Рад је објављен у: Годишњак Историјског архива Пожаревац „Записи“, год. 2, бр 2, 2013, Историјски архив Пожаревац.

                        

 Апстракт: Архивска грађа и регистратурски (документарни) материјал настао радом правосудних органа представља веома вредну и значајну историјску, културну, научну и оперативну документацију, која ужива приоритетну заштиту у архивским установама. Целовита заштита архивске грађе правосудне провенијенције обухвата период од настанка докумената до њихове похране и стручне валоризације у архиву. Претходна заштита ове архивске грађе веома је битна за њено очување и даљи стручни рад у архиву. Рад представља покушај да сумирамо досадашња искуства и постигнућа Историјског архива у Пожаревцу у области заштите архивске грађе код правосудних стваралаца на подручју Браничевског округа. Истовремено, анализом постигнутог настојимо да изведемо закључке на основу којих можемо предложити перспективна решења у области савремене заштите архивске грађе правосудних органа.

Увод

Радом државних органа, у оквиру којих посматрамо и правосудне органе, свакодневно настаје значајна количина архивске грађе и регистратурског материјала.Регистратурски материјал, који може битиу писаном, цртаном, штампаном, фотографисаном облику, затим фонографисан, микрофилмован или дигитализован, односно на некидруги начин забележен, чува се делимично трајно. Ј. Жонтар истиче више намена чувања регистратурског материјала: културни и научни интерес, интерес законитости и правне сигурности и пословни интерес.[3]

Културни и научни интерес се темељи на чињеници, да се у огромној количини регистратурског материјала, насталог у правосудним регистратурама, налазе подаци који „омогућавају проучавање и приказивање прошлости“ једне државе и њене правосудне функције. Ова врста документације зато представља основ за одабирархивске грађе која има неоспорну трајну културну вредност. Са архивском грађом правосудних стваралаца уско су повезане не само правна и државна историја, већ и друге правне облати, али и историја у општем смислу, затим социологија или друге друштвене науке, када су „у додиру“ са прошлошћу. Културни и научни интерес за ову врсту архивске грађе је не само широк већ и трајан, јер онапредставља, како извор података,тако и доказ чињеница.[4] У погледу заштите регистратурског материјала правосудних стваралаца, подједнако је изражен интерес законитости, правне сигурности, као и пословни интерес.

Да би се омогућио другорочнији културни и научни интерес за архивску грађу правосудних органа, није довољно само штитити архивску грађу као културно добро. Потребно је одређено време чувати регистратурски материјал да би се из њега одабрала архивска грађа, односно спречила штета на њој. Заштита архивске грађе и регистратурског материјала врши се како у архиву тако и код стваралаца односно регистратура. Тако, разликујемо претходну (превентивну) заштиту архивске грађе и регистратурског материјала која се обавља код правосудних органа као стваралаца исте. Другим степеном, у коме преовладава архивистички приступ њеној заштити, сматрамо поступак са архивском грађом од тренутка њеног уласка у архив до објављивања или на други начин стављања на увид јавности. Историјски архив Пожаревац, установа заштите архивске грађе као културног добра и регистратурског материјала као добра које ужива претходну заштиту,[5] има активну улогу на оба нивоа заштите писаног материјала насталог радом правосудних органа на подручју Браничевског округа.

 

Правосудни органи као ствараоци архивске грађе у Браничевском округу

„Злочин нема значај каочињеница која се десилау животу, ако није санкционисана као кривично дело. Успех борбе против злочинаказном, условљен је постојањем чврстог и закономрегулисаног поступка по чијемби се спровођењу изреклаправедна казна,“[6] само је један од разлога који указују на значај и улогу правосудних органа у функционисању државне власти. Према значају ових органа вреднује се и писано сведочанство о њиховом постојању и раду.

Изградња модерног правосудног система у Србији започела је у 19. веку, упоредо са борбом за самосталну уставну и парламентарну државу, јаке унутрашње организације и међународно признатог правног субјективитета.[7] Правосуђе модерне српске државе нормативно је утемељено 1865. године доношењем Закона о устројству судова окружних, апелационог и касационог,[8] којим је била регулисана стварна и месна надлежност судова у Србији.

На основу уставних начела, нова организација судова у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца/Југославији, самим тим и Србији као њеном саставном делу, спроведена је Законом о уређењу судова из 1929. године.[9]  Према Закону, судска функција је почивала на мрежи редовних судова коју су чинили срески, окружни, Трговачки, Апелациони судови и Касациони суд.

Донекле сличну организацију правосудних органа утврдио је и Закон о уређењу народних судова,[10] донет 1945. године, који је важио на целокупној територији тадашње југословенске државе. Део правосудног система савезне државе, по овом Закону, чинили су срески, окружни судови и Врховни суд народне република Србије као федералне јединице. Уредба о броју и територијалној надлежности среских и окружних судова на територији Народне Републике Србије ван подручја аутономне покрајине Војводине, из 1947. године,[11] утврдила је мрежу судова првог и другог степена на подручју ове федералне јединице. У Пожаревачком округу је тада образовано пет среских судова: у Великом Градишту, Жагубици, Кучеву, Петровцу на Млави и Пожаревцу.

Истом Уредбом је образован Окружни суд у Пожаревцу, за подручја среских судова у округу. Према томе, административна целина некадашњег Пожаревачког округа (изузев подручја Моравског среза са седиштем у Жабарима), чинила је територијалну надлежност новообразованог Окружног суда. Уредбом о укидању постојећих и оснивању нових окружних судова из 1951. године, основан је „нови“ Окружни суд у Пожаревцу, за подручје среских судова у Кучеву, Петровцу, Пожаревцу, Великом Градишту и Жагубици.[12]

Можемо, међутим, рећи да се данашња организација судова у Браничевском округу темељи на Закону о организацији и територијалној надлежности судова опште надлежности из 1966. године. [13] Дотадашњи срески судови су престали са радом, а њихову надлежност у првом степену преузели су општински судови. Oни су, по правилу, оснивани за подручје једне општине, али су се могли основати и „за део територије једне општине или за територију две или више општина“. Тако је на подручју данашњег Браничевског округа образовано шест општинских судова, и то по један за подручја општине Велико Градиште и Голубац, Пожаревац и Мало Црниће, а остала четири су се односила сваки на по једну општину и то: Жабари, Жагубица, Кучево, Петровац на Млави и Пожаревац.

Истим Законом је утврђена и месна надлежност окружних судова у Србији. Делокруг рада окружних судова се сада „везивао“ за подручје надлежности општинских судова, односно, за две или више општина. Окружни суд у Пожаревцу је тако формиран за подручја општинских судова у Великом Градишту, Жагубици, Жабарима, Кучеву, Петровцу и Пожаревцу.[14]

Нови Закон о редовним судовима за подручје Социјалистичке Републике Србије, који је почео да се примењује 1. јануара 1975. године, [15] утврдио је територијалну надлежност и делокруг рада судова опште надлежности, где су спадали општински, окружни и Врховни суд, затим привредни судови и Виши привредни суд у Србији.Територијална надлежност судова утврђена овим Законом није се квалитативно разликовала од решења из 1966. године. Новина се огледала једино томе што су поједини општински судова добили у надлежност решавање кривичних предмета малолетника и вршење послове међународне правне помоћи „из надлежности више општинских судова са подручја окружносг суда“. Тако је Општински суд у Пожаревцу, на пример, добио надлежност за решавање ових предмета и за подручје општинских судова у Великом Градишту, Жабарима и Кучеву, док је Општински суд у Петровцу, поред свог подручја, преузео и надлежност Општинског суда у Жагубици.[16]

Окружни суд у Пожаревацу је задржао територијалну надлежност на подручју данашњег Браничевског округа, односно општинских судова како је то предвиђено Законом из 1966. године. Окружни привредни суд у Пожаревцу, међутим, имао је ширу месну надлежност. Основан је 1956. године Одлуком Народне скупштине Србије РС, дел. бр. 66. од 17. фебруара 1956. године. У време оснивања суда, она се простирала на подручју Смедеревског и Пожаревачког среза, односно општине Велико Градиште, Велика Плана, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави, Пожаревац, Смедерево и Смедеревска Паланка. Под именом Окружни привредни суд, радио је до 1992. године, када је преименован у Привредни суд Пожаревац, да би од 2002. до 2010. године преузео име Трговински суд Пожаревац.[17] Иначе, корени привредног судства потичу такође из 19. века када је,1859. године био основан Трговачки суд као специјализовани, са седиштем у Београду и надлежношћу, у свим трговачким споровима, за „целу Србију у другом степену, и за округ београдски у првом степену“. На нивоу округа привредне спорове - „трговачка дела“ су судили окружни судови, с тим „да у суђењу учествује и по један грађанин“.[18]Данас суд носи назив Привредни суд Пожаревац.

Законом о судовима из 1991. године је утврђено јединствено судство за подручје Републике Србије, према коме су вишестепену судску мрежу су чинили судови опште надлежности и привредни судови.

Судска власт у Србији данас је уређена Законом о уређењу судова [19] и Законом у о јавним тужилаштвима,[20] оба донета 2008. године. Према овим прописима, судска власт у Србији, као један сегмент државне власти, је „независна од законодавне и извршне власти“, и „штити слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђује уставност и законитост“.[21]

Део правосудног система представља и јавно тужилаштво, чија је основна функција, да у складу са „начелом официјелности легалитета кривичног гоњења гони учиниоце кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости“.[22] Модерно јавно тужилаштво, као део правосудног система у Србији, стварано је упоредо са судским органима.Јавни тужилац је по својој природи посебан правосудно-управни орган, установљен да, сарађујући са судом, врши правосудно-управну функцију, подједнако одвојен и од суда и од управе. Положај јавног тужиоца у кривичном поступку детерминисан је правима и дужностима које он има као странка у кривичном поступку, али и као државни орган.[23]

Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава,[24] утврђена је територијална надлежност правосудних органа у Србији. На подручју Браничевског округа, до најновијих промена у организацији судске мреже у Србији, постојало је шест самосталних правосудних регистратура првостепене инстанце: и то у Општински суд Пожаревцу, Великом Градишту, Жабарима, Жагубици, Петровцу на Млави и Кучеву. Посебне регистратуре биле су Окружни суд Пожаревац и Привредни суд у Пожаревцу. До 2008. године, Прекршајни суд формално није припадао правосудном систему, већ је, као орган за прекршаје, представљао део управног система државне власти.

На подручју Браничевског округа правосудну функцију обављају Основни суд у Пожаревцу, са судским јединицама у Великом Градишту, Жабарима, Жагубици, Кучеву и Петровцу на Млави, Виши суд у Пожаревцу, Привредни суд у Пожаревцу и Прекршајни суд у Пожаревцу, са одељењима суда у Великом Градишту, Жабарима, Жагубици, Кучеву и Петровцу на Млави.[25] Руководећи се начелом економичности судског поступка, важећи норматив правосудне организације извршио је „концентрацију“ надлежности, одузимајући одређеним првостепеним судским инстанцама самосталност у организационом смислу. У складу са тиме, на подручју Браничевског округа данас постоји Основно јавно тужилаштво, чија надлежност „покрива“ територију Основног суда у Пожаревцу, и Више јавно тужилаштво за подручје надлежности Вишег суда у Пожаревцу. Виши суд у Пожаревцу је надлежан за подручје Основног суда у Пожаревцу, дакле, само за Браничевски округ. Привредни суд у Пожаревцу има другачију организацију односно његова територијална надлежност обухвата подручје Браничевског и Подунавског округа.

Кратак приказ нормативне регулативе и историјата правосудног система у Србији и Браничевском округу, при чему смо истакли значај који су законодавне власти придавале уређењу судова, само је један аргумент у корист нашег мишљења о потреби правовремене и адекватне заштите писане документације која настаје радом ових државних органа.

 

Заштита архивске грађе правосудног порекла код стваралаца у Браничевском округу

Стручне послове заштите архивске грађе и регистратурског (документарног)[26] материјала на подручју Браничевског округа врши Историјски архив Пожаревац. Његова важећа стварна надлежност, организација и функција данас су утврђени Законом о културним добрима, из 1994. године.[27] Територијална надлежност Архива је уређена Решењем о утврђивању територије архива [28] и обухвата општине Велико Градиште, Голубац, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави и Пожаревац. На основу одлуке надлежних органа општине Жабари, Архив у Пожаревцу обавља послове заштите архивске грађе и регистратурског материјала насталог и на територији ове општине.[29] Дакле, пожаревачки Архив је установа заштите архивске грађе и регистратурског материјала на подручју осам општина Браничевског округа, у којима постоји евидентирано више од 796 активних стваралаца - регистратура. [30]

Међутим, архивска грађа и регистратурски материјал свих активних регистратура – стваралаца не ужива исти степен заштите у поступку свог настајања. Издвајају се регистратуре чијим радом настаје архивска грађа од већег или великог значаја за историју, културу и науку на подручју на коме су, у једном периоду, пословале. Стручна Препорука критеријума за израду листа приоритетних регистратура[31] као и Препорука за селективно праћење стваралаца регистратурског материјала и архивске грађе,[32] као основне критеријуме узимају место, статусну одређеност, улогу и значај регистратуре у друштвеном животу, као и врсту регистратурског материјала које оне стварају.[33]

Према овим Препорукама, архивска грађа и регистратурски материјал правосудних стваралаца уживају приоритетну заштиту у поступку настанка. Претходна заштита регистратурског материјала правосудних стваралаца (али и других правних лица) је нужна док се из њега не одабере архивска грађа. Она представља скуп стручних послова на заштити писаног и другог документарног материјала, у поступку његовог настанка.

Заштиту архивске грађе правосудних стваралаца од њеног настанка до предаје Архивуније могуће   обезбедити   без утврђених права, обавеза и надлежности свих субјеката у овом систему. Важећи прописи налажу правосудним органима, као ствараоцима или имаоцима архивске грађе и регистратурског материјала, одређене обавезе.Тако, Закон о културним добрима, у оквиру општих одредаба о правима и обавезама сопственика, односно правног лица које „користи и управља културним добром“ , предвиђа коришћење културног добра „на начин који је ускладу са одредбама овог закона и мерама утврђенима на основу њега“ односно дужност ствараоца или сопственика „да чува и одржава културно добро и спроводи утврђене мере заштите“ као и „неодложно обавештава установу заштите о свим правним и физичким променама насталим у вези са културним добром“.[34] Однос ствараоца према архивској грађи као културном добру и делу његове имовине, можемо квалификовати као поступање са „посебном пажњом доброг домаћина“.[35]

Конкретније обавезе стваралаца архивске грађе, према томе и правосудних органа, односе се на евидентирање регистратурског материјала са израдом евиденција о истом, његово чување у сређеном и безбедном стању, класификацију и архивирање, израду норматива о роковима чувања регистратурског материјала, одабирање архивске грађе, излучивање и уништавање безвредног регистратурског материјала, предају архивске грађе надлежном архиву на чување, у утврђеном року и по прописаном поступку.[36] Предмет заштите све више представља и регистратурски материјал који настаје као резултат електронског канцеларијског пословања, па се очекује да се постојећа норматива и у овом смислу, у наредном периоду унапреди.

Како је уређена заштита архивске грађе код правосудних регистратура у Браничевском округу? На основу законске регулативе, права и обавезе правосудних органа као стваралаца, можемо сврстати у неколико група. Прва група права, обавезa и надлежности произилази из система канцеларијског (судског и тужилачког) пословања. Ту се налазе означавање и датирање регистратурског материјала, класификација и развођење предмета, архивирање, сређивање сврстаних предмета по судским ознакама, вођење основних и помоћних судских евиденција, архивирање предмета и њихово увођење у Архивску књигу као основно информативно средство о архивској грађи и регистратурском материјалу у целини.

Законодавац је посебним подзаконским прописима регулисао канцеларијско и административно пословање у регистратурама правосудних органа. Тако судови у Србији „послују“ на основу Судског пословника, донетог 2009. године,[37] у оквиру кога је посебан одељак посвећен архивирању, чувању и издвајању предмета. У овом су одељку утврђени и рокови чувања појединих категорија регистратурског материјала односно предмета који настају радом судова.

Сличан је случај и са јавним тужилаштвима, који своје пословање организују у складу са Правилником о управи у јавним тужилаштвима, донетим 2009. године.[38] Посебан одељак Правилника је посвећен „архивском материјалу“, при чему је предвиђен начин чувања архивске грађе и регистратурског материјала, издвајање регистратурског материјала из архивске грађе. Постојање „издвојених“ норматива поступања са регистратруским материјалом код правосудних регистратура говори о изграђеном ставу одлучујућих државних субјеката о приоритетном значају ове архивске грађе и потреби њеног трајног чувања.

Међутим, овакав приступ проблему заштите архивске грађе правосудних органа има своје „лице и наличје“. Позитивну страну свакако видимо и у томе што је канцеларијско (судско и тужилачко) пословање једнообразно уређено, а судским органима стављено у „императив“ да оперативну документацију основне делатности и судске/тужилачке управе редовно сређују и евидентирају. На основу стручног надзора надлежне службе у Историјском архиву Пожаревац, утврђено је да правосудне регистратуре у Браничевском округ данас имају уређено канцеларијско и архивско пословање, ажурно спроводе класификацију и архивирање свршених предмета. Такође, оне по природи своје делатности уредно воде евиденције о предметима основне делатности: уписнике, именике као и уписнике судске/тужилачке управе.[39]

            Проблем настаје у тренутку када заштита оперативне документације прелази у фазу архивирања и одлагања у архивске депое стваралаца, њену валоризацију као историјског документа, израде Архивске књиге као основног обавештајног средства о архивској грађи и регистратурском материјалу и коначно предаје архивске грађе Архиву на чивању и заштиту у складу са одредбама Закона о културним добрима. У овим областима, које су у ствари и најзначајније у превентивној заштити архивске грађе, појављују се изненађујуће ситуације у пракси Историјског архива Пожаревац.

Правилно чување архивске грађе и регистратурског материјала подразумева да архиве писарница, архивски депои, или „оперативна архива“ регистратура,[40] треба да испуњавају одређене техничке и микроклиматске услове. Архивска грађа и регистратурски материјал смештени у архивама писарница или архивским депоима трпе утицај разних деструктивних фактора, чиме се убрзава њихово пропадање. Отклањањем или смањивањем утицаја ових фактора, век архивске грађе и регистратурског материјала може се неупоредиво продужити и то у оквиру постојећих материјалних могућности сваке регистратуре.[41]

Да би се спречило дејство деструктивних фактора на архивску грађу и регистратурски материјал, обавеза регистратуре јесте да обезбеди простор за смештај и чување исте, потребне површине, сув, изолован од дејства влаге, са довољно природне и неопходном вештачком светлошћу, опремљен системом за проветравање, али и заштитом од непосредног дејства сунчеве светлости на архивску грађу и регистратурски материјал. Просторија у којој се чува архива регистратуре, по стандардима техничке заштите, не би требало да се налази у сутуренима, испод нивоа земље, првенствено из безбедносних разлога, јер као такав, „делимично или потпуно укопан у земљу може да буде све друго само не гарант потпуне заштите“ архивске грађе и регистратуског материјала.[42]

Амбијентални услови који се тичу обезбеђивања оптималне температуре, влаге и топлоте, такође су веома битни за заштиту архивске грађе у регистратурама. Да би се сачувао, како у време своје „оперативе“, тако и као извор архивске грађе, регистратурски материјал треба да буде смештен у прописаној опреми, која подразумеваспецијализоване металне отворене или затворене, на прописној удаљености од зидова, пода, таванице или међусобно.[43]

Размотримо нека искуства пожаревачког архива у погледу смештајног простора и техничке заштите архивске грађе и регистратурског материјала код судова и тужилаштава. Важећи прописи о канцеларијском и архивском пословању ових стваралаца не садрже детаљније одредбе о условима смештаја и чувања, заштите архивске грађе и регистратурског материјала у регистратурама. Тако, члан 239. Судског пословника каже да се „архивирани предмети, уписници, именици и друге помоћне књиге чувају и издвајају по прописима о заштити културних добара и одредбама овог пословника“.[44] Сличну формулацију садржи и Правилник о управи у јавним тужилаштвима, који предвиђа да се „архивска грађа и регистратурски материјал чувају у јавном тужилаштву у складу са прописима који уређују архивирање“.[45]

У недостатку прецизнији упутстава, спољна служба Историјског архива у Пожаревцу, у поступку стручне помоћи правосудним регистратурама, примењује правила о техничкој заштити које прописују стандарди архивистике, стручна упутства о техничкој заштити архивске грађе и регистратурског материјала у архивским установама. Претпоставка је да начин на који се архивска грађе правосудног порекла чува и штити у депоима Архива, може и треба да буде модел њене заштите и у процесу настанка, код судова и тужилаштава. А управо је код ових стваралаца уочен озбиљан проблем техничке заштите архивске грађе, јер је у једном броју правосудних регистратура архивска грађа и регистратурски материјал смештен у неадекватном простору, лошим амбијенталним условима, у којима је изложена перманентном оштећењу, уништењу или нестанку.

Архиве Вишег суда, Привредног суда, Основног суда у Пожаревцу – судска јединица у Кучеву

Посебно су алармантни случајеви Вишег суда у Пожаревцу и Привредног суда, који имају опредељен простор за смештај архиве у подруму зграде, седишта ових регистратура, који је потпуно неадекватан за смештај овако значајне архивске грађе. Ради се о простору који је планиран за склониште у случају ратних дејстава, нема система за вентилацију, природног светла, а при томе је подложан изливању фекалне и кишне канализације, због чега је често био плављен. Дешавало се да архива смештена у њему буде директно изложена дејству воде, влаге, буђи. То представља узрок значајног оштећења архивске грађе настале радом Вишег (Окружног) суда у Пожаревцу у периоду од 1945. до 1950. године.[46] Ако знамо да се у грађи овог периода налазе значајна сведочанства историје, посебно у предметима кривице, тада разумемо каква је штета проузрокована неадекватним смештајем и чувањем архивираних предмета из рада ове регистратуре.

Сличну ситуацију налазимо и у архиви Основног суда у Пожаревцу – судских јединица у Петровцу на Млави или Жабарима. Старија грађа ових јединица је такође смештена делом у подрумским просторијама, са доста влаге, због чега су и на грађи насталој радом ових јединица видљива трајна оштећења.

Нешто другачији, али не мање алармантан, је случај судске јединице у Кучеву чија је архива смештена у таванском простору, где је физички потпуно необезбеђена, изложена глодарима, непосредном дејству атмосферских падавина, без присуства природне или вештачке светлости. При томе, ова се грађа која је настала у периоду од 1946. до 1980. године, налази у несређеном стању. [47] Неприхватљиво је то што се углавном у лошим условима чува старија документација, која потиче из прве половине 20. века и, према години свог настанка, већ представља архивску грађу. Стање заштите архивске грађе у конкретном случају указује не само на неиспуњавање основних законских обавеза стваралаца у погледу заштите сопствене архивске грађе, већ и о крајње немарном односу битних државних и друштвених субјеката, често и појединаца, према писаном документу као извору значајних историјских сазнања о Браничевском округу. Последице тога су трајно оштећена или заувек изгубљена писана сведочанства о једном сегменту државне историје, која се није дешавала само на највишим инстанцама, већ и у регионалним оквирима.

Не можемо, међутим, бити искључиви, када анализирамо стање заштите архивске грађе у правосудним регистратурама. Морамо истаћи и позитивне примере. Један од њих је Основни суд у Пожаревцу, који је, у своме седишту, уредио архиву, обезбедио смештајни простор који задовољава основне нормативе струке. Архивски депо садашњег Основног суда у Пожаревцу смештен је, истина, у подрумској просторији, али у њој се обезбеђују неопходни климатски услови а грађа је највећим делом уложена у прописане архивске полице. [48]

У судској јединици Основног суда Пожаревац, у Великом Градишту, постоје две просторије за смештај архивске грађе и регистратурског материјала. Архивска грађа настала до 1975. године смештена је на трећем спрату у просторији која је довољно пространа, светла и сува. Евентуална могућност прокишњавања благовремено је санирана, тако да су услови чувања у овом делу регистратуре такође задовољавајући. [49]

Регистратуре Прекршајни суд, Основно јавно тужилаштво и Више јавно тужилаштво имају посебне просторије за смештај архиве, које одговарају потребама рада ових ствараоца и количини регистратурског материјала који „производе“. Архиве ових стваралаца углавном су смештене у опредељеном канцеларијском простору, који испуњава основне техничке услове за заштиту документације.[50]

Имајући у виду да радом ових стваралаца настаје документација која се у највећем делу не чува трајно (јер по поступку бива прослеђена Основном или Вишем суду, или се ради о прекршајима који не представљају тежа противправна дела), мишљења смо да се у постојећим условима њихова архивска грађа и регистратурски материјал адекватно чува и штити.

Архива Основног суда у Пожаревцу – судске јединице у Жагубици, Великом Градишту и Пожаревцу

Друга важна област у превентивној заштити јесте сређивање архивске грађе и регистратурског материјала код стваралаца. Пример регистратуре Основни суд у Пожаревцу потврђује да правосудни органи углавном испуњавају законске обавезе у погледу сређивања архивске грађе и регистратурског материјала. Архива овог ствараоца за јединице у Пожаревцу, Великом Градишту, Петровцу на Млави и Жагубици је сређена у целини, док је у јединицама у Кучеву и Жабарима то делимично урађено.

Приликом стручног надзора Архива утврђено је да се код свих правосудних регистратура у округу редовно и по пропису врши сређивање предмета основне делатности за период од 1980. године до данас, посебно оних који су у оперативној фази. Ово није случај са архивским материјалом старијим од 30 година, који се, иако је сређиван за време своје оперативности, од тренутка када је похрањен у, најчешће, непримерени смештајни простор, налази у неуређеном стању, у коме је поредак текућег пословања поремећен, различити предмети из једне године нису повезани а тражена акта је тешко могуће пронаћи. Овај проблем је у непосредној вези са неадекватном техничком заштитом и пружа утисак небриге ствараоца за „далеко време прошло“, јер се памћење истих често „завршава протеком двадесет последњих година“.

Међутим, последњих година ситуација се побољшава. Виши суд у Пожаревцу је, такође, уз стручну помоћ Архива, приступио сређивању и пописивању предмета основне делатности насталих непосредно у периоду од 1945. до 1960. године. Истовремено врши се валоризација регистратурског материјала и одабир архивске грађе за трајно чување. Вредновање регистратурског материјала је од вишеструког значаја, како за регистратуру тако и за архив као установу заштите. Специфичности докумената или одређених институција у којима настају, као што је случај са документацијом Вишег (Окружног) суда, као и периода у коме су настали, упућује нас на велики опрез и одговорност при коначном опредељењу шта сачувати, а шта уништити.[51] Како наводи О.Гилер „ниједна држава на свету није у стању да сачува сву писану грађу насталу на свим подручјима своје делатности, нити да осигура простор за њен смештај и особље које ће се о њој стручно бринути“.[52] Утолико је значај историјског и оперативног вредновања писане документације већи.

Основ вредновања регистратурског материјала су листе категорија регистратурског материјала са роковима чувања. Важећи Закон о културним добрима је истакао значај валоризације регистратурског материјала и одабирања архивске грађе за трајно чување јер је прецизно утврдио обавезу свих правних лица као стваралаца да утврде рокове чувања појединих врста докумената. Отуда наш став да Листу категорија ради сваки ималац грађе, без обзира на врсту делатности или чињеницу да су подзаконским прописом утврђени рокови чувања, уграђујући у њу све своје специфичности и особености у односу на сличну или исту институцију по делатностима, а поготову на ствараоце из осталих делатности.[53]

Судови као ствараоци архивске грађе и регистратурског материјала у оквиру територијалне надлежности Историјског архива у Пожаревцу данас имају своје Листе категорија регистратурског материјала са роковима чувања. Оне су резултат заједничких напора регистратуре и стручне службе Архива, уз поштовање свих релевантних општих и посебних законских и подзаконских прописа о роковима чувања специфичне судске документације. Полемика око потребе израде сопствене листе категорија у условима када „постоји обавезујући Правилник о управи у јавним тужилаштвима“ још увек је присутна у заштити архивске грађе јавних тужилаштава. Оспоравање одредаба Закона о културним добрима и „претпостављање истима“ подзаконских прописа из Правилника, пракса је коју је тешко, али не и немогуће, искоренити у интересу побољшања заштите архивске грађе правосудних органа. Мишљења смо да је у овом случају одлука на страни Архива који треба, одлучним ставом да брани одредбе важећег Закона о културним добрима и мерама у оквиру своје законске надлежности обезбеди безусловну примену закона као „старијег прописа“.

Важност рокова чувања и листе категорија огледа се и у поступку излучивања и уништавања безвредног регистратурског материјала.[54] Одабир архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала је био и остао један од најсложенијих стручних послова, коме упоредна и национална архивистика поклањају једнако велики значај као и другим стручним питањима.

Каква је пракса правосудних регистратура у погледу примене Листе и редовног излучивања безвредног регистратурског материјала? Искуства Архива у Пожаревцу показују да Основни суд у Пожаревцу, за јединицу у Пожаревцу, као и Прекршајни суд у Пожаревцу, на целој својој надлежности, имају, процентуално изражено, 100% реализацију излучивања и уништавања безвредног регистратурског материјала. Нешто је другачија ситуација код судских јединица Основног суда у другим општинама округа, где се излучивање обавља нередовно: док је, на пример, у Петровцу на Млави и Жагубици излучивање вршено у просеку на 4 године, код судских јединица (некада Општински суд) у Жабарима и Великом Градишту излучивање није спроведено последњих 10 година.[55]

Поред излучивања, судска јединица у Жагубици је, у ранијем периоду, испуњавала своје обавезе у погледу израде прописане евиденције о архивској грађи и регистратурском материјалу. Она је сачинила и доставила препис Архивске књиге за целокупан регистратурски материјал и архивску грађу која је настала радом исте у периоду од 1935. до 1968. године. Основни суд у Пожаревцу, за подручје надлежности у Пожаревцу, такође води евиденцију предмета основне делатности, али не у прописаној форми архивске књиге.

Архивска књига представља сумарну евиденцију целокупног регистратурског материјала, која следи по сређивању архивске грађе и регистратурског материјала, а значајна је и за ствараоца и за надлежни архив, јер пружа информације о садржају истородних докумената, количини која је настала током једне, протекле године, смештају, физичкој сачуваности и целовитости грађе. Истовремено, преписи Архивске књиге које је регистратура дужна да доставља архиву, значајни су за припрему спољне службе приликом надзора и пружања стручне помоћи регистратурама.[56]

Поред ажурне евиденције, посебну пажњу посвећујемо и преузимању архивске грађе правосудних стваралаца, као поступку „којим се документа и евиденције намењене чувању преносе у архивске депое“[57] на чување и заштиту. Преузимање или примопредаја архивске грађе из регистратуре представља „финални производ целокупних мера и делатности које кадрови из регистратура и архива предузимају на пољу евиденције и заштите архивске грађе у току њеног стварања.“[58] Архив преузима архивску грађу у циљу њеног чувања, одржавања, сређивања, обраде и објављивања односно коришћења и презентовања јавности,[59] што значи да се у архиву обавља архивистичка заштита архивске грађе као историјског и научног извора.

Преузимање архивске грађе као посебан однос између правосудних регистратура и Архива наилази на проблеме, који сурезултат неусаглашености посебних законских и подзаконских прописа из области судског и тужилачког пословања, са архивским законодавством. Утврдили смо да ови ствараоци важећим Законом о културним добрима нису ослобођени обавезе предаје архивске грађе и регистратурског материјала Историјском архиву Пожаревац на чување и заштиту, у складу са роковима и условима предвиђеним Законом.

Међутим, у непосредном контакту са одговорним лицем Основног суда Пожаревац – судске јединице у Кучеву,[60] на пример, представницима спољне службе Архива је предочено да ова регистратура нема обавезу да преда Архиву на чување архивски фонд настао радом исте као целину. Ово право, правосудним регистратурама „гарантује“Судски пословник, донет на основу Закона о уређењу судова[61] у Србији. Према чл. 240. Судског пословника, заиста се „у згради суда чувају и не издвајају ради предаје надлежном архиву“ веома значајни судски списи кривице, оставине, пословне способности, имовинско-правне и грађевинске природе, који се трајно чувају, значи имају статус архивске грађе. Сличне одредбе „изузећа“ садржи и Правилник о јавним тужилаштвима, те се истоветан проблем пре више година јавио и у случају архиве Основног јавног тужилаштва у Пожаревцу. Оправдано се можемо упитати који су разлози превагнули на страну овакве одлуке законодавца, ако знамо да је управо држава основала архиве да чувају и штите архивску грађу као културно добро, чији је значај посебан за државу и друштво.

Пример наведене судске јединице првостепене инстанце у Кучеву представља једну од практичних последица актуелних „нормативних спорења“. Из сличних разлога, значајна количина архивске грађе Вишег (Окружног) суда у Пожаревцу се још увек налази у овој регистратури, смештена у условима које смо напред описали, уз постојање латентне опасности да буде оштећена или чак уништена. Преузимање архивске грађе судских јединица у Великом Градишту, Петровцу на Млави и Жабарима за период после 1945. године није реализовано. Само је Основни суд у Пожаревцу, за подручје надлежности за град Пожаревац и делимично за судску јединицу у Жагубици,[62] до сада предавао архивску грађу и регистратурски материјал по протеку 30 година од њеног настанка.[63] Овај суд је, као правни следбеник, по пропису предао и архивску грађу некадашњег Суда удруженог рада, који сада представља посебан архивски фонд и значајан историјски извор за проучавање „радничког и самоуправног судства“, појаве специфичне за правосудни систем социјалистичке Југославије.[64] Посебно „тврди“ став и отпор предаји архивске грађе архиву заузимају представници јавних тужилаштава у округу, истичући да је за њих „једино обавезује одредбе Правилника о управи у јавним тужилаштвима“. До сада су тужилачки органи предали Архиву само делове својих фондова, изузимајући управо ону документацију која представља трајно сведочанство о њиховом постојању и раду.

Као специфичан, истичемо пример регистратуре Прекршајни суд у Пожаревцу, која такође није предавала Архиву на чување архивску грађу и регистратурски материјал у већој количини. Међутим, постоји акт према коме је ова регистратура предала општинској управи Скупштине општине Пожаревац[65] 1985. године део архиве која је настала радом исте у периоду од 1977. до 1982. године, те се очекује да и овај део архивске грађе овог ствараоца буде предат Историјском архиву Пожаревац са архивом градске управе Пожаревац.[66]

Однос према писаним сведочанствима и доказима, али и према архиву као легитимној установи заштите у конкретном случају, осликава и негативна статистичка процена стручне службе Архива. Она указује да се код правосудних стваралаца у округу налази велика количина   архивске грађе доспеле за преузимање, док је знатно мања количина преузета и чува се на прописани начин у депоима Архива. Изражено метрички, у депоу архива се налази на чувању око 250,00 м/1 архивске грађе правосудне провенијенције, и то према следећој табели:

Следећа табела приказује количину архивске грађе преузете у Архив односно оне коју треба преузети од регистратура:

Назив регистратуре – ствараоца архивске грађе		Преузета архивска грађа		Грађа која се налази код ствараоца -доспела за преузимање
		Настала у периоду 1945-1982.
		м/1	%	м/1	%
Виши суд Пожаревац		100,00	43%	250,00	57%
Основни суд Пожаревац	Судска јединица у Пожаревцу	150,50	71,5%	60,00	28,5%
	Судска јединица у Великом Градишту	0	0%	120,00	100%
	Жабари	0	0%	80,00	100%
	Жагубица	30,00	24%	95,00	76%
	Кучево	0	0%	90,00	100%
	Петровац на Млави	0	0%	120,00	100%
Привредни суд		17,00	21,5%	63,00	78,5%
Прекршајни суд Пожаревац		0,10	0,3%	31,90	99,7%
Основно јавно тужилаштво	Пожаревац	8,00	17%	40,00	83%
	Велико Градиште (грађа Среског јавног тужилаштва)	0,03	1%	20,00	99%
Више јавно тужилаштво		0,10	1%	30,00	99%
Укупно		305,23	-	999,90	-

У правосудним регистратурама, према последњим подацима, „чека“ на преузимање око 1000,00 м/1 архивске грађе и регистратурског материјала,[67] што представља у процентима изражено око 70% непреузете архивске грађе и регистратурског материјала насталог у периоду од 1945. до 1980. године. Овакво стање у вези примопредаје архивске грађе, као посебном односу правосудних стваралаца и архива, уколико озбиљно приступају својим обавезама у заштити архивске грађе, најблаже речено је неприхватљиво.

Са једне стране, можемо закључити да се, на основу подзаконског прописа ниже правне снаге у односу на закон, „суспендују“ и девастирају законски прописи о заштити архивске грађе, а управо се документација настала радом правосудних органа, која завређује статус архивске грађе и неопходност њеног трајног чувања, стручног смештаја и заштите, не предаје архивима, као установама које је управо држава основала за заштиту архивске грађе.(!) Мишљења смо да је реч о несхватљивој контрадикцији, за коју сумњамо да је примењива у заштити културних добара у развијенијим државним системима, којима наше друштво и држава свесрдно тежи. Истовремено, овакво решење, поготову његова практична консеквенца, представља распарчавања архивских фондова значајних стваралаца, дакле, негацију једног од основних архивистичких принципа, па је питање у каквом би се стању, после извесног времена исти налазили и да ли би значајна архивска сведочанства о раду ових државних органа остала сачувана за будућност.

Са друге стране, шта чини Архив на побољшању актуелне ситуација? Пре свега, предлаже и инсистира на принципијелној примени законских прописа о заштити архивске грађе, и у складу са тим, свих права и обавеза које Архив по закону има у домену своје надлежности. Веома је значајна надзорна функција Архива, из које произилази његова активна легитимација у погледу налагања и остваривања мера заштите и коришћења архивске грађе као и покретања кривичног и прекршајног поступка. На овај начин Архив има право и обавезу да на основу извршеног надзора и утврђеног чињеничног стања наложи спровођење неопходних мера заштите архивске грађе и регистратурског материјала у регистратурама.[68] Право активне легитимације, на чему спољна служба Историјског архива Пожаревац инсистира, отвара архивима могућност обављања одређених управних функција, што све чешће представља ефикасан „инструмент“ да ствараоци архивске грађе уоче озбиљност својих обавеза и одговорности у заштити архивске грађе и регистратурског материјала.[69]

Перспективу у заштити архивске грађе правосудних стваралаца на терену видимо и у корекцији односа државе према документацији која настаје радом органа судске власти, правилном постављању система заштите архивске грађе и функције архивских установа „на здраве ноге“, чему ће свакако значајно допринети доношење новог Закона о архивској грађи и архивској служби у Србији. То значи и „разумевање“ надлежних државних органа у погледу опредељивања довољних материјалних средстава за обезбеђивање адекватног смештаја архивске грађе код стваралаца али и у Архиву.

Ангажовање стручних лица – архивара код правосудних регистратура такође је неопходно, а у овом тренутку, парадокс је да поједини судови или судске јединице у Браничевском округу немају архиваре. Рационализација администрације спроведена је у правосуђу, између осталог, и на штету заштите архиве правосудних органа. Количина и значај архивске грађе, са једне стране, и недовољан број запослених на заштити, одабирању и преузимању архивске грађе, са друге стране, има за последицу да се ови послови обављају непотпуно, а да се притом недовољно улази у проблем валоризације и систем сређивања регистратурског материјала.[70]

Један од начина да се превазиђе „струковна празнина“ представља едукација кадрова односно запослених у правосудним органима о потреби, значају и практичним пословима на заштити архивске грађе и регистратурског материјала. Поред свакодневног контакта са ствараоцима архивске грађе, повремено одржавање „групацијских“ или тематских саветовања и семинара за регистратуре, пригодан је облик рада за потпуније сагледавање стања грађе одређене провенијеницје и уочавања проблема које треба јединствено разрешавати у циљу бољег функционисања система заштите ахривске грађе ван архива.[71]

Оваквом виду рада на заштити архивске грађе ван архива, Историјски архив Пожаревац у пракси посвећује посебну пажњу. Једнодневни стручни тематски семинар о заштити архивске грађе и регистртурског (документарног) материјала правосудних стваралаца управо је недавно реализован у сарадњи са Вишим судом у Пожаревцу. Циљне групе којима је семинар био посвећен су лица запослена у правосудним регистратурама и то: председници судова и тужилаштава, секретари, управитељи писарница, архивари и друга лица (референти) која су ангажована на пословима писарнице односно архиве у правосудној регистратури. Стручни део семинара припремило је Одељење заштите архивске грађе ван архива (спољна служба) Историјског архива Пожаревац. Присуство и учешће свих правосудних органа у Браничевском округу, активна дискусија, разматрање конретних проблема у области заштите као и усвајање одређених, применљивих закључака, охрабрује нас у намери да постигнемо оптималну заштиту архивске грађе правосудне провенијенције на терену.

Овоме треба додати све више стручних активности на заштити „неконвенционалне“ архивске грађе коју представљају електронски медији и нови носачи информација. Оне захтевају добро познавање и имплементацију међународних архивистичких стандарда, перманентно стручно усавршавање архивских кадрова у архиву, али и одговарајућу стручну обученост запослених у регистратури. Отуда се још више истиче потреба за едукативним семинарима као врстом стручне помоћи регистратурама у заштити архивске грађе и регистратурског материјала.

Положај архива и његова активна улога у реализацији свих фаза превентивне заштите, наложених мера и преузимање архивске грађе у циљу њеног чувања, одржавања, сређивања, обраде и објављивања односно коришћења и презентовања јавности,[72] али и креирању свеукупне политике заштите архивске грађе као културног добра, од огромног је значаја. Мишљења смо да, на основу досадашњег искуства, Историјски архив у Пожаревцу улаже значајне стручне, техничке и организационе напоре да превентивно заштити архивску грађу и регистратурски материјал правосудних стваралаца, што свакако осликава озбиљност са којом стручне службе у Архиву приступају својој основној делатности – заштити архивске грађе као културног добра. У том смислу, резултати ће свакако у наредном периоду бити још видљивији, а у складу са императивом архивске струке који се огледа у њеном унапређењу у складу са достигнућима савремене упоредне архивистике.

Закључак

Правосудни систем у Србији, који данас чине судови и тужилаштва, као један од облика власти државе, развијао се упоредо са свим другим државним функцијама и институцијама. Архивска грађа као културно добро и регистратурски материјал као добро које ужива претходну заштиту, настали радом правосудних органа у Браничевском округу, предмет су посебне пажње и приоритетне заштите у Историјском архиву Пожаревац. Данас се у Браничевском округу, код стваралаца и у архиву, чува и штити више од 1000,00 м/1 архивске грађе и регистратурског материјала правосудних стваралаца са овог подручја.

Превентивна заштита архивске грађе правосудне провенијенције која се одвија код стваралаца, у поступку њеног настанка, предуслов је добре архивистичке заштите грађе овог порекла. С тога Архив у Пожаревцу, путем стручне помоћи, али и сходно другим правима и обавезама према Закону о културним добрима, настоји да правовремено заштити сву архивску грађу и регистратурски материјал судова и тужилаштава на подручју своје територијалне надлежности.

Посебни напори су усмерени побољшање смештајног простора, техничку заштиту, прописно архивирање и устројавање евиденције за архивској грађи. Сређивање документације у правосудним регистратурама се, по природи њихове делатности, одвија редовно и у складу са подзаконским прописима. Валоризација архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала је, поред прописа на нивоу правосудне делатности у Србији, нормативно уређено и на нивоу сваке правосудне регистратуре у Браничевском округу, на који начин ови ствараоци извршавају део својих обавеза према Закону о културним добрима.

Постојећа негативна искуства Архива у погледу неадекватног смештаја и преузимања архивске грађе ових стваралаца, као фондовских целина, произилазе из неправилне примене законских одредаба о Заштити културних добара, на страни правосудних органа. Због тога је у досадашњој пракси Архива најмањи стручни учинак управо био у области преузимања архивске грађе на чување у Архиву.  

Очекујемо да преузимање и смештај архивске грађе у Архив ради даљег чувања, мора имати нормативну и стварну подршку државе која је архиве основале са функцијом заштите архивске грађе – културног добра. У том правцу, Историјски архив у Пожаревцу чини напоре путем различитих видова стручне помоћ, коју смо представили у раду. Едукација запослених и тематска саветовања о превентивној заштити архивске грађе правосудних органа такође представља „делотворан“ вид стручне помоћи чији ефекти имају дугорочан значај на побољшању квалитета превентивне заштите архивске грађе ових стваралаца.

Conclusion

The judicial system in Serbia, which now consists of courts and prosecutors, as a form of state power, has evolved along with all other state functions and institutions. Archival material as a cultural and registration material as well, which is previously protected, created by the work of judicial authorities Branicevo district, the subject of special attention and priority to the protection of the Historical Archives of Pozarevac. Today in Branicevo, in creative and to archive, preserve and protect more of 1000.00 m / 1 archive and registration materials judicial creators from the area.

Preventive archives judicial provenance that takes place in creative people, in the process of its creation is a prerequisite for good protection of archival material of this origin. Therefore Archive in Pozarevac, through technical assistance, and subject to the other rights and obligations under the Law on Cultural Heritage, aims to provide timely protection of all of the records and registration material of courts and prosecutors' offices within their territorial jurisdiction.

Special efforts are directed improvement of storage space, security systems, properly archiving and organize the records to the archives. Putting documents in judicial records agencies are, by the nature of their activities, carried out regularly and in accordance with the regulations. Valuation of archives and excretion worthless registration materials, in addition to regulation at the level of judicial activity in Serbia, normatively regulated at the level of each judicial Registrature in Branicevo, how these authors carried out some of its obligations under the Cultural Property.

The current negative experiences in the Archives of inadequate housing and of acquisition of these authors, funded as a whole, resulting from the improper use of legal provisions on the protection of cultural property, to the judicial authorities. Therefore, so far the smallest Archive professional input was just in the area of acquisition of the archive.

We expect that taking overand storage of archives to the Archives for further storage, must be normative and actual support of the state archives that was established with the function of protection of archives - cultural property. In this regard, the Historical Archives in Pozarevac is making efforts through various forms of technical assistance, which are presented in this paper. Education of employees and symposia on preventive conservation of archives judiciary is also an "effective" form of professionalassistance, whose effects have long-term significance to improve the quality of preventive protection of archives of the creators.

---