Решавање дугогодишње економске кризе која је притискала троми, неефикасни политички и привредни систем Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ) само се вештачки одлагао, а наизглед привидно благостање становништва (у поређењу са комунистичким земљама у ближем суседству) је уљуљкавало становништво. Коначно, крајем осамдесетих и почетком деведесетих почео је постепени прелазак из комунистичког у капиталистичке друштвене односе. Међутим, СФР Југославија уместо да је направила постепени корак ка европским стандардима, у наслеђеним реваншитичком окружењу и нерашчишћеним унутрашњим рачунима али и са Западом, била је суочена са агресивним сецесионичким насртајима својих чланица те је запала у још дубљу кризу. Криза је кулминирала избијањем грађанског рата, економским санкцијама и бомбардовањем Југославије, односно Србије. Почетком октобра 2000. извршена је политичка промена, а на власт у Србији су дошле прозападне политичке снаге. Расплет балканске кризе није се окончао, а у току су европске интеграције целог простора.
- Detalji
- Pogodaka: 918
Привредна и друштвена кретања у Србији последњих десет година обележиле су, поред осталог, и значајне економске промене. Оне се састоје у суштинским променама својинско-правних односа са циљем оживљавања привредних процеса по основу приватизације друштвеног и државног капитала, што доводи до образовања нових облика привредних друштава и другачијег начина организовања производње.
У времену, транспарентно промовисаном као транзиција, архивска струка оправдано поставља питање заштите архивске грађе као културног добра и регистратурског материјала као добра које ужива претходну заштиту. Питање је посебно актуелно када се као ствараоци, правни наследници или по било ком другом основу имаоци архивске грађе појављују правни субјекти привредне делатности.
- Detalji
- Pogodaka: 880
Zadnjih deset godina osetno je povećano interesovanje građana za arhiv i arhivska dokumenta. Nesumnjivo da su promenjeni društveno-ekonomski odnosi (promena društvene u privatnu svojinu) uzrokovali određene procese, za čije se uspešno okončanje pred drugim državnim organima moraju pribaviti dokazi u vidu originalnih arhivskih dokumenata.Svakodnevno se arhivu podnose zahtevi za: legalizaciju izgrađenih građevinskih objekata, restituciju imovine bivših vlasnika, rehabilitaciju ranije osuđenih lica.Najbrojniji su zahtevi za izdavanje potvrda o ličnom dohotku i stažu osiguranja radnika preduzeća u stečaju radi regulisanja penzijskog osnova, a vrlo često se traže izvodi iz matičnih evidencija, fotokopije zemljišno-knjižnih uložaka iz raznih katastarskih opština i dr…
- Detalji
- Pogodaka: 1150
