Након четири године од доношења Закона о архивској грађи и архивској делатности ("Службени гласник Републике Србије", бр. 6/2020), Државни архив Србије је 17. јула 2024. године донео одлуку о образовању Архивског савета. У Архивски савет као стручно саветодавно тело, на период од пет година именовани су: проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ и управник Архива САНУ, Јелица Рељић, архивски саветник у пензији (Државни архив Србије), Нада Берић, архивски саветник из Архива Војводине, др Јасмина Николић, архивски саветник и директор Историјског архива Пожаревац, Славица Соломун, архивски саветник из Државног архива Србије, Зоран Стевановић, архивски саветник из Архива Војводине, Милан Медаковић, архивски саветник из Архива Југославије, Слободан Мандић, архивски саветник из Историјског архива Београда и Марко Марковић, историчар и директор Архива Косова и Метохије.

Архивски савет, у складу са чл. 58 Закона о архивској грађи и архивској делатности, образује Државни архив Србије ради обезбеђивања сталне стручне подршке у очувању и развоју архивске делатности. Чланом 59. истог Закона прописано је да Архивски савет има девет  чланова које бира директор Државног архива Србије, из реда угледних и афирмисаних стручњака у архивској делатности на период од пет година.

Члан 60. дефинише послове Архивског савета и каже да у оквиру својих надлежности предлаже стручна упутства за архиве у Републици Србији; разматра међународне прописе, стандарде и препоруке из области архивске и информационе делатности и предлаже њихову примену; предлаже план и програм стручног усавршавања запослених у архивима; предлаже утврђивање и нормирање послова које обављају запослени на стручним архивским пословима и даје предлоге и смернице у остваривању културне и образовне функције архива.

Пред Архивским саветом су велики изазови, али и велика очекивања од стране архивске службе у Србији, те се надамо да ће се ово најважније стручно саветодавно тело на које се дуго чекало, успешно и што хитније ухватити у коштац са вишедеценијумским нагомиланим проблемима, али и искушењима дигитализације, електоронске управе и електронског архивирања. 

Detalji

Pogodaka: 791

Колега Жељко Комарица из Историјског архива Бела Црква наишао је на занимљив документ на Интернету и урадио његов препис. Распис је посвећен питању очувања црквених архива током Другог светског рата, посебно у ситуацији када је постојала оскудица у хартији и када је власт позивала на прикупљање хартије и предају на прераду. Са том праксом се наставило и после Другог светског рата када су бројне архиве државних органа, посебно оне из међуратног периода, па и оне старије из 19. века, страдале у погонима фабрика за прераду хартије. 

Прилог колеге Комарице нас наводи на размишљање о томе колико је битна свест не само архивиста, већ и сваког појединца о значају архивске грађе, да оно што је некоме отпад и беспотребно, у неком тренутку може постати значајан историјски документ и извор. Такође, наводи нас и на размишљање колико је такве архивске грађе због свести појединаца о њеном значају завршило у приватном власништву. Наводи нас и на размишљање о томе колико такве архивске грађе постане предмет продаје опет приватним власницима и тако остане недоступно бројним истраживачима.

Колеге архивисти, проверите у својим фондовима и збиркама да ли можда поседујете овај документ. С обзиром да је послат као распис владикама и епархијама у окупираној Србији, могуће је да је још негде сачуван. 

Жељко Комарица,

Историјски архив Бела Црква

НУЖДА ЗАКОН (НЕ) МЕЊА

илити: Акт који би се данас највероватније службено звао - Упутство Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве о валоризацији архивске грађе и уништавању безвредног документарног материјала од 10. новембра 1942. године.

Распис је упућен владикама и епархијама СПЦ у окупираној Србији како би га проследиле до својих парохија и црквених општина. Препис, уз минималне техничке интервенције, дajeмо у целини:

--------------------------------------------------------------------------------------

СВИМА УПРАВАМА ПАРОХИЈА И ЦРКВ.ОПШТИНА

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве под Бр.3273 од 10 новембра 1942 године у Београду саопштава следеће:

Министарство народне привреде актом својим од 12 окт 1942 бр 46632 из 1942 известило је Свети Архијерејски Синод да је услед оскудице у сировинама за производњу хартије и велике потражње исте од стране државних и др. надлештава и институција, настала хитна потреба да се што више сакупи потребна стара хартија која би се од стране постојећих фабрика хартије у земљи употребила као сировина за израду нове хартије. У овом смислу покренута је акција за прикупљање старе хартије која се налази по архивама државних и самоуправних власти. На име, да се непотребна хартија, која нема историјске вредности одвоји и уступи надлежним фабрикама ради прераде.

            Ова сакупљачка делатност старе хартије обухвата не само хартију која се налази у пом(енутим) архивама, него и ону која би се могла добити код приватних лица и која се налази у њиховом притежању.

            Да би се у овој акцији заштитиле архиве надлежних државних и самоуправних надлештава и институција, одржано је на позив Министарства народне привреде – оделење за индустрију и занатство неколико конференција са претставницима појединих централних надлештава и на једној од тих конференција учествовао је и претставник Светог Архиј(ерејског) Синода - Патријаршије, који је изложио стање и којем се архиве централних и др(угих) надлештава црквених налазе, као и важност верско-црквених списа које те архиве садрже, како за општу ствар верско црквену тако и за приватне личности чији се многи документи ту налазе.

Detalji

Pogodaka: 855

Opširnije: Жељко Комарица, НУЖДА ЗАКОН (НЕ) МЕЊА