Колега Жељко Комарица из Историјског архива Бела Црква наишао је на занимљив документ на Интернету и урадио његов препис. Распис је посвећен питању очувања црквених архива током Другог светског рата, посебно у ситуацији када је постојала оскудица у хартији и када је власт позивала на прикупљање хартије и предају на прераду. Са том праксом се наставило и после Другог светског рата када су бројне архиве државних органа, посебно оне из међуратног периода, па и оне старије из 19. века, страдале у погонима фабрика за прераду хартије. 

Прилог колеге Комарице нас наводи на размишљање о томе колико је битна свест не само архивиста, већ и сваког појединца о значају архивске грађе, да оно што је некоме отпад и беспотребно, у неком тренутку може постати значајан историјски документ и извор. Такође, наводи нас и на размишљање колико је такве архивске грађе због свести појединаца о њеном значају завршило у приватном власништву. Наводи нас и на размишљање о томе колико такве архивске грађе постане предмет продаје опет приватним власницима и тако остане недоступно бројним истраживачима.

Колеге архивисти, проверите у својим фондовима и збиркама да ли можда поседујете овај документ. С обзиром да је послат као распис владикама и епархијама у окупираној Србији, могуће је да је још негде сачуван. 

Жељко Комарица,

Историјски архив Бела Црква

НУЖДА ЗАКОН (НЕ) МЕЊА

илити: Акт који би се данас највероватније службено звао - Упутство Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве о валоризацији архивске грађе и уништавању безвредног документарног материјала од 10. новембра 1942. године.

Распис је упућен владикама и епархијама СПЦ у окупираној Србији како би га проследиле до својих парохија и црквених општина. Препис, уз минималне техничке интервенције, дajeмо у целини:

--------------------------------------------------------------------------------------

СВИМА УПРАВАМА ПАРОХИЈА И ЦРКВ.ОПШТИНА

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве под Бр.3273 од 10 новембра 1942 године у Београду саопштава следеће:

Министарство народне привреде актом својим од 12 окт 1942 бр 46632 из 1942 известило је Свети Архијерејски Синод да је услед оскудице у сировинама за производњу хартије и велике потражње исте од стране државних и др. надлештава и институција, настала хитна потреба да се што више сакупи потребна стара хартија која би се од стране постојећих фабрика хартије у земљи употребила као сировина за израду нове хартије. У овом смислу покренута је акција за прикупљање старе хартије која се налази по архивама државних и самоуправних власти. На име, да се непотребна хартија, која нема историјске вредности одвоји и уступи надлежним фабрикама ради прераде.

            Ова сакупљачка делатност старе хартије обухвата не само хартију која се налази у пом(енутим) архивама, него и ону која би се могла добити код приватних лица и која се налази у њиховом притежању.

            Да би се у овој акцији заштитиле архиве надлежних државних и самоуправних надлештава и институција, одржано је на позив Министарства народне привреде – оделење за индустрију и занатство неколико конференција са претставницима појединих централних надлештава и на једној од тих конференција учествовао је и претставник Светог Архиј(ерејског) Синода - Патријаршије, који је изложио стање и којем се архиве централних и др(угих) надлештава црквених налазе, као и важност верско-црквених списа које те архиве садрже, како за општу ствар верско црквену тако и за приватне личности чији се многи документи ту налазе.

Detalji

Pogodaka: 549

Opširnije: Жељко Комарица, НУЖДА ЗАКОН (НЕ) МЕЊА

Марија Милошевић, виши архивист

Државни архив Србије

Осврт на поједине одредбе Закона о архивској грађи и архивској делатности

Увод

            За доношење Закона о архивској грађи и архивској делатности („Службени гласник РС”, бр. 6/2020) било je потребно више од деценије. Министарство културе и информисања Републике Србије, три пута је образовало радне групе[1] за израду Нацрта закона, одржане су јавне расправе 2010, 2014. и 2019, али је расписивање парламентарних избора два пута враћало цео поступак на почетак. Најзад, Народна скупштина Републике Србије усвојила је 24. јануара 2020. године Закон о архивској грађи и архивској делатности (у даљем тексту: Закон), који је почео да се примењује 2. фебруара 2021. године. Почетком његове примене престале су да важе одредбе Закона о културним добрима[2] из 1994. године („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/2011, 99/2011, 6/2020 и 35/2021) које се односе на архивску грађу и рад архива, као и Закон о архивској грађи Савезне Републике Југославије („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98 и 13/98). Како је наведено у првом члану, Законом се уређује систем заштите архивске грађе и документарног материјала, услови и начин коришћења архивске грађе, организација, надлежност и делатност архива у Републици Србији.

            Законом су уређене све области од значаја за рад архива, прописане су обавезе стваралаца и ималаца архивске грађе и документарног материјала (у даљем тексту: ствараоци), као и поступак за обављање стручног надзора, услови за коришћење архивске грађе и др. Великим бројем чланова је заправо само озваничена стварност, односно архивска пракса, али се у Закону могу наћи и решења која никада раније нису постојала у прописима из ове области (Тело за координацију рада архива Републике Србије, обавезе стваралаца архивске грађе у електронском облику, итд).

        Када се на доношење одређеног закона дуго чека, онда наизглед све његове норме изгледају као новине, али ћемо разматрати само поједине одредбе, које су изазвале највише интересовања и недоумица, уз посебан осврт на подзаконске прописе чије је доношење предвиђено Законом, као и нове прописе из области канцеларијског пословања.

Detalji

Pogodaka: 815

Opširnije: Марија Милошевић, Осврт на поједине одредбе Закона о архивској грађи и архивској делатности