Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

        Abstrakt:  Za očuvanje javne arhivske građe  pravnih lica u stečaju, tzv. ,,stečajnih dužnika” podjednako su zainteresovani  radnici bankrotiranih preduzeća, arhivi  i organi stečajnog postupka. Radnici zbog podataka o radnom stažu, u cilju ostvarivanja prava na penziju  i za regulisanje stambenih pitanja. Nadležni arhivi zbog arhivske građe koja svedoči o nastanku, organizaciono strukturi  i osnovnoj delatnosti tvorca  arhivskog fonda, a stečajni upravnici zbog dokaza  u postupku privatizacije, prodatih objekata  stečajnog dužnika.

Analizirajući stanje javne arhivske građe preuzetih arhivskih fondova stečajnih dužnika  na području mesne nadležnosti kragujevačkog arhiva ,  autor je otvorio pitanje tzv. ,,stečajeva bez kapitala” I finansiranja primo-predaje poslovno-tehničke dokumentacije stečajnih dužnika, bez imovine.Ovo pitanje nije decidirano regulisano propisima o stečaju, a na njega trenutno nema odgovor arhivska služba u Srbiji, a ni organi stečajnog postupka.

KLJUČNE REČI :  Arhivi, zakon, stečajni dužnik, javna arhivska građa, stečajni upravnici…

UVOD

Pojačana delatnost trgovinskih sudova u Srbiji  na poslovima likvidacije  i stečajeva društvenih preduzeća , praćena navalom stečajnih upravnika na arhive  ugrozila je dugogodišnju, plansku politiku arhiva na poslovima  preuzimanja  javne arhivske građe. Iako po čl.41.Zakona o kulturnim dobrima [1] arhivi imaju obavezu preuzimanja javne arhivske pravnih lica koja su ukinuta ili prestala sa radom, kada niko nije preuzeo njihova prava i obaveze, popunjenost smeštajnih kapaciteta ustanova zaštite dovela je mnoge arhive u situaciju da ograniče ili stopiraju svako buduće preuzimanje dokumentacije. Iako službe zaštite van arhiva ulažu veliki trud na izlučivanju bezvrednog registraturskog materijala  stvaralaca pre primo-predaje javne arhivske građe, gotovo je nemoguće arhivirati  dokumentaciju ogromnog broja stečajeva. Situacija je dodatno pogoršana besparicom finansijera arhiva, nadležnog ministarstva  i lokalne samouprave, koji ne mogu investirati u proširenje postojećih  i  izgradnju  novih arhivskih objekata.Neke ustanove zaštite su zakupile dodatni prostor za smeštaj dokumentacije stečajnih dužnika, koji u većini slučajeva ne zadovoljava propisane tehničke standarde smeštaja, a udaljenost njihove lokacije povećava materijalne troškove arhiva na poslovima izdavanja podataka iz arhivske građe. Objektivno gledano,u uslovima ekonomske krize smeštajna  nemogućnost arhiva neće se brzo otkloniti, ali će sigurno u  narednom periodu doprineti dezintegraciji arhivskih fondova, privredne provenijencije. Ako tome dodamo  slučajeve nesavesnih stečajnih upravnika i ,,divljih arhivista” odn. Agencija[2]  koje stečajni upravnici angažuju za registratursko sređivanje dokumentacije stečajnih dužnika, trebalo bi da se zabrinemo za sudbinu mnogih dokumenata, čiji nestanak može da ugrozi interes pojedinca, ali i društvene zajednice. Upravo ovakav prikaz stanja javne arhivske građe privredne provenijencije opominje arhive da je vreme da se reformišu, centralizuju  i deluju kao uređena javna služba, sa jedinstvenom stručnom metodologijom rada, zasnovanom na preciznim odredbama zakonskih  i  podzakonskih akata. Do tog momenta presudni faktor u određivanju kontura budućeg arhivskog fonda biće profesionalni arhivisti, službe zaštite van arhiva. U nedostatku preciznih zakonskih rešenja, dobro poznavanje arhivske teorije omogućuje  arhivistima  bolje  snalaženje u praksi, pri izvođenju stručno-tehničkih mera zaštite. Arhivisti ,,operativci” najbolje poznaju aktuelnu arhivsku problematiku na poslovima zaštite, prednosti i nedostatke važeće pravne regulative. Dugogodišnje radno iskustvo profesionalnog arhiviste i rezultati u radu, inplementirani u  tekstove stručnih arhivskih  publikacija, dodatno će popuniti nedostatke postojeće arhivske teorije i pomoći edukaciji brojnih administratora  i arhivista-pripravnika. Primena arhivske teorije u praksi i nalaženje praktičnih rešenja  arhivske problematike, kojih nema u arhivističkoj stručnoj literaturi je put koji treba da sledi svaki profesionalni arhivista, u  cilju unapređenja arhivske struke.

STEČAJ, PRAVNI PROPISI,ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA, POSLEDICE STEČAJA

          Stečaj je prinudni način prestanka postojanja stečajnog dužnika, u uslovima poremećene poslovne aktivnosti.Stečajni postupak sprovode nadležni privredni odn.trgovinski sudovi, na čijoj teritoriji se nalaze sedišta stečajnih dužnika - pravnih lica u stečaju. Smisao otvaranja stečajnog postupka nad privrednim subjektom je da se eventualno sprovede  plan reorganizacije  poslovne delatnosti ili okonča njegovo bankrotstvo. Insolventni stečajni dužnici okončanjem postupka stečajaprestaju da posluju i gube svojstvo pravnog lica.Njihovu imovinu rasprodaje stečajni upravnik, kao zakonski zastupnik pravnog lica u stečaju i na taj način namiruje stečajne poverioce odn. lica koja imaju izvesna potraživanja na imovini stečajnog dužnika. Za razliku od stečaja po čijem završetku se privredni subjekt briše iz Registra privrednihbsubjekata, postupak reorganizacije stečajnog dužnika podrazumeva namirenje poverilaca prema planu reorganizacije, redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama stečajnog dužnika.U ovom slučaju revitalizuje se poslovna aktivnost stečajnog dužnika, a on i dalje postoji kao pravno lice. U praksi trgovinskih sudova u Srbiji ima malo slučajeva uspešne reorganizacije nelikvidnih stečajnih dužnika, uglavnom se postupci završavaju unovčenjem imovine i gašenjem preduzeća kao pravnog lica.[3] Postupak reorganizacije podrazumeva nastavak poslovanja stečajnog dužnika  i sprovodi se do završetka ročišta za glavnu deobu imovine.Pored trajnije nemogućnosti  plaćanja, jedan od razloga za otvaranje stečaja je nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije stečajnog dužnika. Iako za izvođenje stečajnih radnji važi pravilo hitnosti i efikasnosti, u praksi trgovinskih sudova u Srbiji stečajevi traju u proseku dve godine, što se obično loše reflektuje na poslovno-tehničku dokumentaciju stečajnnih dužnika. Po mišljenju jednog broja stečajnih sudija,  postoji tendencija  ,,umišljajnih stečajeva gde se uz pomoć povezanih  firmi, sa društvenih preduzeća  prebacuju  imovina i kapital na   druga novoosnovana preduzeća.Na taj način društvena preduzeća iz kojih je izvučen  kapital usled stečaja prestaju da posluju i da postoje, a novoosnovana preduzeća nastavljaju sa radom, pod novim imenom. Na ovaj način otišla su pod stečaj mnoga društvena preduzeća u Srbiji, a veći deo njihove poslovne dokumentacije je uništen. Slučajevi nelegalne privatizacije privrednih subjekata i uzurpiranje državnog kapitala devalviraju  instituciju stečaja,  pa se smatra da on nije opravdao svoje postojanje u praksi. Izgleda da štetu od stečaja  najviše trpe  radnici propalih društvenih preduzeća, jer ostaju bez  redovnih primanja  i podataka o radnom stažu[4], ali i arhivi u slučajevima oštećenja ili uništenja kompletnihj arhivskih fondova.Stečajni upravnici često naglašavaju da je arhivsku građu stečajnog dužnika uništio prethodni vlasnik  privatizovanog preduzeća, pre njihovog ulaska u posed stečajne mase, ili pre otvaranja stečajnog postupka.U arhivskoj praksi u Srbiji česti su slučajevi tz. ,,stečajeva bez kapitala”[5]pa stečajni upravnici zahtevaju prijem javne arhivske građe u arhiv, uz obrazloženje da ne mogu platiti troškove arhiviranja i primopredaje. Detaljnom analizom stečajnih propisa može se pronaći rešenje ovog  problema, iako pitanje nije regulisano posebnom zakonskom odredbom. U zadnje vreme intenzivno se sprovode tzv. ,,automatski stečajevi”[6] koji su znatno ubrzali postupak stečaja. Organi stečajnog postupka sprovode procesne radnje u postupku stečaja, rukovodeći se pozitivno-pravnim odredbama Zakona o stečajnom postupku[7] , a od 31.12.2010.godine  u primeni je Zakon o stečaju[8] . Pored ovih propisa u postupku stečaja primenjuju se Nacionalni standardi Ministarstva ekonomije  i  regionalnog razvoja [9]  kao   i  Zakon o privatizaciji[10], Zakon o izmenama i dopunama  Zakona za licenciranje stečajnih upravnika[11]  i  mnogi drugi. Organi stečajnog postupka su: Stečajni sudija, stečajni upravnik, Skupština poverilaca i Odbor poverilaca. Stečajni postupak započinje predlogom za otvaranje stečajnog postupka,  koji sudu  podnose stečajni poverioci ili stečajni dužnik, kao predlagači. Ovlašćeni stečajni sudija donosi rešenje o otvaranju stečaja kada utvrdi da kod stečajnog dužnika postoji trajnija nesposobnost plaćanja i da je zahtev predlagača osnovan.Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka imenuje se stečajni upravnik,  koji treba da sprovede  postupak unovčenja imovine stečajnog dužnika, radi namirenja zahteva stečajnih poverilaca. Stečajni upravnik je najčešće Agencija za privatizaciju[12], a stečajni upravnici su poverenici Agencije za privatizaciju, kojoj odgovaraju za svoje postupke u radu. U prethodnom stečajnom postupku sud imenuje privremenog stečajnog upravnika, koji treba da ispita da li imovina stečajnog dužnika može da podmiri visinu troškova stečajnog postupka ? Ukoliko  ne može , sud  rešenjem obustavlja stečajni postupak.Izuzetno od ovog pravila stečajni postupak će se nastaviti ako stečajni poverioci ili stečajni dužnik polože predujam za pokriće troškova stečajnog postupka, koji se kasnije isplaćuje iz stečajne mase.[13] Stečajni poverioci moraju prijaviti svoja potraživanja u roku od 30 dana od momenta otvaranja stečaja.Ako sud na osnovu ekonomsko-finansijskog izveštaja stečajnog upravnika proceni da ne postoji mogućnost reorganizacije, stečajni upravnik će sprovesti prodaju imovine  stečajnog dužnika. Prodajom stečajne mase [14] dobijaju se novčana sredstva za namirenje stečajnih poverilaca i stečajnog upravnika , a  podmiruju se i troškovi stečajnog postupka.Na prvom poverilačkom ročištu, na Skupštini poverilaca bira se Odbor poverilaca, a zatim sledi ispitno ročište na kome se ispituju prijavljena potraživanja poverilaca.Donošenjem zaključka sud  utvrđuje konačnu listu osporenih i utvrđenih potraživanja, a poverioci osporenih potraživanja se upućuju na parnicu,, koja može znatno da uspori stečajni postupak. Kada stečajni upravnik rasproda imovinu stečajnog dužnika i izvrši deobu stečajne mase sastavlja završni izveštaj i završni račun.Na predlog stečajnog upravnika  sud na završnom ročištu donosi rešenje o zaključenju stečaja, ako utvrdi osnovanost predloga  i ako nema primedbi na završni izveštaji završni račun stečajnog upravnika. U završnom izveštaju stečajni upravnik treba da se izjasni o stanju i potrebi arhiviranja poslovne dokumentacije stečajnog dužnika, pod uslovom da je u završnom računu  predvideo finansijska sredstva za  primo-predaju javne arhivske građe  stečajnog dužnika. Rešenje o zaključenju stečaja je javno, stavlja se na oglasnu tablu suda i oglašava u Službenom glasniku. Po pravnosnažnosti, ono  se dostavlja: APR-u ,  radi brisanja stečajnog dužnika iz registra, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, Beograd, NBS-Odeljenju prinudne naplate , ovlašćenom stečajnom upravniku.Jedan primerak rešenja o otvaranju stečaja  i rešenja o zaključenju stečaja trebalo bi dostaviti nadležnom arhivu, uz zahtev za primo-predaju arhivske građe, da bi se blagovremeno sprovele stručno-tehničke operacije izlučivanja bezvrednog registraturskog materijala  i pripremila za predaju arhivu službena dokumentacija  stečajnog dužnika. Posledice otvaranja stečajnog postupka pogađaju ne samo zaposlene kod stečajnog dužnika, već i zatečenu imovinu i postojeću poslovno-tehničku dokumentaciju stečajnog dužnika. Nelikvidno društveno preduzeće dobija oznaku  ,, u stečaju” pored zadnjeg naziva firme, a ista se notira u Registru privrednih subjekata . Na osnovu rešenja o otvaranju stečaja , banke kod kojih  stečajni dužnik ima račun blokiraju račun, a stečajni upravnik  otvara novi žiro-račun stečajnog dužnika, preko kojeg će se realizovati plaćanja.Većina zaposlenih radnika dobija otkaz ugovora o radu, a vrlo često se dešava da neki od zaposlenih  budu angažovani za potrebe izvršenja određenih poslova od strane stečajnog upravnika,[15] što se finansira  sredstvima iz stečajne mase. Danom otvaranja stečajnog postupka prekidaju se svi sudski postupci protiv stečajnog dužnika. Iako Zakon o stečaju u nedovoljnoj meri reguliše čuvanje javne arhivske građe stečajnog dužnika, pojedine njegove odredbe su posebno značajne  za postupak zaštite.[16] Član 33.Zakona sadrži odredbu  po kojoj razrešeni stečajni upravnik mora imovinu  i poslovnu dokumentaciju stečajnog dužnika da preda novoizabranom stečajnom upravniku i da o tome pošalje izveštaj stečajnom sudiji  i Odboru poverilaca. Član 63. Zakona predviđa mere obezbeđenja na imovini stečajnog dužnika,  koje određuje sudda bi sprečio promene imovinskog položaja stečajnog dužnika i onemogućio uništenje njegove  poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost  da će stečajni dužnik otuđiti imovinu ili uništiti dokumentaciju ,  do  pokretanja stečajnog postupka.U ovakvim slučajevima sud imenuje privremenog stečajnog upravnika, a rešenje o određivanju mera bezbednosti na imovini stečajnog dužnika objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Član 106. Zakona odnosi se na ovlašćenja stečajnog upravnika da po preuzimanju stečajne mase zatraži da službeno lice suda, pre popisa stvari ili posle njega, zapečati prostorije sa stvarima stečajnog dužnika. Član 110. Zakona izričito određuje da poslovne knjige stečajnog dužnika  posle otvaranja stečajnog postupka vodi stečajni upravnik  ili lice koje on  odredi. U arhivskoj praksi česti su slučajevi korišćenja predate dokumentacije stečajnog dužnika, kada ona više nije u posedu stečajnog upravnika,[17] pa je neophodno da  dokumentacija stečajnog dužnika, pre njene predaje arhivu bude dobro registraturski sređena, radi lakšeg pronalaženja traženih dokumenata.

OVLAŠĆENJA I ODGOVORNOST STEČAJNIH UPRAVNIKA, SARADNJA SA ARHIVOM

Stečajni upravnici u skladu sa pravilima struke spovode unovčenje imovine stečajnog dužnika  i za izvršenje stručnih radnji odgovaraju Odboru poverilaca, Agenciji za privatizaciju, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i stečajnom sudiji. Njihov obrazovni profil je vrlo različit, tako da poslove stečajnog upravnika sada obavljaju lica sa dobijenom licencom, a po zanimanju su diplomirani: pravnici, ekonomisti, politikolozi, sociolozi, profesori narodne odbrane, inženjeri mašinstva, organizacije rada, poljoprivrede, menadžmenta, agronomi  i dr…Stečajni upravnici se biraju metodom slučajnog  izbora , sa liste aktivnih stečajnih upravnika, a izuzetno ih imenuje stečajni sudija po svojoj proceni, kada to zahteva složenost stečaja. Stečajni upravnik može biti lice  koje nije u radnom odnosu, a u stečaju ima položaj vlasnika ili organa upravljanja stečajnog dužnika. Preliminarnu nagradu stečajnom upravniku  odobrava stečajni sudija, a o visini njegove konačne nagrade  i naknadi troškova stečajnog postupka odlučuje stečajno veće. Kriterijumi za valorizaciju rada stečajnog upravnika  su: efikasnost u radu, stepen namirenja poverilaca i dužina trajanja stečajnog postupka. Stečajni upravnici pored poznavanja pravila struke, u svom  radu primenjuju odredbe  drugih pozitivno-pravnih propisa iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, zakona o radu, zakona o kulturnim dobrima  i mnoge druge. Neprimenjivanje pravila struke  i nesavestan rad stečajnih upravnika sankcioniše Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja  od 2010.godine sprovodi stručni nadzor nad njihovim radom. Član 26. Zakona o stečaju predviđa da Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u postupku stručnog nadzora stečajnim  upravnicima izriče: opomenu, javnu opomenu, novčanu kaznu  I oduzimanje licence za rad .Ovlašćeni stečajni upravnici su dužni da o svom radu šalju tromesečne izveštaje stečajnom sudiji, Odboru poverilaca i Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Kao organ koji ima kontrolna ovlašćenja nad radom stečajnih upravnika, agencija izdaje obavezujuća uputstva za rad, izdaje  i obnavlja licence ili vrši njihovo oduzimanje. Nacionalni standard za stečajne upravnike br.4.- o izveštavanju i obaveštavanju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika , predviđa obavezu stečajnih upravnika da nadležnoj agenciji dostave između ostalog : rešenje o otvaranju stečajnog postupka, kopiju sudske odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, po pravnosnažnosti  i kopiju završnog računa stečajnog dužnika. Napred navedeno izlaganje o položaju stečajnih upravnika ima za cilj  da upozna arhiviste sa stepenom odgovornosti stečajnih upravnika,  kao  zastupnika stečajne mase i imalaca poslovne dokumentacije stečajnih  dužnika, u cilju uspešne primopredaje arhivskih fondova privredne provenijencije.Tražeći rešenja zaštite  arhivske građe u nastanku  kod  mnogih privrednih subjekata na svom području rada, Spoljna služba kragujevačkog arhiva  prisustvovala je seminaru Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, koji je održan u Regionalnoj privrednoj Komori u Kragujevcu, 29. marta 2013.godine.Iako se tema skupa odnosila primarno na  stečaj,[18] arhivska služba je u kontaktu sa vrsnim stečajnim sudijama – predavačima, dobila odgovore na vrlo važna pitanja arhiviranja poslovne dokumentacije stečajnih dužnika ,  za koje ne postoje rešenja u praksi. U cilju sprečavanja  dalje dezintegracije arhivskih fondova stečajnih dužnika, kragujevački arhiv je uputio dopis Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu,  sa zahtevom da u vidu obavezujućeg uputstva sprovede edukaciju aktivnih stečajnih upravnika,  na poslovima kancelarijskog i arhivskog poslovanja  i reši problem  arhiviranja odn.preuzimanja  poslovne dokumentacije ,,stečajnih dužnika bez kapitala”. Po mišljenju autora teksta, tesna saradnja između dobrih poznavalaca arhivske i stečajne struke može otkloniti aktuelne probleme  pri primo-predaji javne arhivske građe stečajnih dužnika, koje zakon nije izričito regulisao.Neujednačeni cenovnici arhivskih ustanova i različiti iznosi za prijem stečajne dokumentacije u arhiv dodatno otežavaju rad na primo-predaji, jer u praksi postoji tendencija  namernog uništenja dokumentacije, da bi se izbegli troškovi arhiviranja. Kako se smeštaj u arhiv naplaćuje prema broju  dužnih metara arhivske građe, neki stečajni upravnici nastoje  da predaju manju količinu dokumentacije, pravdajući  se poplavom, požarom, krađom ili drugim vidovima neskrivljenog nestanka javne arhivske građe, stečajnog dužnika.

  PRIMO-PREDAJA JAVNE ARHIVSKE GRAĐE , TROŠKOVI  STEČAJNOG POSTUPKA

 Zakon o stečaju propisuje obavezu stečajnim upravnicima da čuvaju imovinu i poslovnu dokumentaciju stečajnog dužnika , a nadležni arhivi u Srbiji preuzimaju na trajno čuvanje pomenutu dokumentaciju na osnovu  čl.41. Zakona  o kulturnim dobrima. Preduslov primo-predaje dokumentacije je da je iz arhivske građe stečajnog dužnika izlučen bezvredni registraturski materijal, koji neosnovano uvećava količinu arhivske građe.Potrebno je takođe da je arhivska građa sređena, tehnički opremljena, upisana u Arhivsku knjigu i propisno označena . Obavezu registraturskog sređivanja javne arhivske građe stečajnog dužnika ima stečajni upravnik, a on te poslove uglavnom poverava  agencijama  ili bivšim radnicima, koji nisu dobili otkaz ugovora o radu. Troškovi registraturskog  sređivanja  i primo-predaje javne arhivske građe stečajnog dužnika  se tretiraju kao troškovi stečajnog postupka i podmiruju se iz stečajne mase. Stečajni upravnik ima obavezu da do zaključenja stečajnog postupka, reši pitanje sređivanja i arhiviranja dokumentacije i taj podatak unese u završni izveštaj i završni račun stečajnog dužnika. Kako se izveštaji dostavljaju organizaciji koja vrši stručni nadzor odn.Agenciji za licenciranje  i ona ima podatke o tretmanu poslovne dokumentacije ugašenog privrednog subjekta.* 

,,Stečajevi bez kapitala“ su posebno sporni u praksi arhiva u Srbiji i stečajnih sudova, jer izazivaju sukobe kod učesnika u postupku primo-predaje. Dok predstavnici nadležnih arhiva insistiraju na plaćanju polica za smeštaj stečajne dokumentacije,  ovlašćeni stečajni upravnici tvrde da je imovina preduzeća prodata i da je iznos sredstava u stečajnoj masi nedovoljan za podmirenje troškova stečajnog postupka, pa ne mogu pokriti troškove predaje dokumentacije na trajno čuvanje. Međutim, po mišljenju autora [19] rešenje  postoji u  predujmu za pokretanje  stečajnog postupka. Ukoliko se predujam ne uplati   nadležni sud će doneti rešenje o obustavi stečajnog postupka, ali ako ovlašćeni predlagači uplate avans, on će se kasnije refundirati iz stečajne mase. Član 59. Zakona o stečaju reguliše troškove stečajnog postupka, koji obuhvataju: povraćaj predujma za pokretanje stečajnog postupka, sudske troškove, troškove oglašavanja, preliminarnu  nagradu stečajnog  upravnika, naknadu troškova članova Odbora poverilaca  i dr...* Stečajevi sa kapitalom u arhivskoj praksi nisu sporni,  ali zbog dužine njihovog trajanja i nesavesnosti  pojedinih stečajnih upravnika, pa i propusta  u radu  samih arhiva, može doći do problema. Najčešće  su to: oštećenje arhivskog fonda, gubljenje službene dokumentacije, pokušaj predaje registraturski nesređene građe arhivu, planiranje predaje arhivskog fonda kada više nema sredstava u stečajnoj masi, neplaćene fakture arhivu  za prijem arhivske građe[20] i  mnoge druge situacije.

NEUJEDNAČENA ARHIVSKA PRAKSA NA POSLOVIMA PRIMO-PREDAJE

Notorna je činjenica da arhivi u Srbiji već duži niz godina na poslovima preuzimanja javne arhivske građe ugašenih privrednih subjekata, ispoljavaju različitu arhivsku praksu.Kod nekih su  izlučivanje bezvrednog registraturskog materijala i izrada Arhivske knjige preduslov preuzimanja, dok drugi preuzimaju arhivsku građu komercijalno u rasutom stanju, da bi poslove registraturskog sređivanja obavljali u ustanovi zaštite. Različiti su i smeštajni prostori arhiva, cenovnici istovrsnih usluga građanima, različit je nivo finansiranja arhivske službe od strane  lokalne samouprave i mnogo toga. Na poslovima preuzimanja arhivskih fondova privredne provenijencije arhivi su ispoljili specifičan dualizam kod predaje dokumenata kojima rokovi čuvanja nisu istekli, a nisu ocenjeni kao arhivska građa. *Jedna grupa arhiva, pravdajući se nedostatkom prostora, ne preuzima celokupan registraturski material stvaraoca, već samo arhivsku građu, a registraturski materijal ostavlja na čuvanje stečajnom upravniku. Pitanje je da li će po okončanju stečaja i isteku zakupa on biti sačuvan, jer se tretira  kao privatna.* Druga grupa arhiva[21]preuzima kompletan arhivski fond stečajnog dužnika, a izlučivanje određenih dokumenata, koji nemaju svojstvo arhivske građe obavlja se u arhivu, po proteku operativnih rokova čuvanja. Smatram da je ovaj način preuzimanja jedino ispravan, jer nekada i ova dokumentacija ima snagu dokaza u nedostatku arhivske građe. Na ovaj način ne krši se princip  celovitosti arhivskog fonda, a  javna arhivska građa koja nema pravnog naslednika se  mora kompletno preuzeti. Celokupnu  poslovnu dokumentaciju stečajnog dužnika, s obzirom na vremenski period nastanka možemo podeliti na dve grupe  i  to:

1. dokumentacija od nastanka do momenta otvaranja stečajnog postupka. Ovaj deo poslovne dokumentacije stečajnog dužnika sadrži vredne podatke o istorijatu tvorca arhivskog fonda- osnivanju, registraciji,unutrašnjoj organizaciji, statusnim promenama, osnovnoj delatnosti i kancelarijskom i arhivskom poslovanju.Npr. odluke o osnivanju, rešenja o registraciji, matična knjiga zaposlenih, personalna dosijea, zapisnici i odluke organa upravljanja, normativni akti, ugovori o radu, ugovori o stambenim kreditima radnika, projektna dokumentacija, delovodnici i pomoćne knjige, završni računi, kartoni zarada, platni spiskovi zaposlenih, popisi osnovnih sredstava, M4 obrasci,evidencije o upisu udela i akcija, ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, pravilnici o unutrašnjoj organizacionoj strukturi, statuti, zapisnici skupštine akcionara  i druga dokumentacija.

2. dokumentacija od momenta otvaranja stečajnog postupka do njegovog zaključenja. U ovu grupu tzv. ,,dokumentacije stečajnog dužnika” spadaju: predlog za pokretanje stečajnog postupka, rešenje o otvaranju stečaja, rešenje o imenovanju stečajnog upravnika, zapisnik o primo-predaji imovine stečajnog dužnika, obaveštenje banci o pokretanju stečajnog postupka,  zahtev za izjašnjenje i odgovor stečajnog upravnika da nema zaposlenih, ugovori o delu, spisi o otvaranju žiro računa stečajnog dužnika, izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika, plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova, zapisnici sa prvog poverilačkog i ispitnog ročišta, rešenje stečajnog veća o odobrenju prodaje stečajnog dužnika, spisi o proceni imovine stečajnog dužnika, odluke i ugovori o prodaji imovine, prijave potraživanja i lista potraživanja stečajnih poverilaca, nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase, predlog stečajnog upravnika za određivanje završnog ročišta, rešenje stečajnog veća za određivanje završnog ročišta, rešenje o odobrenju troškova članovima Odbora poverilaca, završni izveštaj i završni račun stečajnog upravnika, zapisnik sa završnog ročišta sa svim izveštajima i dr…

NEKI PRIMERI PRIMOPREDAJE STEČAJNIH DUŽNIKA  U ŠUMADIJSKOM  REGIONU

$1v  DPIM ,,CRVENA ZVEZDA” U STEČAJU –KRAGUJEVAC  / 1953-2008  /………..22,00dm; Preduzeće je nastalo davne 1887.godine, kada je Grk Ilija Licika[1] otvorio u Kragujevcu fabriku za proizvodnju pekmeza, koja se dodatno bavila prodajom drveta i klanjem stoke. U periodu  od 1906 do 1945.godine fabrika je bila vlasništvo Svetozara Stefanovića  i sinova, da bi posle oslobođenja bila nacionalizovana. Od 1960 do 1978.god. preduzeće se  nakon brojnih    statusnih promena integriše u SOUR AIK ,,Šumadija” RO Inex-fabrika konzervi RVI ,,Crvena zvezda”-Kragujevac. Građa ovog arhivskog fonda je preuzeta  u fragmentarnom stanju od stečajnog upravnika, registraturski je sređena pre preuzimanja u Arhiv, uredno označena brojevima iz Arhivske knjige stvaraoca i propisno tehnički opremljena.Prvi deo dokumentacije čine spisi od nastanka preduzeća do momenta otvaranja stečaja, a drugi deo građe se odnosi na dokumentaciju stečajnog dužnika.Najviše ima kadrovske dokumentacije, koja je azbučno sređena, materijalno-finansijske i dokumentacije koja reguliše stambena pitanja radnika.                                                                                           

$1v  GRAFIČKO PREDUZEĆE ,,NIKOLA NIKOLIĆ U STEČAJU”-KRAGUJEVAC /1954-2006 /……….8,00 dm;   Osnovano je rešenjem  Gradskog narodnog odbora 1952.godine pod nazivom Štamparsko Preduzeće ,,Napredak”, zajedno sa redakcijom kragujevačkog lista ,,Svetlost”, a od 1962.godine nosi naziv ,,Nikola Nikolić”-Kragujevac, da bi 1989.godine Grafičko izdavačka radna organizacija ,,Nikola Nikolić”-Kragujevac postala Štamparsko preduzeće ,,Nikola Nikolić”-Kragujevac. Arhivski fond je preuzet 2010.godine, nekompletno,  u registraturski sređenom stanju.                                                                                                                                               

$1v  DP ,,ROMANIJA” U STEČAJU-KRAGUJEVAC /1963-2001 /……….65,00 dm;   GNO Kragujevac je osnovao preduzeće 1954.godine. Po pripajanju građevinsko-zanatskog preduzeć,,Sloga” formira se DP za montažu, proizvodnju  i projektovanje ,,Romanija”-Kragujevac , a od 1989.godine nosi nazivDP ,,Romanija”-Kragujevac. Po otvaranju stečajnog postupka 2001.godine, stečajni upravnik je organizovao registratursko sređivanje javne arhivske građe, da bi kasnije ista bila iskorišćena za povezivanje staža zaposlenih.Arhivski fond je nekompletan, ali sadrži projekte svih važnijih objekata u Srbiji.

$1v  DP ,,ORTOTEKS” U STEČAJU –KRAGUJEVAC / 1958-2005 /……….18,00 dm  Preduzeće je nastalo spajanjem Užarskog preduzeća ,,Lepenica”-Groši Ortopedskog Preduzeća ,,RUDO”-Kragujevac.Godine 1971. na osnovu Odluke Radničkog saveta Tvornice zavojnog materijala-Velika Kladuša formira se OUR Saniteks – Velika Kladuša – SOUR Kragujevac.Godine 1989. RO SOUR ,,Bosnalijek-Saniteks”  RO za proizvodnju konfekcijskih i ortopedskih proizvoda ,,Ortoteks”-Kragujevac preregistrovana je u DP za izradu konfekcijskih, ortopedskih i užarskih proizvoda,,Ortoteks”-Kragujevac.Stečajni postupak nad preduzećem okončan je 2005.godine, a 2006.godine izvršeno je preuzimanje njegove arhivske građe. Arhivski fond je preuzet po hitnom postupku, jer su prostorije  u kojima se nalazio izdate pod  zakup, a imovina stečajnog dužnika rasprodata.

$1v  DP ,,FILIP KLJAJIĆ” U STEČAJU-KRAGUJEVAC  / 1954-2008 /………117,00 dm; Ovo društveno preduzeće je nastalo 1954.godine. Sedamdesetih godina posluje pod nazivom Industrija galovih i tehničkihi industrijskih transportera ,,Filip Kljajić” eksport-import.Godine 1991. fabrika ima status Holdinga. Stečajni postupak je otvoren nad društvenim preduzećem 2010.godine, a 2011. preuzeta  njegova arhivska građa.

$1v  ,,ZASTAVA TRANSPORT” U STEČAJU – KRAGUJEVAC    / 1976-2003 / ……….45,00 dm; Preduzeće je osnovano 1973.godine, a 1977.godine ulazi u sastav RO FAZ.Jedno vreme radi kao radna jedinica Preduzeća u društvenoj svojini zai promet putničkih automobila ,,Zastava Yugo automobili”-Kragujevac. Godine 1999.  dobija  status DOO u društvenoj svojini za obavljanje transportnih usluga ,,Zastava transport”-Kragujevac.Preduzeće je imalo status društvenog preduzeća kada je nad njim otvoren stečajni postupak.Prilikom preuzimanja arhivske građe, prethodno je izlučen bezvredni registraturski  materijal.

$1v  AD ,,ZASTAVA PROMET-ARENA MOTORS”U STEČAJU-KRAGUJEVAC /1960-2011/ ……….96,00 dm;rvobitno je poslovalo kao OOUR ,,Zastava auto”- Kragujevac 1974.godine.Do 1977.godine preduzeće je imalo status RO sa OOUR-ima u svom sastavu, a 1990.godine RO za promet i održavanje vozila, lovačkog i sportskog oružja ,,Zastava auto”-Kragujevac transformiše se u DOO u društvenoj svojini ,,Zastava promet Kragujevac”.Godine 2006. preduzeće dobija status otvorenog akcionarskog društva i menja naziv u AD,,Zastava promet-Arena Motors”-Kragujevac.Arhivski fond su registraturski sredili zaposleni kod stečajnog dužnika, posle otvaranja stečajnog postupka 2011.godine.Primljen je u Arhiv 2012.godine i više puta korišćen za potrebe privatizacije i rešavanja stambenih pitanja bivših radnika.

$1v  ,,ALLMAC INDUSTRY” AD BATOČINA  /1946-2007/……….3,0; Batočinska državna trikotaža formirana je 1952.godine pod nazivom Preduzeće trikotaža ,,Lepenica”.   .Godine 1960. dobija naziv tekstilna industrija triko-konfekcija ,,Dušan Dugalić”-Batočina.Sedamdesetih godina ima status OOUR-,,Dušan Dugalić”-Batočina.Krajem osamdesetih godina udružuje se sa preduzećem ,,22 decembar”-Kragujevac, a zatim se izdvaja I postaje samostalno pravno lice, koje posluje pod nazivom Preduzeće za proizvodnju trikotaže,,Dušan Dugalić”sa p.o.-Batočina. Preduzeće je privatizovano 2004.godine  i nad njim je otvoren stečaj.                                                                                        

$1v  DP FABRIKA STOČNE HRANE ,,MILAN BLAGOJEVIĆ”-NATALINCI –TOPOLA/ 1980-2008 /……….1,70 dm: Fabrika je započela sa radom 1980.godine. Devet godina kasnije fabrika dobija status društvenog preduzeća, kada se OOUR Fabrika stočne hrane ,,Milan Blagojević” Natalinci-Topola transformiše u Društveno preduzeće Fabrika stočne hrane ,,Milan Blagojević” Natalinci-Topola Arhivskije u fragmentarnom stanju primljen u Arhiv, 2012.godine.

$1v  ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA-TOPOLA/  1976-1996 /……….5,10 dm; Zadrugu je formirao NO Sreza Oplenac 1955.godine, pod nazivom Zemljoradnička zadruga-Topola. U periodu od 1965.godine1973.godine  zadruga je više puta menjala naziv .Godine 1975. zadruga se pripojila Preduzeću NAVIP-Zemun, a u periodu od 1975.godine do 1989.godine imala je položaj OOUR-a  u okviru PIK ,,Oplenac”-Topola.Godinu dana kasnije zadruga se izdvaja iz PIK-a i posluje kao posebno pravno lice, pod nazivom Zemljoradnička zadruga-Topola. Poremećaji u njenoj osnovnoj delatnosti doveli su do gašenja pravnog subjekta.

$1v  ŠTAMPARIJA ,,NAPREDAK” AD – ARANĐELOVAC/ 1944-2006 /……….23,00 dm; Osnovana je kao Štamparija Sreskog komiteta KPS, a zatim menja naziv u Štamparija narodnogu Aranđelovcu.Godine 1951.preduzeće posluje pod nazivom Gradsko grafičko preduzeće ,,Napredak” u Aranđelovcu, a godinu dana kasnije dobija naziv Štamparija ,,Napredak”-Aranđelovac.Sedamdesetih godina preduzeće ima status RO Štamparija ,Napredak “Aranđelovac. Položaj  društvenog preduzeća dobija 1989.godine, a godinu dana kasnije se transformiše u DD Štamparija ,Napredak “sa p.o.-Aranđelovac.Po dobijanju statusa akcionarskog društva, preduzeće odlazi pod stečaj. Štamparija je između ostalog obezbeđivala etikete za flaširane proizvode Preduzeća ,,Knjaz Miloš”-Aranđelovac, a nalazi se preko puta fabrike kisele vode.Neposredno posle gašenja stečajnog dužnika otvorena je nova štamparija u centru Aranđelovca . Arhivski fond je fragmentarno sačuvan  i preuzet u Arhiv 2007.godine.   

$1v  DD ,,ŠAMOT”-FABRIKA OPREME I MAŠINA U STEČAJU- ARANĐELOVAC/ 1947-2003 /……….16,00 dm

Fabrika je osnovana rešenjem Vlade NRS 1950.godine.U toku svog razvoja nosila je  različite nazive u skladu sa izvršenim statusnim promenama, prvobitno kao Fabrika šamota ,,Dušan Petrović-Šane”-Aranđelovac, zatim kao ,,Šamot”-Rudnici industrija šamota-Aranđelovac. Sedamdesetih godina posluje pod nazivom RO ,,Šamot”-Rudnici industrija šamota-Aranđelovac, koja  u svom sastavu ima više OOUR-a.Godine 1991. Preduzeće   ima status holdinga i nosi naziv ,,Šamot”- Holding company-Aranđelovac. U svom sastavu ima tri deonička društva i dva deonička društva sa ograničenom odgovornošću.Godine 1995. preduzeće  posluje pod nazivom ,,Šamot”-Holding kompanija – Aranđelovac, a zatim menja naziv u Holding korporacija ,,Šamot”-Rudnici i industrija-Aranđelovac.Pod stečaj odlazi pod nazivom DD,,Šamot”-fabrika opreme i mašina u stečaju-Aranđelovac. Arhivski fond je registraturski sređen.                                            

$1v  AD,,ZASTAVA ELEKTRO” RAČA U STEČAJU / 1964-2011 / ……….22, 00 dm; Preduzeće je nastalo reorganizacijom ,,Zavoda Crvena Zastava”-Kragujevac i 1977.godine radilokao OOUR ,,25 maj”-Rača, u okviru RO FAZ Kragujevac.Osamdesetih godina ulazi u sastav RO Zastava komponente  kao OOUR ,,25 maj”-Rača.Godine 1991. dobija status doo u društvenoj svojini za proizvodnju električne opreme i električnih instalacija za motorna vozila ,,ZastavaWB elektro”[2] sa p.o.Tri godine kasnije transformiše se u Deoničko društvo u mešovitoj svojini za proizvodnju opreme i električnih instalacija za motorna vozila, ,,Zastava elektro” d.d.-Rača.Preduzeće 2011.godine odlazi u stečaj sa statusom akcionarskog društva.Arhivski fond je fragmentarno sačuvan, sadrži: kadrovsku dokumentaciju- azbučno sređenu, dokumentaciju o osnivanju i registraciji, zapisnike organa upravljanja, materijalno finansijsku dokumentaciju.

$1v  MDD ,,MILAN ŽIVIĆ”- RAČA / 1948-2008 / ……….21,50 dm; Prvobitno preduzeće je imalo status zemljoradničke zadruge 1949.godine, a 1966.godine menja  naziv u Poljoprivredna zadruga ,,Milan Živić”-Rača.U narednom periodu se integriše sa IPK ,,Srbija”-10.oktobar-Velika Plana. Nakon izdvajanja nosi naziv Poljoprivredno preduzeće ,,Milan Živić” u Rači, da bi 1980 godine promenilo naziv u Zemljoradnička zadruga  ,,Milan Živić” u Rači.Godine 1991. preduzeće se transformiše u Mešovito deoničko društvo  ,,Milan Živić” sa p.o – Rača.Stečaj nad Društvom je  otvoren 2001.godine, a građu je u registraturski sređenom stanju  predao Arhivu stečajni upravnik, 2008.godine. U dokumentaciji stečajnog dužnika nalaze se: matična knjiga radnika, rešenja o pravu vlasništva na zemlji, zapisnici organa upravljanja, zapisnici o seči šuma, finansijska dokumentacija i dokumentacija stečajnog upravnika.

 

$1v  ,,IZOLMA” AD  U STEČAJU –RAČA / 1961-2008 /……….7,20 dm; Fabrika je osnovana kao preduzeće za iskorišćavanje pronalazaka, rešenjem NOO Rača, 1961.godine.Sedamdesetih godina posluje pod nazivom ,,Patent komerc”- preduzeće za proizvodnju izolacionog materijala ,,Izolma”-Rača.Do 1986.godine ima status RO, bez  OOUR-a u svom sastavu,  a 1990.godine ,,Izolma”-Rača  dobija status društvenog preduzeća. Preduzeće je poslovalo do 11.novembra 2008.godine, kada je sa statusom akcionarskog društva otišlo u stečaj.Arhivski fond je fragmentarno sačuvan, sadrži osnivačke akte, dokumentaciju delatnosti stečajnog dužnika, finansijsku dokumentaciju , zapisnike organa  upravljanja…



[1] Podaci o istorijatu i statusnim promenama za navedena društvena preduzeća,  preuzeti su iz službenih arhivskih  

     Evidencija o stvaraocima arhivske građe

[2] WB-Viner broker

ZAKLJUČAK

 Kašnjenje u donošenju Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi, kao i nepotpunost zakonodavnih odredbi, pozitivno-pravnih propisa o stečaju u RS, vidno su doprineli oštećenju i nekompletnoj primo-predaji javne arhivske građe registratura, privredne provenijencije. Fragmentarnost preuzetih arhivskih fondova, ugašenih privrednih subjekata uzrokovana dugogodišnjim neprimenjivanjem propisa o kancelarijskom i arhivskom poslovanju,i samovoljom stečajnih upravnika i novih vlasnika privatizovanih preduzeća, opominje arhivske ustanove da pronađu bolja rešenja i efikasnije metode zaštite službene dokumentacije stvaralaca. Opštepoznato je da su neki momenti u  arhivskoj praksi ustanova zaštite u Srbiji pogodovali dezintegraciji arhivskih fondova stečajnih dužnika. Oni se obično manifestuju u nedostatku osnovnih evidencija o registraturskom materijalu stvaraoca, samovoljnoj valorizaciji javne arhivske građe, bez saglasnosti ustanove zaštite, a sve veći problem čine nedostatak smeštajnog prostora i visoke cene smeštaja javne arhivske građe. Radi iznalaženja boljih metoda zaštite službene dokumentacije  privrednih subjekata u stečaju, kragujevački arhiv vrši edukaciju stečajnih upravnika i osoblja, angažovanog na poslovima sređivanja i arhiviranja, u cilju uspešne primo-predaje i celovitosti arhivskih fondova. Jedan od oblika saradnje je učešće u radu, odn. posećivanje seminara, organizovanih na nivou Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, gde se u kontekstu izloženih radova eminentnih profesionalaca u ovoj oblasti pokušavaju naći rešenja za arhiviranje službene dokumentacije registratura privredne provenijencije. Primere rasparčavanja arhivskih fondova možemo naći kod   svih  ustanova zaštite u Srbiji.Oni se ne mogu pripisati nehatu odgovornih lica, a njihovo procesuiranje ne može povratiti kompletnost i izgubljene delove arhivskih fondova. Najveća profesionalnost arhiviste u ovakvim slučajevima ne pomaže, jer je dugogodišnje nečinjenje izazvalo štetne posledice na objektu zaštite. U cilju prevazilaženja aktuelnih problema, odn. otklanjanja uzroka registraturske nesređenosti i fragmentarnosti preuzetih arhivskih fondova predlažem da nadležne arhivske ustanove:

-          koordiniraju svoje aktivnosti sa subjektima tranzicije, registraturama i organima

stečajnog postupka;

-          prate tok stečajnog postupka, radi blagovremenog inkorporiranja troškova primo-predaje u završni račun stečajnog upravnika;

-          insistiraju na dobroj registraturskoj sređenosti  preuzetih arhivskih fondova, kako se poslovi registratura ne bi obavljali u arhivima;

-          ujednače cenovnike smeštaja javne arhivske građe insolventnih društvenih preduzeća,

-          jer različite cene arhivskih usluga zbunjuju stečajne upravnike u Srbiji;

-          preko Društva arhivista Srbije pospeše donošenje Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj

službi i predlože strožije represivne mere u slučajevima oštećenja ili uništenja službene

dokumentacije pravnih lica u procesu tranzicije.

SUMMARY

The delay in passing the Law on Archival material and services as well as the incompleteness of legislative provisions of positive legal regulations on bankruptcy in the Republic of Serbia have  added to noticeable damage and incomplete handover of  public archival material from register  offices of economic provenance. The incompleteness of archival fonds taken over from extinguished business entities, caused by the lack of implementation of regulations on office and archive management over many years, as well as the arbitrariness of bankruptcy managers and  new  owners of privatized enterprises give a warning to archival institutions to find a better solution and more efficient methods for preservingofficial documentation of its creators. It is generally known that some archival practices at the institutions for preservation in Serbia  fostered the disintegration of archival fonds of bankruptcy managers.They are usually manifested as the lack of basic of the registry material of  its creator and arbitrary valorisation   of   public archival material without the consent of institutions for  preservation. Moreover, the lack of storage capacity for public archival  material and its high prices are becoming more frequent   problem today. In order to find a better method for preserving official documentation of business entities in bankruptcy, the Archives in Kragujevac trains bankruptcy managers and appointed staff in the area of records management and archiving to conduct a successful handover of complete archival fonds. An aspect of cooperation is participation  in all activities such as attending  seminars   organised by  the Agency for licensing bankruptcy managers. In the context of the papers  presented by eminent authorities in this field, efforts are made to find a solution for archiving official documentation of register offices of economic provenance.  Defragmentation of archival fonds can be exemplified in all institutions for protection in Serbia. These examples cannot be assigned to the negligence of responsible entities.Even if they were  processed, completeness and the lost part of archival fonds could not be restored. In such cases, even the greatest professionalism of an authorized archivist fails to help since the absence of  action over many years has caused harmful effects on the object of protection. In order to remove the causes of registry negligence and fragmentariness  of acquired archival   fonds, I suggest that responsible archival institutions: 

            -          coordinate all their activities with transition entities, registries and bankruptcy                                                                                       

proceedings bodies;

-          supervise bankruptcy proceedings in order to incorporate handover expenses in the                                                                                 

balance sheet of a bankruptcy manager;

    -          insist on adequate orderliness of acquired archival fonds from register offices so as to                                                  

avoid performing registry tasks in archives;

    -          balance price lists for the storage of public archival material of insolvent social                                                                  

enterprises since different prices confuse bankruptcy managers in Serbia; 

 -stimulate passing the law on archival material and service with the help of The Society of Serbian Archivists;                                                                                                                                                                                  

    -          propose more repressive measures in the case of damage    and  destruction of official                                   

documentation of a legal entity in a transition process.


[1] Službeni glasnik RS br.71/94.

[2] Mnogi od nisu položili stručni ispit u Arhivu Srbije i ne poznaju pravila arhivske struke, a  registrovani su kao doo.

[3] Npr. DOO za visokogradnju i inženjering ,,Ratko Mitrović“ u Kragujevcu.

[4] U slučajevima uništenja dokumentacije stečajnog dužnika

[5] Slučajevi kada je stečajna masa minimalna ili  nedovoljna da podmiri troškove stečajnog postupka

[6] Stečajevi nad pravnim licima koja su obustavila plaćanja, odn. kojima je blokiran račun duže od 3 godine

[7] Službeni glasnik RS br.84/04 i 85/05

[8] Službeni glasnik RS br.104/2009, 99/2011-dr.zak. i 71/2012- Odluka US

[9] -Nacionalni standard za upravljanje stečajnom masom,

  -Nacionalni standard o načinu vođenja i čuvanju evidencije stečajnog dužnika

  -Nacionalni standard o završnom računu stečajnog upravnika

  -Nacionalni standard o izveštavanju o obaveštavanju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika

[10] Službeni glasnik RS br.38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 30/2010

[11] Službenik glasnik RS br. 104/2009

[12] Kada su u pitanju pravni subjekti sa društvenim i državnim kapitalom

[13] Čl.59.Zakona o stečaju

[14] Čini je celokupna imovina stečajnog dužnika od otvaranja stečaja i ona koja je nastala u toku stečajnog postupka

[15] Npr. Za potrebe registraturskog sređivanja javne arhivske građe, što je mnogo bolje rešenje od pomenutih        Agencija, jer ovi radnici najbolje poznaju poslovno-tehničku dokumentaciju stečajnog dužnika .

[16] Npr. Čl.33, čl.63, čl.106, čl.110. Zakona o stečaju

[17] Najsvežiji primer Ad Zastava promet –Arena motors, gde je steč.upravnik zahtevao  dostavljanje podataka iz

pravno-tehničke dokumentacije prodatog objekta u Surdulici, za potrebe privatizacije i ugovore o stanovima,

radi regulisanja stambenih pitanja radnika.

[18] Tema :  Ispitivanje prijava potraživanja i položaj stečajnog upravnika

[19]  A takav stav su zauzele i neke stečajne sudije

[20] Slučaj primo-predaje javne arhivske građe stečajnog dužnika ,,Izolma“ AD u stečaju - Rača

[21] Kojoj pripada kragujevački arhiv

[22] Podaci o istorijatu i statusnim promenama za navedena društvena preduzeća,  preuzeti su iz službenih arhivskih  

     Evidencija o stvaraocima arhivske građe

[23] WB-Viner broker

 

Objavljeno u: Arhivska praksa, br. 16, Arhiv Tuzlanskog kantona, Tuzla, 2013, 55-70.

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA