Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

                          

            Апстракт: У раду се говори о потреби  вршења ревизије архивске грађе у архивима  на основу Закона о културним добрима.

            Кључне речи: ревизија, архивска грађа, фонд.

 

            Ревизија је сложен архивистички поступак којим се у складу с одређеним прописима у одређеним временским интервалима - утврђује стварно стање и вредност  архивске грађе, фонда једног архива,  чиме се  омогућава боље чување и заштита грађе , као и уклањање последица насталих из различитих разлога, а нарочито код њеног  коришћења.

            Један од разлога за вршење ревизије може бити и измештање архивске грађе у време рата или непосредне  ратне опасности и њено враћање, после престанка  у пређашње стање, када долази до оштећења и нестанка докумената. Искуство ове врсте има Историјски архив Шумадије у Крагујевцу када је велика количина грађе у рату 1999.године била измештена на друге локације  и поново враћена у Депо после завршетка ратних дејстава.                         
            Ревизија има и додатну
вредност, јер  се на тај начин добијени резултати могу користити   код  преузимања грађе, израде анализа о коришћењу фонда,  у процесу  коришћења aрхивске грађе,  као и  упућивање  корисника   како  правилно да поступају са  грађом, како се она не би оштетила. После ревизије грађе свих фондова Архива приступа се планирању израде водича, или дигитализацији архивског граће, јер је утврђено право стање  грађе у Депоу. Ревизијом се  млади архивисти упознају се садржајем  грађе Архива, који ће им користити у даљем процесу истраживања.                                                         
           
Закон о културним добрима Републике Србије из 1994. године,  члан 51. који је на снази, налаже   обавезу  установама  заштите културних добара да су  дужне да врше ревизију покретних културних добара најмање једанпут у десет година.  И у    Предлогу /акона о архивској грађи и архивској служби предвиђена је дужност архива да најмање једанпут у 20 година изврши ревизију архивских фондова.“1

Opširnije: Бориша Радовановић, О ревизији архивске грађе

Сажетак: У депо Историјског архива у Ужицу протеклих година смештенаје велика количина архивске грађе настале радомпривредних субјеката у којимје покренут стечајнипоступак. Продајаимовине стечајног дужника наметнула је Архивуобавезу да хитно преузме ову грађу.Приликом пријема извршено је грубо сређивање, одвајање по врсти, без спољних обележавања, уместо којих су задржана она која сунастала у регистратури. Већ у току првих дана по пријему архивска служба засута је захтевима за уверењима на основу податакаиз преузетедокументације. Због тога се морао хитно започети рад на сређивању ове грађе,иако ти послови нису могли бити благовремено планирани.

Кључне речи: архивска грађа, стечај, депо, Закон о јавним радовима, инвалиди, архив, регистратурско сређивање.

У в о д

Историјски архив у Ужицу је регионална установа заштите, чија надлежност обухвата девет општина Златиборског округа и једну општину у Округу моравичком. По простору на ком обавља своје послове, један је од највећих архива у Републици Србији.

До 2009. Ужички архив био је смештену приземљу западног крилазграде тада Ужичке општине, данас Управе града Ужица, у неусловном простору за заштиту архивске грађе, влажном и недовољном у односу на количину архивске грађе о чијој се заштити старао. Од те годинеАрхив ради у новом,савременом објекту, који је, кад је реч о условима за смештај архивске грађе и рад на њеној заштити, један од најсавременијих у Републици Србији. Изградњом модерног канцеларијског простора и квалитетних депоа, запосленим је омогућено да адекватно одговоре на задатке делатности којом се баве. Добијањем савремених депоа рад на пријему архивске грађе је интензивиран.

Opširnije: Драган Кнежевић, Сређивање архивске грађе преузете у току стечаја - Искуства Историјског архива...

Архива у Републици Србији има 39. [1] Сви сем три (Архив Србије у Београду и два покрајинска: Архив Војводине и Архив Косова и Метохије) се називају ИСТОРИЈСКИМ. То име је оснивач додељивао, што би се подразумевало да је овај посао тесно повезан са историјом, а самим тим и познавањем историје или пак специјализоване историје, односно њеног неког дела или епохе. 

Дакле, запослени у историјским архивима, виђени очима оних који долазе у архив ради истраживања или других услуга, требали би бити врсни познаваоци историје. Како опште, још више националне историје. Док на посебан пиједастал знања се ставља завичајна историја, коју, поред запослених са високом стручном спремом чак и манипулант би требао да зна у најмању руку на таквом нивоу колико и други специјализовани стручњаци у својим пословима. Бар тако би требало да буде. [2]

Opširnije: Зоран Вељановић, Историјска белешка између помоћног информативног средства и научноистраживачког...

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA