У више радова објављених у домаћим стручним гласилима аутор радова који су пред Вама бавио се концептом или прецизније речено моделом организације архива који треба увести у наш законодавни систем. Расправе на ову тему трају прилично дуго од оснивања првог Државног архива у Краљевини Србији, после Првог и посебно Другог светског рата када је концепт државног архива, касније комбинован са концептом локалних архива, до данашњег дана када више од десет година не успевамо да усвојимо нови Закон о архивској грађи и архивској служби. У предлогу новог закона се предлаже концепт локалног архива изузев Архива Србије који ће имати статус државног архива. И док се ишчекује нови закон, проблеми у архивској делатности се нагомилавају, отворена су многа стручна питања, архивска служба у Србији не функционише на јединственим принципима организације и методологије стручног рада, а разлике у положају и статусу појединих архива све су израженије. Кроз објављивање рада „Развој архивског законодавства у Србији“ аутор настоји да кроз функционисање архивске службе у различитим периодима друштвеног развоја докаже да је архивска служба далеко боље функционисала у сваком погледу када је био на снази концепт државног архива или концепт који је био сличан том концепту и да су се статусни материјални и стручни проблеми архива далеко брже решавали. Такође, питање месне и стварне надлежности архива у вршењу стручног надзора и поверених јавних овлашћења, посматрано кроз призму садашњих законских решења и праксе која је створена, упућује на потребу преиспитивања постојећег модела односно концепта организације и рада архива у Србији.
Бошко Ракић
Радови овог аутора доступни су на линковима:
- Detalji
- Pogodaka: 1337
На захтев Историјског архива Ужице, а након одржаног састанака Подружнице АДС за Западну Србију, од Министарства за државну управу и локалну самоуправу Републике Србије затражено је аутентично тумачење одредаба чл. 9 и 103. Закона о општем управном поступку.
- Detalji
- Pogodaka: 1594
Напустио нас је доајен српске и југословенске архивистике - Средоје Лалић.
Средоје Лалић је цео свој радни век посветио развоју архивске делатности и струке у Војводини и бившој Југославији. Градећи од темеља, кроз рад Архивског већа, поставио је основе архивске теорије и делатности кроз бројнa упутствa и препорукe, на којима архивски посленици и данас заснивају свој рад.
Током деценије рада, био је помоћник директора, директор и руководилац матичне службе у Архиву Војводине, дајући велики допринос организовању стручних скупова и доношењу норматива који су допринели уједначавању рада архивске службе у Војводине.
Као архивиста који је имао визију развоја архивске делатности, био је један од покретача пројекта и главни и одговорни уредник и данас капиталне едиције Архивски фондови и збирке у СФРЈ, као и водича кроз фондове и збирке архива у Војводини. Разумевајући потребу да се научна и архивска јавност упозна са архивском грађом значајном за историјски развој Војводине, Средоје Лалић је дао велики допринос истраживању и презентовању богатства грађе коју баштине архиви Мађарске, Румуније, Совјетског Савеза и Чехословачке, а која се односи на прошлост наше Покрајине. Надасве богатом библиографијом, Средоје Лалић је допринео унапређењу архивске струке и приближио јавности и корисницима, ризницу архивске грађе Србије и бивше Југославије.
Био је аутор бројних монографија, чланака и расправa.
Извор: ДАРВ
- Detalji
- Pogodaka: 1637
