Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Архива у Републици Србији има 39. [1] Сви сем три (Архив Србије у Београду и два покрајинска: Архив Војводине и Архив Косова и Метохије) се називају ИСТОРИЈСКИМ. То име је оснивач додељивао, што би се подразумевало да је овај посао тесно повезан са историјом, а самим тим и познавањем историје или пак специјализоване историје, односно њеног неког дела или епохе. 

Дакле, запослени у историјским архивима, виђени очима оних који долазе у архив ради истраживања или других услуга, требали би бити врсни познаваоци историје. Како опште, још више националне историје. Док на посебан пиједастал знања се ставља завичајна историја, коју, поред запослених са високом стручном спремом чак и манипулант би требао да зна у најмању руку на таквом нивоу колико и други специјализовани стручњаци у својим пословима. Бар тако би требало да буде. [2]

Opširnije: Зоран Вељановић, Историјска белешка између помоћног информативног средства и научноистраживачког...

Апстракт: Овим радом смо покушали да дамо предлог како и на који начин  се може приступити сређивању фонда какав је фонд Историјског архива Пожаревац Народно позориште Дунавске бановине у Пожаревцу. С обизиром на значај ове установе у првом делу рада  је дат сажет историјат установе, а у другом дата су искуства приликом архивистичког сређивања и обраде фонда.

Кључне речи: архивски фонд, позориште, Пожаревац, Дунавска бановина

Може се рећи да је библиографија која се односи на историју српског позоришта све богатија. Међутим, не може се исто рећи за архивистичке радове који  би дали предлоге и сугестије на који начин поступати са архивском грађом позоришних установа. У ахривистичкој библиографији осим рада Олге Радуловић „Народно позориште“[1] нема других текстова који би се бавили проблемима сређивања и обраде ове врсте архивске грађе. Поставља се зато као оправдано питање колико је уопште сачуваних фондова ове врсте, колико им се посвећује пажња, да ли ови фондови представљају приоритетне,  итд.  Мишљења смо да фондови позоришних установа, уопште фондови установа културе итекако треба да постану приоритетни, јер они на врло инспиративан начин могу одсликати  не само културни и уметнички, већ и економски и образовни степен развоја једног друштва.

Opširnije: Слободанка Цветковић, Искуства на сређивању архивског фонда Народно позориште Дунавске бановине у...

Трећи број Архивског гласника објавио је чланкe Р. Стојиљковића и М. Стојчића „О сигнатури још једном“ (стр. 18) који показује где се налазимо по стручним питањима и  чланак Наде Берић (стр. 10-11) „Превод на српски језик стандарда Међународног ахривског савета за израду описа архивске грађе и описа њених стваралаца и ималаца“ који говори куда у стручном смислу треба идемо. Оно што је заједничко за оба чланка јесте чињеница да и један и други, између осталог, говоре о нужности да се што пре регулише једно од важних стручних питања наше архивистике – питање сигнатуре. Без нормирања архивске азбуке,  без одређивања изгледа и елемената сигнатуре, језик наше ахривске струке остаје без правописа. Чланак Наде Берић јасно говори у ком правцу треба радити на задату тему, док чланак колега из Врања показује сву нашу шароликост и тренутну  конфузију у струци. Наравно, овај чланак не пишемо  као критику, већ као прилику да разменимо мишљења, да видимо где смо и шта можемо да урадимо на унапређењу архивистике код нас. Стање није толико трагично док год  се питамо. То је знак да се ради и да има оних који су заинтересовани за будућност струке којом се бавимо. Подстакнути предлозима које су дале колеге из Врања, у чланку ћемо изнети наша размишљања о предностима и недостацима постојећих начина сигнирања, као  и о могућим решењима, без намере да иста намећемо. Очекујемо да ће се и колеге из других архива замислити над овим проблемом и активно се укључити у изналажење најбољег решења, како бисмо бар колико-толико усагласили своје ставове и мишљења до тренутка када се о томе у стучним телима буде одлучивало.

Opširnije: Слободанка Цветковић, О проблему сигнатуре

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA