Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Abstrakt: Nedovoljno jasna i precizna uputstva, zakonska i podzakonska akta,  koja arhivski delatnici mogu koristiti u svom radu, kada je u pitanju stanje i zaštita registraturne građe imalaca u tranziciji, dovode do činjenice da se zaštita  na terenu,  u registraturama u kojima je otvoren stečajni postupak, likvidacija ili je ostvarena privatizacija  „rade od slučaja do slučaja“.

Ključne reči: Tranzicija, stečaj, likvidacija, privatizacija, registratura, arhivski delatnici, nadzor.

          Postupak  tranzicije u svim republikama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, pa i u Republici Srbiji, u velikoj meri promenila je tokove  privrednih aktivnosti preduzeća.  Privatizacija, kao opšta pojava sa kraja dvadesetog veka, postala je sinonim za proces korenitih promena koje su se odvijale uporedo u svim segmentima jednog društva,  promene su bile vidljive u socijalnom, kulturnom, ekonomskom ali i u društveno političkom pogledu.

          U tranziciji, kao osnovnom procesu transformacije vlasničke strukture državnog u privatno vlasništvo, trebalo je da dođe do značajnih pozitivnih pomaka koji će doprineti promeni svojinskih odnosa u privredi i boljem svobuhvatnom stanju u društvu u celini. Međutim „opšta ocena srpske tranzicije je da je ona Republiku Srbiju proizvela u privredno devastiranu, kulturno izmenjenu i socijalno pauperizovanu državu. Dvadeset godina traženja pravog modela privatizacije, obeležio je nedostatak dobre volje da se ona i sprovede.“[1]

Opširnije: Jasmina Latinović, Stanje i zaštita arhivske građe imalaca u tranziciji (stečaj, likvidacija,...

Abstrakt: Ovaj rad se bavi pitanjem naknade u postupku prijema arhivske građe od strane stečajnog dužnika. U praksi arhivske službe pojavila su se i takva mišljenja  da arhivi svoje usluge ne treba da  naplaćuju prilikom preuzimanja dokumentacije. S druge strane, neki arhivi u Srbiji naplaćuju preuzimanje, formirajući cene usluga, koje, u dobroj meri, potcenjuju rad arhivista. Ovim se rad arhivista sveo na rad fizičkog radnika. Analiziraju se posledice različitih pristupa ovom problemu.

 Ključne reči: Stečaj, stečajni upravnik, preuzimanje, cena usluga preuzimanja, smeštaj u arhiv, nabavka opreme za dalje čuvanje.

Uvodne napomene

Arhivistička praksa u Srbiji, po pitanju prijema arhivske građe u postupku gašenja i likvidacije jednog privredno - pravnog subjekta, prilično je različita, što nije dobro i može da izazove i negativne konotacije.  Naime, Zakon o kulturnim dobrima[1] u članu 41 kaže da ,,odabrana, sređena i popisana arhivska građa, kao i registratuski materijal, nastali u radu organa, ustanova preduzeća i drugih pravnih lica, koji su ukinuti ili prestali sa radom, smatraju se dospelim za preuzimanje, ako niko nije preuzeo njihova prava i obaveze“. Zakonodavac je pred Arhive postavio jasnu i  nedvosmislenu normu. Interes društva i države je da arhivi sačuvaju svu arhivsku građu nastalu u radu privrednih subjekata, ali i drugih institucija koje stvaraju arhivsku građu.

Arhiv Užica je u potpunosti primenio ovu normu, stvorio je uslove za preuzimanje i ispunjava sve zahteve koji su upućeni od strane subjekata, koji se nalaze u postupku likvidacije. U okviru ovog je uspostavljena i praksa da se građa može preuzeti i u nesređenom stanju, što je u najvećem broju slučajeva tako.

Opširnije: Miroslav Dučić, Ekonomski efekti prijema građe u stečaju

Društveno-političke i ekonomske promene koje su se u Srbiji dogodile u poslednje dve decenije uslovile su otvaranje značajnih pitanja u oblasti zaštite arhivske građe i registraturskog (dokumentarnog) materijala. Ovo se posebno odnosi na preventivnu zaštitu arhivske građe i registraturskog materijala privrednih stvaralaca, jer su suštinske ekonomske promene, oličene u opšteprihvatljivom nazivu – tranzicija, najočiglednije u domenu ekonomskih odnosa. S toga je posebno aktuelna  zaštita istorijski vredne dokumentacije koja nastaje u oblasti privredjivanja, jer je ona istovremeno ne samo svedočanstvo o individualnom razvitku privrednog subjekta kao stvaraoca, vec ima neosporni značaj za izučavanja privrednih kretanja na državnom pa i širem planu. U radu je predstavljen  opšti normativni  okvir zaštite arhivske građe i njegova zastupljenost u odnosu na posebnu zakonsku regulativnu koja tretira privredne subjekte. Praktična primena zakonskih rešenja u preventivnoj zaštiti arhivske građe privrednih stvaralaca u postupku tranzicije u Srbiji, analitički je predstavljena kroz iskustvo Istorijskog arhiva u Požarevcu. Na osnovu toga, autor je pokušao da izvede sintetičke zaključke o dometima  arhivske službe u Srbiji danas, kada je reč o zaštiti arhivske građe privrednih stvaralaca u aktuelnom političkom, društvenom i ekonomskim trenutku.

Ključne reči: arhivska građa, registraturski materijal, privredni subjekat, stečaj, likvidacija, privredno društvo, privatizacija preduzeća, preventivna zaštita, nadležnost, arhiv, istorijski značaj 

Opširnije: Jasmina Živković, Arhivska građa privrednih stvaralaca u postupku tranzicije - iskustvo...

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA