Још давне 1973. године уважени архивиста Средоје Лалић уочио је шароликост у архивској пракси када су у питању сигнатуре, како оне које приликом обраде исписујемо на документима, тако и оне у делу који се односи на сигнатуру (ознаку) фонда/збирке. Његов рад Потребе и могућности увођења јединствених сигнатура (Архивски преглед, 1–2, 1973) један је од ретких радова који се баве овим питањем. О сигнатури документа, осим Средоја Лалића пре више деценија, писали су у скорије време Миодраг Стојчић и Радојица Стојиљковић (Архивски гласник, бр. 3), као и аутор овог чланка (Архивски гласник, бр. 4), док о сигнатури фонда/збирке готово да се не говори у уџбеницима архивистике. Шта је то сигнатура фонда? Постоји ли она уопште у архивској терминологији? Чему она служи? Зашто је битно дефинисати њене елементе и учинити је препознатљивом? Како може да изгледа сигнатура фонда/збирке? Које информације пружа архивистима и корисницима архивске грађе? Реч „сигнатура“ значила би ознаку или знак који обележава нешто, лични потпис, особени знак... Упутство о сређивању архивских фондова органа управе, радних, друштвено-политичких и других организација (Архивски преглед, 1–2, 1973) дефинише сигнатуру (предмета – прим. аутора) на следећи начин: сигнатура је „ознака предмета изражена словима и бројевима. Помоћу ње се утврђује стално место предмета у фонду, а састоји се из следећих елемената: ознаке архива, броја фонда под којим је уведен у општи инвентар, организационе јединице (шифре), године, фасцикле и редног броја предмета. Поред ових елемената, који су обавезни, у састав сигнатуре могу ући и други елементи, зависно од принципа сређивања.“Шта је у нашој архивској пракси ознака за фонд, то можемо видети кроз навођење у фуснотама архивских и других публикација издатих на основу архивске грађе наших архива. Примећујемо да се фусноте које се наводе углавном састоје од почетних слова назива архива (нпр. ИАП – Историјски архив Пожаревац, мада може значити и ИА Прокупље!, Архив Србије – АС, Архив Југославије – АЈ итд.). Слична је ситуација и са фондовима, где су у већини архива ознака за фондове скраћенице формиране од назива архива. На пример, у фуснотама се архивски фонд Начелство среза звишког, Кучево – наводи скраћено НСЗ, или Књажева канцеларија носи ознаку КК. Значи, број из општег инвентара се не наводи као ознака фонда у архивској пракси приликом сигнирања! Међутим, имамо и примере да се сваки фонд означава бројчаном ознаком коју је добио по редоследу уласка у архив, као што је то случај у Архиву Југославије (нпр. фонд Министарство просвете Краљевине Југославије носи ознаку 66) или у архивима у Војводини (архивски фонд Краљевска банска управа Дунавске бановине, Нови Сад – носи ознаку Ф. 126). Даљи елементи сигнатуре нам нису од значаја за ову причу, па се њима нећемо ни бавити.
- Detalji
- Pogodaka: 1356
Sažetak: Svrha i cilj izrade arhivskih naučno informativnih sredstava jeste da posreduje između arhivske građe i njenih korisnika, služeći im u što lakšem pronalaženju odgovarajućih informacija iz arhivske građe. Kakva su dosadašnja iskustva na tom polju u našem Arhivu, te kako i u kojim pravcima bi trebalo da arhivisti usmeravaju svoje delovanje da se standardizovani modeli ovih krunskih rezultata arhivističkog rada približe zahtevima korisnika.
Ključne reči: naučno-informativna sredstva, vodič, sumarni, analitički inventari, korisnici - istraživači, e-okruženje
Uvodne napomene
Ovaj rad nema previše aspiracija na nivou metodološko teorijskih rasprava o izradi naučno-informativnih sredstava, nego mu je cilj da pokuša pružiti presek stanja i odnosa između postojećih naučno-informativnih sredstava u istorijskom arhivu Subotica i korisnika. Prati se način njihove prezentacije kao i načini njihovom pristupanju od strane korisnika. Poznato je da je svrha i cilj izrade arhivskih naučno-informativnih sredstava, opšteg i užeg tipa, pored ostalog i da posreduju između arhivske građe i njenih korisnika, služeći korisnicima-istraživačima u što lakšem pronalaženju odgovarajućih činjenica i informacija iz arhivske građe. U našem Arhivu postoji duga tradicija njihove izrade. Naravno, najviše su se izrađivali sumarni inventari, u samom procesu sređivanja arhivske građe, ali se išlo i na detaljniju obradu sa analitičkim inventarima i regestima, u prvom redu za značajnije, starije fondove, gde je pretežni jezik građe bio latinski ili nemački. U dva navrata, 1977. i 2011, napravljeni su i vodiči. Pored tradicionalnih načina njihovog prezentovanja, okrenuli smo se i onima u elektronskim oblicima. Ne beležimo u našim statističkim podacima i godišnjim izveštajima frekvenciju korištenja pojedinih naučno-informativnih sredstava, vodiča, sumarnih ili analitičkih inventara od strane istraživača u čitaonici, no ona je znatno manja u odnosu na broj poseta stranicama na web mreži gde su neki od njih predstavljeni.
- Detalji
- Pogodaka: 1706
Уводно слово
Од када се појавила потреба да се значајни и важни документи посебно чувају, те користе у изузетним моментима и «у право време» постојала је потреба, ради што бржег доласка до тражене информације (односно проналаска предмета) да се некако информацијње о садржини целе архиве а затим и њених делова односно фондова и збирки искажу у виду кратког описа а онда ти описи систематизују. У прво време само у попису а потом и детаљније о свакој целини - фонду и збирци (водичи) или предмету (регеста и аналитички описи).Тако су временом настајала научно-обавештајна средстрва о архивској грађи: у општем (прегледи, водичи и општи инвентари) и ужем смислу (водичи за групу или појединачни фонд, сумарни и аналитички инвентари, регеста и каталози. Уколико би изостали наведени пописи или обавештења о садржају, ових установа, дакле, архиви би представљали складиште безличне и бескорисне хартије која се налази испод њихових кровова. Отуда је веома важно, ако не и најважније да у сваком архиву постоје научно-обавештајна средства о архивској грађи која се налази у њеним депоима.
- Detalji
- Pogodaka: 1457
Opširnije: Зоран Вељановић, Нека методолошка питања у изради аналитичког инвентара
