Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Рад је објављен у: Годишњак Историјског архива града Новог Сада, Година VIII, број 8, Петроварадин 2014, стр. 14-25.

Абстракт: Рад се бави проблематиком валоризације медицинске документације у Историјском архиву Пожаревац, али и валоризацијом медицинске документације уопште. Ова врста архивске грађе је специфична како по начину настајања, по масовности, по садржини, али и по значају и осетљивости података које садржи. У раду се износе проблеми, разматрају могућности и дају предлози за системско решавање заштите ове врсте документације.

Кључне речи: валоризација, медицинска документација, архивска грађа,

Историјски архив Пожаревац је 1985. године склопио са тада Сложеном  здравственом организацијом РО[1] Општа болница „Др Воја Дулић“ Пожаревац самоуправни споразум о заједничком извршавању послова и радних задатака у области пруезимања и заштите регистратурског материјала и архивске грађе која је настала радом РО Општа болница у Пожаревцу или се код ње налази по било ком основу.[2]  Архив се обавезао да Болници пружи помоћ у спровођењу и примени прописа који се односе на канцеларијско пословање и заштиту регистратурског материјала и архивске грађе  и то: да раднике који раде на канцеларијским пословима, пословима заштите регистратурског материјала и архивске грађе и архиваре упозна и тумачи им прописе из области архивистике, да са радницима Болнице учествује у изради и доношењу нормативног акта о канцеларијским и архиварским пословима и Листе категорија са роковима чувања документације која је настала радом Болнице; да Болници пружи стручну помоћ на заштити регистатурског материјала и архивске грађе за случај непосредне ратне опасности и у рату, да пружи непосредну стручну помоћ у циљу спровођења одредаба тада важећег Закона о заштити културних добара, Уредбе о вођењу архивске књиге и Упутства о поступку одабирања архивске грађе и излучивању безвредног регистратурског материјала и начину примопредаје архивске грађе, и то по питању евидентирања, класификације, означавања, архивирања и одабирања архивске грађе за трајно чување и излучивање безвредног регистратурског материјала ради уништавања; да од болнице преузме регистратурски материјал и архивску грађу која је настала од оснивања ове организације до 1975. године ради смештаја, чувања и одржавања у депоима архива, сређивања, евидентирања, означавања, архивирања, уписивања у архивску књигу, разграничења архивских фондова, излучивања безвредног регистатурског материјала, ради уништавања и одабирања архивске грађе за трајно чување; да преузети регистратурски материјал и архивску грађу чисти, одржава, обезбеђује од свих облика оштећења и уништења; да на захтев Болнице и трећих лица из преузете грађе и материјала издаје акте, предмете и документа ради даље обраде или задовољавања потреба грађана. Болница се обавезала да у смислу извршења ових обавеза помаже архиву у следећем: да се у свему придржава обавеза које произилазе из одредаба Закона о заштити културних добара и пратећих подзаконских аката, да на име услуга које архив обавља за болницу за сваки преузети метар дужни регистратурског материјала и архивске грађе сваке године уплати на жиро рачун архива износ од тадашњих 2170,00 динара; да Болница укупна средства уплаћује архиву до 31.12. текуће године у четири једнаке рате. Уговор је требало да се примењује док га једна од страна не откаже, а отказ је било могуће извршити на крају текуће године по извршавању обавеза од стране обе споразумне стране.  Неотказивањем се сматрало да је уговор продужен за наредну годину. 

Opširnije: Слободанка Цветковић, ПРОБЛЕМАТИКА ВАЛОРИЗАЦИЈЕ МЕДИЦИНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ...

 

                          

            Апстракт: У раду се говори о потреби  вршења ревизије архивске грађе у архивима  на основу Закона о културним добрима.

            Кључне речи: ревизија, архивска грађа, фонд.

 

            Ревизија је сложен архивистички поступак којим се у складу с одређеним прописима у одређеним временским интервалима - утврђује стварно стање и вредност  архивске грађе, фонда једног архива,  чиме се  омогућава боље чување и заштита грађе , као и уклањање последица насталих из различитих разлога, а нарочито код њеног  коришћења.

            Један од разлога за вршење ревизије може бити и измештање архивске грађе у време рата или непосредне  ратне опасности и њено враћање, после престанка  у пређашње стање, када долази до оштећења и нестанка докумената. Искуство ове врсте има Историјски архив Шумадије у Крагујевцу када је велика количина грађе у рату 1999.године била измештена на друге локације  и поново враћена у Депо после завршетка ратних дејстава.                         
            Ревизија има и додатну
вредност, јер  се на тај начин добијени резултати могу користити   код  преузимања грађе, израде анализа о коришћењу фонда,  у процесу  коришћења aрхивске грађе,  као и  упућивање  корисника   како  правилно да поступају са  грађом, како се она не би оштетила. После ревизије грађе свих фондова Архива приступа се планирању израде водича, или дигитализацији архивског граће, јер је утврђено право стање  грађе у Депоу. Ревизијом се  млади архивисти упознају се садржајем  грађе Архива, који ће им користити у даљем процесу истраживања.                                                         
           
Закон о културним добрима Републике Србије из 1994. године,  члан 51. који је на снази, налаже   обавезу  установама  заштите културних добара да су  дужне да врше ревизију покретних културних добара најмање једанпут у десет година.  И у    Предлогу /акона о архивској грађи и архивској служби предвиђена је дужност архива да најмање једанпут у 20 година изврши ревизију архивских фондова.“1

Opširnije: Бориша Радовановић, О ревизији архивске грађе

Сажетак: У депо Историјског архива у Ужицу протеклих година смештенаје велика количина архивске грађе настале радомпривредних субјеката у којимје покренут стечајнипоступак. Продајаимовине стечајног дужника наметнула је Архивуобавезу да хитно преузме ову грађу.Приликом пријема извршено је грубо сређивање, одвајање по врсти, без спољних обележавања, уместо којих су задржана она која сунастала у регистратури. Већ у току првих дана по пријему архивска служба засута је захтевима за уверењима на основу податакаиз преузетедокументације. Због тога се морао хитно започети рад на сређивању ове грађе,иако ти послови нису могли бити благовремено планирани.

Кључне речи: архивска грађа, стечај, депо, Закон о јавним радовима, инвалиди, архив, регистратурско сређивање.

У в о д

Историјски архив у Ужицу је регионална установа заштите, чија надлежност обухвата девет општина Златиборског округа и једну општину у Округу моравичком. По простору на ком обавља своје послове, један је од највећих архива у Републици Србији.

До 2009. Ужички архив био је смештену приземљу западног крилазграде тада Ужичке општине, данас Управе града Ужица, у неусловном простору за заштиту архивске грађе, влажном и недовољном у односу на количину архивске грађе о чијој се заштити старао. Од те годинеАрхив ради у новом,савременом објекту, који је, кад је реч о условима за смештај архивске грађе и рад на њеној заштити, један од најсавременијих у Републици Србији. Изградњом модерног канцеларијског простора и квалитетних депоа, запосленим је омогућено да адекватно одговоре на задатке делатности којом се баве. Добијањем савремених депоа рад на пријему архивске грађе је интензивиран.

Opširnije: Драган Кнежевић, Сређивање архивске грађе преузете у току стечаја - Искуства Историјског архива...

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA