Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Сажетак: У депо Историјског архива у Ужицу протеклих година смештенаје велика количина архивске грађе настале радомпривредних субјеката у којимје покренут стечајнипоступак. Продајаимовине стечајног дужника наметнула је Архивуобавезу да хитно преузме ову грађу.Приликом пријема извршено је грубо сређивање, одвајање по врсти, без спољних обележавања, уместо којих су задржана она која сунастала у регистратури. Већ у току првих дана по пријему архивска служба засута је захтевима за уверењима на основу податакаиз преузетедокументације. Због тога се морао хитно започети рад на сређивању ове грађе,иако ти послови нису могли бити благовремено планирани.

Кључне речи: архивска грађа, стечај, депо, Закон о јавним радовима, инвалиди, архив, регистратурско сређивање.

У в о д

Историјски архив у Ужицу је регионална установа заштите, чија надлежност обухвата девет општина Златиборског округа и једну општину у Округу моравичком. По простору на ком обавља своје послове, један је од највећих архива у Републици Србији.

До 2009. Ужички архив био је смештену приземљу западног крилазграде тада Ужичке општине, данас Управе града Ужица, у неусловном простору за заштиту архивске грађе, влажном и недовољном у односу на количину архивске грађе о чијој се заштити старао. Од те годинеАрхив ради у новом,савременом објекту, који је, кад је реч о условима за смештај архивске грађе и рад на њеној заштити, један од најсавременијих у Републици Србији. Изградњом модерног канцеларијског простора и квалитетних депоа, запосленим је омогућено да адекватно одговоре на задатке делатности којом се баве. Добијањем савремених депоа рад на пријему архивске грађе је интензивиран.

Архив је започео са интензивнијим преузимањемархивскеграђејош од 2004. У протеклих девет година, извршено је 102 пријема документације по разним основама. Од овог броја, 80 примљених архивских фондова настали су у раду привредних субјеката, а у депо архива су пристигли у токустечајног поступка. Од активних регистратура преузето је 10 фондова у редовном поступку пријема архивске грађе; 4 фонда бивших друштвено-политичких организација и 10 фондова насталих у раду правних лица, али упоседу физичких лица и са карактером приватних збирки, те суу овој подели сврстани под „разно“.

Предмет овог саопштења суархивски фондови настали у раду привредних субјеката. Напоменули смо да је у протеклих девет година извршен пријем 80 фондова ове провенијенције. Сматрајући под привредним субјектом сва правна лица која се баве производњом материјалних добара и услуга, у ову сугрупу сврстанапривредна предузећа, земљорадничке задруге и банке.

Од 80 поменутих фондова, 2 су настала у раду банака, 6 су фондовиземљорадничких задруга, док су преостала 72 фонда настала радом привредних субјеката из осталих главних привредних грана. Од 72 фонда привредна субјекта, 62 су некадашња друштвена предузећа, која су окончала свој рад стечајем. Узимајући у обзир да су и банке и земљорадничке задруге, чијисуфондовипреузети, обављале делатност у време социјалистичког периода, то и њих придружујемо групи од 62 фонда друштвених предузећа. Тако се у Историјском архиву у Ужицу, у поменутом периоду од девет година, нашло 80 фондова насталих радомпривредних субјеката социјалистичког периода. Њихови ствараоци махом су окончали свој радни век након неуспеле власничке трансформације, односно приватизације друштвене својине.

Стечај као правни основ за пријем архивске грађе

Скупштина Републике Србије донела је 23. јула 2004. Закон о стечајном поступку и Закон о Агенцији за лиценцирање стечајних управника. Закон о стечајном поступку изричито налажеда стечајно веће при суду именује специјализовану институцију, која ће бити основана према посебним прописима, а која ће бити постављена за стечајног управника у поступку спровођења стечаја над правним лицем које је у већинској државној односно друштвеној својини.

Закон о стечајном поступку ступио је на снагу 1. фебруара 2005. Од тог дана, Центар за стечај, у оквиру Агенције за приватизацију,именован је за стечајног управника у већини друштвених или државних предузећа за која је покренутстечајни поступак. Поред тога, као резултат прелазних одредабаЗакона о стечајном поступку, сваки поступак покренут по дотадашњем Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, који није дошао до одређене фазе, био је регулисан одредбама новог Закона о стечајном поступку. То значи да је Центар за стечај, од дана свог оснивања преузео одговорност за одређен број стечајних поступака.

Не морамо напомињати да је по нашим сазнањима сваки поступак покренут као стечајни над бившим друштвеним предузећем окончан ликвидацијом тог друштвеног предузећа. Занемарљиви су изузеци када је стечајни дужник продат као правно лице, али што се Архива тиче, последице су исте, јер су повереници Центра за стечај, односно стечајни управници, и у овим случајевима захтевали да се изврши пријем архивске грађе.

Држећи се тачно одредабаважећег Закона о културним добрима, по коме је архивска грађа правних лица престалих са радом доспела за преузимање, Архив је извршавао своју обавезу. Ближа и сликовитија искуства део су излагања Службе заштите архивске грађе ван архива, која је вршила припрему ове документације за пријем у Архив.

Због хитности поступка преузимања грађе стечајни управници нису испунили своју обавезу да документацију предају пописану и сређену, а уместо да се пријем грађе обавља у Архиву,документацијаје преузиманатамо где је настала, у радним просторијама стечајног дужника. Број активности који је овим „пао на леђа“ Архива био је свеобухватан.

Проблеми са примљеном архивском грађом

Потребно је изнети податкекоји се односе на стање ове грађе да би се илустроваоредослед активности на њеном сређивању, ради довођења у стање у ком је било могуће користити за потребе корисника.

Напоменули смо да је документацијуприпремалаза примопредају спољнаслужбаархива. У врло малом броју случајева припрему су извршили стечајни управници, али с обзиром на врсту материјала који је предат Архиву, слободно можемо рећи да је и у овим случајевима било боље да је овај посао обавила стручна служба Архива. У овим случајевима смо се сусретали са проблемом слободне процене стечајног управника шта представља архивску грађу, а шта не. Тако су се у предатој документацији нашли налози за књижење, попис магацинског материјала, отпремнице, а изостајали М-4 обрасци, записници органа управљања, оснивачка документа.

Један од основних проблема који је морао бити решен био је и смештајни простор. Имајући у виду количину архивске грађе која је преузимана, а поједини фондови су премашали количину од стотину дужних метара архивске грађе, то је простор новог архивског депоа актуелизован. У депоима нове зграда Архива смештенаје углавном старија документација, фондови из XIX в.– махом фондови органа управе, правосуђа, просвете. Зато је за смештај новије документације требало хитно пронаћи други простор, јер ни простор Месне канцеларије Бела Земља, у приградском ужичком насељу, који се већ дужи низ година користи за потребе Архива,није задовољавао све потребе. Због тога смо се, зарад решавања новонастале ситуације, обратили градској управи.

Решење смо пронашли у објектима старих основних школа, у насељима у околини града. За архивске депое привели смо намени старе зграде Основних школа у приградским насељима Севојну и Волујцу. Тако се архивска грађа привредних субјеката нашла у једном заједничком простору, што је донекле олакшало, односно поједноставнило њену употребу.

Наведене објекте смо најпре реновирали, урадили нове бетонске подове, поправили кровну конструкцију, изнутра окречили, инсталирали хладно осветљење и поставили архивске полице. На фасади објеката, код улазних врата, окачили смо табле које означавају да су просторије у функцији архивских депоа. Тиме смо предупредили, односно прекинули негативну праксу по којој су ови објекти често обијани, јер су лица „сумњиве“ прошлости наводили на помисао да се ту одлаже какав њима интересантан материјал.

Допремљену архивску грађу смо најпре одлагали на под, јер смо из средстава добијених за покриће примопредајних трошкова, накнадно набављали полице и монтирали у депо. Како је приспеће новчаних средстава на рачун Архива текло спорије од динамике пријема грађе, то се у једном тренутку знатан број архивских фондова нашао неуложен у рафове, односно грубо, технички разврстан по ствараоцима и одложен по поду. Напомињемо да је и оваква пракса била ефикаснија и целисходнија, него да је архивска грађа остала код нових власника објеката бивших друштвених предузећа, који према Архиву имају резервисане ставове, што је из угла њиховог интереса и схватљиво. Такође, како су и овако реновиране просторије биле подложне влази, јер су зграде тих бивших школа старе, то смо често, како се документација не би оштетила, вршили њено премештање и сушење. Приликом једне непогоде, изазване вишом силом, односно услед пуцања водоводних цеви за време изузетно великих мразева у току зиме 2012, један мали фонд је у потпуности уништен.[1]

Послови сређивања

  

   У почетку „кампање“ пријема документације стечајних дужника, нисмо имали пројекцију о томе која количина архивске грађе ће бити допремљена у Архив. Пар случајева у почетку нијенаговештаваода ће се послови пријема претворити у велики ангажман.

   Осим тога, након првих седам дана по пријему документације почелису да стижу захтеви за издавање података из тек примљених архивских фондова. Исте те захтеве су бивши радници предузећа у стечају постављалии пред стечајног управника, односно лица која је он у регистратури ангажовао у време док се грађа још налазила код стечајног дужника,међутим, из својих разлога, њихови захтеви нису решавани док грађа није предата Архиву.

   Један од основних задатака који се поставља пред архиве јесте пружање услуга заинтересованим лицима. У случајевима којим се бавимо у овом раду, радило се о захтевима махом из радног односа. Решавање ових захтева директно је утицало на остваривање одређених права радника пред другим државним органима. Наш Архив је стога морао примљену архивску грађу довести у стање употребљивости, односно регистратурске сређености, како би се лицима са оваквим захтевима изашло у сусрет.[2]

   Поред редовних активности које су обављали радници Архива, активности око сређивања документације новопримљених фондова имали су карактер ванредних задатака. Овипословисунајпре обављани у архивским депоима у објектима који се, како смо напоменули, налазе у приградским насељима. Непотребно је напомињати да се ту радило о неадекватним и отежаним условима рада. У рано пролеће, односно с јесени, у овим просторијама је било хладно, а сам процес загревања, како се оне нису редовно грејале, био је отежан. Одлазак у ове просторије на рад одузимао нам је једну количину радног времена, а само путовање је послу давало карактер „теренског“ рада. Хигијенски услови у поменутим радним просторима били су испод прага толеранције.

   Упркос свему, радници Архива су ове послове обављали у редовним роковима. Архивска грађа је регистратурски сређена. Највећи део документације остао је уложен у класичне регистраторе у којима је био одложен код ствараоца, само што су исписане нове спољне ознаке. Грађа која је била у стању расутости, одложена је у архивске кутије. Урађена су на свим архивским јединицама спољна обележја, назначена припадност фонду, а архивски рафови обележени и урађен топографски показивач у депоу.

Укаснијој фази послова сређивања документације новопристиглих фондова насталих у раду привредних субјеката социјалистичког периода, сусрели смо се са новим изазовима. Све већа количина документације и све већи број захтева странака, деловали су као „навала“ пред којом ћемо „поклекнути“. Но, то нам је било само тренутно искушење.

Како би се и нови послови обавили, поред особља Архива, ангажована су, по Закону о јавним радовима[3], и незапослена лица и лица са инвалидитетом, преко Националне службе запошљавања. Ова лица су најпре прошла кроз обуку у Архиву, а затим су, уз асистенцију, обавила послове који су им поверени. Утоку извршавања посла и по завршеткувршен непрестани стручни надзор.

У протеклих шест година Архив је путем конкурса, уз посредовање Националне службе запошљавања, запошљавао лица која су, између осталог радила и на сређивању архивске грађе. Ова су лица обављала рад у ограниченом временском року од шест месеци. Уобичајен број лица које је Архив добијао по јавном конкурсу кретао се до десет радника. Поједина радно ангажована лица радила су на курирским пословима, односно пословима одржавања објеката и појединим физичким пословима, а највећи број лица, пет до шест, оспособљено је за сређивање документације. Повољна околност била је чињеницашто су се на конкурс јављала и од стране Националне службе запошљавања упућивана иста лица, тако нисмо морали перманентно вршити обуку нових радника. Трудили смо се да лица која ће бити запослена на овим пословима, поново буду ангажована у Архиву.

Свакако да и поред те чињенице да су своје послове обављали ваљано, непрестан надзор над извршењем њихових задатака био је неопходан. Тиме је вршена и нека врста ревизије њиховог посла.

Од ових лица најпре смо захтевали да среде податке о зарадама запослених, јерсу захтеви корисниканајчешће били из ове материје. Потом смо сређивали персонална досијеа, а онда преосталу документацију. Захваљујући овим лицима, запослени у Архиву су могли да обављају своје редовне послове. Такође, у депоима се стварао слободан простор за пријем нових фондова, захтеви су решавани благовремено и доношена позитивна, као и негативна решења, у случајевима где грађа није сачувана. Смештај овако сређене архивске грађе у рафове вршен је искључиво од стручног, односно стално запосленог особља Архива. Резултат нашег рада је чињеница да, сем два фонда примљена у текућој години, немамо других новопримљених фондова привредних субјеката који су несређени. Сви фондови, сем два новопримљена су уложени у рафове, а количина архивске грађе и број фондова најсликовитије говоре о комплексности обављеног посла.

ACTIVITIES ON ARRANGEMENT OF ARCHIVE MATERIALS

TAKEN DURING BANKRUPTCY

Experience of Historical Archives in Užice

Summary

Reading the legislative activity relating to records management and archives, we get the impression of fixed and regular procedural activities: archive material created by the author, are kept in their depots, after the fulfillment of legal requirements it arrives in relevant archive who issue the data for the needs of the citizens or made ​​it available to those interested n the scientific research.

The practice, however, is often different. What should be the exception, is becoming the rule, ie. archival records of the bankruptcy debtor, almost before destruction, arrive to the responsible institution for the protection, incomplete and disordered. Historical Archives in Užice fulfilled its obligations in respect of delivered material. At first, the Archive did all this archival material to arrive at the Archives depot and then arranged the documentation in order to provide the citizens data they need for regulation of private legal requirements. 

Dynamics of fulfillment of this job took the alarming state at one moment. We suspected that we wouldn’t be able to, in addition to regular duties, perform these. Thanks to the engagement of persons, by means of the public works, their training and the work, all 80 funds of bankruptcy debtors, former SOEs (socially owned enterprises), which were received in the Archives, are placed on the shelves in the depot.



[1] Ради се о фонду Fasau trade ad, Ужице, који је уништен водом из напрслих водоводних инсталација.

[2] Напоменућемо овде основне одреднице из Упутства о примопредаји архивске грађе, донето на седници Архивског већа СР Србији 08.12.1987:

Члан 1.

Овим Упутством се прописују услови, начин и поступак примопредаје архивске грађе (у даљем тексту: грађа) између ималаца грађе и надлежног архива.                            

Члан 3.

Грађа се преузима по истеку рока од 30 година од дана њеног настанка.

У изузетним случајевима, када то захтева дата ситуација, а позитивни законски прописи омогућавају, рок из става 1. овог члана може се скратити или продужити искључиво уз сагласност надлежног архива.

Члан 4.

Датум примопредаје грађе утврђују споразумно ималац грађе и надлежни архив, а у складу са његовим могућностима.

Члан 5.

Грађа се предаје о трошку предаваоца грађе и на месту које одреди надлежни архив.

Члан 6.

Примопредају грађе и регистратурског материјала укинутих органа, организација и заједница врши стечајни управник, најкасније шест месеци по окончању редовног поступка ликвидације, односно стечаја.

Члан 7.

Одабрана грађа предаје се у регистратурски сређеном стању.

 Изузетно (уколико је грађа изложена оштећењу и пропадању), грађа се може преузети у несређеном стању, с тим да се надлежном архиву надокнаде трошкови њеног сређивања.

[3] Јавни радови су мера активне политике запошљавања која предвиђа одобравање средстава за запошљавање незапослених лица са евиденције Националне службе за запошљавање и подразумева спровођење активности које предузима послодавац - извођач јавног рада, а које имају за циљ остварење одређеног друштвеног интереса (нпр. превенција и помоћ старима, санација дивљих депонија, уређење и изградња путева и др.). Јавне радове спроводи послодавац - извођач јавног рада, кога одређује Националне служба на основу Јавног конкурса.

Јавни радови су мера активне политике запошљавања чији је циљ запошљавање теже запосливих лица, али и остваривање друштвеног интереса. Јавни радови могу бити у социјалним, хуманитарним, културним и другим областима, у одржавању јавне инфраструктуре и заштити животне средине.

Објављено у: Архивска пракса, бр. 16, Тузла, 2013, 76-82.

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA