Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Abstrakt: Nedovoljno jasna i precizna uputstva, zakonska i podzakonska akta,  koja arhivski delatnici mogu koristiti u svom radu, kada je u pitanju stanje i zaštita registraturne građe imalaca u tranziciji, dovode do činjenice da se zaštita  na terenu,  u registraturama u kojima je otvoren stečajni postupak, likvidacija ili je ostvarena privatizacija  „rade od slučaja do slučaja“.

Ključne reči: Tranzicija, stečaj, likvidacija, privatizacija, registratura, arhivski delatnici, nadzor.

          Postupak  tranzicije u svim republikama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, pa i u Republici Srbiji, u velikoj meri promenila je tokove  privrednih aktivnosti preduzeća.  Privatizacija, kao opšta pojava sa kraja dvadesetog veka, postala je sinonim za proces korenitih promena koje su se odvijale uporedo u svim segmentima jednog društva,  promene su bile vidljive u socijalnom, kulturnom, ekonomskom ali i u društveno političkom pogledu.

          U tranziciji, kao osnovnom procesu transformacije vlasničke strukture državnog u privatno vlasništvo, trebalo je da dođe do značajnih pozitivnih pomaka koji će doprineti promeni svojinskih odnosa u privredi i boljem svobuhvatnom stanju u društvu u celini. Međutim „opšta ocena srpske tranzicije je da je ona Republiku Srbiju proizvela u privredno devastiranu, kulturno izmenjenu i socijalno pauperizovanu državu. Dvadeset godina traženja pravog modela privatizacije, obeležio je nedostatak dobre volje da se ona i sprovede.“[1]

          Kada je u pitanju stanje i zaštitata arhivske građe i registraturskog materijala u nastajanju, u registraturama koje se nalaze u postupku stečaja, likvidacije, privatizacije ili reforme bilo koje vrste,  arhivisti su prilikom stručnog nadzora nad radom registrature prvo pristupali analizi stvarnog stanja registraturskih jedinica koje se nalaze na terenu a potiču iz perioda pre tranzicionih promena, a potom sačinjavali jasan pregled stanja arhivske građe i registraturskog materijala koji se odnosi na period tranzicionih promena.

Koji su postupci arhivista nad radom registrature koja prethodno nije evidentirana u registru aktivnih registratura nadležnog arhiva

          Nameće se pitanje, šta je arhivskim delatnicima činiti, kojim redosledom obaviti stručni nadzor nad radom registrature koja je tokom postojanja promenila vlasničku strukturu ili status. Koje sve korake preduzeti u situaciji kada registratura nije, na primer, evidentirana u registru aktivnih registratura nadležnog arhiva a nalazi se u procesu stečajnog postupka (likvidicije/reorganizacije) ?

Osnovni problem svakako je nepostojanje jedinstvenog uputstva te odgovarajućih propisa koje bi arhivisti i arhivski pomoćnici sledili na terenu. „Mnoga preduzeća, firme, ustanove kulture, hoteli, ugostiteljski objekti, sportska društva su prestajala da rade, nestajala u vrtlogu tranzicije ili otišla pod stečaj. Promene u firmama donosile su promene u registraturama, odnosno promene u firmama donosile su promene u odnosu prema arhivskoj građi i registraturskom materijalu u registraturama.  Tako se iz dana u dan povećavala potreba da se zaposlenim arhivistima u Službi zaštite arhivske građe van arhiva daju uputstva za postupanje u novonastalim okolnostima. Potreba je bila uvećana činjenicom da je nestankom nekadašnje državne zajednice krajem osamdesetih nestalo i arhivsko veće, baš kao i matičnost republičkog  arhiva – Arhiva Srbije, te je nestalo pravovremenih i valjanih uputstava i smernica po pitanjima rada arhivista u registraturama.“[2]

Arhivski delatnici koji rade na poslovima zaštite arhivske građe i registraturskog materijala van arhiva, su u proteklom periodu na organizovanim tematskim konsultacijama i interaktivnim radionicama izneli zapažanja iz vlastite prakse koja se tiču stanja i zaštite registraturne građe imalaca u tranziciji, te prosledili međusobno pitanja i predloge rešenja za pojedine postupke kako bi došli bliže odgovorima, a rad na terenu ujednačavali i sinhronizovali. 

Postojeći Zakoni i propisi koji se primenjuju u Republici Srbiji nemaju  posebno određene smernice po pitanju prava nadležnih arhiva te obaveza stečajnih upravnika u vezi sa registraturskim materijalom registratura koje se nalaze u procesu stečaja, likvidacije ili reforme.

Pored članova 37. i 38. Zakona o kulturnim dobrima[3]  Zakon o stečaju[4] nema posebne odredbe vezane za obaveze čuvanja i zaštite nastale radom imaoca a koje proizilaze iz rada stečajnog upravnika/poverenika, odnosno obaveze koje su vezane za rad  nadležnog suda koji pokreće stečajni postupak.

Nekoliko pitanja nametnulo se arhivskim delatnicima, koji obavaljaju poslove zaštite registraturskog materijala i arhivske građe van arhiva, kao osnov problema u registraturama koje se nalaze u postupku tranzicije:

$11.    Na koji način se najbrže informisati o pokretanju stečaja u registraturama na području nadležnog arhiva pošto pozitivnim zakonskim propisima ta vrsta obaveze stečajnog upravnika/poverenika prema nadle\nom arhivu nije jasno naglašena?

$1üDirektnim angažovanjem arhivista i arhivskih pomoćnika Službe zaštite registraturskog materijala i arhivske građe van arhiva putem internet stranica Narodne banke Srbije, Agencije za privredne registre Republike Srbije, Agencije za privatizaciju, Agencije za stečaj, praćenjem objava u Službenom glasniku Republike Srbije, direktnim obaveštavanjem kod stečajnih sudija, informisanjem sa oglasne table ili tokom stručnog nadzora u nadležnim Privrednim sudovima.[5]

$12.    Koje su obaveze stečajnog upravnika/poverenika nakon otvaranja stečajnog postupka u registraturi i koji postupci Službe zaštite registraturskog materijala i arhivske građe van arhiva, nadležnog arhiva slede?

$1üNakon dobijanja obaveštenja o pokretanju stečajnog postupka u registraturi, stupiti u vezu sa stečajnim upravnikom i zakazati stručni nadzor nad radom registrature. Utvrditi stepen sređenosti i očuvanosti registraturskog materijala i arhivske građe, ustanoviti raspon godina, količinu....Insistirati na fizičkom obezbeđenju registrature kako bi se sprečilo eventualno dalje propadanje, rasturanje i uništavanje dokumentacije zatečene u tom  trenutku u registraturi.

$1üSačiniti Zapisnik o stručnom nadzoru, izdati Rešenje o izvršenju naloženih mera.

$1üUkoliko u registraturi postoji Lista kategorija arhivske građe i registraturskog materijala sa rokovima čuvanja naložiti izdvajanje i popisivanje  arhivske građe za primopredaju odnosno izdvajanje i popisivanje registraturskog materijala za izlučivanje ukoliko su registraturske jedinice u sređenom, evidentiranom i zaštićenom stanju.

$1üUkoliko su registraturske jedinice u nesređenom stanju, Lista u registraturi nije blagovremeno usvojena, naložiti njeno usvajanje u skladu sa delatnošću i postupiti u skladu sa prethodno navedenim propisima.[6]

$13.    Preuzimanje arhivske građe i registraturskog materijala nakon okončanja stečajnog postupka (likvidacije/reorganizacije) registrature ?

$1üNadležni arhiv može preuzeti samo „odbaranu, sređenu i popisanu arhivsku građu kao i registraturski materijal nastao u radu organa ustanova, preduzeća i drugih pravnih lica koji su ukinuti ili su prestali s radom, smatraju se dospelim za preuzimanje, ako niko nije preuzeo njihova prava i obaveze“[7]

$1üStečajni upravnik/poverenik šalje nadležnom arhivu zahtev za prijem registraturskih jedinica koji obuhvata detaljan popis po vrstama, godinama nastanka, jasno izraženu količinu u dužnim metrima te stanje u kom se građa nalazi. Nakon provere, arhivista sačinjava se Zapisnik o primopredaji.

$1üDokumentacija stečajnog upravnika/poverenika preuzima se od strane nadležnog arhiva  nakon tri godine od dana okončanja stečajnog postupka u registraturi što je regulisano i Zakonom o stečajnom postupku.

$14.    Koja zakonska i podzakonska akta predstavljaju pozitivan zakonski okvir u postupku zaštite arhivske građe i registraturskog materijala koje se nalaze u stečaju (likvidaciji, reorganizaciji) ?

$1üZakon o kulturnim dobrima (Sl. glasnik R Srbije 71/94)

$1üZakon o stečaju (Sl. glasnik R Srbije 104/2009)

$1üPravilnik o utvrđivanju nacionalnih standarda u stečajnom postupku (Sl. glasnik R Srbije broj 13, 2010. g)

$1üPravilnik o primopredaji arhivske građe (R Srbija SAP Vojvodina 1975. g)

Opšti je zaključak međutim, da se ni jedan trenutno važeći zakon niti podzakonski akt, ne bavi detaljnije obavezama stečajnih upravnika/poverenika, kada je u pitanju registraturski materijal i arhivska građa zatečena u registraturi, u kojoj je proglašen stečajni postupak ( postupak likvidacije, reorganizacije, privatizacije)[8]

Problem neevidentirane registrature u registru aktivnih registratura nadležnog arhiva

 Preuzimanje arhivske građe i registraturskog materijala u registraturama koje nisu bile u evidenciji Registra aktivnih registratura nadležnog arhiva,„Interpromet“ doo u stečaju i „Ceramica unica“ doo u stečaju, privrednih subjekata koji su na području Severnobanatskog okruga otvoreni  1989. odnosno 2008. godine, sve radnje i postupci nadležne Službe zaštite registraturskog materijala i arhivske građe van arhiva obavljeni su shodno gore navedenim redosledom.

Stečajni postupak u „Interpromet“ – u doo otvoren je Rešenjem privrednog suda u Zrenjaninu broj St.214/2011 od 03.02.2012. godine [9]dok je u registraturi „Ceramica unica“ stečaj otvoren Rešenjem istog suda, broj St. 447/2010 od 30.07.2010. godine[10]

          Nakon Zapisnika o stručnom nadzoru, sačinjenom nad radom ove registrature broj 2/22 od 30.03.2012. godine i upisa u Registar aktivnih registratura nadležni su postupili po svim naloženim merama nadležnog Istorijskog arhiva Kikinda. Prema utvrđenom stanju u Zapisniku se između ostalog navodi sledeće:

$11.                  „Интерпромет“ доо у стечају, поседује Правилник о канцеларијском пословању са Листом категорија регистратурског материјала са роковима чувања и архивске грађе од  22.03.2012. године, ваш број акта 097 / 12 - 01, који је усклађен са Законом о културним добрима (Службени гласник Републике Србије 71 / 94 ).

Напомена – Регистратура није била евидентирана у Спољној служби Историјског архива Кикинда те је то ретроактивно учинила. Пословање започиње 1998. године, када је на основу Решења Основног суда удруженог рада Кикинда, број Фи. 270/89 од 26.12.1989. године основано приватно предузеће под називом  Предузеће „Интер-промет“ за увоз-извоз, трговину на велико и мало и услуге у промету. Стечај, у овој регистратури, отворен је на основу правоснажног Решења Привредног суда Зрењанин број Ст. 214/2011 од 03.02.2012. г  којим се отвара стечајни поступак над стечајним дужником  ДОО за производњу  трговину и услуге „Интерпромет“. – Треба напоменути да се надлежном Историјском архиву Кикинда обратио стечајни управник ове регистратуре с молбом, да на даље чување и употребу, преда 2 м1 рег. материјала и архивске грађе због тога је поступак евидентирања, у општи инвентарни преглед Спољне службе Историјског архива Кикинда,  учињен ретроактивно.

$12.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Архивска књига у регистратури није била устројена од њеног оснивања.

$1-          У регистратури су након отварања стечајног поступка непосредно пре предаје затечене документације  евидентирали рег. јединице у архивску књигу.

$13.                  Архивска књига садржи 22 редна броја. То је према речима Ирене Галешев, све од рег. јединица које су затечене у регистратури  након отварања стечајног поступка над стечајним дужником.

$1-          Архивска књига почиње редним бројем 1 – Девизни изводи . (2005. г) и завршава се редним бројем 22 – Уговори, кредити обрачун зарада (2010 – 2012. г)

$14.                  Након уписа затечених рег. јединица сачињен је препис архивске књиге, од стране административног радника стечајног управника Ирене Галешев, и предат надлежном Историјском архиву Кикинда.

$15.                  Излучивање безвредног рег. материјала, у регистратури неће бити обављено.

$16.                  Регистратурске јединице, до момента предаје Историјском архиву Кикинда налазе се у ормару канцеларије „Интерпромета“ доо у стечају, у сређеном и пописаном стању

$17.                  Приликом стручног надзора  установљено је да су на свим спољним омотима регистратурских јединица, јасно исписани подаци предвиђени чланом 23. Правилника о канцеларијском пословању регистратуре.

$18.                  Из канцеларија регистратуре све рег. јединице биће предате на чување и даљу употребу надлежном Историјском архиву Кикинда након што се сачини Записник о преузимању.

$19.                  Тренутна количина регистратурског материјала и архивске грађе, коју поседује ималац, износи око 2.00м1.

           Zahvaljujući brzoj i efikasnoj saradnji Službe zaštite registraturskog materijala i arhivske građe van arhiva Istorijskog arhiva Kikinda kao i stečajnog upravnika ove registrature svi postupci predviđeni Zapisnikom o stručnom nadzoru obavljeni su u veoma kratkom roku.

Izvod iz sadržaja dosijea registrature „Interpromet“ doo u stečaju:

Red. broj

Datum ulaska

Naziv dokumenta

1/1

30.03.2012. g

Zapisnik o stručnom nadzoru

2/2

30.03.2012. g

Prepiska sa registraturom – Rešenje o osnivanju registrature

3/2

30.03.2012. g

prepiska sa registraturom – Rešenje o otvaranju stečajnog postupka

3/2

02.04.2012. g

Pravilnik o kanc.poslovanju sa Listom

4/3

02.04.2012. g

Prepis arhivske knjige (1989-2012) br. 1-22

5/3

02.04.2012. g

Zapisnik o preuzimanju (1989-2012. ) sa Spiskom

Kod registrature “Ceramica unica” doo u stečaju postupci su obavljeni sličnim redosledom i s jednakom efikasnošću kao i kod prethodne registrature. Više od 50 dužnih metara, koliko je evidentirano u registraturi, [11] sada se nalazi na čuvanju i daljoj upotrebi kod nadležnog Istorijskog arhiva Kikinda.

         Prepis arhivske knjige broj 3/82 od 24.09.2012. g

          Zanimljivo je istaći da je  prilikom preuzimanja registraturskih jedinica zbog smanjenog kapaciteta smeštajnog prostora nadležnog arhiva učinjen ustupak te je u registraturi ostao registraturski materijal sa rokom čuvanja od pet godina koji će u narednom periodu, od strane registrature, blagovremeno biti izlučen. Dok je arhivska građa sa trajnim rokom čuvanja, kao i one kategorije koje bi prema pozitivnim zakonskim propisima i Listi kategorija arhivske građe i registraturskog materijala sa rokovima čuvanja registrature trebalo čuvati deset godina, predata na dalje čuvanje i upotrebu nadležnom arhivu.

Zapisnik o primopredaji arhivske građe broj 10/10 od 10.09.2012. g

         

Do jasno definisanog upustva u radu, interaktivne radionice, zaključci, iskustva kolega na terenu, naučno istraživački radovi kao i drugi vidovi informisanja mogu pomoći da se arhivska građa i registraturski materijal sačuva od propadanja i uništavanja savesnim i samosvesnim radom arhivista. U zavisnosti od situacije do situacije iznalaziti moguća rešenja kojima će obe strane koje učestvuju u postupku biti zadovoljne.

Zbog toga „arhivski radnik mora da poznaje našu stvarnost da bude orjentisan prema interesima društva, da poseduje određeni stepen stručnog obrazovanja i obavezno mora da prati razvoj kulturnih i tehnoloških dostignuća. Posle teoretskog obrazovanja tek predstoji učenje kroz neposredan praktični rad, uz stalno praćenje stručne i šire literature, čime bi se dopunjavla i obogaćivala, već usvojenat teoretska podloga.“[12]

          Summary

         

Economic transition, which is fundamental process of transformation from state to private ownership, was supposed to significantly change ownership structure and should have led toward better society in general. However, local and foreign experts have come to negative conclusions about “Serbian transition“. In line with those opinions, most reforms which have been conducted in serbian companies in recent past, have been deemed unsuccessful, and most of the evidence (registrature and archival material) has been lost forever.

One of the main issues of maintaining registrature and archival material in transitional companies, is a lack of clearly defined instruction, law or bylaw act, which leads to situation that archival employees in the field are not working uniformly, or by the same standards.    

          U tranziciji, kao osnovnom procesu transformacije vlasničke strukture državnog u privatno, trebalo je da dođe do značajnih pozitivnih pomaka koji će doprineti promeni svojinskih odnosa u privredi i boljem svobuhvatnom stanju u društvu u celini. Međutim, opšta ocena „srpske tranzicije“ je, po mišljenju domaćih i stranih srtučnjaka, negativna. U skladu sa tim, mnogobrojne reforme koje su se dogodile u srpskim preduzećima u proteklom periodu, ocenjene su kao negativne a dokazi u vezi sa tim (registraturski materijal i arhivska građa) bespovratno uništeni.

Kada je u pitanju zaštita registraturskog materijala i arhivske građe, nepostojanje jasno definisanog uputstva, zakonskog i podzakonskog akta dovodi do situacije da arhivski delatnici na terenu ne rade sinhronizovano i ujednačeno štiteći tako registrature u tranziciji. 

         



[1]Jugoslav Veljkovski, „Problematika zaštite i preuzimanja arhivske građe registratura u stečaju“, Arhivska praksa broj  15, Tuzla, 2012. g str. 234

[2]Zoran Veljanović, „Arhivi u procesu stečajnog postupka“, Ex pannonia broj 15 – 16, Subotica, 2012. g str. 88

[3]Službeni glasnik R Srbije br. 71/94

Član 37. Državni organi i organizacije, organi jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, preduzeća i druga pravna lica u toku čijeg rada  nastaje registraturski materijal dužni su da: 1) označavaju i datiraju registraturski materijal i vode osnovnu evidenciju o njemu ; 2) čuvaju registraturski materijal u sređenom i bezbednom stanju; 3) klasifikuju i arhiviraju registraturski  materijal i 4) odabiraju arhivsku građu i izlučuju bezvredni registraturski materijal u roku od godine dana isteka utvrđenog  roka čuvanja; Izlučeni bezvredni registraturski materijal može se uništiti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog  arhiva.

Član 38. Državni organi i organizacije, organi jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, preduzeća i druga pravna lica utvrđuju  1) način  evidentiranja  registraturskog materijala, njegvog čuvanja, klasifikacije i arhiviranja, ako za pojedine organe i organizacije zakonom nije drukčije određeno; 2) liste kategorija registraturskog materijala s rokovima čuvanja i 3) način zaštite korišćenja podataka i dokumenata nastalih u procesu automatske obrade podataka. Liste kategorija registraturskog materijala sa rokovima čuvanja utvrđuju se u saglasnosti s nadležnim arhivom.

[4]Službeni glasnik R Srbije broj 104/2009

[5]Zaključak sa radionice svih arhivista i arhivskih pomoćnika zaposlenih u Službi zaštite registraturskog materijala i arhivske građe van arhiva sa područja AP Vojvodine održane maja 2012. godine u Kikindi, AP Vojvodina, R Srbija. zajednički stav, tom prilikom je bio da  bi zakonski trebalo sprovesti nužnost da stečajni upravnik/poverenik dopisom obavesti nadležni arhiv o stečaju koji vodi.

[6]Zaključak sa radionice svih arhivista i arhivskih pomoćnika zaposlenih u Službi zaštite registraturskog materijala i arhivske građe van arhiva sa područja AP Vojvodine održane maja 2012. godine u Kikindi, AP Vojvodina, R Srbija.

[7]Član 41. Zakona o kluturnim dobrima Službeni glasnik R Srbije broj 71/94

[8]Zaključak

[9]Dosije registrature broj 629, omot spisa 2

[10]Dosije registrature broj 632, omot spisa 2

[11]Dosije registrature broj 632, Omot spisa 3, Prepis arhivske knjige  broj 3/82 od 24.09.2012. g

[12]Stanislava Blažević, „Zanimanje arhivsit – aktuelnost ili ne“, Arhivska praksa broj 15. 2012. g str. 13

Objavljeno u: Arhivska praksa, br. 16, Tuzla, 2013, 45-54.

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA