све до њеног укидања. У фебруару 1953. године послове аграрне реформе и колонизације преузима Државни секретаријат за послове привреде све до јула 1956. године и на крају предмете који нису дефинитивно окончани преузео је Републички секретаријат за финансије (Имовинско правно одељење). Разлог дугогодишњег трајања процеса је што ни у савезном ни у републичком Закону о аграрној реформи није одређен рок трајања аграрне реформе.
Први задатак Министарства био је да на основу Закона о аграрној реформи (Службени гласник НР Србије бр. 39/45 од 24. новембра 1945.) и допунама Закона (Службени гласник НР Србије бр. 4/46 од 26. јануара 1946. и бр. 9/47 од 28. фебруара 1947. године) изврши експропријацију земљишног фонда изнад одређеног максимума. Други задатак Министарства био је да учествује у спровођењу колонизације у Војводини заједно са Министарством за аграрну реформу и колонизацију Владе ФНРЈ, Комисијом за аграрну реформу и колонизацију при Влади ФНРЈ и Главном комисијом за насељавање бораца (колониста) у Војводини, уз помоћ месних и среских народних одбора. Министарство за аграрну реформу и колонизацију НРС давало је мишљење Министарству пољопривреде Владе ФНРЈ, касније Комисији за аграрну реформу и колонизацију при Влади ФНРЈ, на молбе интересаната за колонизацију у Војводини. На основу мишљења овог Министарства донешена су решења о колонизацији, а један примерак спискова о пресељењу колониста враћен је Министарству. По добијеном извештају од савезне комисије, Министарство је извештавало заинтересиране о додељивању земље односно одбијању молби, организовало транспорт и спроводило колонизацију са Главном комисијом за насељавање колониста у Војводини.
Министарство је имало следеће организационе јединице:
- Персонално одељење са одсецима – Персонално, Архива и Рачуноводство
- Одељење за аграрну реформу – Одсек са експропријацију, Правни и Одсек за евиденцију и статистику
- Одељење колонизације – Одсек колонизације и Одсек фондова и цена
Министарство је до своје ликвидације маја 1946. године обавило основне задатке: експропријацију поседа, утврђивање земљишног фонда и поделу земљишног фонда аграрним интересентима. Несвршени послови, као што су решавање преосталих молби за колонизацију, размена земље, решавање жалби на одлуке о најразличитијим питањима и друго, пренети су на Министарство пољопривреде НРС – Правно одељење.
Поред Министарства, окружних, среских и месних народних одбора и аграрних судова, постојали су и други органи који су обављали послове аграрне реформе и колонизације: у Аутономној Покрајини Војводини – Одељење за аграрну реформу и колонизацију, које је било у директној вези са Министарством, а у Аутономној Косовско – Метохијској Области – Повереништво за аграрну реформу и колонизацију које је поред послова одређених по закону о аграрној реформи и колонизацији прикупљало податке и помагало извршење Закона о ревизији земљеколонистима и аграрним интересентима.
У земљишни фонд поред експроприсане ушла је и национализована и конфискована имовина, као и земља одузета од немачких држављана.
Закон о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији од 23.8.1945. године имао је за циљ да се додељивањем земље из земљишног фонда не само земљорадницима који нису имали земљу или је нису имали довољно, већ и државним пољопривредним добрима, здравственим, просветним и социјалним установама, државним предузећима и установама на целој територији Демократске Федеративне Југославије оствари начело: „Земља припада онима који је обрађују“. Из државног фонда посебно се додељивала земља сиромашним породицама. Смисао закона је био и да се породице из брдских и тешко приступачних крајева преселе у плодније (Војводину, Славонију и Косово и Метохију) како би се лакше прехраниле. Такође, земља се додељивала и народним херојима, официрима и борцима Југословенске армије.
Фонд Министарство за аграрну реформу и колонизацију НРС се састоји од 88 кутија. Грађа је подељена на аграрне интересенте, аграрне субјекте, земљишта и објекте који потпадају под удар аграрне реформе, као и земљишта и објекте који не потпадају под удар аграрне реформе, грађу аграрних судова и бивше добровољце Краљевине Србије насељене у Панчевачком риту.
У фонду Министарство за аграрну реформу и колонизацију НРС постоје пописи власника земљишта над којима се врши експропријација, као и чланова њихових породица.У записнику о усменој расправи о експропријацији у појединим предметима наведени су и други власници земљишта над којим се тај дан вршила експропријација. Пописи су разврстани по срезовима односно окрузима. Већина докумената је формата А4, осим малог броја прилога који сумањег или већег формата. Предмети су у кошуљицама и састоје се од дописа, преписки, позива, записника о усменој расправи месних народних одбора о експропријацији, извода из листова поседа, реферата месних народних одбора, одлука среских народних одбора, жалби и пресуда аграрних судова, као и одлука Министарства пољопривреде НРС и Владе ФНРЈ. У неким предметима има по један докуменат на пример позив, доставница, допис и слично.
Фонд је (делимично) сређен. Део фонда (25 кутија)који се односи на утврђивање објеката који падају под удар аграрне реформе је обрађен и сачињени пописи су доступни у електронској форми. На појединим документима предмета потребно је извршити конзервацију због оштећења изазваних хабањем папира.
Грађа фонда налази се у саставу Одељења архивске грађе новог периода и чува се у згради Архива Србије у Железнику, Булевар младих бр. 5.
Напомене:
1 Службени гласник НР Србије, бр. 26/1945, Закон о изменама и допунама закона о Народној Влади Србије.
2 АС, Министарство аграрне реформе и колонизације акт бр. 21434/1945.
3 Службени гласник НР Србије, бр. 22/1946.
- Detalji
- Pogodaka: 623
