Abstrakt: Ovaj rad se bavi pitanjem naknade u postupku prijema arhivske građe od strane stečajnog dužnika. U praksi arhivske službe pojavila su se i takva mišljenja da arhivi svoje usluge ne treba da naplaćuju prilikom preuzimanja dokumentacije. S druge strane, neki arhivi u Srbiji naplaćuju preuzimanje, formirajući cene usluga, koje, u dobroj meri, potcenjuju rad arhivista. Ovim se rad arhivista sveo na rad fizičkog radnika. Analiziraju se posledice različitih pristupa ovom problemu.
Ključne reči: Stečaj, stečajni upravnik, preuzimanje, cena usluga preuzimanja, smeštaj u arhiv, nabavka opreme za dalje čuvanje.
Uvodne napomene
Arhivistička praksa u Srbiji, po pitanju prijema arhivske građe u postupku gašenja i likvidacije jednog privredno - pravnog subjekta, prilično je različita, što nije dobro i može da izazove i negativne konotacije. Naime, Zakon o kulturnim dobrima[1] u članu 41 kaže da ,,odabrana, sređena i popisana arhivska građa, kao i registratuski materijal, nastali u radu organa, ustanova preduzeća i drugih pravnih lica, koji su ukinuti ili prestali sa radom, smatraju se dospelim za preuzimanje, ako niko nije preuzeo njihova prava i obaveze“. Zakonodavac je pred Arhive postavio jasnu i nedvosmislenu normu. Interes društva i države je da arhivi sačuvaju svu arhivsku građu nastalu u radu privrednih subjekata, ali i drugih institucija koje stvaraju arhivsku građu.
Arhiv Užica je u potpunosti primenio ovu normu, stvorio je uslove za preuzimanje i ispunjava sve zahteve koji su upućeni od strane subjekata, koji se nalaze u postupku likvidacije. U okviru ovog je uspostavljena i praksa da se građa može preuzeti i u nesređenom stanju, što je u najvećem broju slučajeva tako.
- Detalji
- Pogodaka: 1155
Opširnije: Miroslav Dučić, Ekonomski efekti prijema građe u stečaju
Društveno-političke i ekonomske promene koje su se u Srbiji dogodile u poslednje dve decenije uslovile su otvaranje značajnih pitanja u oblasti zaštite arhivske građe i registraturskog (dokumentarnog) materijala. Ovo se posebno odnosi na preventivnu zaštitu arhivske građe i registraturskog materijala privrednih stvaralaca, jer su suštinske ekonomske promene, oličene u opšteprihvatljivom nazivu – tranzicija, najočiglednije u domenu ekonomskih odnosa. S toga je posebno aktuelna zaštita istorijski vredne dokumentacije koja nastaje u oblasti privredjivanja, jer je ona istovremeno ne samo svedočanstvo o individualnom razvitku privrednog subjekta kao stvaraoca, vec ima neosporni značaj za izučavanja privrednih kretanja na državnom pa i širem planu. U radu je predstavljen opšti normativni okvir zaštite arhivske građe i njegova zastupljenost u odnosu na posebnu zakonsku regulativnu koja tretira privredne subjekte. Praktična primena zakonskih rešenja u preventivnoj zaštiti arhivske građe privrednih stvaralaca u postupku tranzicije u Srbiji, analitički je predstavljena kroz iskustvo Istorijskog arhiva u Požarevcu. Na osnovu toga, autor je pokušao da izvede sintetičke zaključke o dometima arhivske službe u Srbiji danas, kada je reč o zaštiti arhivske građe privrednih stvaralaca u aktuelnom političkom, društvenom i ekonomskim trenutku.
Ključne reči: arhivska građa, registraturski materijal, privredni subjekat, stečaj, likvidacija, privredno društvo, privatizacija preduzeća, preventivna zaštita, nadležnost, arhiv, istorijski značaj
- Detalji
- Pogodaka: 2460
Апстракт: Црквене матичне књиге представљају историјски извор првог реда и део културне баштине Србије од изузетног значаја. Као такве, предмет су посебне пажње архивских посленика у оквиру стручног рада на заштити културне баштине Србије, без обзира да ли су настале радом православне црквене администрације на подручју Србије или у дијаспори. Из тог разлога је аутор овог рада своје истраживање фокусирао на анализу система заштите црквених матичних књига. Концизан хронолошки приказ нормативних оквира цивилног и канонског права, од устројства црквених матичних евиденција рођења (крштења), венчања и смрти у српској држави 19. века, до данас, представља увод у анализу актуелног стања заштите овог дела српске културне баштине. Методом упоредне анализе стања заштите у држави матици и дијаспори, где црквене матрикуле и данас настају у оквиру православних храмова, рад представља покушај да се укаже на значај и непходност потпуне, стручне и квалификоване њихове заштите, и у том смислу посебне улоге архивских установа и савремене архивистичке теорије и праксе. Из тога, свакако резултирају и одређене препоруке за будуће уређење овако значајне области заштите културне баштине, а све са циљем да се сачувају крунски докази и драгоцена сведочанства идентитета и битисања једног, у овом случају, српског народа.
- Detalji
- Pogodaka: 1340
