Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

 

Sažetak:O arhivskoj knjizi se, naizgled, sve zna. Definicija je ista ili slična u svim udžbenicima iz kancelarijskog poslovanja ili arhivistike. Zakonskim ili podzakonskim aktima sve države bivše Jugoslavije su propisale njen izgled, obavezu stvaralaca i imalaca arhivske gradje i registraturskog materijala da isti unose u njen obrazac, a da se prepis redovno dostavlja na uvid nadležnim arhivima. Nedostatak stručnih članaka u arhivističkoj literaturi i na arhivističkim skupovima, kao da potvrđuje tezu da se na ovu temu nema šta dodati. No, da li je zaista tako? Tokom višegodišnjeg rada na zaštiti arhivske građe van arhiva, autori su utvrdili da se u praksi arhivska knjiga i dalje vodi raznoliko, da pojedinim kategorijama stvaralaca, poput privrede, postojeći oblik nije odgovarajući, da velikom delu sadašnjih registratura ne odgovaraju koncepti vodjenja arhivske knjige iz perioda od pre četrdesetak godina, da postoji nedoumica kako i gde zavoditi elektronsku dokumentaciju!  

Ključne reči: Arhivska knjiga, registraturski materijal, arhivsko poslovanje, osnovne evidencije, kancelarijsko poslovanje, arhivsko zakonodavstvo.

Opširnije: Jasmina Latinović, Jugoslav Veljkovski, ARHIVSKA KNJIGA

  

Апстракт: У раду се прати развој службе јавног бележништва у Србији у вези са трајном заштитом документације која настаје радом канцеларија јавних бележника. Детаљно се анализира Закон о јавнобележничкој делатности, посебно онај његов део који говори о врсти и чувању документације, која настаје радом канцеларија јавних бележника, до предаје надлежном  архиву. Рад упућује на сарадњу и могућности бољег дефинисања обавеза јавнобележничких канцеларија и Коморе према државним архивима.

 

Кључне речи: Јавно бележништво (нотаријат), историјат јавног бележништва, Закон о јавнобележничкој делатности  Србије, јавнобележничке исправе и књиге евиденције, предаја нотаске архиве, архивска грађа, улога архивских институција, Листа категорија регистратурског материјала, безбедбост и заштита нотарских архива.

 

1. Краћи историјат јавнобележништва – нотарства

 

            Јавно бележништво (нотаријат) потиче из античких времена и спада у ред једне од најстаријих правних служби. Појава јавних бележника (нотара) везује се за I век п.н.е. у Римској држави, када се појавио нов начин брзог писања (приписује се писару Тирону) који је подсећао на стенографске белешке, названог Notae Tironinae – Тиронови знаци који су представљали скраћенице, а називале су се notae. Сама реч нота (nota, notae) значи знак, односно писани знаци, па је по томе и лице које је те знакове бележило названо нотаром, што би на српском значило писар или бележник (notarius).[1]

Opširnije: Радмила Недељковић, Јавни бележници-нотари и архивска грађа

Apstrakt: Rad ima za cilj  bliže upoznavanje arhivara u osnovnim školama sa pravima i obavezama  škola, kao stvaralaca dokumentacije, kao  i pružanje potrebnih instrukcija od strane Istorijškog arhiva, u cilju zaštite arhivske gradje i registraturskog materijala. Nastao je kao izvod iz predavanja u sklopu edukacije sekretara i arhivara osnovnih škola, koje su autorke održale 12.03.2015. god.  Akcenat je stavljen na:

· Znacaj edukacije arhivara u osnovnim školama

· Sagledavanje stanja sa terena, na osnovu nadzornih obilazaka stručne službe Istorijskog arhiva osnovnih škola na teritoriji Opštine Kruševac,

·  Prava i obaveze stvaraoca arhivske građe i registraturškog materijala tj. škola,odredjene Zakonom,

·  Zadatke i nadležnosti Arhiva, odnosno arhivskih radnika Službe za zaštitu arhivske građe i registraturškog materijala van arhiva u ovom slučaju u školama.

 

Kljucne reci: škola, arhivar, arhivska gradja, registraturski materijal, edukacija

Opširnije: Jelena Kovacevic, Danijela Miljkovic, Uloga i značaj stručne osposobljenosti arhivara u osnovnim...

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA