Апстракт: У раду се говори о коришћењу дигиталних копија каоисторијског извора за реконструкцију прошлости и тешкоћама на које наилазе историчари – архивисти код коришћења ове врсте архивске грађе. Кључне речи: архивска грађа , дигитална копија, историјски извор
Научна обрада политичке, културне, економске историје незамислива је без историјских извора од којих је најзначајнија архивска грађа. Дугогодишњи рад на прикупљању, сређивању и обради архивске грађе, финализује се њеним давањем на коришћење историчарима за научну реконструкцију прошлости, али и другим за различите друштвене потребе. Архивска грађа спада у примарне историјске изворе. Издавањем дигиталних копија архивске грађе она постаје доступна свима, а то представља најбољи вид заштите културног добра.
- Detalji
- Pogodaka: 3385
Opširnije: Бориша Радовановић, О дигиталној копији као историјском извору
Činjenica je da arhivisti i istoričari u svetu, ali i u našim zemljama nisu oduvek prepoznavali fotografiju kao primarni istorijski izvor. Nekonvencionalna ili neknjižna građa, kako se naziva, fotografija nikada nije imala primarno mesto ali je čuvana kao jednako vredna. Fotografski snimci prikupljani su pod istim kriterijumima kao i druga arhivska građa. Tokom sređivanja građe, fotografije bi se uklanjale iz zbirki pisanih dokumentata i stavljale u posebne zbirke.
Fotografije kao arhivska građa sadrže jedinstvenu dokumentarnu informaciju, iako su često unutar mnogih arhiva imale sekundarni status. Porastom interesa za njih, kao istorijskom dokumentacijom, utvrđen je nedostatak informativnih sredstava bez kojih je pretraživanje trajalo daleko duže. Dobri načini obrade fotografije daju joj priliku da zauzme zasluženo svoje mesto među izvorima informacija.
- Detalji
- Pogodaka: 2210
Opširnije: Nenad Šeguljev, Fotografija kao istorijski dokument (Formiranje zbirke fotografija u...
