Abstract: In the research of origin, genetic genealogy allows us to go to the earliest of our ancestors. However, the results of DNA analysis alone are not enough to establish and explain the relationships among the individuals. For more precise conclusions, it is necessary to be examined what has been recorded in the historical sources and literature. The Society of Serbian Genealogists “Poreklo” (“Origin”), which started Serbian DNA project in 2012, several years later also started work on forming special Digital Library for genealogical research. From that time, project grew covering many geographical regions of Western Balkans and ever-increasing Y-DNA database. Digital library also grew and now contains more than 3.800 titles of genealogical character, covering many regions of Western Balkan and even territories tied to historical migration routes out of this region. The special quality of this library is a convenient word or phrase search of all digitized books. Consequently, every new genetic result which contains the main information about a tested person can be checked in one simple and fast way. In many cases, this helps to figure out the secrets of genetic origins.
Keywords: Digital Library, Serbian DNA project, Genetic genealogy, Western Balkan.
Introduction
The beginning of genetic genealogy date back to the end of the 19th century, but it did not become popular until the beginning of the 21st century, when Bryan Sykes, a molecular biologist at Oxford University, published his study “Surnames and the Y-Chromosome” (2000). He tested the new methodology in general surname research, based on the tracking of four STR markers on the Y-chromosome. The Y-DNA is transmitted exclusively from father to son, pointing to a significant potential that genetics could have in genealogy and history.
Genetic genealogy is one of the most important auxiliary historical sciences today, experiencing its greatest use in the domain of family origin research. It has become an indispensable part of any serious genealogy research. With an increase in Y-DNA testing, the number of STR markers is now to hundreds.
- Detalji
- Pogodaka: 456
Уочавајући све већи значај и моћ веб технологија Историјски архив Београда се још од 2007. године определио да, као установа која тежи модерним токовима промоције културног наслеђа, мапира своје место у виртуелном простору. Од тог доба установа интензивно проширује спектар доступних информација из домена свог рада у циљу подстицања интересовања најшире јавности и изграђивања свести о значају архивске грађе као културног добра и незаобилазног историјског извора.
- Detalji
- Pogodaka: 1460
Коришћење могућности интернета у служби архива и архивске струке у данашње време je неизбежно. Архиви се морају уклопити у савремене трендове у погледу доступности информација и у складу с тим креирати и своју пословну политику и ресурсе за њихову реализацију. У овом чланку бавићемо се присутношћу српских архива на глобалној мрежи у Србији. Приказ који дајемо ове, 2014. године не треба схватити као критику, јер смо свесни свих проблема у којима архивска служба Србије функционише, већ као тренутну анализу стања и скретање пажње на шароликост и неуједначеност садржаја веб сајтова архива. [1]
Архивску службу у Србији чине архиви у оквиру архивске мреже, Архив Југославије и специјални архиви.[2] Према Решењу о утврђивању територије архива мрежу архива у Србији чине Архив Србије, Архив Војводине, Архив Косова и Метохије и 34 историјска архива, од којих су 32 архиви територијално надлежни за више општина, затим Историјски архив Београда који је надлежан за Град Београд и Историјски архив у Смедереву надлежан за град Смедерево, као архиви општег типа.[3] Поред њих, Архив Југославије, иако формално ван архивске мреже, представља важан део архивске службе у Србији. Ових 38 архива и њихове активности на интеренту биће предмет наше анализе.[4]
- Detalji
- Pogodaka: 1873
Opširnije: Слободанка Цветковић, Веб презентације архива у Србији - стање 2014. године
ISSN (Online) 2683-3565
