Наш колега архивски саветник и историчар, сада у пензији, Бориша Радовановић, који је радио у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу, прошле, 2019.  године је објавио књигу "Дневник једног архивисте из 1999. године". Књига доноси његове дневничке белешке из времена бомбардовања СРЈ од стране НАТО пакта. Разлог вођења дневничких белешки и објављивања ове књиге је осећај да је, како аутор примећује "времену био потребан сведок". О чему размишља један историчар и архивиста у тешким и изазовним временима можете читати у његовој књизи коју нам је уступио у облику пред штампу, те с тога њен изглед се донекле разликује од штампаног издања. Садржај је остао исти. Књигу у пдф формату можете преузети овде. Корице књиге: предња, задња.

Detalji

Pogodaka: 941

У фебруару 2014. године за време грађанских немира у Сарајеву, када је запаљен Архив Босне и Херцеговине, страдала је у архивском наслеђу и Збирка поклона и откупа. У њој се налазио аутограф „Животописа“ Пере Креце, војводе из Српског устанка у Босни 1876–1878. године. У Историјском архиву у Сарајеву налази се, латиничним машинописом прекуцани текст, мемоарског списа Пере Креце. Тај текстуални облик Крециних мемоара користили су Бранко Ћопић и Иво Андрић као извор за сижее својих књижевно-историјских написа. Перо Крецо је рођен у Варцар Вакуфу (данас Мркоњић Град) 1846, а умро је у Босанском Петровцу 1907. године. Делови његовог текста су објављивани бањалучком у часопису „Развитак“ 1910. године, а ово је по први пут да су комплетни мемоари трговца, војводе и угледног грађанина Босанске Крајине Пере Креце угледали светлост дана. Приређивачи својеручног Крециног „Животописа“ и аутори пропратних студија су историчари др Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве из Београда и доц. др Бошко Бранковић са катедре за Националну историју новог века Филозофског факултета у Бањалуци. Рецензије овог дела значајног за друштвену и политичку историју Босанске Крајине друге половине 19. века, етнографију, антропогеографију и историју језика су потписали мр Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, продекан Филозофског факултета у Бањалуци проф. др Горан Латиновић и доц. др Боривоје Милошевић.

Обрад Унчанин

Detalji

Pogodaka: 1058

Из штампе је изашао први број годишњака Архива Војводине под називом "Археон". Уместо уобичајеног приказа доносимо интервју са уредницима првог броја часописа Борисом Булатовићем и Драганом Катић. Извор: Архив Војводине

ПРВИ БРОЈ ЧАСОПИСА АРХЕОН

Интервју са уредницима првог броја часописа Археон (Борис Булатовић и Драгана Катић)

Аутор интервјуа: Љиљана Бубњевић

Због чега назив Археон? – Назив Археон настао је од старогрчке речи αρχαίοςу значењу старо, а будући да сама дефиниција архива као установе асоцира на стара документа, изворе који нам помажу да на аутентичан и исправан начин сагледамо прошлост, сматрали смо да би такав наслов био адекватан.

Каква је концепција часописа? – Часопис је подељен на засебне сегменте који обухватају чланке из области архивистике, историографије, културне баштине, затим прилоге и грађу, текстове који се односе на конзервацију и рестаурацију, као и извештаје о активностима архива и приказе књига и изложби.

Detalji

Pogodaka: 1161

Opširnije: Представљамо први број часописа "Археон" Архива Војводине

У Архиву Српске Православне Цркве у Београду сачувана је документација из 1836. године и каснијих година у континуитету. Они предмети који припадају фонду Конзисторије митрополије београдске управо су везани за административне напоре и покушаје митрополита Петра Јовановића да црквена управа у Кнежевини Србији буде заснована и спровођена у духу црквених канона. Година 1836. је, према томе, почетна година архивског пословања у савременој Српској Православној Цркви. Фонд Конзисторија Митрополије београдске (1836–1918) јесте једно од значајнијих документарних изворишта за писање и проучавање српске црквено-народне историје.У хронолошки најстаријим слојевима фонда, онима који потичу из 1836. године, као и из година које се непосредно настављају, налазимо занимљиве званичне статистике црквеног живота и мисије. Црквена управа – митрополит, али и епископи Епархија су желели сигурне податке са терена. Те бројке су се тицале: броја крштених, венчаних и умрлих душа, затим прихода и расхода манастира и парохија. Седнице Конзисторије (које су сачуване у записницима) бавиле су се питањима свештеничке дисциплине, брачног права, али и оним другим предметима пастирско-канонског опсега.

Detalji

Pogodaka: 1302

Opširnije: Радован Пилиповић, Уз изложбу "Крагујевац и околина у документима Архива Српске православне цркве...